Peto poglavlje

Drugi jezik ljubavi:

KVALITETNO, ZAJEDNIČKI PROVEDENO VREME

Trebalo je da od samog početka prepoznam Betin primarni jezik ljubavi. Koje informacije o tome mi je dala kada sam ih prvi put posetio? «Bil se izvanredno stara o porodici, ali nikada nema vremena za mene. Kakve koristi od velike kuće, sprava za rekreaciju i svega ostaloga, kada on nikada nema vremena da u tome uživamo zajednički?» Kakva je bila njena želja? Da provodi kvalitetno vreme sa Bilom. Vapila je za njegovom pažnjom. Želela je da se on posveti njoj, da joj pokloni svoje vreme, da zajednički rade bilo šta.

Pod pojmom «kvalitetno vreme» mislim na pružanje nepodeljene pažnje partneru. Ne mislim da sedenje na kauču i na zajedničko gledanje televizije. Ako na taj način provodite vreme, prvi, drugi ili bilo koji program televizije zaokuplja vašu pažnju – a ne vaš bračni partner. Mislim na sedenje na kauču uz isključen televizor, na gledanje jedno drugome u oči i na razgovor, na pružanje jedno drugome nepodeljene pažnje. To znači otići u šetnju, samo vas dvoje, ili u restoran na večeru – gledati se i razgovarati. Da li ste u restoranu skoro uvek bili u stanju da vidite razliku između bračnog para i para zaljubljenih. Bračni parovi sede i lutaju pogledom po sali, dok se ljubavnici gledaju i tiho razgovaraju.

Kada sedim na kauču sa svojom ženom i poklanjam joj dvadeset minuta svoje nepodeljene pažnje, kao mi ona meni, podarili smo jedno drugome po dvadeset minuta svoga života. Tih dvadeset minuta se nikada više neće ponoviti, mi jedno drugome ipak stalno poklanjamo svoj život. To je vrlo snažno i jasno izražavanje ljubavi.

Jedan lek nikada ne može da izleči sve bolesti. Dajući savet Bilu i Beti, načinio sam ozbiljnu pogrešku. Pretpostavljao sam da će reči priznanja isto toliko značiti Beti koliko i Bilu. Nadao sam se da će se u slučaju da oboje jedno drugome izražavaju priznanja, emocionalna klima u njihovom braku suštinski promeniti i da će oboje osetiti da zaista vole i da su voljeni. Međutim, u Betinom slučaju savet nije bio uspešan, jer reči priznanja nisu bile njen primarni jezik ljubavi. Njen primarni jezik ljubavi bio je kvalitetno zajednički provedeno vreme.

Pozvao sam ih ponovo i zahvalio se Bilu na naporima kojeje ulagao u toku poslednja dva meseca. Rekao sam mu da je obavio izvanredan posao na području verbalnog izražavanja priznanja Beti i da su njegove reči pale na plodno tlo. Međutim, on je primetio: «Doktore, ona ni dalje nije srećna. Ne verujem da se stanje ikako popravilo.»

- Imate pravo, Bile! Čini mi se da znam u čemu je problem. Ja sam vam preporučio pogrešan jezik ljubavi!

Bil nije imao ni pojma o čemu govorim. Objasnio sam mu da ono što jednoj osobi pruža osećanje da je emocionalno voljena ne mora i nekoj drugog osobi pružati to isto uverenje.

Složio se sa mnom da je njegov primarni jezik ljubavi zaista izražavanje priznanja. Pričao mi je koliko mu je to značilo u detinjstvu i kako se prekrasno osećao kada mu je Beti izražavala priznanje na svemu što je činio za porodicu. Objasnio sam mu da Betin jezik ljubavi nije izražavanje priznanja nego kvalitetno zajednički provedeno vreme. Objasnio sam mu šta znači nekome poklanjati svoju nepodeljenu pažnju, da to ne znači zajednički gledati televizijski program, nego gledati tu osobu u oči, poklanjati jo punu pažnju, činiti s njome ono u čemu ona uživa i što je čini srećnom. «Kao da odem s njome na simfonijski koncert!» - zaključio je on. Razveselio sam se, jer sam zaključio da se nebo nad Litl Rokom konačno razvedrilo.

- Doktore, moram da priznam da se na to uvek žalila! Ništa nisam radio zajednički s njome, niti sam provodio vreme s njome. Pre braka smo još znali negde zajedno otići ili nešto zajednički učiniti, ali sada smo zaista prezauzeti. Šta da radim, doktore? Moj posao mi oduzima svaki trenutak.

- Pričajte mi malo o tome!

U toku sledećih nekoliko minuta potanko mi je pričao o svom napredovanju na hijerarhijskoj lestvici, o svom napornom radu, o ponosu zbog svega što je postigao. Pričao mi je i o svojim snovima o budućnosti i o uverenju da će za pet godina postiči ono što je nameravao.

- Želite li onda biti sami ili biste želeli da budućnost podelite sa Beti i sa decom?

- Naravno, doktore! Želeo bih da svi budu sa mnom. Želim da i ona uživa sa mnom. Zato me toliko boli kada mi prigovara da celo vreme provodim na poslu. Činim to radi nas. Želeo sam da i olna postane deo toga, ali je ona uvek ostajala negativno raspoložena prema mojim snovima.

- Počinjete li shvatati zašto se to događa, Bile? Njen primarni jezik ljubavi je kvalitetno zajednički provedeno vreme. Pružali ste joj tako malo toga vremena da je njen rezervoar ljubavi ostao prazan. Ne oseća se sigurna u vašu ljubav. Zato se tako čestoko okomila na ono što joj po njenom mišljenju oduzima vaše vreme – vaš posao. Postoji samo jedno rešenje, Bile, i to skupo rešenje. Morate stvoriti vreme koje ćete provoditi sa Beti. Morate je voleti na njenom primarnom jeziku ljubavi.

- Znam da ste u pravu, doktore! Ali, odakle da počnem?

- Imate li pri ruci beležnicu u koju smo zapisivali pozitivne strane Betinog ponašanja?

- Da, imam je!

- Odlično! Sada ćemo načiniti drugi spisak. Šta je po vašem mišljenju ono što bi Beti želela da čini sa vama? Šta vam je godinama spominjala?

Evo Bilovog novog spiska:

· Uzmimo prikolicu u provedimo vikend u planinama, nekada s decom, a nekada sami.

· Sastavimo se negde za ručak, u restorani ili samo u McDonaldsu.

· Nađimo nekoga da nam čuva decu i izađimo sami negde na večeru.

· Kada se uveče vratim kući da joj pričam šta sam radio u toku dana i da slušam šta je ona radila.

· Da provedem neko vreme sa decom u razgovoru o njihovim školskim problemima.

· Da provedem neko vreme u igri sa decom.

· Na vikendom idem s njom i sa decom na izlet i da ne prigovaram zbog mrava i muha.

· Da jednom godišnje provedem godišnji odmor sa prodicom.

· Da idem s njome u šetnju i putem razgovaramo.

- To su želje o kojima mi je godinama govorila!

- Vi već znate šta nameravam da vam predložim, zar ne, Bile?

- Da ispunim njene želje!

- Tačno! Svake sedmice po jednu u toku sledeća dva meseca. Gde da nađete vremena? Ne znam, ali vi ste inteligentan čovek i snaći ćete se. Ne biste ni postigli sve to u životu da niste znači donositi dobre i pravovremene odluke. Sada ikmate mogućnost da ponovo planirate svoj život i da Beti uključite u svoje planove.

- Znam da je tako! Moraću se potruditi.

- Još nešto, Bile! To ne mora da osujeti vaše profesionalne planove. Jedino će, kada se vinete do vrha, i Beti i deca biti s vama!

Centralna vrednost kvalitetnog vremena je zajedništvo. Ne mislim time na blizinu, već na usredsređenu pažnju.

- Želeo bih to više od svega na svetu. Bez obzira da li ću stići do vrha, želim da oni budu sa mnom i želim da uživam život sa Beti i decom.

Godine su dolazile i prolazile. Bil i Beti su dospeli do vrha i natrag, ali je najvažnije od svega bilo da su to učinili zajedno. Deca su davno napustila porodično gnezdo, a Bil i Beti se slažu da su im godine posle toga bile najlepše u životu. Bil je postao odani posetilac koncerata, a Beti se načinila beskrajan spisak onoga u čemu uživa kod Bila. Njemu nikada nije dosadno da priča s njome. Osnovao je svoju kompaniju i ponovo je blizu vrha. Međutim, njegov posao više ne predstavlja pretnju za Beti. Oduševljena je njegovim radom i hrabri ga da istraje. Ona zna je u njegovom životu na prvom mestu. Njen rezervoar ljubavi je prepun, a čim se počne prazniti ona zna da će, izrazi li bilo koju želju, uživati Bilovu nepodeljenu pažnju.

ZAJEDNIŠTVO

Centralna vrednost kvalitetnog zajednički provedenog vremena je upravo zajedništvo. Pri tome ne mislim na blizinu. Dvoje ljudi mogu da budu u istoj prostoriji, a da ipak ne budu zajedno. Zajedništvo je usredsređena pažnja. Kada otac sedi na podu i kortlja loptu prema svome dvogodišnjem sinu, njegova pažnja nije usredsreeđena na loptu, več na sina. U tom kratkom trenutku, makoliko on trajao, njih dvojica su zajedno. Međutim, ako otac razgovara telefonom i kortlja loptu, njegova pažnja je podeljena. Neki muževi i žene smatraju da zajedno provode vreme, dok u stvari samo žive pod istim krovom. Nalaze se u istoj kući u isto vreme, ali nisu zajedno. Muž koji gleda sportsko takmičenje na televiziji i istovremeno razgovara sa ženom, ne pruža joj kvalitetno zajednički provedeno vreme, jer ona ne uživa njegovu nepodeljenu pažnju.

Kvalitetno zajednički provedeno vreme ne znači da celo vreme moramo gledati jedno drugo u oči. To znači da radimo nešto zajednički, i da svoju potpunu pažnju poklanjamo jedno drugome. Aktivnost u kojoj smo oboje angažovani ostaje sporedna. Emocionalno nam je važno da jedno drugome poklanjamo pažnju, dok je aktivnost samo sredstvo da se postigne zajedništvo. Dok otac kotrlja loptu svome sinu, najvažnija nije sama aktivnost, nego pažnja koju otac poklanja svome sinu i emocije koje se rađaju između njih dvojice.

Nešto slično se događa i kada muž i žena igraju tenis. Ako je to istinski kvalitetno zajednički provedeno vreme, oni se neće usredsrediti na igru, već će uživati u činjenici da zajednički provode vreme. Bitno je ono što se događa među njima na emocionalnom području. Kada provodimo vreme zajedno, nešto zajednički radeći, uživamo u međusobnom druženju, jer pokazujemo da nam je stalo do bračnog druga, da volimo kada možemo biti zajedno.

KVALITETAN RAZGOVOR

Kao i primarni jezik izricanja priznanja, tako i jezik zajednički provedenog kvalitetnog vremena ima mnogo dijalekata. Jedan od najproširenijih dijalekata je dijalekt kvalitetnog razgovora. Pod klavitetnim razgovorom smatram dijalog u toku kojega dvoje partnera razmenjuju informacije i osećanja o svojim dođivljajima, razmišljanima, željama i planovima i to u jednom prijateljskom, neometanom, emocionalnom kontekstu. Većina partnera koji se tuže da njihov partner ne razgovara s njima, ne misle da on nikada ne progovori nijednu reč s njima. U stvari, hoće da kažu da ne vode kvalitetne emocionalno obojene razgovore. Ako je primarni jezik ljubavi vašeg partnera kvalitetno zajednički provedeno vreme, takav dijalog je presudan za njegov emocionalni doživljaj ljubavi.

Jezik kvalitetnog razgovora potpuno se razlikuje od prvog jezika ljubavi. Reči priznanja usredsređuju se na ono što govorimo, dok se jezik kvalitetnog razgovora usredsređuje na ono što čujemo. Ako nekome iskazujem ljubav jezikom kvalitetnog razgovora, tada pokušavam da od njega dobijem neku informaciju, slušajući sa saosećanjem ono što on ima da mi kaže. Postavljam pitanja, ne zato što sam radoznao, već sa iskrenom željom da shvatim njegove misli, osećanja i želje.

Upoznao sam se s Patrikom, starim četrdeset i tri godine koji je već sedamnaest godina bio u braku. Zapamtio sam ga, jer su prve reči, koje je izgovorio, bile silno dramatične. Sedeo u kožnom naslonjaču u mojoj ordinaciji i posle kratkog upoznavanja, nagnuo se napred i dramatično izjavio:

- Doktore, bio sam budala, prava pravcata budala!

- Šta vas je navelo da to zaključite?

- Bio sam oželjen sedamanest godina i sada je me žena napustila. Tek sada shvatam koliko sam bio glup.

- Kako to mislite?

- Moja supruga je imala običaj da mi posle povratka s posla priča o svemu što se toga dana dešavalo u njenoj kancelariji. Ja bih je pažljivo saslušao, a onda rekao

šta bi trebalo da preduzme. Uvek sam joj davao dobre savete. Govorio sam joj da treba da se suoči sa problemima. «Problemi se neće rešavati samo od sebe. Moraš razgovorati s ljudima koji su umešani ili sa šefom.» Sutradan bi mi ponovo pričala o istim problemima. Upitao bih je da li je učinila ono što sam joj savetovao. Zatresla bi glavom i odgovorila odrečno. Tada bih joj ponovio svoj savet. Naglašavao bih da je to jedini način da razreši problem. I sutradan bi ponovo dolazila kući i pričala o istim problemima. I ponovo bi priznavala da nije poslušala moje savete.

Posle tri ili četiri takve večeri, gubio bih strpljenje. Rekao bih joj da ne može očekivati saosećanje od mene ako nije spremna da posluša savete koje joj uporno dajem. Nikako nije bilo potrebno da živi pod takvim stresom i tolikim pritiskom. Začas je mogla da reši problem kada bi učinila ono što sam joj govorio. Nije mi bilo lako da je gledam i da znam da se pati nepotrebno. Kada bi zatim ponovo pojavila s istim pričama, nisam više bio spreman da je slušam. «Rekao sam ti šta treba da učiniš. Ako ne želiš da poslušaš savete, ne želim ni ja više da te slušam!»

Mnogi od nas su stručnjaci da analiziraju probleme i da nalaze rešenja. Pri tome zaboravljamo da je brak odnos, a ne projekat koji treba završiti ili problem koji treba rešiti.

Kakva li sam samo bio budala! Nisam je više slušao i odlazio sam da završim svoje poslove. Sada znam da ona uopšte nije tražila moje savete kada mi je pričala o svojim problemima! Želela je moje saosećanje! Htela je da je slušam, da joj poklonim pažnju, da joj stavim do znanja da razumem njenu muku, stres kojem je izložena, pritisak koji oseća. Htela je da zna da je volim i da sam uz nju. Nije joj bio potreban savet, već samo moje razumevanje. A ja sam bio zaokupljen deljenjem saveta. Kakva sam bio budala! A sada je otišla! Zašto čovek nije u stanju da sagleda stvarnost dok prolazi kroz nju? Bio sam slep za sve što se dešavalo oko mene. Tek sada shvatam koliko sam je razočarao.

Patrikova žena je osećala potrebu za kvalitetnim razgovorom. Emocionalno, čeznula je da Patrik svu svoju pažnju posveti njoj i da pažljivo sluša priču o njenim mukama i razočaranjima. Patrik se opet nije usredsredio na slušanje, nego na sebe i svoje misli. Slušao je samo toliko da prepozna problem, a onda se bacio na traženje rešenja. Nije slušao dovoljno pažljivo ni dovoljno dugo da bi čuo njene vapaje za podrškom i razumevanjem.

Mnogi među nama su slični Patriku. Uvežbani smo da analiziramo probleme i da tražimo rešenja. Zaboravljamo da je brak odnos, a ne proket koji treba dovršiti ili problem koji treba rešiti. Odnos zahteva saosećajno slušanje, nastojanje da se shvate misli, osećanja i želje druge osobe. Mi moramo da budemo spremni da damo savet, ali samo tada ga druga osoba zatraži i nikada ga ne smemo davati tako da obeshrabrimo primaoca. Većina od nas nije spremna da sluša. Mnogo smo uspešniji u razmišljanju i govorenju. Da naučimo da slušamo možda će nam biti isto tako teško kao da naučimo neki strani jezik, ali je to neophosno ukoliko želimo da prenesemo poruku ljubavi. To je posebno važno kada je primarni jezik ljubavi našeg partnera jezik posvećivanja kvalitetnog vremena i kada je njegov dijalekt veština kvalitetnog razgovora. Na sreću, napisane su mnogobrojne knjige o temi razvijanja sposobnosti slušanja. Neću ni pokušati da ponavljam ono što je napisano na drugom mestu, ali predlažem sledeći rezime ovih praktičnih uputstava:

Gledajte svoga partnera u oči dok vam se obraća! To pomaže da vam misli ne odlutaju i dokazuje da on uživa vašu potpunu pažnju.

Nemojte raditi nešto drugo dok slušate svoga partnera! Zapamtite, kvalitetno vreme znači posvećivanje nepodeljene pažnje partneru. Ako gledate televiziju, čitate ili radite nešto drugo što ne možete odmah prekinuti, kažite to otvoreno. «Znam da želiš da razgovaramo i priznajem da sam zainteresovan za razgovor, ali u ovom trenutku ne mogu da ti posvetim svoju punu pažnju. Daj mi desetak minuta da ovo završim i onda ćemo razgovarati!» Većina partnera će ceniti ovakav pristup.

Osluškujte osećanja svoga partnera. Postavite sebi pitanje: «Kakva osećanja proživljava sada moj partner?» Ako smatrate da znate odgovor, uverite se u to. Na primer: «Čini mi se da si razočarana što sam zaboravio....!?» To će vašem partneru pružiti priliku da izrazi svoja osećanja. Istovremeno će mu pokazati da pažljivo slušate šta vam on govori.

Pratite govor tela svoga partnera! Stisnute šake, drhtave usne, suze, namršteno čelo i šetanje pogleda mogu vam pružiti podatke o osećanjima vašeg sagovornika. Ponekad govor tela šalje jednu poruku, a njegove reči drugu. Zatražite objašnjenje da se uverite koja je poruka prava.

Nemojte upadati u reč svome sagovorniku! Nedavna istraživaja su pokazala da prosečan čovek sluša samo sedamnaest sekundi pre nego što upadne u reč svome sagovorniku i iznese svoje ideje. Ako vam poklanjam svoju nepodeljenu pažnju, uzdržaću se od opravdavanja ili optuživanja, odnosno od nekritičnog iznošenja svojih stavova. Moj cilj nije da se opravljam i da dokažem svoje mišljenje, ni da demantujem svoga partnera. Moj cilj je da ga shvatim!

UČENJE VEŠTINE SAMOOTKRIVANJA

Kvalitetan razgovor ne zahteva samo da slušate sagovornika sa saosećanjem, nego i da se otvorite prema njemu. Kada neka žena kaže: «Želela bih da moj muž konačno progovori. Nikada ne znam šta misli i šta oseća!» - ona u stvari čezne za intimnošću. Želi da oseti da je bliska svome mužu, a kako bi mogla da bude bliska s čovekom kojega ne poznaje? Da bi se ona osetila voljena, on mora da se otvori prema njoj. Ako je njen primarni jezik ljubavi kvalitetno zajednički provedeno vreme, a njen dijalekt kvalitetan međusobni razgovor, njen emocionalni rezervoar ljubavi neće biti pun sve dok joj on ne otkrije svoje misli i svoja osećanja.

Ako treba da naučite jezik kvalitetnog razgovora, počnite da zapisujete osećanja koja su vas obuzimala izvan kuće.

Samootkrivanje nekima od nas predstavlja problem. Mnogi odrasli ljudi su odrasli u porodicama u kojima je izražavanje misli i osećanja bilo osuđivano. Zatražiti igračku značilo je saslušati dugačku pridiku o teškom materijalnom položaju porodice. Dete bi odlazilo s osećanjem krivice što je nešto poželelo, pa je uskoro naučilo da ne ispoljava svoje želje. Kada bi pokazalo ljutinu, roditelji bi reagovali grubim i prekornim rečima. Tako je dete shvatilo da je i izražavanje ljutine za svaku osudu. Ako je detetu bio nametnuto osećanje krivice zato što je izrazilo želju da s ocem pođe u kupovinu, vrlo brzo je naučilo i da zadrži za sebe svoje razočarenje. Do faze zrelosti mnogi od nas su naučili da kriju svoja osećanja i tako smo drugima uskratili priliku da se upoznaju s našom emocionalnom ličnošću.

Žena pita muža: «Kako si se osećao kada je Marko ono učinio?» Muž odgovara: «Mislim da je prilično pogrešio. Trebalo je da poslupi ovako ...!» Ovim odgovorom joj nije otkrio svoja osećanja, već svoje misli. Možda je stvarno imao dovoljno razloga da se oseti povređen, ožalošćen, razočaran, ali je tako dugo živeo u svetu svojih misli da više nije želeo ni smeo da prepoznaje svoja osećanja. Kada bude odlučio da nauči jezik kvalitetnog razgovora, biće mu kao da uči neki nepoznati strani jezik. Ovo učenje treba da započne suočavanjem sa svojim osećanjima, razvijanjen svesti da je i on emocionalno biće uprkos dugogodišnjem potiskivanju tog dela svoja ličnosti.

Ako treba da započnete da učite jezik kvalitetnog razgovora, počnite da beležite svoje emocije izvan porodičnog kruga. Nosite uvek sa sobom malu beležnicu. Nekoliko puta dnevno postavite sebi pitanje: «Koje sam emocije doživljavao u toku poslednja tri sata? Šta sam osetio kada sam se vozio na posao i kada me je nepažljivi vozač udario u zadnji branik? Šta sam osetio na benzinskoj stanici kada bi je nemarni radnik celu stranicu kola polio benzinom? Kako sam se osećao kada sam došao u kancelariju i ustanovio da moja sekretarica nije došla posao? Šta sam osetio kada mi je šef rekao da prekosutra treba da predam elaborat za koji sam mislio da treba da bude završen tek za deset dana?»

Zabeležite svoja osećanja i dodajte reč-dve da obrazložite zašto ste se tako osećali. Vaš spisak će možda ovako izgledati:

DOGAĐAJ: OSEĆANJE:

Naglo kočenje ljutina

Benzinska pumpa vrlo uzrujan

Nema sekretarice razočaran

Posao mora biti gotov očajan i zabrinut

Obavljajte ovu vežbu tri puta na dan i upoznaćete svoju emocionalnu prirodu. Upotrebljavajte beležnicu što češće, prepričavajte ukratko svoje emocije i doživljaje svome bračnom partneru. Za nekoliko sedmica neće vam više biti neugodno da svoje emocije delite s njime. I uskoro ćete imati želju da o svojim emocijama i doživljajima govorite u krugu porodice, sa svojim partnerom i decom. Zapamtite, emocije su samo reakcije naše psihe na životna zbivanja oko nas ili u nama.

Konačno, moramo shvatiti da na temelju svojih emocija u najvećem broju slučajeva i donosimo svoje odluke. Kada vam se, na primer, na autoputu neki vozač prilepi kao taksena marka i vozi tik iza vas, verovatno ćete se naljutiti i pomisliti: «Da me bar pretekne ili da se odmakne. Možda bi trebalo da naglo zakočim, pa neka mi njegovo osiguranje kupi novi auto. Ili, da stanem na prvom parkiralištu i da ga propustim?»

Na kraju ste morali da donesete neku odluku ili je to drugi vozač učinio umesto vas, pa ste nesmetano stigli na posao. Prilikom svakog od ovih životnih doživljaja imamo emocije, razmišljanja, želje i na kraju donosimo odluke. Taj proces nazivamo samootkrivanjem. Ako odlučite da ćete naučiti dijalekt kvalitetnog razgovora, to mje put kojim treba da krenete.

TIPOVI LIČNOSTI

Nismo svi izvan uticaja svojih emocija, ali na donošenje odluka ipak utiče i naša ličnost. Proučavao sam dva osnovna tipa ličnosti. Prvome sa dao naziv «mrtvo more». U Palestini postoji Galilejsko jezero koje svoju vodu preko reke Jordana šalje u Mrtvo more. Mrtvo more nikuda ne teče. Ono samo prima, ali nikada ne daje. Taj tip ličnosti u toku svakoga dana prima doživljaje, emocije i misli. On ima veliki rezervoar u koji sprema sve te informacije i ne oseća nikakvu potrebu da o tome govori. Ako ličnost tipa «mrtvo more» upitate: «Šta je to s tobom večeras? Zašto ćutiš?» on će odgovoriti: «Nije mi ništa! Zašto misliš da neštonije u redu?» Taj odgovor je savršeno iskren. On može da vozi od Čikaga do Detroida i da ne progovori ni jednu jedinu reč i da se još oseća savršeno zadovoljan.

Drugu krajnost predstavlja ličnost tipa «potok koji žubori». Kod nje sve što uđe u domašaj oka ili uha izlazi na usta u roku od najviše šezdeset sekundi. Sve što vidi i čuje, ovaj tip ličnosti komentariše. U stvari, ukoliko kod kuće nema nikoga, taj tip ličnosti će telefonom pozvati nekoga i kazati: «Znaš li šta sam čula? Znaš li šta sam videla?» Ako nema nikoga drugoga, ovaj tip ličnosti će razgovarati sam sa sobom. On jednostavno nema rezervoar za čuvanje informacija. Vrlo često se događa da «mrtvo more» uzme kao partnera «potok koji žubori». U vreme dok se zabavljaju predstavljaju vrlo simpatičan

Jedan od načina da se naučimo novom ponašanju je da svakoga dana dogovorimo vreme za razmenu informacija, kada će svaki od partnera govoriti o tri svoja dnevna doživljaja i o svojim osećanjima dok ih je doživljavao!

Ako pripadate tipu «mrtvo more», a vaš partner tipu «potoka koji žubori» provešćete prekrasno veče. Nećete morati da razmišljate: «Kako da večeras započnem razgovor? Kako da ga održavam?» U stvari, uopšte vam neće biti potrebno da razmišljate. Dovoljno je da potvrdite glavom i da s vremena na vreme kažete: «Aha!» ili «Oho!» i vaš partner će ispuniti celo veče, a vi ćete otići svojoj kući razmišljajući: «kakve li divne osobe!» Sa druge strane, ako ste vi «potok koji žubori», a vaš partner «mrtvo more», dobro ćete se zabavljati, jer su tipovi «mrtvo more» najbolji slušaoci na svetu. Vi ćete pričati tri sata, a on će pažljivo slušati i opet ćete otići kući misleći: «Kakve li divne osobe!» Uzajamno ćete se privlačiti. Međutim, posle pet godina braka, «potok koji žubori» će se probuditi i kazati samome sebi: «Već smo pet godina u braku, a ja svoga partnera uopšte ne poznajem! On mi nikada ne govori o sebi!» Tip «mrtvo more» će se istovremeno potužiti: «Ja svoga partnera i suviše dobro poznajem! Stalno mi priča o sebi!» Ipak, možda će vas obradovati dobra vest da tip «mrtvo more» može i mora naučiti da govori, a tip «potok koji žubori» može i mora naučiti da sluša. Ličnost ima uticaja na naše ponašanje, ali ne mora i da nas kontroliše. Jedan od načina da se naučimo tom novom sistemu ponašanja je da svakoga dana dogovorimo vreme za razmenu informacija, kada će svaki od partnera govoriti o tri svoja dnevna doživljaja i o svojim osećanjima dok ih je doživljavao. Ja to nazivam «minimalna dnevna količina razmene informacija» neophodna za zdrav brak. Ako započnete sa ovim dnevnim minimumom, za nekoliko sedmica ili meseci ćete ustanoviti da kvalitetan razgovor slobodno teče među vama.

KVALITETNE ZAJEDNIČKE AKTIVNOSTI

Pored osnovnog jezika kvalitetnog, zajednički provedenog vremena, i poklanjanja nepodeljene pažnje svom bračnom drugu, postoji i dijalekat kvalitetnih zajedničkih aktivnosti. Na jednom seminaru o braku zamolio sam bračne parove da upotpune rečenicu: «Najviše osećam da me partner voli dok .....................................!» Evo odgovora jednog dvadeset i devet godina starog muža koji je proveo u braku osam godina: «Najviše osećam da me žena voli dok radimo nešto zajedno, nešto u ćemu ja uživam ili nešto što ona voli na čini. Tada otvoreno razgovaramo. Čini mi se kao da smo tek počeli hodati zajedno!» To je tipičan odgovor čoveka čiji je primarni jezik ljubav kvalitetno, zajednički provedeno vreme. Naglasak je na druženju, zajedničkoj aktivnosti, međusobnom poklanjanju nepodeljene pažnje.

Kvalitetne zajedničke aktivnosti se mogu odnositi na sve što zanima jednoga od vas. Naglasak nije na tome šta radite, nego zašto to radite. Cilj je da nešto zajednički doživite, da pomislite: «Stalo mu je do mene. Bio je spreman da nešto radi sa mnom zato što ja uživam u tome i da to učini spremno i dragovoljno.» To je ljubav, a za neke među nama to je najglasniji znak ljubavi.

Trejsi je odrasla uz simfonije. U toku celog njenog detinstva kuća je odzvanjala klasičnom muzikom. Najmanje jednom godišnje išla je s roditeljima na simfonijski koncert. Leri je, opet, odrastao uz narodnu muziku. Nikada nije bio na nekom koncertu. Njegov radio je uvek bio podešen na narodnu muziku. Simfonijska muzika mu je išla na živce. Da se nije oženio Trejsi, nikada u životu ne bi otišao na koncert ozbiljne muzike. Pre braka, dok se još nalazio u opsednutom stanju zaljubljenosti, otišao je na koncert, ali je i tada, u tom euforičnom stanju bio dovoljno svestan da kaže: «I ti to nazivaš muzikom za čovekovu dušu!» Smatrao je da se posle venčanja nikada više neće ponoviti ta tortura. Međutim, kada je posle nekoliko godina saznao da je Trejsin primarni jezik ljubavi kvalitetno, zajednički provedeno vreme, i da je joj je posebno drag dijalekt kvalitetnih zajedničkih aktivnosti, i da je odlaženje na simfonijske koncerte jedna od tih aktivnosti, odlučio je da će joj se oduševljeno priključiti. Njegov cilj je bio potpuno jasan! Ne da uživa u koncertu, nego da voli Trejsi i da joj se obraća na njenom jeziku ljubavi. Vremenom je čak počeo da ceni ozbiljnu muziku, da uživa u ponekom stavku. Možda Leri nkada neće postati poklonik ozbiljne muzike, ali je zato postao specijalista u pokazivanju svoje ljubavi prema Trejsi.

Jedna od sporednih prednosti kvalitetnih zajedničkih aktivnosti je u tome da stvaraju banku dragih uspomena iz koje se godinama kasnije dobijaju kamate.

Kvalitetne zajedničke aktivnosti mogu se odnositi na kopanje u vrtu, odlazak na buvljak, slušanje muzike, na zajednički izlet, na duge šetnje ili zajedničko pranje automobila. Te aktivnosti mogu biti ograničene jedino vašom spremnošću da doživite nova iskustva. Osnovni sastavni delovi kvalitetne zajedničke aktivnosti su: (1) da barem jedno od vas uživa u toj aktivnosti, (2) da je drugi spreman da mu se pridruži, (3) da oboje znaju zašto to čine – da druženjem jedno drugome izraze ljubav. Jedna od sporednih prednosti kvalitetnih zajedničkih aktivnosti je u tome da stvaraju banku dragih zajedničkih uspomena iz koje se godinama kasnije dobijaju kamate. Srećan je bračni par koji se može setiti rane jutarnje šetnje uz morsku obalu, proleća kada su zajednički sadili cveće, poslepodneva kada su lutali ulicama, jednog jedinog puta kada su zajedno otišli na skijanje i on je slomio nogu, zabavnih parkova, koncerata, muzeja ili onog osećanja strahopoštovanja dok su stajali ispod moćnog vodopada. To su uspomene na ljubav, posebno za osobu kojoj je primarni jezik ljubavi kvalitetno, zajednički provedeno vreme.

Ali, kako da nađemo vremena za takve aktivnosti, posebno ako smo oboje zaposleni izvan kuće? Moramo stvarati vreme, isto onako kao što ga stvaramo za ručak ili za večeru. Zašto? Zato što je zajednički provedeno kvalitetno vreme isto tako važno za opstanak našeg braka kao što je zdrava hrana važna za naše zdravlje. Da li je to teško? Zahteva li pažljivo planiranje? Da! Tako je! Znači li to ujedno da ćemo se morati odreći nekih svojih posebnih aktivnosti? Možda! Znači li to da moram činiti i nešto u čemu ne uživam? Svakako! Isplati li se ta žrtva? Bez ikakve sumnje! Šta ću ja dobiti od toga? Zadovoljstvo da živim s partnerom koji oseća da je voljen i saznanje da sam naučio da govorim njegovim primarnim jezikom ljubavi.

Posebnu zahvalnost upućujem Bilu i Beti iz Litl Roka koji su me naučiti vrednosti prvog jezika ljubavi, izricanju priznanja, i drugog jezika ljubavi, kvalitetnog zajednički provedenog vremena. A sada je na redu Čikago i treći jezik ljubavi!

< 4. Poglavlje Sadržaj 6. Poglavlje >