< 2. Poglavlje
Sadržaj
4. Poglavlje
>
KLJUČEVI URAVNOTEŽENOG ŽIVOTA (1)
Vitaminske
tablete
Veštački zaslađivači
Šećer
Prerađevine
Izgled hrane
Ponovo šećer
Masnoće
Pogledaćemo 2 izveštaja o ishrani: iz Državne
Akademije Nauka (DAN) i Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO). Ove organizacije
su dale po 10 preporuka za ceo svet. To su vrhunske preporuke iz najviših
krugova.
Preporuke DAN-a:
1) Jedite dosta voća i povrća,
2) Jedite
integralne žitarice, mahunarke i sl.,
3) Proteine uzimajte u umerenoj
količini,
4) Vežbajte,
5) Ograničeno upotrebljavajte so,
6) Unosite
dovoljno kalcijuma (ne kaže da pijemo mleko, nego da unesemo dovoljno
kalcijuma),
7) Izbegavajte uzimanje pilula,
8) Sačuvajte nivo fluora,
9) Izbegavajte alkohol,
10) Smanjite ukupni unos masnoća i holesterola.
Ove preporuke su izvrsne. Primetićete da je jedina
hrana koja se ovde preporučuje voće, orašasti plodovi, žitarice i povrće. Meso i
mlečni produkti nisu preporučeni. Tačno je i da veći deo sveta ne može da sebi
priušti meso i mlečne proizvode, pa je samo naglašeno da je potrebno uneti
dovoljno kalcijuma i proteina. Većina sveta ih dobija iz biljaka, pa možemo i
mi.
Preporuke SZO (šta jesti i na šta obratiti
pažnju):
1) mahunarke, orašasti plodovi i semenke,
2)
složene ugljene hidrate (žitarice),
3) belančevine,
4) osloboditi se
gojaznosti,
5) unos soli,
6) unos kalcijuma,
7) upozorenje na
energetski bogatu hranu (preradjenu hranu),
8) za fluor nema posebnih
preporuka,
9) izbegavati upotrebu alkohola,
10) date su donja i gornja
granica masnoća.
Opet vidimo da je preporučeno voće, povrće,
žitarice i orašasti plodovi. SZO bi želela da se svet ovako uravnoteženo hrani.
Šta sa uzimanjem vitaminskih preparata? Ako
uzimamo živu, presnu hranu - biljke, u njoj su hranljivi sastojci uravnoteženi.
Naše telo može da ih absorbuje i kombinuje na odgovarajući način. Kada uzimamo
vitaminske pilule, naše telo ima problem kako da ih absorbuje i kombinuje. Na
primer, ako uzmemo previše od jedne grupe vitamina i minerala, ona će sprečiti
absorbovanje i kombinovanje druge grupe vitamina i minerala. Ni na jednoj kutiji
vitaminskih preparata ne piše da je njihov sastav uravnotežen, jer tako nešto i
ne postoji. U prirodi voće i povrće ima različito visoke ili niske količine
vitamina i minerala u sebi. A čovek je napravio pilulu sa visokom koncentracijom
vitamina i minerala. Tu nastaje problem. Taj odnos koncentracije elemenata nije
dobar za absorpciju i kombinovanje u telu. Vlada SAD je zabranila da se te
pilule nazivaju "izbalansirani vitamini i minerali" zato što to i nisu, ali su
farmaceutske kompanije izmislile novi izraz: "multi - vitamini i minerali". I mi
pomislimo: "Tu ih znači ima puno, onda to mora da je dobro!" Ali, to je greška.
To što ih ima puno ne znači da su uravnoteženi. Moj profesor koji je diplomirao
na Harvardu i Jejlu medicinu i farmakologiju preporučuje da se uzimaju minerali
i vitamini iz biljaka, a ne putem pilula, osim ako ih prepiše lekar iz
odredjenih razloga. Medjutim, milioni ovih pilula proda se ljudima koji ne znaju
šta rade. Tako dolazi do konflikata unutar organizma. Većina vitamina
rastvorljivih u vodi biće isprano iz tela, ali probleme stvaraju oni koji se
tope u mastima, a to su vitamini A, E, D, K. Sa njima telo teško izlazi na kraj.
Zato u pravilu jedite voće, povrće, žitarice i orašaste plodove različitih boja.
Odatle možete dobiti potrebnu ravnotežu.
Na primer, ako vitamin A uzimamo u prirodnom
stanju u narandžastom voću i povrću (šargarepa, tikva, kajsija, narandža), ako i
pojedemo dosta ovih namirnica, vitamin A ne može da nam naudi. Ali, ako uzimamo
vitamin A preko tableta, onda nam može štetiti. Da bi vitamin A postao opasan za
nas, treba pojesti preko 50 šargarepa dnevno. U šargarepi je tzv. betakaroten, i
ako se normalno hranimo kao ovde u Evropi, onda nam je nepoznata avitaminoza
(nedostatak) vitamina A.
U SAD mnogi ljudi kupuju preparate kalcijuma, jer
su im kosti u lošem stanju. Mnogi pate od osteoporoze. Zato se starijim ženama
preporučuje da piju dosta mleka. Da li je time problem rešen? Ne! Postaje još
gore. Piti mleko nije rešenje. Postoje brojni razlozi zašto telo gubi kalcijum.
Dizanje tegova je jedan razlog. Zatim, ako mnogo sedite i kosti ne nose teret,
ono što ne koristite - to gubite. Kosti neće biti tako jake. Telo je vrlo
osmišljena mašina. Ako ne koristite kosti, telo neće puno ulagati u njih . Telo
ce misliti da nam nisu tako važne. Zato moramo da vežbamo, ili šetamo, hodamo.
Gubitak kalcijuma nastaje i zbog preterane
upotrebe belančevina (meso i mlečni proizvodi). Visok nivo proteina čini da
gubimo kalcijum putem urina. I fosforna kiselina u gaziranim pićima dovodi do
gubitka kalcijuma. Čokolada blokira kalcijum tako da telo ne može da ga
absorbuje. Dakle, imamo probleme sa kalcijumom ako jedemo čokoladu, pijemo
gazirana pića, jedemo meso i mlečne proizvode. Izbegavajte ovakvu hranu, a
jedite biljke da bi imali jake kosti kao slonovi, nosorozi i žirafe.
Šta je sa veštačkim zasladjivačima, kao što je
"nutrasvit" ili "aspartam"? U javnosti se često govori da slatkiši mogu da se
jedu ako su zasladjeni vestačkim zasladjivačima, i da se tako mogu izgubiti
kilogrami. Tada u telu nastaje ozbiljan problem. Na primer, kad uzmete da jedete
jabuku, vaš jezik će prepoznati ukus slatkog. Onda čulo ukusa kaže mozgu da
dolazi šećer, pa mozak naredi pankreasu da pokrene mašine jer dolazi šećer. I
pankreas luči insulin da bi bio spreman za dolazak šećera. To se dešava čim
okusimo slatko. Dok god žvaćemo, pankreas priprema sve više insulina. Čim
progutamo jabuku, insulin je već tu da se suoči sa šećerom. Telo se tako vraća u
normalu.
Kada uzimamo veštačke zasladjivače iz gaziranih
pića, marmelade (a stavljaju se skoro svuda), čulo ukusa opet kaže mozgu da
stiže šećer. Mozak poručuje pankreasu da pokrene svoje mašine. Pankreas onda
priprema insulin. I tako vi malo žvaćete, progutate veštački zasladjivač, i kad
on stigne u želudac insulin se pita: "Gde je šećer?" A onda poručuje mozgu:
"Ovde nema šećera!" A mozak kaže jeziku: "Slagao si me, nema šećera!" A jezik i
dalje govori: "Ma, pripremi taj insulin, osetio sam šećer!" I mozak u panici
viče: "Pripremite insulin!" A pankreas nastavlja: "Ovde nema šećera." I tako
telo dospeva u panično stanje, jer je tek sada shvatilo da je u njemu strana
supstanca.
Svi naši unutrašnji organi prepoznaju hranu koja
je zdrava. Zato telo zna šta da radi ako u njega udje šećer, protein ili složeni
ugljeni hidrat. Ali kada veštački zasladjivač kojeg je stvorio čovek udje u
organizam, telo je u panici. Nastaje zbrka i haos u organizmu. Telo i dalje
kaže: "Ma zaboravi, ovde nema šećera." I tako prestaje lučenje insulina. I kada
sledeći put uzmete jabuku, i čulo ukusa obavesti mozak da dolazi šećer, i mozak
naredi pankreasu da pripremi insulin, pankreas će reći: "Čekaj malo. Poslednji
put kad sam to uradio ovde nije bilo šećera. Ovog puta neću stvarati insulin." I
kada šećer dospe u krvotok, telo upada u opšti šok: šećer je u krvi, potreban je
insulin. Pankreas počinje da radi, a telo se buni što nije na vreme uradio svoj
posao.
Naši organi razgovaraju, komuniciraju medju sobom.
Da to ne rade mi ne bismo bili živi. Svi saradjuju. Čulo ukusa govori mozgu
kakvu hranu žvaćete da bi pripremio u želudcu kiselinu i odgovarajuće enzime.
Kada se posečete, telo nalaze da se krv zgruša. Telo stalno komunicira. I kada
prevarimo naše telo veštačkim zasladjivačem, telo dospe u stanje zbunjenosti i
ne zna šta da čini. Ovakva hrana je laž. Svi vestački ukusi i boje su laži koje
stvaraju zabunu i haos u našem organizmu i telo dolazi u stalno stanje straha.
Ako bih morao da biram, radije bih jeo šećer nego veštačke zasladjivače, ali bih
više trčao i vežbao. Ljudi koriste veštačke zasladjivače da bi smršali, ali mi
možemo smanjiti unos kalorija u organizam na mnogo bolji način, na primer, ako
smanjimo upotrebu margarina i maslaca na hlebu.
Sam šecer je već loš po sebi. Evo šta se dešava
kada jedemo šećer. Postoje različite vrste šećera. Sa voćnim šećerom telo lako
izlazi na kraj. Kada jedemo preradjeni šećer iz slatkiša i torti, on je toliko
koncentrovan, da u organizmu dolazi do skoka. To je kao munja. I onda nam treba
mnogo vremena da naše telo opet bude normalno. Ako stalno dolazi do ovih skokova
gore - dole, telo postaje uznemireno i ispada iz ravnoteže. Ako želite ravnotežu
u telu, nemojte da koristite veštačku, rafinisanu hranu, jer ona u telu stalno
stvara skokove. Jedite prirodni šećer iz voća, povrća, orašastih plodova i
žitarica. Pazite i na med. To je jako koncentrisan pčelinji polen. Malo meda je
dobro, ali mnogo meda je loše. Neki ljudi misle da med mogu jesti koliko hoće,
jer to nije beli šećer. Ali, ako jedemo med, u telu je isti učinak kao kad
jedemo beli šećer. Mi ne želimo takve skokove i loše stanje koje oni proizvode.
To se lako primećuje na deci. Kad dobije čokoladu, dete je jako srećno, ali pola
sata posle toga ono podivlja. Morate dobro da pazite kad deci dajete slatkiše.
Ako im ih dajete, to treba biti na kraju obroka, jer je tu i druga hrana koja će
absorbovati taj šećer. Ako jedete samo čokoladu, nikakva druga hrana ne može da
ublaži taj šok. U organizmu dolazi do velikog skoka i velikog pada. Neki ljudi
prikrivaju takvo stanje tako što popiju par kafa ili zapale cigaretu, i dospeju
u "normalu".
U mnogim vrstama hrane postoje takozvani
"mutageni". To su hemikalije koje oštećuju hromozome. Ljudi koji jedu, po
Amerikancima, "normalnu hranu", imaju mnogo mutagena u svom telu. U biljnoj
hrani nema tih mutagena, pa ih nema ni u telu ljudi koji se njom hrane. Društvo
za istraživanje zdravlja je o tome uradilo zanimljivu studiju i utvrdilo da u
telu ljudi koji koriste biljnu hranu nema mutagena, a ima ih u telu ljudi koji
jedu dosta masnoće i holesterola. Nekada i ljudi koji jedu biljnu hranu
oboljevaju od raka i sličnih bolesti zbog drugih toksičnih materija, pa mi
želimo da je učinimo neotrovnom za naš organizam. Zato u naše telo moramo da
unosimo povrće, kao što je kupus, karfiol, keleraba, i dr. Ovo povrće pomaže
jetri da se oslobodi toksina i kancerogena. Vlakna to čine, pa se otrovi brže
izbacuju, ne ostaju dugo u telu da bi stvorili ozbiljan problem. Vlakna sadrže
mnogo vode, pa tako razredjuju snagu tih kancerogenih materija u našem
organizmu.
Što se više držimo prirodne hrane, naše zdravlje
će biti bolje. Možda će vam trebati više vremena da bi sve ove promene uneli u
svoj život, ako vam je organizam navikao na tešku ishranu bogatu mastima. Zato
postepeno prilagodjavajte organizam na biljnu hranu. Ako odaberete da jedete
meso i mlečne proizvode, onda ih jedite jako malo, i koristite hranu koja je
siromašna mastima. Mleko ne treba da bude punomasno, nego sa malo masnoće, jer
mnogo belančevina, kalcijuma i masnoće nije dobro za naš organizam.
Moja prijateljica iz Kalifornije pozvala me je
jednom da dodjem u njenu porodicu. Rasli smo zajedno na Aljasci kao deca. Kada
se doselila u Kaliforniju osnovala je svoju porodicu. Kada joj je sin postao
tinejdžer, želela je da dodjem i da im pomognem. Proveo sam 2 sedmice sa njima.
Ona je želela da ja preuzmem kuhinju i da im ne kažem šta radim. Tu su živeli
ona, njen muž, sin i svekrva. Kada oni nisu bili kući, zamolila me je da iz
kuhinje iznesem sve stvari koje ja ne koristim. Mnogo toga sam izneo. Tražila je
da joj objasnim zašto su loše, a onda odlučila da ih pobaca. Rekao sam joj da ne
pravi naglo promenu. One najlošije smo odmah bacili, a neke od njih su koristili
za vreme prilagodjavanja na bolju hranu. Tako sam počeo da kuvam sva jela. Posle
10 dana nije mogla više da čuva tajnu. Pitala je porodicu kako im se svidja
hrana u poslednje vreme. Sin je rekao: "Mama, fantastična je! Volim ova
specijalna jela koja praviš kada imamo goste." Baka je rekla: "Primetila sam da
mnogo bolje spavam noću i da me stomak ne muči toliko kao pre. Ova jela su jako
ukusna i prijaju mom želudcu." Onda im je ona rekla da sam ja pripremao sva
jela. Bili su iznenadjeni. A onda je došlo najveće iznenadjenje: "Pol nije
koristio meso, jaja, mleko, čokoladu, šećer, ni ulje." Oni su rekli: "Nemoguće,
to ne može biti istina! Šta je sa ovim sosom na krompiru?" "Pol je to napravio
od oraha u mikseru." Sin je rekao: "A šta je sa onim čokoladnim pudingom?" Mama
je rekla: "Sve sam posmatrala. Pol je koristio rogač, suvo groždje i med za
desert . Koristio je samo prirodnu hranu."
Nisu mogli da veruju! Dobro je izgledalo, bilo je
ukusno, i prijalo je u stomaku. Vrlo je bitno da kada unesemo ove promene naša
hrana i dalje dobro izgleda. Moj stariji brat bio je dugo neženja i jeo hranu iz
konzervi. Zagrejao bi je, i tako jeo hranu iz konzerve. To baš i nije lepo
izgledalo. Ne kažem da treba da pravimo hranu satima da bi izgledala kao u
skupim hotelima, ali hrana treba da izgleda lepo.
Jednom prilikom je napravljen eksperiment. Soba je
bila puna dobrovoljaca. Imali su vezane oči. Nisu videli šta jedu, ali su im
govorili šta jedu. Usred obroka rečeno im je da skinu povez sa očiju i vide sta
su jeli. Hrana je bila pravilno pripremljena, ali su dodate drugačije boje.
Krompir je bio plav, meso zeleno, kukuruz ljubičast, šargarepa crna, a pita
tamno zelena. Gledali su tu hranu, ali niko nije mogao da dovrši obrok. Do sutra
ujutro, svi su povratili hranu i bilo im je muka. Zanimljivo, zar ne? M i zaista
jedemo i ošima. Ako hrana ne izgleda kako treba, nećemo u njoj uživati kako
treba. Kada napravite promene, neka vaša hrana izgleda ukusno i prijatno. Nije
loše za vreme jela slušati prijatnu muziku. Negde za vreme jela gledaju vesti na
televiziji, a to je najgore što može da se gleda za vreme jela. Tada gledamo šta
se ružno radilo toga dana, i imaćemo probleme sa varenjem, uznemirićemo se,
možda i razljutiti. Isključite TV za vreme jela, pustite ugodnu muziku, stavite
cveće na sto, neka sve izgleda lepo, jer mi prvo jedemo očima. Hrana ce onda da
bude ukusnija. Za sve ovo treba vremena, ali su ove promene potrebne telu. Par
trenutaka mogu sve da izmene.
Moja kuhinja je ofarbana u žuto i zeleno. Žuta
boja je najveselija boja koja postoji, a zelena izgleda kao priroda. Imam jednu
biljku u trpezariji i 5 biljaka u dnevnoj sobi. Kada one procvetaju, unose bar
malo od prirode u moj dom.
Neki ljudi se zaista bore sa šećerom. Zovemo ih
šećeroholičari. Napravite jedan eksperiment ako imate ovakav problem. Pokušajte
30 dana da ne jedete ništa slatko, čak ni med. Ne dozvolite vašem čulu ukusa da
prima bilo kakav jak šećer. Voće je jedino dobro, a slatkiši i šećer nikako.
Činite tako 30 dana i bićete iznenadjeni koliko brzo vaše telo može da se
prilagodi. Takva hrana uskoro neće ni da vam bude ukusna. Ovde postoji jedan
princip. Neke stvari koje smo ranije mrzeli sada volimo, a neke stvari koje smo
nekada voleli, sada mrzimo. Jedan moj prijatelj kaže da je izdržao 30 dana bez
šećera. Posle 30 dana prijatelj mu je ponudio gazirano piće i on je popio.
Odjednom nije mogao bistro da razmišlja i morao je da ode iz te kuće. Nije mogao
da veruje da će se tako osećati. Rekao mi je: "Pole, istina je! Odjednom telo
više ne može da podnese ono čega smo se oslobodili."
Ja zaista volim kokice. One su dobra hrana, ali
ono što se stavlja na njih nije dobro: mnogo ulja i mnogo soli. Ja godinama
jedem kokice bez ičega. Jednom sam bio kod prijatelja i prihvatio sam da naprave
kokice, ali sam zaboravio da im kažem da ne stavljaju ni so ni ulje. Naravno,
oni su ih napravili sa uljem i soli. Rekao sam: "Biću pristojan, poješću malo."
A miris je jako privlačio, bilo je teško odoleti. Uzeo sam šaku tih kokica, a
voda mi je išla na usta. To je bilo jako ukusno! Uzeo sam drugu šaku kokica, i
još jednu. Kod treće sam napravio grimasu na licu. Ukus ulja u ustima mi se nije
svidjao. Nos je govorio da je to jako ukusno, ali su usta rekla: "Fuj! Operi me
od tog masnog ukusa u ustima." Nisam navikao na taj ukus, i nije mi se svidjao.
To je bilo kao da sam popio bocu ulja. Kad prolazim pored restorana gde se peče
piletina, to mi još uvek lepo miriše. Ali razmišljam, kada bih uzeo tu piletinu,
i to mrtvo meso počeo da odgrizam sa kosti, i gledao te kosti, onda sam sebi
kažem da tako nešto ne bih mogao da uradim. Još uvek mi to dobro miriše, ali sam
izabrao da tako nešto neću da jedem. Ako dodjem u iskušenje za tako nečim, onda
kupim sebi nešto iz bašte: jagode, mango, nesto posebno. I to mi pomogne.
Kada tako uradim, nikad ne kupujem ono što je
čovek napravio. Ali za to je potrebno vremena, naročito ako hoćete da to
sprovedete u svojoj porodici. Nikad nemojte ove informacije da koristite da bi
nekog kaznili, ni da vam budu oružje protiv nekoga. Neki misle da ako odmah
počnu da jedu zdravu hranu, da će odmah postati sveti. To nije istina. Ove
informacije treba da vam budu na blagoslov. Ostavite uvek pravo izbora drugima.
Kada neko jede hranu za koju znate da je loša, nemojte da im držite predavanja,
ni da ih ugrožavate. Budite im dobar primer.
Ja imam pravilo: nikad ne razgovaram o hrani za
vreme obroka. Mnogi me pozovu na ručak. Za vreme jela pričamo o vežbanju, o
vodi, ali ne o hrani. Ne želim da mojim domaćinima bude neugodno. Domaćica je
uložila trud u to, dala je najbolje što može, i treba da uživamo u tome. Obično
kažem da kasnije možemo da razgovaramo o tome.
Nekad moram da ostanem jako čvrst. Odbijam skoro sve slatkiše. Naravno, odbijam alkohol. Odbijam i sir i jaja. Ako ima malo toga u hrani, neću praviti problem, preživeću.