Deveto poglavlje

Veća dela od Isusovih

"Čekaj na čudo," govorila je pesma, i grupa koja je živo pevala ove reči izgledala je tako oduševljeno da sam se nehotice okretao očekujući da se svakog trenutka dogodi nešto neočekivano. Moderno obrazovanje u zapadnjačkim naučnim metodama je dovelo svet u skepticizam prema čudima, što je navelo mnoge da sumnjaju u Boga i da odbace nadprirodno. Bez obzira na to, da li ste nedavno zapazili da se klatno na satu kreće u suprotnom pravcu? Ne samo da se u čuda može verovati, već su mnogi ljudi ubeđeni da se ona danas mogu očekivati kao redovna pojava. Zašto je to tako? Možda je to zbog toga što smo se navikli na elektronski fenomen koji je stvarno pravo čudo (osim za nekoliko naučnika koji su kombinovali naučne principe sa prirodnim zakonima).

U jednom prekrasnom odmaralištu u Kalifornijskim San Bernardino planinama imao sam priliku da jednoj grupi Azijata govorim o sveprisutnosti Svetog Duha. Na početku predavanja zapazio sam jednog mladića sa volkmen radiom i slušalicama na ušima. Pozvao sam da ga izađe napred i objasnio sam da je vazduh oko nas pun zvukova i slika. To se činilo nemogućim dok smo posmatrali otvoreno zvezdano nebo nad amfiteatrom. Ali kao što smo zapazili kod volkmena, sa pravim prijemnikom možemo primiti čitav radio ili televizijski prenos. Za nekoga ko je živeo pre 150 godina ovo bi bilo nemoguće ili čudesno, ali za 200 ljudi koji su me to veče slušali, ovo je bilo sasvim verovatno.

Možda se neka čuda mogu objasniti zakonima koji su poznati Bogu, ili On možda povremeno zamenjuje prirodne zakone. Koliko god da je teško objasniti prava čuda, nema sumnje da se ona događaju. Dopada mi se definicija Petera Vagnera: "Dar čuda je posebna sposobnost koju Bog daje određenim članovima Hristovog tela da bi služili kao ljudski kanali kroz koje Bog čini silna dela za koja posmatrači kažu da su izašla iz uobičajenog toka prirode."[1] Vagner nastavlja objašnjavajući da ova definicija ne zatvara vrata kasnijim naučnim objašnjenjima, već prepoznaje činjenicu da Bog može i bira da radi posredstvom Svetog Duha na mnogo načina koji su ljudskim bićima danas, a moguće i zauvek, potpuno neobjašnjivi.

Čudotvorna služba

Iako su čuda više puta zabeležena u Starom Zavetu, pojavljuju se samo tri osnovne grupe. Vremena Izlaska, Ilije, Jelisija i Danila su označena značajnom nadprirodnom aktivnošću. Ali čak i ovi veliki događaji postaju beznačajni kada se uporede sa čudesnom Isusovom službom. Neka od 35 posebno spomenutih Isusovih čuda su sumirana kada su učenici Jovana Krstitelja došli da se raspitaju o autentičnosti Isusa kao Mesije. "A u taj čas isceli mnoge od bolesti i od muka i od zlih duhova, i mnogima slepima darova vid. I odgovarajući Isus reče im: idite i kažite Jovanu što videste i čuste: slepi progledaju, hromi hode, gubavi čiste se, gluhi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima propoveda se jevanđelje." Luka 7:21,22.

Novi Zavet oko 100 puta govori o znacima, čudesima i začuđujućim događajima koji su okružavali Isusa. Jevreji jasno pripisuju ove nadprirodne pojave delovanju Svetog Duha. "Kad i Bog posvedoči znacima i čudesima i različnim silama, i Duha Svetoga razdeljivanjem po svojoj volji." Jevrejima 2:4.

A sada zaprepašćujuće vesti. Kada je Isus pripremao svoje učenike za rastanak, dao im je jedno neverovatno obećanje. "Zaista, zaista vam kažem: koji veruje mene, dela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovih tvoriti: jer ja idem k ocu svojemu." Jovan 14:12. Kako će učenici moći da tvore dela veća i od Isusovih? Među 30 obećanja koja je Isus dao u Jovanu 14-16, najmanje četiri puta je naglasio da će Sveti Duh biti izvor i centar celokupnog rada učenika (Jovan 14:16,17,26; 15:24; 16:7-15). Marko zapisuje Isusovo obećanje učenicima o sili koja čini čuda (Marko 16.17,18).

Pogledajmo neka dramatična čuda kojima su učenici bili svedoci. Hromi čovek je izlečen u Jerusalimu (Dela 3); svi bolesni ljudi i oni koji su bili opsednuti demonima koji su bili donešeni pred učenike su bili izlečeni (Dela 5); zatim, tu su znaci i čudesa u Ikoniji (Dela 14); maramice i kecelje od Pavla su donele izlečenje od bolesti i od zlih duhova (Dela 19).

Čak i u vreme učenika ljudi su želeli da čudotvornu Božju silu koriste u svoje svrhe. Izgleda da je uvek postojao neko ko je bio spreman da iskoristi nadprirodno. Simon, kršteni Samarjanin, je bio zadivljen kada je video znake i čudesa koja je Filip učinio pod Božjom silom (Dela 8:13). Kasnije je pokušao da novcem kupi silu Svetog Duha jer je, bez sumnje, shvatao Svetog Duha kao davaoca nadprirodne sile (stihovi 18,19).

Iako je Simon pogrešio u svojim motivima, bio je u pravu što se tiče izvora sile. Pavle je rekao Rimljanima, "U sili znaka i čudesa silom Duha Božjega; tako da od Jerusalima i naokolo tja do Ilirika napunih jevanđeljem Hristovim." Rimljanima 15:19. U svom pismu Galatima Pavle je povezao Svetog Duha i čuda sa verom. "Koji vam dakle daje Duha i čini čudesa među vama, čini li delima zakona ili čuvenjem vere?" Galatima 3:5. Pavlova služba je bila demonstracija Svetog Duha i sile (1.Korinćanima 2:4). To mu je omogućavalo da čini "znake, čuda i sile" (2.Korinćanima 12:12).

Dokazi o čudotvornoj sili Svetog Duha su neiscrpni. Ali možda ćete se pitati da li je to bilo tako samo za 11 učenika i za Pavla. Ne, setite se da je Filip činio čudesa u Samariji (Dela 8:13) i bio je Duhom ispunjeni đakon (Dela 6:5). Varnava je imao dar ohrabrivanja (Dela 11:22-24), ali je isto tako imao udela i u čudotvornoj službi (Dela 14:3).

Da li su čuda zastarela?

Sada se prirodno pojavljuje pitanje: Da li su takvi darovi kao što su činjenje čuda i isceljivanje dati ranim hrišćanima samo da bi se otpočela i izgradila crkva? Ja u to ne verujem i imam neke dobre razloge da to kažem. Ali hajde da prvo pogledamo Biblijske dokaze. U Pavlovom spisku duhovnih darova u 1.Korinćanima 12, on spominje isceljivanje i čuda zajedno sa propovedanjem i administrativnom službom. Ranije u tom istom pismu on kaže, "Tako da nemate nedostatka ni u jednome daru, vi koji čekate otkrivenje Gospoda našega Isusa Hrista, koji će vas i utvrditi do samoga kraja da budete pravi na dan Gospoda našega Isusa Hrista." 1.Korinćanima 1:7,8.

Jakov ohrabruje one koji čekaju na Gospodnji dolazak i jasno ih upućuje da pomažu bolesnike uljem dok se mole za njihovo ozdravljenje. "Trpite dakle, braćo moja, do dolaska Gospodnjega. Gle, težak čeka plemenitoga roda iz zemlje, i rado trpi dok ne primi dažd rani i pozni... Muči li se ko među vama, neka se moli Bogu; je li ko veseo, neka hvali Boga. Boluje li ko među vama, neka dozove starešine crkvene, te neka čitaju molitvu nad njim, i neka ga pomažu uljem u ime Gospodnje. I molitva vere pomoći će bolesniku, i podignuće ga Gospod; i ako je grehe učinio, oprostiće mu se. Ispovedajte dakle jedan drugome grehe, i molite se Bogu jedan za drugoga, da ozdravljate; jer neprestana molitva pravednika mnogo može pomoći." Jakov 5: 7-16. Ako su čudesa bila korisna u vreme organizovanja hrišćanstva, koliko mnogo će biti važnija sada kada je crkva uključena u napornu borbu koja prethodi Isusovom dolasku.

Dva događaja su me u potpunosti ubedila u izvesnost čuda u dvadesetom veku. Kao tinejxer, upoznao sam se sa V. E. Minsom, jednim iskrenim vođom u svojoj crkvi. Nisam pripadao ni jednoj crkvi i bio sam zadivljen Minsovim poznavanjem Biblije dok je proučavao Biblijska učenja sa mnom i sa mojom majkom u našem domu. Uskoro sam saznao za divan događaj koji se dogodio u životu ovog čoveka pre dve godine. Mins je dobio dijagnozu raka jetre, i kada su ga hirurzi operisali, videli su da se rak nalazi u poslednjem stadijumu. Gospodin Mins se vratio kući i nekoliko sedmica kasnije bio je u mogućnosti da poseti jedan hrišćanski kamp, gde je jedan dan molitve i posta okupio mnoge ljude da se zajedno mole za ovog vernog čoveka. Kada su ga pomazali uljem, prema Jakovu 5, gospodin Mins je bio ubeđen da ga je Gospod izlečio. Da li je to istina? Da li se to stvarno dogodilo? Na zaprepašćenje lekara i hirurga, dodatni testovi su pokazali da on sada ima potpuno zdravu jetru, kao u mladog čoveka. Ni jedna naučna teorija nije mogla da objasni ovu divnu promenu. Gospodin Mins je živeo još 35 aktivnih godina kao zadivljujuće svedočanstvo čudotvorne Božje sile.

Život i iskustvo gospodina Minsa je uticalo na mene na načine koje nisam očekivao. Ne samo što sam odlučio da primim Gospoda u svoj život i da se krstim u Minsovoj crkvi, već u vreme kada mi je bilo 21 godina i ja sam se ozbiljno razboleo. Pojačani unutrašnji bol koji je trajao više meseci me je naveo da potražim medicinsku pomoć. Testovi su pokazali da imam veliki čir na dvanaestopalačnom crevu koji je odbio da se izleči čak i kada je tretiran raznim lekovima i ishranom. Stanje se postepeno pogoršavalo. Operacija bi mogla nešto da olakša moj problem tako što bi uklonila jedan deo stomaka i dvanaestopalačnog creva, ali imao sam tek 21 godinu i nisam želeo da se to dogodi. Postepeno sam postajao sve slabiji, sve dok nisam imao dovoljno snage da se obrišem posle tuširanja ili kupanja. U toj situaciji sam se prisetio Minsovog iskustva, i nakon mnogih meseci po prvi put je zračak nade prodro u moje srce i misli.

Još uvek se živo sećam dana molitve i pomazanja. Učestvovao je pastor moje crkve, Erik Robinson, Mins i još nekoliko drugih crkvenih starešina. Kada sam bio pomazan, osetio sam kao da je električna struja prošla kroz moje telo i odmah sam znao da sam izlečen. Sledećeg dana posle pomazanja, neki vernici crkve su pomagali jednoj porodici, koja je u požaru izgubila svoj dom, da sagradi novu kuću. Kada sam posetio gradilište, shvatio sam, na zaprepašćenje prisutnih, da sam u stanju da nosim dva veoma teška xaka cementa. Još juče sam bio toliko slab da su mi morali pomoći da uđem u crkvu. Nekoliko dana kasnije posetio sam svog lekara koji je odredio nekoliko rendgenskih snimaka i testova. "Ja sam ateista," rekao je on sa jakim škotskim naglaskom, "Ali moram priznati da je ovo čudo. Nema čak ni ožiljka." Da, ja verujem u čuda i siguran sam da sada shvatate zašto.

Još nešto se dogodilo iz svega ovoga. Nekoliko meseci posle mog izlečenja, kćerka gospodina Minsa, Barbara, je postala moja supruga, i tokom mnogih godina mi smo zajedno gledali kako Bog čini čuda u našem životu i u životima drugih. Kao pastor, molio sam se za mnoge koji su bili izlečeni. S druge strane, molio sam se za mnoge koji nisu bili izlečeni, što je mnogo teže prihvatiti nego čuda.

Kada se čuda ne događaju

Ovo nas dovodi do pitanja o molitvi prema Božjoj volji. "I ovo je sloboda koju imamo k njemu da ako što molimo po volji njegovoj posluša nas." 1.Jovanova 5:14. Neki ljudi smatraju da je traženje Božje volje znak slabosti i nedostatka vere. Drugi smatraju da je ne traženje Božje volje prisiljavanje Boga da deluje. Staću na stranu ove druge rečenice, ali se dobro sećam jedne prilike kada sam upoznao jednog čoveka koji je veoma ozbiljno shvatio prvu rečenicu. Prodavao sam hrišćanske knjige i bio sam zamoljen da posetim dom jednog veoma bogatog poslovnog čoveka. On nije bio zainteresovan za kupovinu knjiga, ali je želeo da se molim za njega. Kleknuli smo na debeli tepih u skupoceno opremljenoj dnevnoj sobi i ja sam se molio za njega, jer je imao Parkinsonovu bolest. "Gospode, neka bude Tvoja volja," iskreno sam rekao u sred moje molitve. Smesta je gospodin Fara skočio na svoje noge i naredio mi da napustim njegov dom. "Nije mi potreban takav nedostatak vere," vikao je, "Naravno da će me Bog izlečiti!"

Iako je izlečenje uvek Božja volja, ono se ne mora neophodno dogoditi u ovom životu. Ponekada će ono doći na dan vaskrsenja, kada više neće biti bolesti, bola ili smrti. Kada doživimo neko izlečenje, mi smo svedoci delića onoga što će se dogoditi u budućnosti (Jevrejima 6:5). Čak i Pavle, sa svojom čudesnom silom izlečenja, nije sam primio izlečenje. "Zato tri puta molih Gospoda da otstupi od mene. I reče mi: dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim. Dakle ću se najslađe hvaliti svojim slabostima, da se useli u mene sila Hristova." 2.Korinćanima 12:8,9. Pavle je pisao Timotiju, "Trofima ostavih u Miletu bolesna" (2.Timotiju 4:20). A Trofim je došao iz Efesa, gde "Bog činjaše ne mala čudesa rukama Pavlovim, tako da su i čalme i ubruščiće znojave od tela njegova nosili na bolesnike, i oni se isceljivahu od bolesti, i duhovi zli izlažahu iz njih" (Dela 19:11,12). Prema tome, čak ni Pavle nije mogao da izleči sebe ili druge prema svojoj sopstvenoj volji.

Ponekad ljudi koji nisu izlečeni posle posebne molitve postaju depresivni zato što im se čini da im nedostaje vere. Ovo nije istina. Pavle je imao neverovatnu veru, ali ipak nije bio izlečen. S druge strane, Isus je izlečio neke koji su imali veoma malo vere. Isto tako je istina da su svi oni koji su imali neverovatnu veru postepeno umrli i da čekaju onaj prekrasan dan kada će se raspadljivo obući u neraspadljivost i kada će se smrtno obući u besmrtnost.

Kakvo mesto zauzimaju čuda u iskustvu današnjih hrišćana? Da li biste želeli da se upravo sada dogodi neko čudo? Jedan čovek koji je uporno tvrdio da ne veruje u čuda kao u Božji sadašnji metod rada, jednog dana je dojurio u moju kancelariju i tražio da se molim za njegovu ženu koja se nalazila u bolnici na intenzivnoj nezi. Želeo sam da ga pitam kako to da on odjednom veruje u čuda, ali sam se iskreno molio za ozdravljenje njegove supruge. Isus je naglasio da će znaci i čudesa pratiti one koji veruju (Marko 16.17). Čak ni učenici nisu gurali svoja čuda u prvi plan. U stvari, Isus je rekao da zla i preljubnička generacija traži znak (Matej 12:39).

Danas ima mnogo onih koji traže znake i čudesa da bi doživeli brzo religiozno oduševljenje i hrišćansku šou predstavu. Kada god se raspravlja o čudima, neko će uvek reći, "Zar ne znate da sotona koristi lažna čuda i zato moramo da budemo veoma pažljivi." Neko drugi će možda reći, "Opasno je moliti se za čudo izlečenja. To je radio Xim Xons, i pogledajte gde je dovelo ljude koji su ga sledili. Xim Beker se molio za znake i čudesa i završio je u zatvoru." Veoma sam svestan opasnosti i o hrišćanskom ratu ćemo govoriti u sledećem poglavlju, ali prevara je uvek pokazatelj da je istina prisutna i moguća. Ako postanemo zavedeni lažnom religijom, bićemo primorani da odbacimo skoro sve delove hrišćanstva, jer zlo uglavnom eksploatiše dobro. To je istina i za molitvu, propovedanje i pastoralnu službu. Crkveni darovi i saveti se zloupotrebljavaju. Ipak, ni jedan Duhom ispunjeni hrišćanin neće predložiti da se vitalni delovi hrišćanstva odbace ili unište. Kada su u pitanju čuda, došao sam do istog zaključka. Verujem da se ona mogu dogoditi, i da se događaju povećanim intenzitetom.

Uzbudljivo je slušati šta Bog čini, na primer, u Kini. U Hong Kongu sam govorio nekim mladićima koji su prisustvovali mom seminaru. Njihova Duhom ispunjena služba je neverovatna. Samuel Jang je rekao da hrišćani u Kini otvaraju svoje domove svojim susedima da bi proučavali Bibliju i da bi se molili, da se čuda događaju, da se bolesnici isceljuju i da se zli duhovi izgone.[2]

Ovo će se događati u budućnosti sa povećanim intenzitetom. Jedan pisac koji je imao viziju o završnim događajima pre Isusovog povratka je rekao, "Božje sluge, osvetljenih lica koja sijaju od svete posvećenosti, će žuriti iz mesta u mesto da propovedaju nebesku vest. Upozorenje će se širiti svetom uz pomoć hiljade glasova. Događaće se čuda, bolesnici će biti izlečeni i znaci i čudesa će pratiti verne."[3] "U noćnim viđenjima prikazan mi je veliki reformatorski pokret u narodu Božjem. Mnogi su hvalili Boga. Bolesni su bili izlečeni, a bilo je i drugih čuda. Svi su se zalagali kao što su to učenici činili uoči velikog dana Pedesetnice. Stotine i hiljade su posećivale porodice i upoznavale ih s Rečju Božjom. Sila Svetog Duha je uveravala srca i svuda se osećao duh istinskog obraćanja."[4]

Najveće čudo se događa kada se neka osoba obrati i kada se život radikalno menja pod silom Svetog Duha. Molim se da upoznate ovo čudo u svom životu. Možda niste doživeli čudo isceljenja, ali ako ste se nanovo rodili, verovaćete u prava čuda i ništa neće potresati vašu veru jer ste doživeli u svom životu najmanje jedno čudo. Jedan mladić mi je pričao o svom putovanju u alkoholizam i zloupotrebu droge. U sred toga njegov prijatelj ga je upoznao sa Isusom. Danas je Hozeov život tako radikalno promenjen da on vodi jednu malu grupu koja proučava Bibliju i priprema se za propovedničku službu. Ben je bio bokser koji je često vežbao na svojoj ženi. Naomi je dobijala batine od ovog čoveka koji je dolazio kući i istresao se na ovu hrišćanku koja se veoma dobro brinula za njega. Sve njene molitve su bile uslišene kada je njen suprug, Ben Grin, čudesno obraćen i kada je postao uspešni evanđelista koji mnoge dovodi ka Hristu posredstvom sile Svetog Duha. "Zato ako je ko u Hristu, nova je tvar: staro prođe, gle, sve novo postade." 2.Korinćanima 5:17.