Marvin Moore
Biblija je najstarija knjiga na svetu i bila je najpopularnija knjiga davno pre
nego što su izdavači počeli voditi liste bestselera. Različita
biblijska društva u svetu danas prodaju ili poklanjanju više od dvadeset
milijona primeraka godišnje. Biblija ili njezini delovi danas su dostupni na
više od 2200 jezika.
Budući da su naučnici u proteklih nekoliko hiljada godina ispitali
svaku reč u Bibliji i da su izvršili ispitivanja u biblijskoj arheologiji,
istoriji i drevnim jezicima u kojima je pisana, pomislili biste da su se dosad
složili u pogledu na njezino poreklo, značenje i pouzdanost.
Međutim istina je sasvim suprotna. Neki veruju da je Bog diktirao svaku
reč u Bibliji. Drugi kažu da nije ništa više od zbirke drevnih usmenih
predaja. Neki veruju da su u Bibliji zabilježeni apsolutno istiniti
događaji, a drugi je smatraju zbirkom mitova i legendi.
Otuda i ovo pitanje: Možemo li se pouzdati u Bibliju? Što se mene tiče,
odgovor je odlučno da, i to iz najmanje tri razloga.
Arheologija
U jednom ili drugom trenutku skeptici su postavljali upitnim istorijsku
cinjenicu gotovo svakog događaja u Bibliji. Međutim, tokom
posljednjih stotinu godina arheološki dokazi su jedan za drugim potvrdili
biblijske izvještaje. Spominjemo samo nekolicinu njih.
Danilov Valtazar. Danilo izvještava da je Valtazar bio vavilonski car
u vreme kad su Persijanci osvojili Vavilon. Sve do kasnih 1800-tih sve su liste
vavilonskih careva tvrdile da je posljednji vavilonski car bio
Nabonid. To je sumnjičave naučnike navelo na zaključak da
je Valtazar izmišljena ličnost koju je Danilo smislio. Međutim,
glinene tablice pisane klinastim pismom
[1]
otkrivene od 1860. naovamo jasno pokazuju da je Valtazar bio suvladar - delio
je presto - sa svojim ocem Nabonidom. Poznato je da se Nabonid u vreme
osvajanja Vavilona nalazio na drugom kraju zemlje i da je u Vavilonu kraljevao
Valtazar.
Jedan od naučnika o tome se očitovao ovako: "Od svih
nevavilonskih izveštaja koji opisuju prilike krajem Novovavilonskog Carstva,
peto poglavlje Danila je, što se tiče tačnosti izveštaja o
događajima, odmah do literature pisane klinastim slovima."
[2]
Car David. David je još važnija biblijska ličnost koju su
skeptični znanstvenici godinama smatrali izmišljenom osobom. Međutim,
nedavna arheološka iskapanja otkrila su ispisani delić kamena na kojem se
moglo pročitati reči "Davidov dom" - nepobitno spominjanje
carske dinastije koju je osnovao David. Govoreći o ovom otkriću
australijski naučnik Ian Wilson je rekao: "Jednim je jedinim potezom
natpis iz Tel Dana pretvorio biblijskog Davida iz osobe koja je pripadala
legendi gotovo kao i engleski Car Arthur u istorijsku ličnost."
[3]
Četiri Jevanđelja. Arheološka otkrića sve više podupiru istorijske i geografske tvrdnje četvorice pisaca koji su zabeležili Isusov život: Mateja, Marka, Luke i Jovana. Između ovih otkrića su i ova:
Jovan spominje zgradu nazvanu Vitezda u Jerusalimu u kojoj se nalazio ribnjak.
Arheološka su iskapanja otkrila zgradu koja u celosti odgovara Jovanovom opisu.
[4]
Arheolozi su našli, po svemu sudeći, luksuznu kuću Kaife, velikog
sveštenika koji je predsedao Isusovom suđenju. Tu je veliko dvorište, u
kojem će se Petar triput odreći Hrista, i zgrada dovoljno velika da
se održi suđenje.
[5]
Arheolozi su iskopavanjem u Jerusalimu naišli na grob iz prvog veka, u kojem su
bili ostaci čoveka čije su kosti pokazale da je bio klinovima obešen
za zapešće.
[6]
Uz to je jedan veliki klin još uvek stajao u jednom od skočnih zglobova.
Arheologija potkrepljuje moju vjeru da je Biblija stvaran istorijski zapis, a
ne zbirka mitova, kako me u to uveravaju skeptici.
Proročanstvo
Moju veru u Bibliju također potvrđuje nekoliko njenih
proročanstava, a posebno dva od njih.
Istorija svieta unapred prikazana. Liberalni naučnici tvrde da
Danilova knjiga nije pisana u šestom veku pre Hrista, kad su se zapisani
istorijski događaji stvarno odigrali, već tek u drugom veku prije
Hrista. Jedan od glavnih razloga za takvu tvrdnju jest to što je Danilo
prorekao ne samo pad Vavilonskog Carstva već i carstva koja će mu
slediti: Persije, Grčke i Rima.
Rim nije došao na vlast sve do drugog veka pre Hrista, dok su se događaji
u Danielovoj knjizi zbili u šestom veku. Očito je bilo nemoguće da
prosečan čovek koji živi u šestom veku pre Hrista tačno prorekne
političke sile koje će vladati mediteranskim svetom četiri
stotine godina kasnije. To je jedan od razloga što liberalni naučnici,
koji odbacuju sve što je nadprirodno - uključujući nadahnutost
Biblije, smatraju da je Danilovo proročanstvo napisano u drugom veku.
Međutim, Danilo nije samo prorekao da će Vavilonskom Carstvu slediti
Persija, Grčka i Rim, već je prorekao da će nakon Rimskog
Carstva slediti nekoliko, a ne jedno carstvo. Takozvana "varvarska" plemena iz
Severne Evrope upala su tokom četvrtog i petog veka u Rimsko Carstvo
te izazvala njegov raspad; tako su nastali mnogi narodi na koje je Evropa danas
podeljena. Očito je, čak ako je Danilo svoje proročanstvo
napisao u drugom veku pre Hrista, kako to tvrde skeptični
naučnici, on u to vreme nikako nije mogao znati da će se Rim raspasti
na današnje evropske zemlje. Ovo je za mene potvrda da je Bog Danilu dao nacrt
istorije sveta koja je za njega bila budućnost, tačno onako kako
tvrdi Biblija.
Datum Isusove službe. Još značajnije je Danilovo
proročanstvo o godini u kojoj je Isus otpočeo svoju službu. Prema
Danilu 9,25: "Od časa kad izađe reč: 'Neka se vrate i neka opet
sagrade Jeruzalem' pa do Kneza Pomazanika (Isusa): sedam sedmica, a onda
šezdeset i dve sedmice." To je ukupno 69 sedmica, odnosno 483 dana.
Znanstvenici se uglavnom slažu da sedmicu u Danilovoj knjizi treba razumeti kao
"sedmicu godina", odnosno da jedan dan predstavlja godinu, što je ukupno 483
godine. Vavilonci su razorili Jeruzalem i odveli većinu stanovništva u
robstvo u Vavilon. Tri su persijska vladara izdala dekrete kojima se Jevrejima
dopuštalo da se vrate u svoju domovinu, ali jedini kojim je naređena
obnova Jerusalima kako to zahteva Danilovo proročanstvo izdao je kralj
Artakserks 457. godine pre Hrista. Jednostavno računanje pokazuje da je
Danilovih 483 godine završilo 27. godine posle Hrista.
[7]
Isus je pomazan za službu u vreme kad Ga je krstio Jovan Krstitelj;
zahvaljujući tačnom hronološkom podatku što nam ga daje Luka,
[8]
znamo da se Isus krstio 27. godine. Tako je Danilo prorekao godinu u kojoj
će Isus otpočeti svoju službu. Ovaj snažan dokaz pokazuje da se mogu
pouzdati u Bibliju kao vest Božju, a ne ljudsku.
Lično iskustvo
No koliko god arheologija i proroštvo bili impresivni u potvrđivanju
verodostojnosti Biblije, za mene je najvažniji dokaz ono što je Biblija
izvršila u mom vlastitom životu.
Biblija nam u svom Starom i Novom zavetu prikazuje Boga koji nas voli i oprašta
nam. Stari zavjet otkriva Boga koji je "žalostiv, spor na gnjev i obilan
milosrđem i istinom. koji čuva milost tisućama, prašta bezakonja
i nepravde i grijehe".
[9]
Isus je u Novom zavetu rekao da "Bog ne posla sina svojega na svijet da sudi
svijetu, nego da se svijet spase kroza nj".
[10]
A Pavle, nedvosmisleno najveći teolog svih vremena, rekao je kako Bog ne
zahteva da pre nego što nas primi savladamo svoje grehe. On nam prvo oprašta, a
onda pomaže da svoje grehe pobedimo.
[11]
Meni je takav Bog potreban. Ja sam grešan čovek i ponekad osećam
veliki teret krivnje zbog svog pogrešnog ponašanja koje je posljedica
nedostataka u mom karakteru.
Međutim, Bog mi ne samo oprašta. On mi pomaže da pobedim ovisnosti i loše
navike koje bi mi inače upropastile život. Pavle je rekao da je
jevanđelje - Radosna vest o Isusu - "sila Božija na spasenije svakome koji
vjeruj" tako da bi se "pravda zakona ispuni u nama koji ne živimo po tijelu
nego po duhu".
[12]
A to je stvarno istina. Ustanovio sam da, kad svoj život predam Bogu,
On u mene stavlja snagu koja mi omogućuje da iz dana u dan živim sve
sličnije idealnom životu koji mi Biblija prikazuje. Ovo se zapravo
događa radikalnom promenom mog uma, mojih emocija i mojih prioriteta - ono
što Pavle naziva preobraženjem uma.
[13]
A za mene je to najveći dokaz da se mogu pouzdati u Bibliju. A
možete i vi.
_____________________________________________