 |
|
Čitate knjigu:
BIBLIJA I NAUKA
ATRIBUTI ŽIVOG
<<
Sledeće poglavlje>>| 1. METABOLIZAM |
| 2._ŽIVI_SISTEM_SE_ČUVA_RAZMENOM_SA_SPOLJNOM_SREDINOM |
| 3._RAST_IZNUTRA |
| 4._OČUVANJE_INDIVIDUALNOSTI |
| 5._OSETLJIVOST |
Prvi atribut, koji se obično navodi, jeste:
1. METABOLIZAM. Postoji stalna razmena materije između organizma i spoljašnje sredine. Zato se živa bića nazivaju "otvoreni sistemi" kod kojih stalno postoji protok materije i energije.
Dakle, živi sistemi su u stanju da koriste energiju iz svoje okoline, i da je transformišu. To svojstvo označava sposobnost živog sistema da održava svoju unutrašnju strukturu i da se umnožava na račun okoline. Ovde dolazimo u domen Drugog Zakona Termodinamike koji govori o entropiji. Svaki proces u univerzumu teži ka što većoj entropiji - što većem neredu, odnosno da stepen slobode, neuređenosti, bude maksimalan. Počevši od bakterija, pa do čoveka, svaki organizam, ako je naravno živ, prkosi Drugom Zakonu Termodinamike, jer poseduje i održava visoku organizovanost svoje strukture. To postižu tako što unose molekule sa višom energijom, koju u izvesnom stepenu (ipak više nego mašine koje je čovek napravio) iskorišćavaju za održavanje, a u spoljnu sredinu vraćaju molekule koji su prostiji i imaju manju uređenost od unetih. Ali, redukcionisti će da kažu: "Pa i jedna sveća ima metabolizam - uzima kiseonik, a odaje ugljen-dioksid." Ali, sveća menja svoje stanje. Bitna je razlika (i to je druga karakteristika)
2. ŽIVI SISTEM SE ČUVA RAZMENOM SA SPOLJNOM SREDINOM, a neživi sistem, ako mu se spolja dovede energija, on se destruktuira, raspada. To za neživi sistem znači kraj. Ova bitna razlika je zasnovana na tome, što živa bića su visoko organizovana i kompleksna, gde svaki deo ima svoju namenu ili funkciju, čega nema u neživom svetu. Da nije toga, živi sistemi ne bi mogli da izvlače energiju iz okoline.
 |
Treća karakteristika jeste:
3. "RAST IZNUTRA". Nije dovoljno samo reći "rast", nego "rast iznutra". Moramo biti vrlo precizni. Živa bića rastu iznutra. Rast srećemo i u neživoj prirodi (rast kristala, rast grudve snega...), ali taj rast je spoljašnji.
Četvrta kakteristika živih bića jeste:
4. OČUVANJE INDIVIDUALNOSTI. Uprkos stalnoj razmeni materije i energije sa sredinom, uprkos katabolizmu i anabolizmu, razgradnji i izgradnji, unutrašnjem rastu, živa bića ostaju identična sama sa sobom. Ona nisu ista takva po obliku, ali su ista ta.
Čovek, za sedam godina izmenja celokupni svoj sastav. Tako neki pitaju: "Da liće Bog morati da pokupi sve naše atome kada nas bude ponovo stvarao?" Znači, ako neko ima 23 godine, izmenjao je svoj celokupni sastav više od 3 puta, a ostao je ta ista ličnost. On nije isti takav, ali je isti taj.
|
|
Mi smo takvi zahvaljujući genetičkoj informaciji koju smo dobili od svojih roditelja. Regeneracija, reobnova, proces izgradnje, uvek se dešava po istom planu. Nije važno da li mi aminokiseline dobijamo iz proje ili iz bečkih šnicli. Oni se najpre razgrađuju u amunokiseline, iuvek se prvo stvaraju specifični proteini, zbog stalnosti genetičke informacije koju mi nosimo.
Sledeća karakteristika živih bića jeste:
5. OSETLJIVOST. Postoje različiti nivoi osetljivosti. Biljke jesu žive, ali one nemaju dah života. Ovo je vrlo zanimljivo. Kada se u biologiji posmatra život biljaka, život bakterija, život protozoa, to je sasvim drugačiji život nego život životinja. Mi znamo, na osnovu Biblije, da životinje imaju dah životni. Za životinje se to spominje u 1.Mojsijevoj 7,22, a za čoveka u 2,7. A da i životinje jesu duše, imate u 1.Mojsijevoj 1,24. Životinje imaju neki drugačiji život od biljaka, na višem stupnju.