Postoje dani kada smo tužni, bezvoljni, nemamo snage, želimo da budemo sami i da pobegnemo od svega. Svi koji su to doživeli, znaju da posle nekoliko dana odmora ili promene sredine dobro raspoloženje se ponovo vraća. Ovo iskustvo ma koliko prirodno, u odredjenom trenutku za nekoga postaje nepodnosljivo i neizdrživo, pa ipak malo ko će priznati da je depresivan, većina će pre potražiti pomoć kardiologa ili interniste ili piti neke lekove koje sam izabere nego se odlučiti da ode kod psihijatra. To nekad zvuči tako zastrašujuće.

Deperesiju psihijatri definišu kao jedno osećanje, koje može da se ispolji u različitom spektru. Depresija može biti normalna reakcija neraspoloženja na primer, na lični položaj u drustvu, preveliki zahtevi na poslu, novčani problemi, zatim reakcija na situaciju u svetu, itd. Ali depresija može ponekad da popirmi znake oboljenja – kada se osoba povlači u sebe, nerado komunicira, postoji gubitak apetita i posmanost. Provladava negativan stav u odnosu na spoljašnju sredinu i na sopstvenu ličnost. Razvoj depresije zavisi od:

–         Intenziteta negativnih uticaja koji vrse pritisak na neku ličnost

–         Osetljivost odredjenih ličnosti

–         Genetske predispozicije

Moderno društvo nudi velike mogućnosti, ali postavlja i velike zahteve, sto dovodi do osećanja bespomoćnosti, promašenosti, frustracije. Istovremeno sistem života ne ostavlja mnogo mogućnosti za povlačenje u lične oaze mira, gde će se depresivno raspoloženje postepeno istopiti. Uslovi života su takvi, da nam jednostavno nameću depresivno raspoloženje.

Ako pogledamo malo fiziologiju, odnosno funkcionisanje našeg organizma, videćemo da postoji jedan hormon koji utiče na raspoloženje, pamćenje, smanjenje apetita… to je serotonin. On prenosi nervni impuls sa jedne nervne ćelije na drugu. Ukoliko serotonina ima u manjku nervna aktivnost opada, smanjuje se emotivna i motorna aktivnost, i osoba zapada u stanje indiferentnosti i bezvoljnosti.

Lečenje depresije se zasniva na povećanju nivoa seratonina, kako smo ga nazvali hormona raspoloženja. Medjutim velika je greska da se uzimaju lekovi protiv depresije u preventivne svrhe, da bi se navodno “osnažila” ličnost kada se jave odredjeni problemi. Čak naprotiv, vestačkim povećavanjem nivoa seratonina, remeti se ravnoteža u organizmu i osoba postaje mnogo osetljivija.

Na razvoj depresije može da utiče vreme, tako da će zimski period sa kratkim danima, tmurnim vremenom stvoriti bezvoljnost, nedostatak energije i pospanost, dok se tokom leta, sa puno svetla i sunčanih dana stvara kod čoveka prijatno osećanje, želju za kretanjem i druženjem.

I na kraju, sta učiniti da pobegnete od depresije. Nemojte se prepustati problemima i čekati da se oni nagomilaju, rešavajte ih dok su oni mali i u vašem domenu aktivnosti, planirajte vaše dnevne poslove, vodite računa o vašem izgledu, ostavite vreme za vaše fizičke vežbe i šetnje na svežem vazduhu, družite se sa osobama koje su pozitivne i imaju optimistički stav u životu. Ako tako isplanirate vaš život, depresija će imati male šanse da vas obori.

(114)

Depresija