Sazetak poglavlja ‘Brak, razvod i emocionalno zdravlje vaseg deteta’ iz knjige
‘Kako podici emocionalno inteligentno dete’ autora Dzona Gotmana.
Pripremila: Marija Sunjkic
Bilo da su u braku, razvedeni ili razdvojeni, kada majka i otac ispoljavaju prezir i neprijateljstvo jedno prema drugom, njihova deca pate. Kao sto na drvo utice kvalitet vazduha, vode i zemlje u njegovom okruzenju, tako je i emocionalno zdravlje dece odredjeno kvalitetom intimnih odnosa koji ih okruzuju. Kao roditelj, vase interakcije sa drugim roditeljem uticu na detetove stavove i uspeh, njegovu sposobnost da regulise svoja osecanja i sposobnost da se slaze sa drugima. Istrazivanja su pokazala da nije sam razvod niti konflikt ono sto stetno utice na decu nego nacin na koji roditelji postupaju u raspravama. Takodje je potvrdjeno da emocionalno poucavanje moze imati ublazujuci efekat. To znaci da, kada su roditelji emocionalno prisutni za svoju decu, pomazuci im da se izbore sa negativnim osecanjima i pruzajuci im smernice kroz stresna vremene u porodici, njihova deca su zasticena od mnogih stetnih efekata porodicnih nemira ukljucujuci i razvod. Gotman je takodje pronasao da su smernice za dobro roditeljstvo iste smernice neophodne za uspesan brak. Isti interpersonalni stil koji emocionalni treneri koriste sa svojom decom, emocionalna svesnost, empatija i otvorenost za zajednicko resavanje problema – je stil neophodan za uspesan odnos u braku.
Istrazivanja obavljena u porodicama su pokazala da odredjene vrste bracne nesloge imaju duboke posledice na decje fizicko i emocionalno zdravlje, kao i na njihovu sposobnost da se slazu sa svojim vrsnjacima. Primeceno je da su deca ciji roditelji u braku izrazavaju kriticizam i prezir sklonija da imaju probleme u ponasanju i pokazuju agresivno ponasanje prema vrsnjacima. Ova deca imaju teskoce da regulisu svoja osecanja, da se koncentrisu ili umire kada su uznemireni. Takodje, majke ove dece su prijavile da su ova deca cesto imala zdravstene probleme kao sto su prehlade. Povecani nivoi hormona stresa su bili u urinu ove dece i cini se da su ona hronicno bila pod stresom. Deca roditelja koji su u neslozi su imala tendenciju da manje saradjuju u igri sa vrsnjacima i cesto su imali negativnu interakciju sa vrsnjacima u toku igre u poredjenju sa decom ciji su roditelji u srecnom braku. Istrazivanja su pokazala da bracni konflikti i razvod stavljaju decu pod veci rizik da razviju ozbiljne probleme kasnije. Teskoce pocinju u ranom detinjstvu kao rezultat losih drustvenih/socijalnih vestina i agresivnog ponasanja, sto vodi ka odbacivanju od strane vrsnjaka. Roditelji, ometeni sopstvenim problemima imaju manje vremena i paznje da posvete svojoj deci, tako da se deca bez nadzora pridruzuju problematicnim grupama dece. U ranoj adolescenciji, ova deca imaju problema sa losim uspehom u skoli, seksualno su aktivna, koriste droge ili dolaze u probleme sa autoritetima ukljucujuci i zakone. Postoje studije koje ukazuju da deca iz ovakvih porodica cesce iskuse anksioznost i depresiju nego deca iz srecnih brakova.
Pored loseg roditeljstva, mnogi eksperti veruju da roditelji u problematicnim brakovima pruzaju los primer deci kako da se slazu sa drugima. Deca koja vide svoje roditelje kada su agresivini, uvredljivi i puni prezira jedno prema drugom sklonija su da se tako ponasaju u odnosu sa svojim prijateljima. Bez primera na koji bi se ugledali kako da slusaju sa empatijom i zajednicki resavaju probleme, deca slede scenario svojih roditelja – scenario koji kaze da su neprijateljstvo i defanzivnost odgovarajuce reakcije na konfikt i da agresivni ljudi dobiju ono sto zele. Gotman smatra da bracna nesloga ima jos jedan dublji uticaj na decu posebno kada su od malena izlozena zestokim porodicnim problemima. On smatra da stres koji dolazi od odrastanja uz porodicne sukobe moze da utice na razvoj decjeg autonomnog nervnog sistema sto utice na decju sposobnost da se bori sa problemima. Psiholog Mark Kumings, koji je posmatrao decje reakcije na rasprave odraslih, je primetio da deca reaguju tako sto placu, neproketno i napeto stoje pokrivajuci usi, praveci grimace ili trazeci da se povuku i odu negde. Bebe iako ne razumeju sadrzaj roditeljskih rasprava, znaju da nesto nije u redu i reaguju sa nemirom i placom. Sve ono sto se dogadja detetu emocionalno u toku prvih par meseci zivota moze imati znacajne i dozivotne posledice na decju sposobnost da regulise sopstveni nervni sistem – kako ce reagovati na nesto, umiriti same sebe i oporaviti se od stresa.
S ozbirom da ima toliko dokaza da su sukobi izmedju roditelja stetni za dete, neki se mogu pitati da li to znaci da roditelji ne mogu imati nikakve konflikte ili ih moraju sakrivati od dece. Ne samo da bi to bila losa ideja nego je i nemoguca za ostvariti. Konflikti i ljutnja su normalni deo svakodnevno bracnog zivota. Bracni parovi koji otvoreno razgovaraju o neizbeznim razlikama i rade na svom odnosu imaju srecnije brakove dugorocno gledano. Istrazivanja su pokazala da moze koristiti deci da prisustvuju odredjenim vrstama porodicnog konflicta posebno kada roditelji izrazavaju neslaganje sa postovanjem I kada pokusavaju da nadju resenje. Kada deca nikada ne vide odrasle u svom zivotu kako se ljute jedno na drugo, izrazavaju neslaganje I resavaju problem, oni tada propustaju vazne lekcije koje doprinose emocionalnoj inteligenciji.
Gotmanovo istrazivanje je pokazalo da su deca najsrecnija i najuspesnija kada ih neko slusa, razume i uzima ih za ozbiljno. Emocionalno poucavanje se nije pokazalo samo kao dobra zastita dece nego i braka. Emocionalni treneri su zadovoljni i imaju stabilnije brakove. Oni pokazuju vise neznosti i divljenja jedno prema drugom. Kada govori o pogledima na brak, ovi bracni parovi sa postovanjem daju komentare o misljenju bracnog druga. Kljucna poruka za roditelje je da deca pate od istih stvari koje narasuvaju bracnu vezu. Kada roditelji – cak i ako su razvedeni – rade zajedno na unapredjenje komunikacije medju njima to ce koristiti njihovoj deci. Zastita dece od bracnog konflikta I razvoda zahteva istu otvorenu komunikaciju koja postoji kod emocionalnih trenera. Sledi nekoliko prakticnih saveta koji mogu pomocu roditeljimada zastite decu od bracnih sukoba:
Nemojte koristiti decu kao oruzje u bracnom konfliktu! Razvedeni roditelj moze ograniciti drugog roditelja da vidja decu. Ova strategija je uobicajena za majke koje su povredjene I bez ikakvog uticaja I koje osecaju da jedina moc koja im je ostala vreme sa decom. Problem se pogorsava kada ocevi nisu pruzili finansijsku pomoc svojoj deci te majke smatraju da je opravdano sto su sprecile oca da vidja decu. Ljuti bracni drugovi mogu takodje pokusati da povrede svoje bracne drugove ili bivse supruznike okrecuci decu protiv njih. Ovo se moze ostvariti time sto govore (istinite ili neistinite) stvari o drugom roditelju ili pitaju decu da uzme stranu jednog od roditelja u toku bracnih sukoba. Takvi pokusaji da se dete udalji od jednog roditelja su jedna od najstetnijih stvari koje bracni konflikt moze da prouzrokuje. Stalno uvlacenje dece u bracne sukobe moze uciniti da se osecaju odgovorni za njih, bespomocni, zbunjeni ili obeshrabreni. Vecina deca treba ljubav i podrsku oba roditelja posebno kada prolazi kroz stres zbog roditeljskih sukoba. Kada roditelji koriste dete kao politicku fudbalsku loptu da bi povredili jedno drugo, dete je to koje gubi. Savet roditeljima koji su u sukobu je da odvoje svoju ulogu roditelja i bivseg supruznika. Tada ce roditelj uciniti sve u svojoj moci da se dete oseti voljeno od strane oba roditelja cak i ako to znaci popustanje drugom roditelju. Roditelji treba da se uzdrze da kriticki govore o partneru ili bivsem supruzniku, jer to moze ostetiti odnos deteta sa tim roditeljem ili uciniti da se dece oseca krivim i nelojalnim.
Ne dopustite da se deca osecaju kao da su izmedju dve vatre. Nije neubicajno da se deca u problematicnim brakovima ponasaju kao posrednici izmedju roditelja. Ukoliko primetite da dete pokusava da posreduje izmedju vas i supruznika to je znak da je nivo konflikta suvise visok. Za dobro deteta morate umanjiti konflikt. Objasnite detetu da nije njegova duznost da se pobrine za roditelje. Mozete priznati detetu da mora da je uznemirujuce slusati mamu i tatu kako se raspravljaju ali da je ponekad neophodno da se roditelju ne slazu kada rade na svojim problemima. Dajte detetu do znanja da on ili ona nije uzrok problema medju roditeljima. Nemojte koristiti dete da prenosi poruke tipa ‘Reci svom ocu da necu da dolazi po tebe u skolu dok me prvo ne pita’ niti traziti od deteta da skriva informacije od drugog roditelja.
Dajte deci do znanja kad su konflikti razreseni! Kao sto su deca uznemirena kada vide roditelje kako se raspravljaju, tako su umireni kada znaju da su mama I tata dosli do resenja.
Uspostavite mrezu ljudi koji ce pruziti emocionalnu podrsku vasoj deci. Kada su roditelji u konfliktu, nije neobicno za stariju decu, posebno tinejdzere da se udalje od porodice i potraze emocionalnu podrsku na drugim mestima. Oni pocnu da provode vise vremena sa vrsnjacima ili u hobijima. Mogu se zbliziti sa porodicama prijatelja ili rodjaka koji nemaju toliko problema. Iako udaljavanje deteta moze biti uznemiravajuci za roditelja, ono moze biti pozitivan nacin smanjenja stresa za dete, ukoliko su ljudi I aktivnosti koje su izabrali pozitivni. Nazalost to nije slucaj sa svom decom. Neka deca nemaju nijednu odgovornu odraslu osobu kojoj bi se okrenuli. Niti imaju pristup kontruktivnim nacinima oduska kao sto su sportovi, akademske aktivnosti ili umetnost. U tom slucaju, deca obicno padaju pod lose uticaje.
Istrazivanja pokazuju da su deca iz nestabilnih domova pod vecim rizikom da se pridruze delikventnim grupama vrsnjaka. Zato je veoma vazno obratiti, ne manje, nego vise paznje deci I njihovim aktivnostim u periodima porodicnog ili bracnog stresa.
Koriscenje emocionalnog poucavanja u razgovoru o bracnim konfliktima. Ako je ikada vreme da se razgovara sa decom o njihovim osecanja, to je onda kada izbiju bracni konflikti. Odvojite vreme kada ste smireni i kada mozete razgovarati sa detetom o njenim ili njegovim reakcijama na stres u domu. Mozete poceti: “Primetio sam da si cutao i otisao u sobu kada su smo se mama i ja raspravljali. Pomislio sam da te je mozda nasa svadja uznemirila.” Ohrabrite dete da prica o tugi, strahu ili ljutnji koje oseca. Slusajte empaticno dok dete prica i pomozite mu da identifikuje osecanja koja ima. Mozda cete tako otkriti strahove kojih niste bili svesni. Mozda cete otkriti da se dete plasi da ako se razdvojite on ili ona nece videti jednog od vas. Ili se dete pita gde ce ziveti i kako ce jedan roditelj obezbediti za njega ili nju. Mozda se dete plasi da je on ili ona uzrok problema i oseca krivicu zbog toga. Ili mozda dete nije svesno cega se plasi, samo oseca da ce se nesto lose desiti. Kakve god da strahove izrazi, dajte detetu do znanja da iako se mama i tata ne slazu oboje ce ga uvek voleti. Objasnite mu da mama i tata rade na najboljem resenju, cak i ako ce to ukljuciti odvojen zivot i da to nije detetova krivica.
Ostanite u toku sa detaljima decje svakodnevnice. 
Tajna kako zastititi dete od efekata konflikta u porodici lezi u tome sto roditelj treba da ostane emocionalno dostupan detetu. To znaci obracanje paznje na svakodnevne dogadjaje i decje emocije u vezi sa njima. Ti dogadjaji mogu biti nevezani za bracni konflikt. Zivot ide dalje za decu cak i kada su njihovi roditelji zauzeti bracnim problemima.Malo dete je mozda uplaseno jer ce po prvi put spavati u krevetu za odrasle. Starija deca mogu biti frustrirana zadacima iz matematika ili se brinuti o onome u koga su zaljubljeni. Kada roditelij nadju energiju i strpljenje da emocionalno poucavaju decu u vezi sa pomenutim svakodnevnim dogadjajima oni ce uciniti veliku stvar za decu. Deca imaju potrebu da budu emocionalno bliski sa svojim roditeljima i posebno ih trebaju u vremenu porodicne krize.
(861)