Sekularna upotreba reči „vino”

Većina ljudi danas pretpostavlja da reč „vino” ukazuje jedino na fermentisani to jest prevreli, opojni sok od grožđa ili na bilo koje fermentisano voće koje se koristi kao napitak.  Osnova za ovakav zaključak polazi od savremenih rečnika koji tako definišu reč „vino.”

Na primer, Rečnik Srpsko-Hrvatskoga Književnoga Jezika (tom I, 379) definiše vino kao „alkoholno piće dobiveno vrenjem (najčešće) grožđanog soka,” dok jedan drugi rečnik kaže da je vino „opojno piće koje se dobiva vrenjem šećera, voćnih sokova, najčešće soka od grožđa” (Rečnik Srpsko-Hrvatskog i Narodnog Jezika, tom II, str. 633).  Zanimljivo je da čak i Vujaklija u svom Leksikonu Stranih Reči i Izraza spominje izraz „vinolencija” sa značenjem „pijanstvo, pijanost; sklonost piću, opijanje” (152 str.).

Tako se, zbog opšte prihvaćene definicije vina kao „prevrelog soka od grožđa,” objašnjava zašto mnogi hrišćani, koji veruju u Bibliju kao Božju reč, smatraju da se svi primeri u Bibliji gde se spominje reč „vino” odnosi isključivo na alkoholno vino.  Ovakva pretpostavka ima puno pristrasnosti u biblijskom razumevanju upotrebe vina i vodi mnoge hrišćane na zaključak da je Bog odobrio umerenu upotrebu prevrelog, alkoholnog vina.  Imajući to u vidu, najbolji posredni logički zaključci se mogu ilustrovati na sledeći način:

1) Biblija, kao i savremeni jezik, poznaje jedino alkoholno vino.

2) Vino u Bibliji je smatrano kao milostiv božanski blagoslov.

3) Dakle, Biblija odobrava umerenu upotrebu alkoholnog pića.

Međutim, problem sa ovim silogizmom jeste u njegovoj prvoj premisi koja je pogrešna, a to je da Biblija poznaje samo alkoholno vino.  Kao što pokazuju savremena istraživanja, Biblija jasno razlikuje voćne napitke: prvo je neprevrelo, osvežavajuće i zakonito piće koje je Bog odobrio; drugo je prevrelo, alkoholno i zabranjeno za upotrebu.

Ovakva postavka o dve vrste voćnih napitaka ili vina u Bibliji odbačena je od strane brojnih skolara.  Neki od njih naglašavaju kako teorija o dve vrste vina, gde je jedno prevrelo, alkoholno i zabranjeno, i drugo koje je neprevrelo, nealkoholno i dozvoljeno – jeste savremena hipoteza koja je izmišljena u savremenom dobu i nema osnova ni u Bibliji, ni u jevrejskom jeziku ni u antičkom svetu.  Prema nekima sam izraz „neprevrelo vino” je kontradiktoran, zato što ako je vino vino – onda ono mora biti prevrelo.  Ako nije prevrelo, onda nije vino nego sirup.  Međutim,  novija istraživanja i Biblije i jevrejskog jezika i antičkog sveta jasno pokazuju kako ipak postoji razlika u prevrelom, alkoholnom vinu, i neprevrelom, bezalkoholnom vinu.

Kao što je rečeno, većina rečnika definiše vino kao „alkoholno piće dobiveno vrenjem (najčešće) grožđanog soka,” „opojno piće koje se dobiva vrenjem šećera, voćnih sokova, najčešće soka od grožđa” i tako dalje.  S toga ne iznenađuje to što osobe koje imaju ovakvu definiciju pred sobom, zajedničku većini rečnika, prirodno zaključuju da reč „vino” znači samo prevreli sok, to jest alkoholno vino.  Ovakvo ograničeno značenje reči „vino” predstavlja skretanje od dvostrukog značenja ove reči, označene i za prevreli i za neprevreli sok od grožđa, koje srećemo u nekim rečnicima, doduše uglavnom stranim, npr. engleskim.  Recimo, Funk & Wagnalls New “Standard” Dictionary of the English Language (1955) definiše „vino” kao „prevreli sok od grožđa: u slobodnom jeziku (in loose language) sok od grožđa bilo prevreli bilo ne.”  Dakle, jasno je da reč „vino” ne ukazuje nužno na prevrelo ili alkoholno vino, kao što i pokazuju još neki rečnici (New Webster Encyclopedic Dictionary of the English Language iz 1971, Webster’s International Dictionary of the English Language iz 1896).  Prema tome, osnovno značenje reči „vino” je sok od grožđa koje obično, ali ne i  uvek, dopušta vrenje.

Problem je taj što ljudi često uzimaju najobičnije značenje ove reči, bilo u jevrejskom, grčkom, latinskom ili savremenom jeziku – kao oznaku za alkoholno piće, i na taj način prave jedinu definiciju te reči, što je neispravno tumačenje.  Netačno je da reč „vino” označava samo alkoholno vino, kako u biblijskom tako i u sekularnom jeziku, a stariji rečnici, posebno engleski, jasno daju naznake da vino uopšte nužno i uvek ne podrazumeva bilo kakav oblik fermentacije, odnosno vrenja, već jednostavno – vino je sok od grožđa.

Imajući ovo u vidu, možemo razumeti čestu uniformnost prilikom nekih prevoda Biblije koji nisu napravili podelu između prevrelog i neprevrelog vina (kao što pokazuju, videćemo, jevrejski, grčki i latinski izrazi), te se stiče utisak da je reč samo o jednoj vrsti vina – onoj koja nas podseća na naše tumačenje ovog izraza – na prevrelo, alkoholno vino.  Nedostatak ovakvog razjašnjenja prosečnog čitaoca navodi na pogrešan zaključak kako Biblija ukazuje samo na prevreli sok od grožđa, odnosno alkoholno vino.

Iz samog takvog verovanja proizilazi i praksa, što znači da hrišćani koji tako veruju upražnjavaće alkoholno vino, ne znajući da pogrešno čitaju i razumeju Sveto Pismo.

Latinski jezik

 

Što se latinskog jezika tiče, „vinum,” odakle dolazi i naša reč za vino, označava i prevreli i neprevreli sok od grožđa.  Rimski autori daju nekoliko definicija za reč „vinum” i jasno je da, po njima, vino označava i neprevreli sok od grožđa, po nekima čak samo grožđe se naziva „vinum.”  Ovo objašnjenje je značajno zato što ono potvrđuje da je sok gnječen od zrelog grožđa jednostavno nazivan „vinum,” to jest – vino, i kada je vrilo  postalo je tzv. „sapa” ili „defrutum,” u zavisnosti koliko dugo je ono vrilo.

Grčki jezik

Postoji široko verovanje da grčka reč za vino, „oinos,” iz koje je proizašla i latinska reč „vinum,” isključivo znači prevreli sok od grožđa, odnosno alkoholno vino.  Prema nekima, klasični grčki jezik (koji je istorijska prethodnica novozavetnom ‘koine‘ grčkom jeziku) upotrebljava termin „oinos” isključivo za prevrelo piće.  Brojni rečnici će reč „oinos” definisati kao „prevreli sok od grožđa,”  dok će neki stručnjaci kazati kako ni jedan novozavetni leksikon i rečnik ne dovodi u pitanje ideju da „oinos” zaista znači prevreli sok od grožđa, i zaključiće: „Slučaj je jasan: „oinos” je alkoholno piće.”

U svetlosti ovakvih kategoričnih izjava veoma je važno razjasniti da li zaista u klasičnom grčkom jeziku „oinos” znači samo prevreli sok od grožđa ili, kao što pokazuju brojni primeri iz tog vremena, „oinos” može označavati i neprevreli sok od grožđa, što navodi na zaključak kako „oinos” ima dvostruko značenje a ne samo jedno.

Ono što je evidentno jeste činjenica da postoji obilna antička literatura koja pokazuje da „oinos” ne znači samo prevreli sok od grožđa ili alkoholno vino.  Aristotel je jasno ukazao u njegovoj knjizi Metereologica da „sok od grožđa” je zapravo jedna vrsta „oinos”-a, odnosno vina.  Za njega je sladak grožđani sok isto što i vino. Na jednom mestu on za slatko piće kaže da „iako je ono zvano „oinos” (vino), ono nema efekat vina, ono nema  ukus vina i ne opija  kao što to čini  uobičajeno vino.”  Drugim rečima, Aristotel nas izričito informiše da je neprevreli sok od grožđa takođe nazivan „oinos” – vinom, iako ono nije imalo ukus ili opijajući efekat kao obično prevrelo vino.  Drugi grčki pisci, kao što su Athenaeus (200 AD), Proclus (5 vek AD) itd., takođe daju slične ideje – „oinos” može označavati i neprevreli sok od grožđa.

Ono što je zanimljivo jeste da Septuaginta (LXX), prevod jevrejske Biblije na grčki jezik, često daje primere dvostrukog značenja reči „oinos.”  Na primer, u LXX jevrejska reč za sok od grožđa jeste „tirosh” i ona je prevedena oko 33 puta (od ukupno 38 pominjanja reči „tirosh”) sa grčkom rečju „oinos” – vino,  bez prideva „novo,” kao što mnogi savremeni prevodioci prevode reč „tirosh” – „novo vino.”  Drugim rečima, neprevreli grožđani sok („tirosh”) je isto što i „oinos.”  Logično bi bilo da se za jevrejsku reč „tirosh” koristi grčki izraz koji je manje nejasan – „gleukos,” ali prevodioci u većini slučajeva reč „tirosh” jednostavno prevode kao „oinos.”

Svi ovi primeri pokazuju jasnim da se u grčkom jeziku, kao i u latinskom i engleskom, reč „vino” može koristiti na dva načina – kao prevreli ili kao neprevreli sok od grožđa.  Ostaje još potvrda iz jevrejskog jezika i najčešće reči za vino – „yayin,” koja takođe ima dvostruko značenje.

Jevrejski jezik

Jevrejski jezik ima nekoliko reči koje se prevode kao vino, a jedna od najčešćih jeste reč „yayin.” U The Jewish Encyclopaedia yayin ima nekoliko upotreba. Npr., sveže vino pre fermentacije ili vrenja nazivano je „yayin mi-gat.”  „Yayin yashan” je bilo „staro vino” od prošle godine ili od prethodne berbe, dok je „yayin noshan” bilo vino koje je staro i po nekoliko godina.  Jevreji su koristili vino za praznike, a na osnovu Talmuda možemo zaključiti da je u pitanju neprevreli sok od grožđa koga su oni zvali „yayin mi-gat.”

Ako uzmemo sve ove postavke kao tačne, onda je nedvosmisleno da je jevrejsko društvo termin „yayin” koristilo i za neprevreli ili nefermentisani sok od grožđa.  Za njih je takva vrsta soka zaista bila „vino.”

Sveto Pismo

Što se tiče Svetog Pisma, ono spominje nekoliko jevrejskih reči koje se prevode kao „vino,” a obradićemo najznačajnije.  Jedna od najznačajnijih i najfrekventnijih jevrejskih reči jeste već pomenuta reč „yayin” koja se spominje oko 140 puta (tačnije, 141) u Starom Zavetu. Soku od grožđa koji je dobijen ceđenjem Jevreji su dali ime yayin.  Ova reč predstavlja opštu oznaku za pića koja su se dobijala od vinove loze. Međutim, yayin sam po sebi još ništa ne govori o kakvoći pića.

Pošto yayin ima dvostruko značenje, i pozitivnu i negativnu, ne čudi zašto Sveto Pismo negde odobrava upotrebu yayin-a dok ga na drugim mestima oštro zabranjuje.  Ako razumemo da postoji ovo dvostruko značenje reči yayin u Svetom Pismu kao što postoji i u sekularnom jeziku, onda ćemo razumeti zašto Bog na jednom mestu dozvoljava upotrebu vina dok ga na drugom zabranjuje.  Ista procedura jeste i za „oinos” i novozavetne spise.

Yayin je, kao što je već rečeno, najčešća reč za vino u Starom Zavetu, srećemo je u svim istorijskim periodima i u svim starozavetnim knjigama, izuzev u 8 sledećih gde se ta reč ne pominje ni jednom: Knjiga u Ruti, 1 i 2 O Carevima, Knjiga Jezdrina, proročke knjige Avdija, Jona, Naum i Malahija.  Yayin se jednostavno prevodi rečju „vino.” Poreklo i tačno značenje ove reči nije u potpunosti izvesno i ne postoji saglasnost među stručnjacima u vezi toga. Neki smatraju da yayin dolazi od korena  “yayan” koji znaci “vriti (fermentirati),” dok drugi kažu da yayin nije čisto jevrejska ili semitska reč, nego je ona pozajmljena od drugih naroda.  Oni identifikuju yayin sa glagolom „yana” koji znači „tlačiti, pritiskivati, loše postupati” ili sa nekom akcijom koja je karakterisana nasiljem.  Na arapskom jeziku yayin znači „tamno grožđe,” na etiopskom „vino” ili „vinograd.”  Pojedini stručnjaci reč yayin izvode od neuobičajenog glagola „yun” koji znači „muljati, gaziti, iscediti” i zaključuju da se yayin može shvatiti kao ono što je izmuljano, odnosno „ono što je isceđeno, grožđani sok.”

Reč yayin u Starom Zavetu ima jako široko značenje.  Kada se kaže „yayin” ne misli se samo na isceđeni sok od grožđa, bilo prevreli bilo ne, već na određenim mestima i na samo grožđe ili sok u grožđu.  To je očigledno iz nekih tekstova.  Na primer, prorok Isaija opisuje pretnju sudom i kaže:

Zato ću plakati plačem jazirskim za čokotom sivamskim; zalivaću te suzama svojim, Esevone i Elealo, jer pesma o letini tvojoj i o žetvi tvojoj pade.  I nesta radosti i veselja s polja rodnog, u vinogradima se ne peva ni podvikuje, vina u kacama ne gazi gazilac; učinih kraj pesmama. (16:9,10)

Kontekst ovog dela jeste Božji sud nad ponosnim Moavom.  Važnost ovog dela razjašnjava se činjenicom da se grožđe koje je gaženo u kacama naziva yayin.  Ovo je očigledno neprevreli sok od grožđa, jer proces vrenja je vremenski kontrolisani proces, i vrenje bez kontrole uslova čini da sok od grožđa postane pokvareni grožđani sok, odnosno sirće, koje niko ne želi da pije, koje se nije ni pilo.  Paralelni tekst nalazi se u Jeremiji 48:33.  U kacama se nikada nije moglo naći prevreli yayin, već je uvek reč o čistom soku od grožđa koji je tek daljim postupcima postao prevreli grožđani sok, kao što ćemo kasnije videti.

Još jedan jasan primer upotrebe yayina za neprevreli grožđani sok nalazi se u Jeremiji 40:10,12.  U 10 stihu Godolija, namesnik koga su postavili Vavilonci, zahtevao je od Jevreja koji nisu odvedeni u ropstvo da prikupe preostale plodove: „A vi berite vinograde (yayin) i voće i ulje, i ostavljajte u sudove svoje i stojte u gradovima svojim koje držite.”  Ovo je ohrabrilo ostale Jevreje koji su bili rasejani po drugim narodima da se vrate „iz svih mesta” i „dođoše u zemlju Judinu” i „nabraše vina (yayin) i voća vrlo mnogo” (Jeremija 40:12).  U oba stiha očigledno je reč o plodu, voću, a ne o prevrelom soku.  Alkoholno vino ili prevreli sok nije se brao sa polja.  Ovakva upotreba yayin-a negira pretpostavku da ono označava samo prevrelo ili alkoholno vino, odnosno prevreli grožđani sok.

Kao što je rečeno, postoji očigledna nedoslednost što se tiče upotrebe ove reči, jer čini se da Bog nekada odobrava upotrebu yayin-a dok je nekada zabranjuje.  U Svetom Pismu postoje jasni primeri gde yayin označava prevreli sok od grožđa, opojno piće, ali i primeri gde ono označava neprevreli sok od grožđa.  Prema nekim stručnjacima, od svih 141 mesta gde se spominje yayin, pola otpada na ona mesta koja govore o prevrelom soku dok druga polovina govori o neprevrelom.  Ovaj spisak ne mora nužno biti u potpunosti tačan zato što pojedini konteksti dozvoljavaju i jednu i drugu upotrebu, ali svejedno je evidentno da u Bibliji postoje brojna mesta koja pokazuju da se yayin ne odnosi uvek na alkoholno vino, odnosno prevreli grožđani sok.  R. L. Harris u Theological Wordbook of Old Testament kaže da se yayin u svom opojnom svojstvu pojavljuje najmanje 20 puta, ali ipak realnije je reći da se u takvom svojstvu yayin pominje više od 20 puta.

Primeri gde je yayin opojno piće su brojni i niko ne dovodi u sumnju takav zaključak.  Na primer, prva osoba koja se napila ovog pića koje je bilo prevrelo jeste Noje.  U Postanju 9:21 se čak prvi put spominje reč yayin i mi vidimo da se Noje opio od tog pića, što je jasna naznaka da je u ovom slučaju yayin prevreli grožđani sok ili alkoholno vino.  Posledice upotrebe ovakvog vrsta vina jeste „otkrivanje golotinje” Noja, što je smatrano ozbiljnim prekršajem.  Drugi značajan primer jeste slučaj Lota i njegove ćerke.  O tome čitamo u Postanju 19:32,33.  Posledice ovog primera jeste incest kojeg su Lotove ćerke imale sa svojim ocem, a iz tog incesta su se rodila dva sina čiji će potomci kasnije postati Izrailjevi najljući neprijatelji – Moavci i Amonci.  Moavcima i Amoncima je čak bio zabranjen pristup u izraelsku zajednicu upravo zato što je taj narod mrzio Božji narod, a nastao je kao posledica incesta, odnosno rodoskvrnuća (Deut. 23:3).

Priča o Navalu (1. Samuilova 25:36,37) je još jedan izveštaj o lošem uticaju yayin-a.  Amnon je ubijen od strane njegovog brata Avesaloma dok je pio vino (2. Samuilova 13:28), a i car Asvir (Kserks I) je napravio gozbu gde je, nakon pijenja te vrste opojnog vina, tražio od njegove carice da pred svim njegovim podanicima pokaže njenu lepotu, što je ona odbila a posledice znamo – carica je prestala da bude carica (Knjiga o Jestiri 1:10-22).

Ovi primeri su, iako ih ima još, više nego dovoljni da pokažu kako reč yayin označava prevreli sok od grožđa ili alkoholno vino.  Iz svakog od ovih primera vide se i posledice.

Međutim, postoje mesta gde Bog zabranjuje upotrebu ovakve vrste yayin-a.  Klasični tekstovi koji osuđuju upotrebu opojnog ili alkoholnog vina i opisa njegovih posledica nalazimo u Pričama Solomunovim 23:29-35.  „Ne gledaj u vino,” kaže tekst u 23:31, jer će na kraju „kao zmija ujesti” (23:32).  Slično upozorenje nalazimo i u Pričama 20:1 – „Vino je podsmevač…ko god za njim luta neće biti mudar.”  Na žalost, ovo upozorenje je bilo ignorisano za vreme proroka Isaije.  U njegovo vreme je pijenje prevrelog vina bio univerzalni problem čak i među samim sveštenicima koji su ga pili (Isaija 28:7).

Kako se čuva yayin?

Do sada smo uglavnom razmatrali činjenicu da najčešća reč za vino u jevrejskom jeziku i u Svetom Pismu, yayin, može imati pozitivna i negativna svojstva.  Međutim, nismo dobili odgovor kako se „pravi” yayin, odnosno kako on nastaje, kako se čuva i kako se koristi.

Prema nekima, ideja da Sveto Pismo odobrava upotrebu neprevrelog grožđanog soka je nemoguća zato što se u biblijska vremena nije znalo za čuvanje i održavanje neprevrelog grožđanog soka.  Oni smatraju da je to bilo nemoguće bez savremenih sredstava koja sprečavaju svaki oblik vrenja, i čuvanje grožđanog soka u tako toplom području kao što je Palestina bilo je prosto nemoguće.

Međutim, kao što opširnija istraživanja pokazuju, priprema i upotreba neprevrelog grožđanog soka nije pronalazak novog veka.  Metode se jesu promenile i pojednostavile, ali bila bi zabluda smatrati da se nekada pilo samo prevrelo vino.  I ranije su ljudi znali da do vrenja ne može doći kada je temperatura niska ili suviše blizu tačke ključanja.  Samo se neprevrelo vino dugo održavalo ako je bilo dobro pripremljeno.  Jevreji, kao i drugi stari narodi, poznavali su postupak čuvanja neprevrelog vina, odnosno soka.  Koristili su razne metode da bi to postigli:

1) Zatvarali su slatko vino tako da nije imalo dodira sa vazduhom.

2) Ukuvavali su sok do gustine sirupa.

3) Filtrirali su ga i onemogućavali su mu da vri time što su uklanjali gluten.

4) Držali su ga na hladnom mestu i odvojenom od vazduha dok se gluten ne bi slegao, a zatim su odvajali vino koje je sada bilo zaštićeno od vrenja.

5) Koristili su sumpor da bi neutralisali kvasac ili gluten (ili da bi razorili klice koje dovode do vrenja).

Dokazi da su primenjivali takve metode za održavanje neprevrelog vina ili grožđanog soka veoma su jaki.  Proizvodi jedne berbe mogli su opstati do sledeće.

Josif Flavije (u Judejskim Ratovima) daje primer kako su se čuvali voće i sokovi.  On to opisuje u svom izveštaju o osvajanju jevrejske tvrđave Masade od strane Rimljana.  Flavije kaže da su Rimljani nalazili u tvrđavi voće i žitarice koji su bili još sveži, iako su tamo uskladišteni godinama ranije.  Na žalost, jevrejski izvori ne govore kakvu su tehnologiju koristili, ali je izvesno da su u Masadi svežim očuvali voće i žitarice.

Međutim, postoje klasični pisci antičkog sveta koji nas obaveštavaju o metodama koje su se koristile za očuvanje žitarica, voća, povrća i vina.   Jedan od njih je Columella, poznati poljoprivrednik koji je živeo u I veku AD.  U jednoj njegovoj raspravi on govori o raznim metodama koje su koristili različiti ljudi da bi sačuvali proizvode kao što su salata, luk, jabuke, kruške, jagode, šljive, smokve, masline, neprevreli sok od grožđa i prevrelo vino.  Informacije o čuvanju svih ovih proizvoda pomažu da odbacimo pogrešnu ideju kako u ono vreme nije bilo moguće čuvati voćne sokove i neprevreli grožđani sok.  Kao što studije pokazuju, u biblijska vremena se ipak znao metod očuvanja svih tih proizvoda.  Ono što je zanimljivo jeste činjenica da je neprevreli grožđani sok bio kvalitetniji i cenjeniji nego što je to bio slučaj sa vinom, čak se lakše mogao čuvati, za razliku od prevrelog vina.

Summa summarum

U biblijska vremena vino je takođe bilo jedno od najopojnijih pića.  Sva vina su, međutim, bila lagana, umerena, to jest – ona se nisu tvrđivala sa viškom alkohola, kako se to danas čini.  U stvari, koncentrisani alkohol uopšte nije ni bio poznat u biblijska vremena sve dok Arapi nisu izumeli proces destilacije, čak je i sama reč alkohol – arapska reč.  Znači, ono što se danas zove “alkoholno piće” ili pak “jako piće” nije bilo poznato u biblijska vremena, i proces za utvrđivanja procenta alkohola u vinu bilo je nepoznato u ono vreme. Pivo se, s druge strane, dobijalo različitim metodama, ali sadržaj alkohola je ipak bio umeren.

Jačina prirodnih vina je limitirana uz pomoć dva faktora. Prvo, postotak alkohola je pola od procenata šećera u voću. I ako je sadržaj alkohola veći od 10 ili 11%, ćelije kvasca se ubijaju i proces fermentacije prestaje.  Ono što je verovatno jeste da je u ono vreme “vino” imalo u sebi između 7-10% alkohola, što znači da je bilo prilično umereno, za razliku od savremenih vina.  Zato je opijanje bilo prokletstvo na Bliskom istoku uopšte, dok alkoholizam nije ni približno bio tako raširen kao što je danas slučaj.

Drugo, u zemljoradničko doba, efekat alkohola bio je manje smrtan nego što je to danas.  Ipak, čak i u ono vreme vino je bilo opasno, kao što Priče 20:1 i 23:29-35 naglašavaju opasnost “vina.”  Da bi se izbegavao greh opijanja, praktikovalo se mešanje vina sa vodom, kasniji običaj poznat čak i u Hristovo vreme među rabinima.

Baš kao što je ovde i rečeno više puta – “yayin” može da označava kako “neprevreli sok od grožđa” tako i “prevreli sok od grožđa.” Razlika postoji, a jedino što nam pomaže da odredimo da li je u pitanju prevreli ili neprevreli sok od grožđa jeste kontext.

Naime, iz slučaja Noaha (Gen. 9:20,21), Lota (Gen. 19:32,33) i Nabala (1. Sam. 25:36,37) jasno je da je bila u pitanju upotreba “prevrelog soka od grožđa” (yayin) koje je sadržavalo određeni procenat alkohola u sebi.  Pijenje takvog vina  nosilo je i određene posledice (nisu ovo jedini slučajevi ali su transparentni) koje upozoravaju na konzumiranje istog. Klasični tekstovi koji se koriste protiv upotrebe “prevrelog soka od grožđa” (yayin) jesu oni iz Priča Solomunovih koji su navedeni u više navrata (20:1; 23:29-35).

S toga se postavlja pitanje: ako je očigledno da pijenje jednog takvog “prevrelog soka od grožđa” (yayin) ima teške posledice, i ako ima indirektnih upozorenja protiv pijenja istog, kako razumeti tekstove koji govore da se “yayin” ipak koristio i Izraelju? Izgleda kontradiktorno reći kako je opasno piti “prevreli sok od grožđa” (yayin) dok mi u Bibliji nalazimo upotrebu istog.

Osnovna pretpostavka od koje polazimo jeste da u Bibliji ipak nema kontradikciji, te je s toga svaka kontradikcija samo privremena.

Dakle, ako se “yayin” smeo koristiti u Izrailju, onda je očito da kontekst određuje kakva vrsta “grožđanog soka” (yayin) je u pitanju – prevreli ili pak neprevreli.  Ako je upotreba “prevrelog grožđanog soka” (yayin)  bila u pitanju – mi vrlo dobro znamo kakav je kontekst u pitanju, u to nema sumnji. Posledice su razne, tipa pijanstvo, opijanje, nemoral, blud, itd., dok upotreba “grožđanog soka” (yayin) koje nema takve posledice očigledno sugeriše da je u pitanju “neprevreli grožđani sok” (yayin).  Tamo gde nam možda konktekst nije tako jasan da li je reč o prevrelom ili neprevrelom grožđanom soku – tamo ne moramo biti tako brzi određivati koja je vrsta soka u pitanju.  Osim toga, ispravno razumevanje Svetog Pisma nikada se ne temelji na tekstovima koji su u izvesnoj meri nejasni, već se uvek kreće od poznatog i jasnog ka nepoznatom i nejasnom.

Ono što sigurno ne možemo reći jeste to da je Bog na jednom mestu “dozvolio” upotrebu “prevrelog soka od grožđa” koje je sadržavalo određeni procenat alkohola, a na drugome mestu nam se ukazuje na opasnost istog.  Očito je da sam kontekst upućuje čitaoce na zaključak o tome kakva je vrsta “grožđanog soka” u pitanju – prevreli (fermentisani) ili neprevreli (nefermentisani), jer Bog nije suprotan Samom Sebi, niti je Biblija Knjiga koja nas može tako lako zbuniti kada je u pitanju jedna tako važna tema kao što je ova.  Naš je problem što mi često mislimo da je Biblija nekakav leksikon koji definiše i objašnjava pojedine reči, ali nije uvek tako. U većini slučajeva, zbog bogatog značenja određenih reči, sam kontekst nam pomaže da definišemo šta je u pitanju.

U ovom slučaju, konzumenti alkohola i alkoholnog vina bi uvek u reči “yayin” pronašli dozvolu za njihovu praksu, međutim takvo tumačenje unosi svoj “background” u interpretaciji svih tih tekstova. Jednostavno, nemoguće je reći kako je nama dozvoljeno i dan danas da pijemo “prevreli sok od grožđa” (yayin) kada znamo slučajeve kao što je Noah, Lot, Nabal, Avesalom i ostali.  Radi se o čistom nerazumevanju biblijskog konteksta, pojmova i tako dalje. Reći da je današnje alkoholno “vino” isto što i “vino” u biblijska vremena je preterano i skroz pogrešno. I oni koji bi da piju, moraju preći preko nekoliko činjenica (što je, dakle, čist subjektivizam) da bi imali „dozvolu” i „opravdanje” za konzumiranje alkoholnog “vina.”

Sa druge strane, apstinenti alkoholnog “vina” smatraju da je konzumiranje takvog “vina” greh koji se ničim ne može tolerisati i pravdati pred Bogom. Oni svoje mišljenje baziraju na primerima biblijskih ličnosti, na kontekstu različitih upotreba termina za “vino”, na značenje reči itd. Ako je već Bog kazao da se pije “yayin” – očito je da je u pitanju “neprevreli sok od grožđa“, nešto što je već bilo poznato izraeljskoj naciji, što su oni koristili gotovo svakodnevno.  Međutim, ako bi pak neko koristio “prevreli sok od grožđa“, evidentno je da je u pitanju akt koji se nije tolerisao i koji je uvek imao određene posledice.

Iz tog razloga adventisti, i mnogi drugi hrišćani, smatraju da je konzumiranje bilo kog alkoholnog pića, uključujući tu i vino, greh pred Bogom. I premda postoje određeni sporni tekstovi (a ako hoćemo biti iskreni pred nama samima – nema teme koja nema i određenih spornih tekstova, koliko god da se ona na prvi pogled čini jasnom), dve stvari se moraju imati u vidu kada se oni tumače:

1) Bog je dozvolio upotrebu “yayin”-a Svom narodu.

2) Bog ne dozvoljava upotrebu “yayin”-a koji u sebi sadrži alkohol.

(1198)

Pojam vina u Svetom Pismu i antičkom svetu