| < 2. Poglevlje | Sadržaj | 4.Poglavlje > |
Zašto bi
sotonu trebalo dobro upoznati?
Skriveni neprijatelj
Pali “predsednik vlade”
Nazivajmo sotonu njegovim pravim imenom
Rikanje lava
Sotonska ratna taktika
Suprotstavljanje,
“protivljenje” neprijatelju
Upoznaj
metode delovanja neprijatelja:
Shvati da
je njegov rat duhovne prirode:
Nauči da on može biti poražen jedino snagom većom od sopstvene:
Znaj
da on mora da beži kada mu se suprotstavimo:
Moj lični plan vojevanja
Jer ako i živimo u telu, ne borimo se po telu. Jer oružje našega vojevanja nije telesno, nego silno od Boga na raskopavanje gradova, da kvarimo pomisli i svaku visinu koja se podiže na poznanje Božje, i robimo svaki razum za pokornost Hristu. [Jer iako živimo u svetu, ne vodimo rat onako kako ga svet vodi. Oružje kojim se borimo nije oružje sveta. Naprotiv, u njemu je božanska sila za rušenje utvrđenja. Mi rušimo dokaze i svako pretvaranje koje se podiže protiv poznavanja Boga i zarobljavamo svaku misao, kako bismo je naveli na poslušnost Hristu (prema NIV).] — 2. Korinćanima 10,3-5.
Zašto upućujem poziv pripadnicima Božjeg naroda po celome svetu da postanu ratnici molitve? Zašto se svakom verniku upućuje hitan snažan poziv za uključenje, preko molitve? Zato što za puninu Božjeg obećanja nikada nećete biti spremni ako niste pripremljeni za aktivni sukob s Božjim zakletim neprijateljem. Sotona je stvaran i suprotstavlja se svakom obliku duhovnog života. Ali mi “znamo šta on misli” [nisu nam nepoznate njegove zamisli] (2. Korinćanima 2,11). Bog nam je u svojoj Reči pružio sve potrebne informacije o sotoni i njegovim metodima ratovanja kako bismo se pripremili da odigramo svoju ulogu u Božjoj bici s njim.
Većini hrišćana je neprijatno dok razmišljaju i razgovaraju o sotoni, i u tome su u pravu. Nije prijatno provoditi mnogo vremena u razmišljanju o biću koje se u celosti odalo tami, okrutnosti, obmani, mržnji i uništavanju onoga što je dobro. Isus je središte naših otkupljenih života. Ako svoje misli usredsredimo na svog Spasitelja i Gospoda, zašto bismo trošili vreme na Njegovog neprijatelja?
Odgovor je u tome da mi, kada postanemo Božja deca, postajemo ujedno i aktivna oruđa u velikom sukobu između našeg nebeskog Oca i sotone. Kada kreneš da ratuješ, važno je nešto znati o neprijatelju s kojim se suočavaš.
To je svetovnim vojnim starešinama dobro poznato. Oni iz iskustva znaju da, što više znaš o namerama, taktici, jakim i slabim stranama svog neprijatelja, to će veća biti tvoja prednost na ratištu. U stvari, poznavanje neprijatelja je tako razumna i logična potreba, da ga vojna lica opisuju kao “inteligenciju” [znanje], u našem podneblju: obaveštajna služba.
Bog to shvata i zato nam je u Bibliji dao mnoštvo podataka o svom i našem neprijatelju. Razumno je ako izvesno vreme provedemo u upoznavanju neprijatelja duša i načina na koje on napada Božju decu.
Prva činjenica o sotoni koju je potrebno znati jeste da on retko izlazi na čistinu i retko se pojavljuje onakav kakav jeste. Od početka svog delovanja na Zemlji pokazao je da najradije deluje u tami, kao skriveni neprijatelj. U Edemu je delovao preko lepe zmije, koristeći to stvorenje kao svojevrsnu marionetu-trbuhozborca, kako bi iskušao Evu. To je obrazac za koji se on opredelio još od onog vremena.
U priči o Jovu, sotona je delovao preko strašnog pustinjskog plemena — Saveja — i oteo Jovova velika krda magaraca i stoku. Delovao je preko vatre koja je padala odozgo (munja) i uništio Jovove ovce, učinivši da se stvori utisak kako ih je uništio Bog. Delovao je preko Haldeja da bi oteo Jovu njegova krda kamila. Upotrebio je orkanski vetar da bi pobio Jovovu decu. Na kraju, upotrebio je bolesti da bi napao Jovovo telo. Tu priču ćeš naći u Knjizi o Jovu, 1. i 2. glava.
Sotona najčešće radi preko ljudskih bića. Među ljudima na Zemlji verovatno je veoma malo onih koji svesno počinju da služe sotoni. Ali, malo po malo, oni prihvataju navike, neguju želje i prohteve zahvaljujući kojima on postepeno stiče vlast nad njima. Ipak, sem kada je reč o otvorenim okultnim radnjama i sotonskom kultu — neprijatelj ljudima uglavnom vlada preko oholosti, sebičnosti, želje za vlašću, pohlepe i drugih sličnih ljudskih slabosti.
Sotonu Isus naziva lupežom koji dolazi da “ukrade, ubije i pogubi”. Opisao ga je i kao onoga koji se tiho, noću, uvlači preko zida tora, da bi pokrao pastira (vidi Jovan 10,1.10). Sotonu i njegove pale anđele Pavle naziva “upraviteljima tame ovoga sveta” (Efescima 6,12). Kao ratnik molitve, potrebno je da budeš uvek na oprezu, znajući da sotona napada iz zasede i da se krije iza okolnosti, prirodnih sila i iza drugih ljudskih bića.
Božja reč neskriveno govori o sotoni koji koristi ljudska oruđa i često nas informiše o neprijatelju u tekstovima proročanstava izrečenih protiv tih ljudskih oruđa — obično velikih vladara. U 14. glavi Isaije, Bog nam govori o neprijatelju u proročanstvu o njegovom oruđu — nadmenom vavilonskom caru. U 28. glavi Jezekilja, u proročanstvu izrečenom protiv oholog “kneza Tirskog”, dobijamo mnoštvo informacija o Božjem neprijatelju. I Danilo nam iznosi važne napomene o sotoninom delovanju na visokim političkim nivoima, pod imenom “kneza carstva Persijskoga” (Danilo 10,13).
Jednom jedinom prilikom sotona je izašao iz svog skrovišta i napao neposredno, kao sotona — u vreme Isusovog kušanja u pustinji. Isus ga je u toj borbi u potpunosti porazio, da bi se sotona potom vratio da deluje u tami. Šta još možemo iz Božje reči saznati o tom neprijatelju?
Sotona je stvoreno biće. Bog ga je stvorio plemenitog i inteligentnog (Jezekilj 28,12). Dobio je položaj heruvima zaklanjača, zaduženog za svetlost koja okružuje Božji presto (Jezekilj 28,14). Drugim rečima, radio je najneposrednije uz presto, visoko na administrativnoj lestvici neba, a možda i svemira. Njegovo ime na nebu bilo je Lucifer, “kćer zorina” (Isaija 14,12). Konkretno, Lucifer je bio najviši od svih anđela — njihov vođa — a možda je imao i ulogu “predsednika vlade” neba. Jedino su Bog, Hristos i Sveti Duh, po rangu, na nebu bili viši od njega.
Međutim, dogodilo se da su upravo njegova lepota, inteligencija i položaj kumovali njegovom padu. Postao je egocentričan i ohol. Konačno, taj divni anđeo zaključuje kako “on” zaslužuje vladavinu svemirom. Odlučuje da svrgne Boga s prestola svemira i da sâm preuzme vlast (Isaija 14,13).
Neobično, zaista, ali uspeo je da jednu trećinu nebeskih anđela ubedi da mu se pridruže u toj “dvorskoj revoluciji” i tom prilikom je učinio otvoren pokušaj uzurpacije neba. U Otkrivenju 12,3-9 opisuje se kulminacija tog njegovog pokušaja da zbaci Boga s prestola. Hristos, kao Veliki Knez, “Arhanđel” Mihailo, predvodio je odane anđele i na nebu se odigrala velika bitka. Sotona i njemu pridruženi anđeli bili su zbačeni s neba na Zemlju, kao beskućnici u svemiru. Adam i Eva, posle iskušenja u Edemu, prihvataju sotonu kao svog vođu. Od tog trenutka, sotona i njegovi pali anđeli imaju teritoriju s koje će nastaviti svoj rat protiv Boga. Od tog vremena nadalje, Zemlja postaje poprište velike borbe između Boga i Njegovog neprijatelja, sotone — velike crvene aždahe i zmije (Otkrivenje 12,9).
Sve ovo vreme utrošili smo na opisivanje sotoninih početaka, želeći da te podsetimo da se suočavaš s moćnim i oštroumnim neprijateljem velikih sposobnosti. Nikada nemoj potceniti sotoninu oštroumnost i sposobnost da prevari. Nikada ne sumnjaj u to da te on mrzi kao Božje dete i da će upotrebiti svaki trik koji uopšte može da smisli, ne bi li te porazio. S druge strane, sotonu nikada nemoj preceniti. Isus je na Golgoti i prilikom vaskrsenja izvojevao nad njim potpunu pobedu. Po svom povratku na nebo, Isus je poslao Svetoga Duha, koji je Hristov Duh (Rimljanima 8,9), da živi u nama. Moramo biti na oprezu pred sotoninim napadima, ali ćemo u bitku odlaziti svesni da “je veći koji je u vama negoli koji je na svetu [sotona]” (1. Jovanova 4,4).
Imena su, u Bibliji, veoma važna zato što opisuju karakter osobe ili mesta. Pošto sotona vrlo često radi iza kulisa, informisani ratnik molitve treba da poznaje različita imena kojima Božja reč označava neprijatelja. Evo tih imena:
¨ Velika crvena aždaha, stara zmija, đavo, sotona (Otkrivenje 12,9)
¨ Suparnik (1. Petrova 5,8)
¨ Knez sveta ovoga (Jovan 12,31)
¨ Knez đavolski (Marko 3,22)
¨ Knez koji vlada u vetru [atmosferi] (Efescima 2,2)
¨ Upravitelj tame ovoga sveta (Efescima 6,12)
¨ “Bog” sveta ovoga (2. Korinćanima 4,4)
¨ Lupež (Jovan 10,10)
¨ Krvnik (1. Korinćanima 10,10)
¨ “Jaki” (Matej 12,29)
¨ Otac laži (Jovan 8,44)
¨ Opadač braće (Otkrivenje 12,10)
¨ Varalica, antihrist (2. Jovanova 7)
¨ Lav koji riče (1. Petrova 5,8)
¨ Neprijatelj (Matej 13,39).
Kao ratnik molitve, upamti ova imena, kako bi dobro poznavao vođu sila s kojima se sukobljavaš u ratovanju za Boga. Osim toga, istovremeno imaj na umu da je taj neprijatelj bio poražen svakom prilikom kad je napao Isusa. Posle vaskrsenja sotona je dobio još jedno ime — ime po kojem će uvek biti znan — poraženi neprijatelj.
Sva ta imena pokazuju nam da je sotona stvaran i da se suprotstavlja svakom Božjem detetu. Ne daj se prevariti, sotona nije tek neko dosadno stvorenje, neki “gremlin”, neko koga ima svuda, o koga se saplićeš, i koji se bavi ružnim trikovima. Neprijatelj je hladan, oštrouman, nepomirljiv protivnik, neko ko radi dvadeset četiri sata dnevno, bez “čik-pauze”, 365 dana u godini. On je na čelu ogromne vojske palih anđela koji nisu ništa manje od njega rešeni da dobiju rat, kako bi zavladali svemirom. Sotonin plan podrazumeva više od namere da te kuša — cilj mu je da te uništi. Ali mi “znamo šta on misli” (2. Korinćanima 2,11).
Budite trezni i pazite, jer suparnik vaš, đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere. Branite se od njega tvrđom u veri, znajući da se takva stradanja događaju vašoj braći po svetu. — 1. Petrova 5,8.9.
Nedavno sam, boraveći u Južnoj Africi, imao priliku da posetim Krugerov Nacionalni park. Tamo sam video lava u lovu. Čopor lavova se najpre prišunja uz krda gnua, zebri, impala ili divljih bivola. Ona (pošto je obično lavica ta koja ubija plen) hoda oko krda, kao da nije zainteresovana za ulov. Ali u trenutku kada naiđe na slabu ili ranjivu životinju, napada je “zverski”. Gledao sam kako lavica obara bivola za samo nekoliko sekundi. Sada mi je lakše da razumem opaku, svirepu lavlju narav. Bog za sotonu kaže da je lav koji riče. Kada žrtva više ne daje znake života, lavica diže glavu i riče. U trenutku kada ona rikne, lov na plen je završen.
Istraživači prirode kažu da lavovi koriste i drugi metod hvatanja i ubijanja plena, čime se takođe ilustruje sotonin metod. Takav lov se organizuje noću. Čopor lavova se razdvaja. Najveća grupa se tiho, neprimetno, prikrada krdu životinja koje hoće da napadne i pritajeno leži u travi. U jednom trenutku, lav mužjak odlazi ispred krda, do mesta s kojeg ga mogu videti i stane strašno da riče. Miroljubivo krdo travojeda u panici i izbezumljeno beži, jureći što dalje od lava koji riče, pravo u čeljusti čopora lavova skrivenih u zasedi.
Oba metoda lova upozoravaju nas na duhovnog “lava koji riče”. Sotona može da nas napadne iz zasede. Mi moramo biti na oprezu u svakom trenutku, osetljivi na prisutnost neprijatelja. S druge strane, kada čujemo lava da riče, bez obzira kako strašna i preteća bila njegova rika, ne smemo se naći u panici, niti nekontrolisano bežati, pravo u neprijatelja. Jer je “veći koji je u vama negoli koji je na svetu”. Mi nismo bespomoćni plen, kao životinje koje pasu u zemlji lavova. Naš Vođa, Isus Hristos, već je savladao lava koji riče i stavio nam na raspolaganje svu pomoć neba, kojom ćemo moći da izbegnemo neprijateljeve zasede i ponovo ga porazimo.
Biblija nam otkriva podatak da sotona ima dva osnovna tipa napada:
1. Sotona koristi nasilje:
Jedna od osnovnih taktika koje sotona koristi protiv posvećenih hrišćana je nasilje. Sotona će na tebe udariti iznenadno, divljački, kao lav o kojem smo govorili. Koliko je snažno nasilje koje sotona može da primeni? Vidi primer Jova. Kad je sotona napao Jova, digli su se orkanski vetrovi, kradljivci su krenuli da otimaju, munja je pala s neba; Jova je snašla teška bolest. Pokušaj da zamisliš koliku snagu sotona mora imati da bi sve to učinio. (Vidi O Jovu 1,13 do 2,7).
Sotona može da napadne spolja i da te dovede u beznadežnu situaciju. On na poguban način koristi životne okolnosti i situacije. On može da pošalje veliku nesreću — bolest, udes, finansijske probleme, porodične sukobe i druge. Te nevolje imaju za cilj obeshrabrivanje i nanošenje poraza. Nasilje dolazi spolja. Ali postoji još jedan način na koji sotona napada vernika:
2. Sotona koristi šaputanje i nagovor:
Ta vrsta napada dolazi iznutra. On je usredsređen na um i osećanja, a ne na telo. On napada tvoj um. Tim metodom je u Edemskom vrtu kušao najpre Evu, a potom i Adama. Evo šta je rekao Evi: “Je li istina da je Bog kazao … [da ćete umreti]? … Nećete vi umreti; nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi” (1. Mojsijeva 3,1-5).
Neverovatno, koliko je rafinirano to iskušenje! Ko ne bi želeo da bude kao Bog? Sotona se “udvarao” Evi koristeći njenu težnju da napreduje, da postaje bolja; njenu sklonost da dobro pojede, njenu moć zaključivanja. Negirao je Božju reč i usadio u njeno razmišljanje te neobične, suprotne ideje — koje je ona prihvatila. Pošto je sama jela od ploda, iskušala je i svog muža, čime je i on postao predmet napada, iz ljubavi prema Evi.
Dobro je da pažljivo pročitaš tu priču o kušanju, u 3. glavi 1. Mojsijeve, i videćeš da je sotona svoj napad iznutra nastavio i nakon što je prvi par zgrešio. U brzom smenjivanju događaja, on je koristio stid, krivicu i strah, navodeći ih da i dalje greše (1. Mojsijeva 3,7-10). Budući da ih je tako uspešno primenio na Adamu i Evi, neprijatelj iste metode i taktike koristi i danas, s nesmanjenim uspehom.
Kad te sotona napadne, može biti da će “rikati” na tebe i napasti te frontalno. Međutim, on može i da promeni taktiku i upotrebi prefinjenije metode. U takvim prilikama on šapuće, on se ruga, poziva te i nudi ti nešto što odaje utisak boljeg. Tokom vekova, pa i danas, ljudska bića su postupala brzopleto, govorila nepromišljeno, razmišljala pogrešno, sumnjala nepotrebno, gajila razvratne želje, posezala pohlepno i neprestano za tuđim — i to sve zahvaljujući rafiniranim, podmuklim došaptavanjima kneza zla. Čuj neke od njegovih sugestija. Neke od njih su neverovatno oštroumne:
“Samo ovaj jedan put. Neće ti ništa biti ako to uradiš samo jednom.”
“U redu je to; svako to radi.”
“Traži svoja prava.”
“Hajde, hajde, uradi to — niko neće znati.”
Ako i kada pristaneš na te sugestije, klopka se zatvara.
Samo je jedan jedini način borbe protiv sotonskog nasilja i došaptavanja — MOLITVA! Neprijatelj je stvaran i moćan. Jedino se molitvom možemo pripremiti za odupiranje neprijateljevom uznemiravanju i progonjenju. Evo, kako se vrši priprema za ratovanje molitvom:
Moramo poznavati metode neprijatelja. Moramo dobro upoznati iskušenja koja on najčešće primenjuje i kanale koje koristi. Moramo poznavati situacije kojima se koristi za postavljanje zaseda. Evo nekih ključnih činjenica kojih moramo biti svesni:
Apostol Pavle nas upućuje kako možemo savladati svog neprijatelja. U poslanici Efescima opisuje nam metode neprijatelja i daje uputstva kako protiv njega treba ratovati.
Jer naš rat nije s krvlju u s telom, nego s poglavarima i vlastima i s upraviteljima tame ovoga sveta, s duhovima pakosti ispod neba. [Jer naš rat nije s krvlju i telom, nego s vladarima, vlastima i silama ovog mračnog sveta i s duhovnim silama zla u atmosferskim prostorima. (Prema NIV).] — Efescima 6,12.
Sotonu je Isus opisao kao “jakoga” i rekao da se njegova kuća može napasti tek pošto se on sveže (Matej 12,29): “Ne možete ’opleniti’ sotonino carstvo ako prethodno ne svežete sotonu. Tek tada njegovi demoni mogu biti izbačeni napolje.” Ti i ja u sebi nemamo tu snagu, ali se i ne upuštamo sami u takvu vrstu borbe. “Dade mi se svaka vlast na nebu i na Zemlji. Idite dakle.” Evanđeoski nalog s kojim ratujemo protiv sotonine sile daje nam pristup “svakoj vlasti na nebu i na Zemlji”. Ne treba nikada da se osećamo da smo u defanzivi ili da smo slabi, kada idemo sa Isusom.
Kao dečak, bio sam mali rastom pa su me drugi uvek maltretirali, kako se već maltretiraju dečaci, dok nisam dovoljno porastao da sam mogao da sâm maltretiram drugu decu. U mom kraju uvek je bilo “siledžija”. Zona tuče bila je između velike stare stambene zgrade u kojoj sam živeo i državne škole u koju sam odlazio u školu. Svakog dana, budeći se, prvo što sam uradio, bilo je da isplaniram put do škole tako da nekako izbegnem siledžije. Šunjao sam se kroz uličice i prolaze i išao sporednim ulicama, ali to je trajalo samo kratko. “Siledžije” bi me na kraju pronašle i tada bih ipak “popio” batine.
U zgradi do nas živeo je Tenk. Tenk je bio krupan — sav u mišićima. Svako ga je znao i s Tenkom se niko nije kačio. Ja sam bio “smotan” dečak, ali sam ovako razmišljao: ako se sprijateljim s Tenkom, ako idem s njim, ako se igram s njim i sarađujem s njim, možda se ni sa mnom niko neće kačiti.
Jednoga dana pre škole primetio sam Tenka kako gleda kroz prozor svog stana.
“Hej, Tenk”, doviknuo sam mu, “ideš u školu?”
“Da”, odgovorio je.
“Mogu li ja s tobom?”, upitah.
“Razume se”, odgovorio je.
Toga dana nisam išao sporednim ulicama. Išao sam u školu tik uz Tenka, glavnom ulicom. Videli smo “siledžije”, ali se nisam brinuo. Baš me je bilo briga za bilo koga, jer sam se sprijateljio s Tenkom. Igrali smo u istom ragbi timu. Provodili smo sate zajedno i postali dobri drugari. Niko me nije ugrožavao dok sam bio s njim.
Shvatate? “Jer je veći koji je u vama negoli koji je na svetu” (1. Jovanova 4,4). Bez obzira koliko je sotona moćan, Isus je moćniji. Kada hodamo s Isusom, razgovaramo s Isusom, provodimo vreme s Isusom i postanemo Njegovi prijatelji, sotona više ne može da nas savlada. On mora prvo da napadne Isusa.
“Protivite se đavolu i pobeći će od vas” (Jakov 4,7). Kada zauzmemo čvrst, odlučan stav prema sotonskoj sili, u Isusovo ime, on mora da beži od nas — onako kako bi bežao od samog Isusa.
Ratnici molitve moraju biti stalni u molitvi — uvek spremni da se suoče s nasiljem i došaptavanjem neprijatelja, uvek spremni na ratovanje. Izraz — “ratnik molitve” opisuje hrišćanina koji sasvim ozbiljno namerava da dobije veliku bitku protiv neprijatelja. Razume se, u tvojoj glavi nema nikakve sumnje da se duhovna bitka bije svuda i na sve strane.
Duhovna bitka može se dobiti jedino duhovnim oružjem i taktikom. Silina borbe ne popušta s proticanjem vremena, nego se, naprotiv, pojačava. Bitka je to za naše umove, naša srca, naše duše. Tragedija je u tome što je većina hrišćana skeptična, neobaveštena, plašljiva i možda samo ovlaš svesna postojanja tog rata. U tom sukobu nema “civila”, nema neutralnosti. U njemu nema situacije u kojoj bi mobilisani vojnik ipak ostao u sigurnosti svoje kuće, dok rat besni. Ratište je ljudsko srce — svako ljudsko srce. Učešće se ne može izbeći.
Međutim, nikako se ne bi smelo dogoditi da budemo toliko zaokupljeni neprijateljevom snagom i lukavstvom da se razočaramo u borbi. O tome Biblija vrlo jasno govori. Sotona će na kraju izgubiti i biti uništen, zajedno sa svim svojim sledbenicima. U bitku mi ne idemo sami. Isus kaže: “Evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka” (Matej 28,20). Sveti Duh stanuje u tvome srcu i obezbeđuje ti vođstvo, mudrost i snagu. Otac kaže: “Neću odstupiti od tebe niti ću te ostaviti” (Isus Navin 1,5; Jevrejima 13,5). Božji anđeli su neprekidno uz nas, kako bi nas štitili i kako bi se borili uz nas (Psalam 34,7). Imaj na umu: pobeda je sigurna! ratnici molitve moraju ući u svaku bitku sa sigurnošću da će u njoj biti pobednici.
1. Šta, po tvom mišljenju, znači to što se sotona naziva “skrivenim neprijateljem”:
2. Navedi po dve sotonine osobine na osnovu svakog od sledećih tekstova:
Jezekilj 28,1-19:
a.
b.
Isija 14,22-20:
a.
b.
Otkrivenje 12:
a.
b.
3. Izdvoj dva “imena” koja Biblija daje sotoni i kaži zbog čega su ona za tebe značajna:
a.
b.
4. Na osnovu čega zaključuješ da je sotona kao lav?
5. Po tvome mišljenju, na koji način molitva pomaže u suprotstavljanju, “protivljenju” sotoni? (Jakov 4,7)
