Čitate knjigu:

BIBLIJA I NAUKA

Neka znacenja biblijskog izvestaja o Potopu

SADRŽAJ>>

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>

Ono sto bih stavili na prvo mesto, jeste upozorenje na opasnost naturalistickog nacina misljenja. Apostol Petar u svojoj 2.Poslanici 3,3-7 donosi prorocanstvo o pojavi rugaca koji ce biti slicni prepotopnim ljudima u jednoj bitnoj tacki: "Navalice (namerno) nece da znaju da su nebesa bila od pre, i zemlja iz vode i usred vode Bozjom reci. Zato tadasnji svet bi vodom Potopljen i pogibe."

Dakle, namerno nisu hteli da veruju (zapazimo da namerno nisu hteli da veruju) da je zemlja bila usred vode i da je Tvorac podigao vodu nad svodom. Zato su oni, kaze Biblija, bili tom istom vodom i unisteni.

Zasto oni nisu hteli u to da veruju? Treba procitati celu 3.glavu 2.Petrove poslanice. Mi danas smatramo da su rugaci nesto pozitivno. Pojavi se neko na televiziji, ismejava druge, a ljudi kazu: "Kako je govorio, kako im je sve skresao. Osisao ih je!" Mi danas strasno cenimo rugace. Po biblijskim kriterijumima, to je vrlo losa kategorija ljudi. Uglavnom, njih Biblija klasifikuje kao rugace. To su ljudi koji zive drzeci se naturalistickog koncepta zivota.

Naturalisticki koncept podrazumeva, u jednoj recenici, da je univerzum dovoljan sam sebi, svi procesi izviru iz njega, on se objasnjava samim sobom. Nema nikakve potrebe za postojanjem nekoga ko je iznad toga. Ti ljudi, dakle, nisu verovali da je mocno bice, Bog, podigao vodu nad svodom. Mi mozemo da pretpostavimo da njima, zaista, nije bilo lako da oni poveruju u pricu koju je Noje govorio.

Samo mozda nekoliko reci za one koji mozda ne znaju o cemu se radi. Bezakonje se bilo strasno namnozilo na zemlji. I onda je Bog pozvao Noja da objavi da nece tako vecno trajati, nego da se ljudi moraju uozbiljiti. Dakle, ljudi se moraju uozbiljiti ako misle da zive. I onda je On rekao Noju da propoveda da ce doci opsti Potop koji ce unistiti sve one koji se ne budu pokajali. Ne samo da je Noje u to poverovao, nego je njegova vera bila delotvorna, i on je poceo da gradi brod.

Mi mozemo da razumemo da je tim ljudima bilo tesko da veruju. Jer zapazimo da kisa do tada nikada nije padala. Mozemo zamisliti da zivimo u svetu gde ne pada kisa, i pojavi se neko ko nam kaze da ce padati kisa s neba, i da ce toliko padati kisa da ce nastupiti opsti Potop. Verovatno su se ljudi mozda i smejali tome. To je zaista bilo tesko vreme.

Njihova naturalisticka koncepcija, da je svet dovoljan sam sebi, je najdominantnija filozofija koja danas postoji, dakle, da ne postoji neko ko je prvi uzrok, mocni uzrok koji je iznad sveta. Naturalizam je tacan do izvesne mere, do onde dok operise sa sekundarnim uzrocima i sekundarnim zbivanjima koji se desavaju ovde, na planeti Zemlji. Dotle je naturalizam funkcionalan. Ali onoga trenutka kad on zaboravi da postoji Neko ko moze da spusti taj vodeni omotac i da izazove...

Prva kisna kap, ovo treba da zapamtimo, koja je pala na planetu Zemlju, oborila je naturalisticku filozofiju pretpotopnog sveta. Prvi covek koji je bio pogodjen kisnom kapi, verujmo, kao da je bio gromom pogodjen, ali bilo je kasno. Moralo se verovati pre toga.

Odredjeni koncept, neka nasa zivotna filozofija, pod prostom je zakonitosti "setve i zetve", da tako kazemo, "uzroka i posledica", i mora da ostavi implikacije na prakticni zivot. Buduci da oni nisu verovali da postoji Bog koji je iznad svega toga, koji je mocan i koji moze da taj vodeni omotac jednostavno spusti, oni su ziveli (videcemo kako su ziveli) i doziveli su smrt i uzas. Ovo je grozna cinjenica, ali mi se prosto vozimo na loju tih davnih nasih pradedova, na nafti. To je zalosno.

Dalje, ono sto je posebno vazno jeste, da biblijski izvestaj daje jednu integralnu, koherentnu sliku. Ne postoji tu samo stvaranje. Oni koji, recimo, to zanemare, oni nalaze odgovor za fosile u teoriji restauracije.

Biblija zaista zadovoljava svakog intelektualca. A u to zadovoljenje je inkorporisan i ovaj izvestaj o Potopu. Tako da zaista nema kontradikcije, otkud tolike smrti, fosili itd. Oni ne prethode grehu kao sto prethode u teoriji restauracije, nego su oni posledica greha, oni nastaju nakon toga sto je covek zgresio.

Dalje je znacajno, da iz ovog izvestaja iz Biblije mi vidimo da je biblijski Bog teisticki bog. Dakle, On nije bog deizma, bog koji je stvorio ovaj svet i pustio ga. Deizam je jedno vreme bio vrlo moderan. I danas ljudi ne kazu da su oni deisti, da oni veruju u visu silu. Poznati evolucionisti, i sam Dobzanski, je bio religiozan, ali on nije bio religiozan u tradicionalnom smislu reci, nego u nekom deistickom smislu reci, da postoji neka visa sila, postoji bog kao neka naucno - logicka hipoteza za objasnjenje sveta i posledica u ovome svetu, ali on je daleki bog. On, po deistima, nije teisticki bog, bog koji je zainteresovan za ono sto se ovde desava.

Bog deizma je stvorio svet, udahnuo odredjene principe u taj svet, dao zakonitosti, i pustio svet da se po tim zakonitostima razvija. Dakle, sto se tice njegove aktivnosti, on nije imanentan svetu, kako se to u savremenoj teologiji kaze, nego je on otcepljen od tog sveta, on je prosto indiferentan u odnosu na taj svet. Pored toga, taj deisticki koncept se razlikuje od panteistickog koncepta (da je bog inkorporisan u svet).

Biblijski Bog je vrlo zainteresovan za ovaj svet. On nije samo taj mocni Elohim, neshvatljivi, daleki, veliki Bog, nego je biblijski Bog i Jahve. On je Bog svakodnevnog zivota, Bog svakog trenutka, svakog casa. Neki ga izuzetno vole sto je takav. Zasto? Zato sto im je to vazno, da taj Bog vidi sta oni danas jedu. Tamo neka baka u zabitom selu, koja samo neku suvu kriscicu hleba jede, za nju je ekstremno vazno da taj Bog vidi sta ona jede.

Drugo su naucnici. Mi cesto navodimo Ajnstajna i druge, kako su oni religiozni. U Ajnstajnovoj knjizi "Moja slika sveta", na 11., 12. strani pise: "U savremenom svetu naucnici su jedino istinski religiozni ljudi." Jesu, ali ne u tradicionalnom smislu reci. U tradicionalnom smislu reci religiozan je bio Luj Paster.

Sta znaci biti religiozan u tradicionalnom smislu reci? To znaci ne samo verovati da Bog postoji, nego verovati da je ta cinjenica ekstremno vazna za moj zivot. Ako ja verujem da Bog postoji, a to nema nikakvog znacaja za mene, verujmo da time mozemo da lazemo nase komsije i nas same, sto je jos gore. (Najgore je kad covek sam sebe laze.) Ali to pred Bogom nema znacaja. O tome se radi. Vredna je samo ona religija koja smatra da ta ideja da Bog postoji je ekstremno vazna za covekov zivot, njegovo ponasanje, njegovu odgovornost. Koliko mi imamo ovde ljudi koje kad bismo sreli na ulici i pitali: "Verujete li u Boga?" rekli bi: "Da, verujemo", a nikakve odgovornosti ne pokazuju u svom zivotu. Takva religija moze da vredi pred nekim covekom, ali pred Bogom ne.

Dakle, Bog se mesa u covekovu istoriju. To je vrlo vazno. On se mesao u proslosti, On ce se mesati i u buducnosti. Mozda nam nije to svima prijatno, ali taj izvestaj je vrlo znacajan. On se drasticno umesao u ljudsku istoriju. Unistio je, po nekim proracunima, nekoliko milijardi ljudi koji su ziveli pre Potopa. To se moze lako izracunati. Nekoliko milijardi ljudi je unisteno u toku Potopa.

Bogu su potrebne zaista sve licnosti, Njemu je svako bice potrebno, ali ne smemo da zaboravimo da Njemu nikako broj nije vazan. On nije umro radi cifara, datuma itd. On je umro radi svakog coveka, ali njemu treba kvalitet. njemu trebaju oni ciji ce lik On prepoznati kao deo sebe.

Sve ovo je predslika buducnosti. To je vrlo vazno. U Matejevom jevandjelju, u 24.glavi, 36. - 39.stih, (u Lukinom jevandjelju 17,26.i 27.stih) Isus kaze: "Jer kao sto je bilo u vreme Nojevo tako ce biti i dolazak sina covecijega. Jer kao sto pred Potopom ljudi jedjahu (zapazimo kako su ljudi ziveli pre Potopa) i pijahu, zenjahu se i udavahu do onoga dana kad Noje udje u kovceg, i ne osetise dok ne dodje Potop i odnese sve, tako ce biti i dolazak sina covecijega."

Da li Bog ima nesto protiv toga sto mi jedemo i pijemo? Nema on protiv toga. Ali osnovni cilj postojanja coveka, ljudskog bica bio je izjednacen sa amebama: jedi, pij, razmnozavaj se. To je na nivou bakterija. Nekada se ljudi ponasaju isto kao bakterije.

Recimo, imamo jednu podlogu, i onda kanemo glukozu na jednu stranu, i bakterije teze ka glukozi. To je hemotaksija. One traze secere, hoce da jedu. Isto se tako ljudska populacija ponasa danas u savremenom svetu, pod cistom hemotaksijom - gde je hrana mi tamo idemo. Nema veze sta se tamo propoveda, sta se prica i kako se zivi. "Daj ti meni da ja jedem!"

Dakle, jedina svrha postojanja je bila: "Jedi, pij, zeni se, razmnozavaj se." Isus kaze da ce tako biti neposredno pre nego sto On bude ponovo dosao. Ljudi nece mariti nizasta sto je duhovno. Duhovni licni progres bice ismejavan. Samo ce se mariti za ono sto je telesno.

Da mozda procitamo jos nekoliko stihova da vidimo kakvi su bili ljudi. Evo, recimo, 1.Mojsijeva 6,3. To su vrlo jezgroviti izvestaji, vrlo je nabijena ta 1.Knjiga Mojsijeva, tako da to treba pazljivo citati. Prvih 11 glava 1.Knjige Mojsijeve ekstremno su vazne. A prve 3 glave 1.Knjige Mojsijeve su najvaznije. Ko to ne razume, bolje da ne ide dalje, zaista. To je ekstremno vazno.

U 1.Knjizi Mojsijevoj, u 6.glavi kaze Bog: "Nece se duh moj do veka preti sa ljudima..." Zasto? "...jer su tela." Dakle, gola tela. Ono sto je Bog stvorio da se duhovno razvija, da se seze prema njemu, postala su gola tela. I Bozji Duh je morao da se pre sa time. Ne mozete da prodrete u ta bica, ne mozete da kazete nista sto je vredno. Bas tela. Dakle, izuzetna telesnost.

Evo recimo, 1.Mojsijeva, 4.glava, 22.i 23.stih: "A sestra Tovelu bese Noema. I rece Lameh svojim zenama, Adi i Seli." Zapazimo ovaj stih, u tako nabijenom tekstu gde se zene obicno ne pominju u tom rodoslovu, odjednom mi imamo neka imena. I sad se ovde opisuje jedan covek, i onda se kaze: "njegovoj sestri bese ime Noema." Mi to preskacemo, mi to, verujte, i ne zapazamo. Ali oni koji poznaju jevrejski jezik, za njih je to vrlo vazno. A onda se spominju imena Lamehovih zena. On je prvi uveo bigamiju, on je prvi covek sa dve zene bio u prepotopnom svetu.

A sta znace ova imena? Samo su navedena ta imena. Videcemo da u rodoslovu nema spominjanja zenskih imena. A nama se cini da se usputno spominju ta imena. Zar nije bilo nesto vaznije da se pise u tom izvestaju? Zasto ta imena?

Ta imena znace sledece: Ime Noema znaci "drazesna", a i ona druga dva imena asociraju na telesnost, na sve spoljasnje manifestacije tih bica, sve te manifestacije koje su sluzile samo za privlacenje suprotnog pola. Samo zbog tih cinjenica su navedena ta imena.

I sta kaze taj Lameh, on se obraca svojim zenama, izuzetna brutalnost: "Cujte glas moj, poslusajte reci moje: Ubicu coveka za ranu svoju." Dakle, ako mi samo malo neko stane na zulj, gotov je. Sta on dalje kaze? "I mladica za masnicu svoju." Zasto mladica? Dakle, on ne mari ni za mladi zivot. Zar nas to ne asocira na savremena zbivanja? Niko ne mari za ljudske zivote, cak ni za mlade zivote. A znamo gde su otisli mladi zivoti u ovo poslednje vreme. Dakle, on nije mario. Izuzetna brutalnost.

I zapazimo sta on kaze dalje: "Kad ce se Kajin osvetiti sedam puta, Lameh ce sedamdeset i sedam puta." Bog je rekao: "Nemojte da dirate Kajina, za njega ima sanse. Ja vam kazem da ce on biti osvecen sedam puta. Nemojte da dirate Kajina. On jeste zgresio, ubio je svoga brata, ali pazite sta radite. Nemojte dalje tako, nemojte da se to siri lancano." A sta kaze Lameh? "Ja sam mocniji 11 puta od Boga. On je garantovao da ce 7 puta biti osvecen Kajin, a ja kazem: 'Ako ce on biti 7 puta osvecen, ja cu biti osvecen 77 puta. Dakle, 11 puta sam ja mocniji od tog nekog biblijskog Boga koji postoji negde na nebu'." Kakav despot, kakva brutalnost, kakvi su karakteri tamo bili.

Citajmo izvestaj: "Misli srca njihova bile su svagda samo zle." (1.Mojsijeva 6,5) Dakle, potpuna telesnost, pokvarenost, bezakonje. Nekoliko puta se spominje: "Napunise zemlju bezakonja." Isus ovo koristi kao paralelu za ono sto ce biti neposredno pre Njegovog dolaska.

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>