Teže razumljive rečenice u Svetom pismu

Arthur Maxwell

Kad bi vam neko iznenada doneo testamenat vašeg dede, u kojoj on nešto posebno ostavlja u nasledstvo svojim unucima, sigurno ne biste dopustili da vas nekoliko nejasnih reči spreči da ga u podpunosti pročitate.

Nema sumnje da bi se u dokumentu mogle nalaziti i neke nejasne pravne fraze, no one vas ne bi obeshrabrile. Pažljivo biste proučili svaki dragoceni paragraf, a svojem advokatu biste se obratili kad god naiđete na nešto što vas zbunjuje. Nastojali biste na svaki mogući način otkriti šta je tačno vaš deda mislio kad je upotrebio određene reči.

Zašto onda ne biste i Bibliju čitali s istom pažnjom? U mnogim pogledima ona je "testamenat", a vi ste u njega uključeni vrlo određeno.

Naravno da i Biblija, poput svakog dokumenta, sadrži neke reči ili odlomke koje je teško razumeti, ali se ipak oni mogu razumeti. U njoj nema nesavladivih poteškoća, a vaši iskreni napori da ovu Knjigu razumete doneće vam bogate i trajne blagoslove.

Ako je Biblija koju imate slučajno King Jamesova verzija, imajte na umu da je stara trista godina i datira još iz Shakespeareovog i Miltonovog vremena. Ako smatrate da je čitanje tog prevoda mestimice "tvrd orah", otvorite samo neku od Shakespeareovih drama pa ćete videti dokle ćete stići pre nego što naiđete na reč ili izraz koji ne razumete.

Vreme se igra rečima. Svašta se s njima može dogoditi za tristo godina. Mogu čak potpuno promeniti i značenje. Evo nekoliko primera:

Reč kukuruz često se spominje u King Jamesovoj verziji, ali njome se ne imenuje biljka koja danas nosi taj naziv. Njome su se 1611. nazivala sva zrna, a danas se često prevodi s "pšenica".

Ima više od trista engleskih reči koje se koriste u King Jamesovoj verziji, a čije je značenje bitno drukčije od onoga koje danas imaju. Osim ovih, postoje i reči koje su i danas razumljive, ali njihovo je značenje postalo arhaično.

Ako vam takve reči jako smetaju, potražite neki suvremeni prevod.

Najvažnije je razumeti da te razlike u načinu izražavanja ni na koji način ne umanjuju vrednost ili autentičnost izvornih dokumenata iz kojih su sve te verzije izvedene. To jednostavno kazuje da se vremenom menja i jezik.

Zbog toga će verovatno biti potrebno prevoditi Bibliju stalno i iznova, kako vreme prolazi.

U vezi s tim trebate shvatiti da problem pronalaženja pravih reči kojima treba iskazati velike istine, zapisane u jevrejskim i grčkim originalima, nije ograničen samo na engleski jezik. To iskustvo stekli su svi prevoditelji, bilo da je reč o francuskom, nemačkom, španskom ili hindu jeziku.

Misionari i drugi, koji su žarko želeli odneti Bibliju primitivnim narodima, imali su naročite probleme ove vrste.

No, biblijski prevoditelji nisu pokleknuli pred tim zadatkom. Konačno, deo Biblije preveden je na više od 1250 jezika ili dijalekata. Ni hendikepirani nisu bili zanemareni. Biblija je štampana Braillovim pismom za slepe na trideset različitih jezika, a usto je snimljena i na gramofonske ploče i magnetofonske trake.

Prema najpouzdanijim izvorima, u svetu se govori približno tri hiljada jezika. To znači da još uvek ostaje hiljadu petsto dijalekata na koja još neki delovi Pisma nisu prevedeni. Međutim, na tome se radi. Mnogi naučnici žarko žele vladati svim tim jezicima i odneti Bibliju, ili bar deo nje, onima koji su tako dugo bez nje. Ovde je problem prevođenja jako velii.. Ne samo što neki primitivni narodi još uvek nemaju svoje pismo, već u mnogim slučajevima nemaju reči kojima bi iskazali hrišćanska učenja što se odnose na ljubav, milost, veru, spasenje i tome slično.

Ponekad misionari moraju živeti s takvim narodom trideset ili četrdeset godina pre nego što otkriju odgovarajući izraz kojim bi objasnili te divne pojmove.

U svojoj neobično zanimljivoj knjizi Božja Reč na ljudskom jeziku Eugene A. Nida iz Američkog biblijskog društva priča iskustvo prevoditeljice koja je pokušavala iskazati pojam Utešitelj na jeziku Karre naroda iz Francuske Ekvatorijalne Afrike.

Nastojeći pronaći nešto što bi odgovaralo, nadugačko je objašnjavala službu i delo Svetog Duha koji ohrabruje, potiče, opominje, štiti, teši i vodi hrišćanina. Njen pomoćnik napokon je uzviknuo: "Ako bi neko sve to mogao za nas učiniti, rekli bismo: 'On je onaj koji je pao kraj nas'." Činilo se da je to potpuno neprimeren i neprikladan izraz i sigurno bi ubrzo bio odbačen da ljudi iz tog kraja nisu insistirali na pojašnjenju tog izraza.

"Kad nosači, koji na glavi nose težak teret, krenu na dug put koji često traje i dva ili tri meseca, može se dogoditi da obole od malarije ili dizenterije i onda zbog slabosti zaostanu za kolonom nosača. Zbog sveopšte iscrpljenosti može se dogoditi da padnu pod teretom znajući dobro da će ih noću rastrgati divlje zvieri ako se ne domognu nekog sela koje će im pružiti zaštitu i sigurnost.

Ako pak neko ko onuda slučajno prolazi, vidi nosača kako leži ničice i ako mu se sažali pa zastane, podigne ga i pomogne mu doći u zaštitu i sigurnost obližnjeg sela, za takvog se čoveka kaže da je "onaj koji je pao pokraj nas". Eto, taj izraz je misionareva prevoditeljica upotrebila da bi prevela reč "Utešitelj", jer je On taj koji krepi, štiti i čuva Božju decu na njihovom putu k nebeskom domu." (Str. 20-21.)

Među mnogim drugim primerima gosp. Nida je naveo i sledeće:

Uduci, koji žive duž etiopske granice, nisu mogli razumeti značenje reči briga ili biti zabrinut sve dok misionar nije pribegao neobičnom izrazu "drhti mu jetra". Uduk čita stih iz Jovan 14,1 ovako: "Neka vam ne drhti jetra; verujte u Boga i u me verujte."

Meksičke Kuikatek Indijance mučila je rieč obožavanje. Bila im je strana, no naslutili su nezo značenje kad im je rečeno "mahati krpom pred Bogom" — kao što pas maše repom kad je u blizini gospodara koji ga voli.

Kod naroda Mossi iz Francuske Zapadne Afrike pojam vera prevodio se izrazom "oslanjati se na Boga", meksičkim Aztecima to je značilo "pratiti Boga u stopu", a kod panamskih Valiente Indijanaca zamisao "uhvatiti Boga u glavi" nastala je iz lovačkog iskustva, kada oprezno promatraju životinju, šuljaju se za njom i kad je konačno uhvate, ona postane njihovo vlasništvo.

Za narod Gbeapo iz Liberije mir se prevodi s "moje srce sedi", a kod Lapotek Indijanaca iz Meksika "srce koje sedi tiho".

Miskiti iz istočne Nikaragve i Hondurasa prevode ljubav s "bol u srcu". Tzotzili iz Meksika to kažu "biti ranjen u srce". Tako stih iz Jovana 3,16 na njihovom jeziku glasi: "Bog je tako bio ranjen u srce da je dao svojeg jedinorodnog Sina ..."

Severni Soti iz Južne Afrike opisuju obraćenje kao "biti odsukan", a pokajanje kao "ići nečijim stopama". Na jeziku Balinera pokajanje je "oblačenje nove pameti", a obraćenje "oblačenje novog ponašanja".

Narod Kabba-Lakas iz Francuske Ekvatorijalne Afrike opisuje Spasitelja kao "Onog koji nas drži za ruku", a Barou Eskimi s Aljaske prevode pomirenje kao "ponovno sklapanje prijateljstva". Tako u njihovom Novom zavetu u 2 Korinćanima 5,19 piše: "Bog beše u Hristu i sa svetom opet sklopi prijateljstvo".

Ovi primeri, a može ih se navesti na hiljade, dovoljno ističu činjenicu kako glavnu ulogu ne igra oblik, već značenje reči. Sve dok je srž istine dobro izražen, frazeologija ima sporednu ulogu.

Je li vrednost Biblije umanjena zbog toliko različitih prevoda? Ni u kojem slučaju. Često je na taj način samo bolje objašnjena i obogaćena.

Je li moguće prevesti Bibliju na tri hiljade jezika i preneti ista osnovna učenja svakome na svetu a da se ne izgubi ili iskrivi neka od vitalnih istina u toj zbunjujućoj zbrci reči?

Odgovor leži u činjenici da je već načinjeno oko 1500 prevoda i da su svi već prihvaćeni u sredinama kojima su i namenjeni. Još uverljiviji dokaz su promene u životima čitatelja. Unatoč svim različitostima u rečima i izrazima, ljudi na neki način ipak nalaze Boga u ovoj Knjizi, i to u svakoj zemlji, na svakome ostrvu "i svakom plemenu, i jeziku i kolenu i narodu". (Otkrivenje 14,6) Tajanstvena sila s biblijskih stranica dira srca ljudi potičući ih da prihvate Isusa Hrista kao svog Spasitelja i prestanu ići lošim putovima.

Premda su neki prevodi nesavršeni, ljudi ipak uočavaju dovoljno od Božje ljubavi i dobrote da bi mogli doživeti ponovno rođenje.

Ako u čitanju Biblije povremeno naiđete na reči ili izraze koje odmah ne razumete, budite strpljivi. Nemojte se uzrujavati bez potrebe. Možete naći objašnjenje samo ako to želite. Pogledajte malo u rečnik. Uzmite neki drugi prevod. Upitajte pastora. Vidite kako isti tekst prevode drugi prevoditelji.

Ako tako postupite, doživećete najlepše iznenađenje u životu. Svaki proučavatelj Biblije reći će vam da najteži delovi Svetog Pisma, ako se pomnjivo proučavaju, često postanu svetla mesta obasjana svetlom odozgo. Neobjašnjivo, ali vrlo sigurno najednom ćete osetiti da je Bog progovorio vašem srcu.