www.SvetlostIstine.org   Sadržaj     

Kako su ljudske reči postale Božja reč

George Knight

 

Reči su jako klizave. Često mislimo da dobro znamo šta kažemo dok neko od nas ne zatraži da pojasnimo značenje reči koje smo uporabili.

Uzmimo kao primer reč nadahnuće. To je lako, možda mislite. Kad god čitam Bibliju, ona me nadahnjuje i potiče na bolji život. Drugi pak može reći: "Osećam nadahnuće kad gledam prekrasnu sliku ili slušam očaravajuću muziku." A treći može reći. "Dobio sam nadahnuće!" 
 

Značenje nadahnuća


Sve su ovo dobri primeri uporabe reči nadahnuće ili nadahnuti, ali na šta Biblija misli kad kaže: "Sve je Pismo od Boga nadahnuto" (2. Timoteju 3,16)?

Izvorna reč prevedena s "nadahnuto" znači "Bogom udahnuto", što znači da je knjigu koju nazivamo Biblijom dao sam Bog. Apostol Petar je pisao: "Jer nikad proroštvo ne bi od čovječije volje, nego naučeni od svetoga Duha govoriše sveti Božiji ljudi." (2. Petrova 1,21)

Dakle to što je Biblija "nadahnuta" znači da je nadprirodni uticaj Svetoga Duha tako vodio biblijske pisce da su njihovi spisi tačan izraz Božje volje.

Kako deluje nadahnuće? Kako je Sveti Duh informirao i vodio pisce Biblije?


Vođenje povezano s objavom


Mnogi biblijski tekstovi iznose činjenicu da je Bog otkrio svoju volju prorocima bilo preko riječi koje su čuli ili viđenja koje su vidjeli. Zato je Jeremija mogao reći: "Riječ koja dođe Jeremiji od Gospoda" (Jeremija 18,1), a Jovan je zapisao: "I ja Jovan vidjeh grad sveti, Jerusalim nov, gdje silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevjesta ukrašena mužu svojemu." (Otkrivenje 21,2)

Ali Bog se poslužio i drugim načinima da informira pisce Biblije. Jedan od njih je istorija. Događaji kao što su stvaranje, pozivanje Avrama i utelovljenje Isusa Hrista zapisani su u Bibliji kao Božja silna dela. Bog je u istoriji delovao preko niza nadprirodnih događaja koji su zapisani u Svetom pismu i ova istorija  čini veliki deo Biblije.

Naravno, Isus Hristos je najpotpuniji oblik Božje objave. Poslanica Jevrejima tvrdi: "Bog koji je negda mnogo puta i različnijem načinom govorio ocevima preko proroka, govori i nama u pošljedak dana ovijeh preko sinaViše ." (Hebrejima 1,1.2) Sve su objave pre Isusa bile nepotpune. Nijedna od njih pojedinačno, pa čak ni sve zajedno nisu mogle dati sve što je Bog želeo objaviti svome narodu. Ali u Hristu je Božja objava bila potpuna.

W. H. Griffth Thomas kaže da je Isus "potpuna objava [Božje volje]; ona nije privremena, već trajna; nije pripremna, već konačna; i ne dolazi preko podređenih, već je utelovljena u Vrhovnome." [1] A F. F. Bruce kaže da je "istorija božanske objave istorija progresije do Hrista, ali nakon Njega nema progresije". [2]


Nadahnuto istraživanje


Pomislili bismo da su svi nadahnuti spisi došli kao posebna objava od Boga. Međutim, Luka kaže da je prikupljajući podatke o Isusu istražio mnoge postojeće pisane i usmene izveštaje. On je svoje jevanđelje napisao tek nakon detaljnog ispitivanja činjenica koje je prikupio iz tih izvora (Luka 1,1-4).

Luka u tome nije bio usamljen. Jezdraa 7 sadrži dugo pismo kralja Artakserksa (vidi stih 11-26). Drugi biblijski pisci služili su se knjigama kao što je Pravednikova (Isus Navin 10,13; 2. Samuilova 1,18) i službenim izveštajima nađenim u carskim životopisima Izrailja i drugih naroda (na primer 1. o Carevima 14,19; 2. o Carevima 1,18; Jestira 10,2).

Prema tome, samo je deo informacija koje nalazimo u Bibliji došao preko nekog oblika objave od Boga. Drugi su delovi došli preko istraživanja postojećih izveštaja.

Vođenje povezano s pisanjem

Premda je samo deo Biblije nastao objavom, ona je čitava nadahnuta. Pre smo videli da reč nadahnuta znači "Bogom udahnuta" (2. Timoteju 3,16). To jednostavno znači da je Sveti Duh vodio biblijske pisce dok su zapisivali ono što im je Bog pokazao ili rekao. Nadahnuće takođe uključuje Božju pomoć piscima dok su prikupljali informacije i zapisivali vesti koje je želeo da prenesu Njegovom narodu.

Neki koji čitaju Bibliju misle kako nadahnuće znači da je Bog diktirao reči pa su biblijski pisci bili Njegovi stenografi. Drugi smatraju da je takvo diktiranje odviše mehaničko i tvrde da je Bog, iako nije direktno diktirao, navodio pisce na uporabu odgovarajućih reči. Ova se teorija ponekad naziva "verbalnim nadahnućem".

Istina je da je Bog ponekad dao prorocima tačne reči, ali u većini slučajeva čini se da im je dao dosta veliku slobodu u izboru reči i čak u redosledu njihovog izlaganja. Na primer, premda su Matej, Marko i Luka u svojim jevanđeljima pisali o Isusovom životu i naukci, postoji velika razlika u rečniku kojim se služio pojedini pisac i načinu na koji je poređao događaje jevanđeoskog izveštaja. Dobar primjer ove fleksibilnosti je Propoved na gori (Matej 5-7; Luka 6,17-49) i različiti opisi Isusovog rođenja (Matej 1; 2; Luka 1-3).

Pisac Propovednika rekao je kako je "odmerio, ispitao i sastavio mnogo mudrih izreka" i kako se "trudio pronaći prikladne rieči i direktno izraziti istinu" (Propovednik 12,9.10). Njegove su reči nadahnute jer je pri pisanju bio vođen Svetim Duhom.

Jasno je onda da su u pisanje Biblije bili uključeni božanski i ljudski elementi.
Millard J. Erickson lepo opisuje ovaj proces kad je rekao da je "delo Božjeg Duha usmeravati pisca na misli i shvaćanja i dopustiti piščevoj ličnostio da izvrši izbor reči i izraza". [3]

Prema tome, nadahnuti su pisci, a ne njihove reči. Zbog toga je James Orr rekao da je "za izražavanje pojma nadahnuća koje prožima sve delove zapisa prikladnija reč 'plenarno' [u značenju puno ili potpuno] nego verbalno'." [4] Njegovo je mišljenje da je svaki deo Biblije nadahnut kombinacijom božanskog vodstva i ljudskog delovanja.

Na taj su način ljudske reči postale Božja riječ.


Biblijski pisci


U pisanje Biblije bili su uključeni mnogi ljudi najrazličitijih zvanja. Evo nekih:

Mojsije: Rođen kao rob, odrastao na egipatskom dvoru, postao ubica, a zatim pastir; na kraju ga Bog bira za vođu koji će Njegov narod izvesti iz Egipta.
Car David: Pastir, kompozitor i muzičar, preljubnik, ubica i izrailjski car.
Jezekija: Jevrejski sveštnik kojeg su Vavilonci odveli u robstvo.
Amos: Ratar iz Jude.
Matej: Prezreni sakupljač poreza.
Luka: Lekar.
Jovan: Ribar koji piše iz zatvora.
Pavle: Farisej koji je progonio prve hrišćane, a posle postao crkveni starešina.
Jakov: Isusov brat i starešina hrićanske crkve u Jerusalimu.