< Sadržaj 1. Poglavlje >

 

UVOD

UPOZORENJE: RAZMIŠLJANJE O KRAJU SVETA MOŽE BITI OPASNO ZA VAŠE ZDRAVLJE

 

Datum:             28. februar 1993

Mesto:             Vako, američka savezna država Teksas

 

“Danas je buknuo rat između službenika federalnih vlasti SAD i do zuba naoružanih pripadnika verskog kulta, sledbenika čoveka koji zahvaljujući sopstvenom tumačenju Biblije, tvrdi da je Hristos i da je kraj sveta na pragu. Vođa kulta, koji se predstavlja kao Dejvid Koreš, veruje za sebe da je “jagnje dostojno da otvori sedam pečata” iz Otkrivenja. Po njegovim izjavama, knjiga Otkrivenja naučava kako samo on ima ovlašćenje da ’otvori pečate’ i time pusti uzde katastrofalnim događajima koji će učiniti kraj celome svetu. Gotovo 100 odraslih osoba je, kako izgleda, spremno da položi svoj život za njegova tumačenja.”

Ovakav novinski izveštaj je početkom 1993. godine zapanjio ljude širom sveta. Na kraju se uzajamno držanje na odstojanju federalnih službenika i pripadnika kulta na kompaundu Branč-Dejvidien, završio gubitkom mnogih života. Tragedija u Vakou potvrdila je opravdanost naslova ovog uvoda koji sam — što je ironija — napisao samo nekoliko dana pre toga: Razmišljanje o kraju sveta može biti opasno za Vaše zdravlje! Te opasnosti se umnožavaju kada ljudi koji razmišljaju o kraju sveta, čine to u ambijentu grupe — u uslovima kada iskrivljeni metodi tumačenja Biblije daju gotovo neograničena ovlašćenja pogrešivom ljudskom biću.

Dok razmišljamo o prethodnim rečima, možda će nam izgledati najrazumnije da zanemarimo i Bibliju i njena učenja o svršetku sveta. Međutim, stvarnost nam poručuje da danas sve više i više ljudi razmišlja o kraju sveta, a da ih na to uopšte nije podstaklo proučavanje Biblije.[1] A ako Biblija — pravilno shvaćena — sadrži istinite informacije o kraju sveta, zanemarivanje njene nauke podjednako je opasno kao i iskrivljavati je na način kako je to činio Koreš.

Uveren sam da Biblija — pravilno shvaćena — može da nas pouči kako da razmišljamo o kraju sveta, a da ne gubimo glavu. Dok se približavamo 2.000. godini, možemo očekivati da će se pojaviti još mnogo ljudi kakav je bio Dejvid Koreš; no, pravilno razumevanje biblijskog učenja može nam pomoći da se sačuvamo da nas ne povuče kultna mreža pogrešnih tumačenja Biblije.

 

Neke štetne alternative

U današnje vreme adventisti i drugi hrišćani zastupaju tri glavna stava u odnosu na kraj sveta. Iako veoma rašireni, nijedan od tih  stavova nije duhovno ispravan.

Prvi od njih zastupaju ljudi koji ne žele da slušaju propovedi ili čitaju knjige o kraju sveta. Nekima je muka od događaja poput onog što se odigrao u Vakou. Drugi su jednostavno umorni od naoko beskrajnog iščekivanja kraja. Sećam se prvog starešine crkve u Njujorku u kojoj sam pre gotovo dvadeset godina služio kao pastor. Bio je tri puta stariji od mene i u toj crkvi više od 25 godina, kao običan vernik, bio jedan od vođa. Jednoga dana mi je rekao: “Momče [uvek mi je bilo mrsko kada bi me nazvao “momče”], nikada nisam pomišljao da ću ostariti.” Posle 50 godina iščekivanja, počeo je da se oseća umornim od čekanja.

Vidite, živeti s ubeđenjem da je kraj na pragu, to je kao trčanje trke na 100 metara. Trčanje eksplozivno, svom raspoloživom snagom, bez poštede, nije nikakav problem ako se trka odmah i završava! Ali ako se ispostavi da je trka u kojoj učestvuješ maraton, naći ćeš se u nevolji! Hrišćani koji crpe snagu od neprekidnog iščekivanja kraja moraju se jednom umoriti. Više ne žele da slušaju o kraju. Uzbuđenje ih je napustilo; sagoreli su do dna. To je tačno čak i kada govorimo o pastorima.

Odgovarajući na očite znake “dogorevanja” u iščekivanju kraja, druga grupa hrišćana pokušava da prikupi i pokrene sveže uzbuđenje, zasnovano na postavljanju datuma kraja sveta. Do kalkulacija o tačnom datumu kraja može se doći kreativnom upotrebom biblijskih tekstova, koncentracijom pažnje na prirodne katastrofe i druge nesreće, ili proračunima uz pomoć logaritama baziranim na piramidama! Bez obzira da li je razmišljanje ispravno, predskazivanja budućnosti je praktično nemoguće opovrgnuti. Predskazivači mogu da se pohvale i velikim duhovnim interesovanjem koje pobuđuju takve njihove prognoze. Problem je u tome što, kada prođe i poslednji pokušaj određivanja datuma kraja sveta, duhovna “dogorelost” postaje još gora nego ranije.

Treći stav se koncentriše na pitanje — na koga bi se mogla svaliti krivica za odlaganje Hristovog ponovnog dolaska na Zemlju. To bi mogli biti “zbunjeni” mladi i “teološki liberali”, koji su uzrok odlaganja dolaska po tome što u vreme posletka ne žive na primeren način. Prst se upire u ljude koji ne svetkuju subotu kako treba; koji imaju drugačiji stav o Hristovoj ljudskoj prirodi ili koji u crkvena bogosluženja uvode savremene vrste muzike. Razlog što posledak još nije došao je i to što se otpad uvukao u crkvu. Dok predskazivači datuma dolaska pokušavaju da stvaranjem uzbuđenja vrate ljude ka usrdnom očekivanju kraja, ovi “izvrgivači sramu” trude se da ih na to navedu svojim “grdnjama”.

 

Metod ove knjige

Postoji jedan zdraviji način razmišljanja o kraju sveta. To je način kojem nas uči Biblija, posebno u Novom zavetu. Verujem da nam novozavetno shvatanje svršetka vremena daje protivsredstvo ne samo za gubitak interesovanja, nego i za lažno uzbuđenje i izvrgavanje sramu. Kada u potpunosti shvatimo novozavetnu sliku svršetka sveta, mi ćemo pronaći metod iščekivanja Hristovog dolaska u kojem nema “dogorevanja”, trčanja maratona bez padanja u očajanje. Zadatak ove knjige je da nam na takav način objasni nauku Biblije da ljudi u sekularnim devedesetim godinama mogu razmišljati o kraju sveta ne “gubeći glavu”.

Zbog ograničenog prostora, ova knjiga ima više ozbiljnih ograničenja. Ja zaista nisam nastojao da istražim masu vanbiblijskih [što ne znači nebiblijskih] spisa o posletku vremena, uključujući dela Elen Vajt, koja je svojim umesnim zapažanjima uticala na milione ljudi. Oni koji su zainteresovani za viđenje kraja iz pera Elen Vajt, rado će čitati “Krizu poslednjeg vremena”, knjigu Marvina Mura.

Iako u ovoj knjizi skrećem pažnju na značajne događaje iz naše skorašnje prošlosti, u njoj nema iscrpnog, obimnog pregleda povezanosti između sadašnjih događaja i svedočanstva Biblije. Međutim, zanimljiva nedavno objavljena perspektiva sadašnje političke, religijske i ekonomske scene nudi se u knjizi Dvajta Nelsona, “Odbrojavanje do obračuna” [Countdown to the Showdown].

Moj cilj u ovoj knjizi je radije da posebno istaknem tekst Biblije, pre nego da komentarišem postojeći protivrečni vrtlog savremenih događaja. Čvrst temelj onoga što Biblija govori o svršetku vremena može nam pomoći da o kraju sveta razmišljamo ne gubeći glavu. Elen Vajt nas podstiče da više pažnje posvetimo Reči, a manje aktuelnim događajima i upiranju prsta u bilo koga i bilo šta.

“Čuvajte se. U objavljivanju vesti klonite se ličnih napada na druge crkve, pa i na Katoličku crkvu. U različitim verskim zajednicama Božji anđeli vide mnoge kojima se može pristupiti jedino uz maksimalan oprez. Budimo stoga pažljivi u pogledu svojih reči. Neka se naši propovednici ne povode za ličnim pobudama, javno koreći i razotkrivajući ’tajne bezakonja’. Kad su u pitanju takve teme, ćutanje je najrečitije. Mnogi su obmanuti. Govorite o istini tonom i rečima ljubavi. Uzvisujte Hrista Isusa. Držite se samo istine. Nikada se ne udaljujte od prave staze koju je Bog zacrtao, da biste nekoga napali. Jedan takav napad može doneti mnogo zla, a nimalo dobra. On može da uguši osvedočenje u mnogim srcima. Neka Reč Božja, koja je istina, pripoveda o nedoslednosti onih koji su u zabludi” (Ev, str. 576).

“Prisutna je potreba za znatno temeljnijim proučavanjem Božje reči. Naročito bi Danilu i Otkrivenju trebalo posvetiti pažnju kao nikada do sada u istoriji našega dela. Možda će biti potrebno da o nekom predmetu govorimo manje, npr. o rimskoj sili i papasstvu; no treba skretati pažnju na ono što su pisali proroci i apostoli pod nadahnućem Svetog Božjega Duha” (TM, str. 112).

I kad je reč o biblijskom istraživanju, ova knjiga je prostorno ograničena. Moglo bi se mnogo, mnogo više govoriti o tome kako adventisti razumeju Bibliju i eshatološke događaje. Imam prednost da na Adventističkom teološkom seminaru predajem najmanje četiri predmeta koji se direktno odnose na biblijsku sliku posletka vremena. Ova knjiga pokriva samo nekih 20 odsto tog materijala i zato moja zapažanja o mnogim drugim obeležjima kraja sveta moraju sačekati na objavljivanje.

Ova knjiga ima specifičan trostruki fokus. Prvo, usredsređuje se na veliku sliku biblijskog gledanja na kraj sveta, nastojeći time da izbegne upadanje u gomilu detalja koji bi mogli da odvuku pažnju od srži biblijskog teksta. Ovo što se ovde nalazi ima za cilj da posluži kao svojevrstan bukvar, kojim će čitaocu biti dat pravi biblijski temelj za proučavanje ovog predmeta.

Drugo, posebno je okrenuto uticaju koji su biblijski tekstovi izvršili na čitaoce u svakoj pojedinoj fazi nastajanja Biblije. Taj pristup u celosti objašnjava mnoge “problematične tekstove” i baca novu svetlost na pitanje o tome kako danas treba misliti na posledak.

Treće, knjiga je direktno usmerena na svršetak vremena, na stvarno poslednje događaje u istoriji ove Zemlje. Otuda, ona relativno malo govori o mnogim delovima Biblije koje bi normalno trebalo proučiti u okviru istraživanja biblijske eshatologije. Vremenska proročanstva iz Danila i prve polovine Otkrivenja, primera radi, više se usredsređuju na širok segment ljudske istorije koji upućuje na svršetak vremena, nego što se bave samim krajem sveta.[2] Iako su starozavetni i judejski pogledi o kraju sveta opisani u ovoj knjizi do određenog stepena podrobnosti, posebna pažnja je posvećena Novom zavetu, koji o kraju sveta govori u najužoj vezi s Isusom Hristom.

Autorova je molitva da ova knjiga čitaocima ulije sigurnost, kako bi se bez straha suočili s budućnošću. Ta vrsta sigurnosti može se zasnovati jedino na živom odnosu s Onim koji budućnost drži u svojoj ruci. Veoma ohrabruje podatak da nam je Onaj koji u svojoj ruci drži budućnost, izneo u Bibliji sve što je potrebno  da znamo o toj budućnosti.


 

[1] Vidi 2. poglavlje

[2] Mnogi hrišćani, i neki adventisti, tumače pečate i trube kao stavke koje se u cellini bave događajima poslednjih dana. Ja se s time ne slažem. Zainteresovani čitaoci mnoge od mojih objašnjenja o tome mogu naći u 10. i 11. glavi publikacije Symposium on Revelation, knjiga 1.

 

< Sadržaj 1. Poglavlje >