RAZGOVOR SA ISUSOM O SEDMOM
DANU
Gordon Anderson
Kaži mi, Gospode,
da li si za svoje sledbenike odredio neki naročito dan za odmor?
«Bejah u Duhu u
dan Gospodnji.» (Otkrivenje 1,10; Bakotić)
Koji je dan
Gospodnji? Nad kojim danom si Ti Gospodar?
«Jer je gospodar
i od subote sin čovečiji.» (Matej 12:8)
Sedmica ima sedam
dana. Koji je od njih dan odmora?
«A sedmi je dan
odmor Gospodu Bogu tvojemu.» (2 Mojsijeva 20,10)
Da li je sedmi
ili prvi dan sedmice – dan odmora?
«Vrativši se pak
pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu. A u prvi
dan nedeljni dodjoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke
druge žene s njima; ali nadjoše kamen odvaljen od groba. I ušavši ne nadjoše
tela Gospoda Isusa.» (Lukia 23,56-24,3)
Da li si svojom
smrću na Golgoti ukinuo Deset zapovesti?
«Ne mislite da
sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke; nisam došao da pokvarim, nego da
ispunim.» (Matej 5,17)
Da li «ispuniti»
znači isto što i «ukinuti»?
«Nosite bremena
jedan drugoga, i tako ćete ispuniti zakon Hristov.» (Galatima
6,2)
«Ako dakle zakon
carski izvršujete po pismu: ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe, dobro
činite.» (Jakov 2,8)
Gospode, da li si možda neku svoju Zapovest izmenio, tako da Tvoji sledbenici danas mogu da drže nedelju umesto sedmog dana?
«Jer vam zaista
kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanjega slovca ili jedne
title iz zakona dok se sve ne izvrši.» (Matej 5,18)
Zar Subota nije
jevrejska?
«Subota je
načinjena čoveka radi, a nije čovek subote radi.» (Marko
2,27)
Da li su posle
Tvog raspeća, Tvoji sledbenici prestali da poštuju Subotu?
«U subotu dakle
ostaše na miru po zakonu.» (Luka 23,56)
Učenici su kao uspomenu na vaskrsenje, od tada svetkovali nedelju umesto Subote. Da li su to zaista činili?
«A kad se Pavle
sa svojim društvom odveze iz Pafa, dodjoše u Pergu Pamfilijsku, a Jovan se
odvoji od njih, i vrati se u Jerusalim. A oni otišavši iz Perge dodjoše u
Antiohiju Pisidijsku, i ušavši u zbornicu u dan subotni sedoše.» (Dela
13,13.14)
Zar se ovde ne
radi o dogadjaju koji se samo jednom desio?
«I Pavle po
običaju svome udje k njima, i tri subote razgovara se s njima iz pisma.» (Dela
17,2)
Možda se apostol
Pavle u Subotu sretao sa Jevrejima, a u nedelju sa mnogobošcima?
«A kad izlažahu
iz zbornice Jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči u drugu subotu
govore. A u drugu subotu sabra se gotovo sav grad da čuju reči Božje.» (Dela
13,42.44)
Gospode, da li
postoje i druga ukazivanja na to da je Pavle svetkovao Subotu?
«A u dan subotni
izidjosmo iz grada k vodi gde beše bogomolja; i sedavši govorismo k ženama koje
se bejahu sabrale.» (Dela 16,13)
Da li Božja reč govori da je apostol Pavle u Subotu govorio, kako Jevrejima, tako i neznabošcima?
«I prepiraše se u
zbornicama svake subote, i nadgovaraše Jevreje i Grke.» (Dela
18,4)
Šta je apostol
Pavle učio o svetkovanju Subote?
«Znači, Božjem
narodu preostaje subotni mir. Ko, naime, udje u njegov mir taj je počinuo od
svojih dela – kao i Bog od svojih.» (Jevrejima 4,9.10;
Čarnić)
Na koji dan misli apostol Pavle kada piše da i mi treba da se odmaramo, kao i Bog koji je to učinio?
«Jer negde reče
za sedmi dan ovako (1. Mojsijeva 2,1): i počinu Bog u dan sedmi od sviju dela
svojih.» (Jevrejima 4,4)
Kako je svetkovanje nedelje uvedeno u hrišćanstvo? Pošto Ti nisi promenio Božji zakon, ko je to učinio?
«I govoriće reči
na višnjega... i pomišljaće da promeni vremena i zakone.» (Danilo
7,25)
Hoćeš li
time da kažeš da postoji sila koja smatra da ima pravo da promeni Božji zakon?
«Da nije imala tu
moć, ona ne bi mogla učiniti ono sa čim se ne bi složile sve savremene
religijske vodje: Ona ne bi mogla Subotu, sedmi dan, zameniti svetkovanjem
nedelje, prvog dana u sedmici – promenom za koju ne postoji nikakav biblijski
autoritet.» (Doktrinarni katehizis, str. 174)
Gospode, da li je zaista toliko važno koji dan svetkujem? Zar nije jedan dan isto tako dobar kao i drugi?
«Ne znate li da
kome dajete sebe za sluge u poslušanje, sluge ste onoga koga slušate, ili greha
za smrt, ili poslušanja za pravdu.» (Rimljanima 6,16)
Gospode, zar ne
mogu svakog dana da Te obožavam?
«Šest dana radi i
svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu.» (2
Mojsijeva 20,9.10)
Šta ću
postići ako odlučim da svetkujem nedelju umesto Subote?
«No zaludu me
poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim.» (Matej
15,9)
Šta misliš o
svetkovanju nedelje?
«Ukidoste
zapovest Božju za običaje svoje.» (Matej 15,6)
Ipak, sigurno ne mogu biti u zabludi, jer milioni hrišćana svetkuju nedelju.
«Jer su široka
vrata i širok put što vode u propast, i mnogo ih ima koji njim idu.» (Matej
7,13)
Ako je sedmi dan zaista dan odmora, zašto ga onda čuveni evandjelisti, propovednici i crkvene vodje ne svetkuju?
«Nema ni mnogo
premudrih po telu, ni mnogo silnih ni mnogo plemenitih; nego što je ludo pred
svetom ono izabra Bog da posrami premudre; i što je slabo pred svetom ono izabra
Bog da posrami jako.» (1 Korinćanima 1,26.27)
Gospode, ali ja sam Te prihvatio kao ličnog Spasitelja. Znam da si me i Ti prihvatio; uvek sam svetkovao nedelju. Sigurno neću propasti, ako i dalje svetkujem nedelju?
«Ne gledajući
dakle Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svim ljudima svuda da se pokaju.»
(Dela 17,30)
Ti me, ipak
nećeš odbaciti, samo zato što svetkujem nedelju, ili?
«Koji govori:
poznajem ga, i zapovesti njegovih ne drži, laža je i u njemu istine nema.» (1.
Jovanova 2,4)
Zar nije dovoljno
da ljubim Boga i svoje bližnje?
«Jer je ovo
ljubav Božja da zapovesti njegove držimo; i zapovesti njegove nisu teške.» (1.
Jovanova 5,3)
Da li to
znači da moram da poštujem i držim svih Deset zapovesti?
«Jer koji sav
zakon održi a sagreši u jednome kriv je za sve. Jer onaj koji je rekao: ne čini
preljube, rekao je i: ne ubij. Ako dakle ne učiniš preljube a ubiješ, postao si
prestupnik zakona.» (Jakov 2,10.11)
Da li si i Ti,
Gospode, svetkovao Subotu?
«I dodje u
Nazaret gde beše odrastao, i udje po običaju svome u dan subotni u zbornicu, i
ustade da čita.» (Luka 4,16)
Gospode to je bilo pre 2000 godina. Kada bi Ti danas živeo medju nama, zar ne bi onda u nedelju išao u crkvu?
«Jer ja Gospod ne
menjam se.» (Malahija 3,6)
«Isus Hristos
juče je i danas onaj isti i vavek.» (Jevrejima 13,8)
Da li to, Gospode
znači, da neću doći na Nebo, ako ne svetkujem Subotu?
«Ako želiš ući u
život, drži zapovesti.» (Matej 19,17)
Još uvek ne
shvatam zašto je ovaj dan tako važan?
«I blagoslovi Bog
sedmi dan, i posveti ga.» (1. Mojsijeva 2,3)
«Gle, primih da
blagoslovim; jer je on blagoslovio, a ja neću poreći.» (4. Mojsijeva
23,20)
«Jer kad ti,
Gospode, blagosloviš, biće blagosloven doveka.» (1. Dnevnika
17,27)
Meni se čini da bi bilo dovoljno kada bih svetkovao bilo koji od sedam dana.
«Neki se put čini
čoveku prav, a kraj mu je put k smrti.» (Priče 16,25)
Gospode, teško je svetkovati Subotu? Ja sam prihvatio Tebe za svog Spasitelja. Hoće li me to odvesti na Nebo?
«Neće svaki koji
mi govori: Gospode! Gospode! Ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji oca
mojega koji je na nebesima.» (Matej 7,21)
Ali, Gospode, ja
se molim!
«Ko odvraća uho
svoje da ne čuje zakona i molitva je njegova mrska.» (Priče
28,9)
Gospode, posećujem jednu crkvu u kojoj se svetkuje nedelja. Tamo sam doživeo čudesna izlečenja i sreo ljude koji imaju dar raznih jezika. Oni su primili Toronto-blagoslov. Da li je moguće da su na pogrešnom putu?
«Mnogi će reći
meni u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim
imenom djavole izgonili i tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im ja
kazati: nikad vas nisam znao; idite od mene koji činite bezakonje.» (Matej
7,22.23)
Sada sam shvatio da je sedmi dan Subota, dan odmora. Šta ako izgubim posao, zato što Subotom neću raditi?
«Jer kakva je
korist čoveku ako zadobije sav svet a duši svojoj naudi?» (Marko
8,36)
Moram da se
staram o svojoj porodici. Kako će ona opstati ako izgubim posao?
«Ne brinite se
dakle govoreći: šta ćemo jesti, ili, šta ćemo piti ili čim ćemo se odenuti?... A
zna i otac vaš nebeski da vama treba sve ovo. Nego ištite najpre carstva
Božjega, i pravde njegove, i ovo će vam se sve dodati.» (Matej
6,31-33)
Gospode, kada počnem da svetkujem Subotu, hoće li moji prijatelji pomisliti da sam poludeo?
«Blago vama ako
vas uzasramote... i reku na vas svakojake rdjave reči lažući, mene radi. Radujte
se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima.» (Matej
5,11,12)
Šta da činim ako moja porodica ne želi da ide sa mnom ovim putem? To bi moglo da uništi moj brak.
«Koji ne uzme
krsta svojega i ne podje sa mnom nije mene dostojan.» (Matej
10,37,38)
Gospode, ne verujem da će svi problemi koji me budu snalazili prestati kada počnem da svetkujem Subotu.
«Dosta ti je moja
blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim.» (2. Korinćanima
12,9)
Želiš li da mi
zaista kažeš da ću stići na Nebo samo ako svetkujem
Subotu?
«Blago onima koji
tvore zapovesti njegove, da im bude vlast na drvo života i da udju na vrata u
grad.» (Otkrivenje 22,14)
Gospode, da li
ćemo i tamo svetkovati Subotu?
«Jer kao što će
nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod,
tako će stajati seme vaše i ime vaše. I od mladine do mladine, i od subote do
subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod.» (Isaija
66,22.23)
Gospode, onda neka bude volja Tvoja i na Zemlji kao i na Nebu. Tvojom pomoći svetkovaću Subotu.
«Dobro slugo
dobri i verni.» (Matej 25,21)
(Pokloni mi Gospode Isuse svoju mudrost, svoju nesebičnost i svoje ponašanje puno ljubavi, da moja porodica, moji prijatelji i moji neprijatelji mojim svetkovanjem Subote i blagoslovima koji iz toga proističu, takodje prime Tvoja dobra.)
Kada je izvršena
ova promena?
«Mi držimo
nedelju umesto subote, zato što je Katolička crkva na Saboru u Laodikeji (336.
n.e) prenela svetost subote na nedelju.» (Katehizis Katoličke crkve za
obraćenike, str. 50)
Da li sveštenici
iz drugih Crkava govore da svetkovanje nedelje u Bibliji nije potvrdjeno?
«I gde nam se u
Svetom pismu kaže da uopšte treba da svetkujemo prvi dan? Zapovedjeno je da
svetkujemo sedmi dan, ali nigde nam nije zapovedjeno da svetkujemo prvi dan. Mi
svetkujemo prvi dan sedmice iz istog razloga iz koga držimo i mnoge druge
stvari: ne na osnovu Biblije, nego zato što je to Crkva naredila.» (Isak
Vilijams, Anglikanska crkva)
«Tačno je da ne
postoji izričita zapovest o krštavanju dece, a isto tako da ne postoji ni za
svetkovanje prvog dana sedmice. Mnogi veruju da je Hristos promenio Subotu.
Medjutim, po Njegovim rečima zaključujemo da nije došao u tu svrhu. Ko veruje da
je Isus promenio Subotu, podupire to samo pretpostavkom.» (Amos Bini,
Metodistička crkva)
«Postojala je i
postoji jedna zapovest za svetkovanje dana odmora, ali ovaj dan odmora nije
nedelja. Ipak, brzo je kazano i to, sa izvesnom radošću, da je dan odmora sa
sedmog dana prenesen na prvi dan sedmice, i to sa svim njegovim dužnostima,
pravima i zabranama.
Dok intenzivno
sakupljam obaveštenja o ovoj temi, koju godinama proučavam, pitam se: 'Gde se
nalazi osnova za takvu zamenu? Ne u Novom zavetu – apsolutno ne? Ne postoji
nijedan biblijski dokaz za promenu ustrojstva dana odmora sa sedmog na prvi dan
sedmice.'» (E.T.Hiskoks, pisac Baptističkog priručnika)
«U Novom zavetu
ne postoji nijedna reč, nikakvo ukazivanje, koji bi naredili uzdržavanje od rada
u nedelju. Na potpuno istoj lestvici nalazi se praznik Pepeljara sreda i vreme
posta sa svetkovanjem nedelje. Nedeljni odmor nije odredjen nikakvim božanskim
zakonom.» (Kenon Ejton, Anglikanska crkva)
«Potpuno je
jasno: Koliko god strogo ili predano držali nedelju, mi time ne svetkujemo dan
odmora. Dan odmora je uspostavljen naročitom Božjom zapovešću. Takvu zapovest za
svetkovanje nedelje ne možemo navesti... U Novom zavetu ne postoji ni jedan
jedini stih koji napominje da ćemo ikakvu kaznu navući na sebe, ako prekršimo
tobožnju svetost nedelje.» (R.V.Dejl, Kongregaciona crkva)
«Kada bi se u
Svetom pismu moglo ukazati na jedno jedino mesto koje tvrdi da su sam Gospod ili
apostoli odredili takvu zamenu subote nedeljom, tada bi se na ovo pitanje moglo
lako odgovoriti. Ko je zamenio subotu i ko ima pravo da to učini?» (Džordž
Sverdrup, Luteranska crkva)
«Sveto ime sedmoga dana je Subota. Ove činjenice ne mogu se osporavati (2. Mojsijeva 20,10)... Jasno biblijsko učenje o ovoj temi bilo je poznato u svim epohama. Ni jedan jedini put učenici nisu primenjivali ovaj zakon o danu odmora na prvi dan sedmice – ovo bezumlje ostavljeno je za kasnije vreme. Oni takodje nisu tvrdili da je prvi dan zamenio sedmi.» (Džudson Tejlor, južni baptist, pripadnik najveće protestantske crkve u Americi).
Biblija uopšte ne
upotrebljava reč «nedelja», pa tako ni biblijski pisci ne upotrebljavaju imena
kojima danas označavamo sedmične dane. Sedmični dani u Bibliji jednostavno su
obeleženi brojevima. Nedelja – prvi dan, ponedeljak – drugi dan, itd. Jedini
izuzeci su petak i subota. Petak je bio «dan pripreme», a sedmi dan je nazvan
Šabat – Dan odmora. (Još i danas se u nekim jezecima tako nazivaju sedmični
dani, npr. u jevrejskom, arapskom, portugalskom, grčkom i
persijskom.)
Zanimljiva su još
dva stiha. U Otkrivenju 1,10. apostol Jovan piše: «Bejah u duhu u dan
Gsopodnji.» (Bakotić) Pošto danas mnogi poštovaoci nedelje označavaju ovaj dan
kao Gospodnji dan, smatra se da je i Jovan pre 1900 godina isto tako mislio.
Neodrživost ovog argumenta postaće jasna pomoću jednog sličnog primera: u
prezbiterijanskim crkvama bilo je uobičajeno da se nedelja naziva sabat, odnosno
subota. Znači, primenjujući isti princip, po kome Biblija upotrebljava reč
Sabbath, odnosno Subota, treba da podrazumevamo reč «nedelja». Sa ovim se niko
ne može složiti.
U prilog dokazu
da je apostol Jovan pod «danom Gospodnjim» podrazumevao nedelju, potrebno bi
bilo otkriti dokument, koji bio bio napisan pre Otkrivenja ili otprilike u isto
vreme, u kome bi «dan Gospodnji» bio označen kao nedelja. Takav dokument ne
postoji. Nedelja se prvi put spominje kao Gospodnji dan u jednom falsifikovanom
dokumentu, otprilike 75 godina kasnije koji se naziva Petrovo jevandjelje. On je
napisan čitav vek posle Petrove smrti, sa namerom da prevari ljude i navede ih
da veruju da je pisac bio apostol Petar. U ono vreme mnogi ljudi falsifikovali
su dokumenta, pokušavajući da dokažu da su apostoli verovali i propovedali
njihovu lažnu nauku.
Tekstovi iz
Jevandjelja po Mateju 12,8; Marku 2,28. i Luki 6,5. dokazuju koji je dan Isus
lično označio kao Gospodnji dan. «Jer je gospodar od subote sin
čovečiji.»
Neki navode tekst
iz Kološanima 2,16. u želji da ukažu na činjenicu da je Subota ukinuta. Oni nisu
naveli 17 stih kojim se rečenica završava. «Da vas dakle niko ne osudjuje za
jelo i za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote, koje je sve
bilo sen od onoga što šćaše da dodje.» (Kološanima
2,16,17)
Apostol Pavle
ovde ponavlja veliki osnovni Zakon koji je Hristos u Jevandjelju po Mateju
7,1.2. postavio i utvrdio. U prvobitnoj zajednici mnogi hrišćani su i dalje
držali crkvene praznike, iako je nauka koju je trebalo da objave, potvrdjena i
jasno objavljena u Isusovoj službi. Neki su naglašavali da ove odredbe više ne
obavezuju i kritikovali su one koji su se i dalje tako molili, kako su to činili
njihovi preci. Pavle je osudio ovakvu kritiku i preporučio da je svakom
dopušteno da sledi svoju odluku.
U Rimljanima
14,1-8. apostol Pavle se bavi ovim pitanjem i ovom osnovnom zakonu potvrdjuje
važnost.
Medjutim, mora se
razmisliti o činjenici da Pavle u Poslanici Kološanima ne govori o sedmičnoj
Suboti. On govori o subotama «koje je bilo sen od onoga što šćaše da dodje».
Sedmična Subota je uspomena na Božje stvaralačko delo. Kao i svaki praznik, koji
predstavlja uspomena, vraća nas unazad, na stvaranje, a ne usmerava unapred, na
Hrista.
U toku jedne
jevrejske godine bilo je mnogo subota koje su bile «sen budućnih stvari (one su
spomenute u 3. Mojsijevoj 23,4-44). Ove ceremonijalne subote bile su povezane sa
Pashom ili drugim praznicima, koji su ukazivali na Isusovu buduću službu (vidi:
1. Korinćanima 5,7). Hrišćani više ne moraju da drže ove naročite subote. Umesto
toga prilikom Večere Gospodnje treba da učestvujemo u uspomeni na Hristovu smrt
«dok on ne dodje». (1. Korinćanima 11,26; Bakotić)
Važno je
znati: Samo je Biblija
pouzdan izvor za hrišćansko verovanje
Zadivljujuće: stil jasnih Isusovih odgovora na
pitanja.
Neuporedivo: Hristova božanska želja da nas sačuva od svake
zamke.
Neshvatljivo: vrednost ljudskog života u Hristovoj
milosti.
Veličanstveno: Hristova pomoć u otvaranju čovekovog srca za
Božju misao.