Na našoj zemaljskoj kugli jedan od najvećih problema je svakako glad koja svake godine odnosi milione života. Na primer, u Azijskim, Afričkim i Latinsko američkim zemljama ima više od 500 miliona ljudi koji žive prema Svetskoj banci u stanju «totalnog siromaštva». 50% gladnih je na Indijskom pod-kontinentu, 40% u Africi, a oko 10% u Latinskoj Americi. Svetska organizacija za zdravlje takođe procenjuje da 1/3 sveta dobro jede, druga trećina je nedohranjena, a poslednja trećina gladuje. Konkretno, to znaci da svake godine oko 15 miliona dece umiru od gladi. Ako u isto vreme sagledamo investicije svetskih lidera po pitanju naoružanja, zaključićemo da postoji neka vrsta teško prihvatljive kontradikcije, pošto za cenu svake vojne bojeve rakete, škola puna dece bi mogla imati tri obroka dnevno tokom 5 godina. Ili prikazano na jedan drugi način, smrt 100 miliona dece bi mogla da se spreči ukoliko bi ljudi ukinuli za dva dana svoje troškove za naoružanje. Zar nije razočaravajuća činjenica da od kada je počeo ovaj prilog, više od 100 ljudi je umrlo od gladi. Najmanje 4 miliona odraslih će preminuti ove godine, ako ne bude nekih velikih suša. To takođe pokazuje da glad najviše pogađa decu. Nemojmo zaboraviti i statistike Unicefa, odeljenja Ujedinjenih Nacija za zaštitu dece, prema kojima više od ¼ ljudi žive sa manje od $1 dnevno, dok 1000 najbogatijih stanovnika imaju više bogatstva nego 45% stanovnika na našoj planeti.
Čak i u Americi postoji glad. Recimo, SAD se rangiraju na 23. mestu po broju smrtnosti dece. Na toj listi ima dva puta više smrtnosti među Afričko-američkom, nego što je to slučaj sa belom decom. Inače, svako dvadeseto dete u Americi živi u bedi, tako da većinom ide u krevet bez večere.
Biblija sa svoje strane nagoveštava dramatične situacije koje smo upravo spomenuli. Isus u svom govoru o poslednjim danima tvrdi: «Jer će ustati narod na narod, i carstvo na carstvo. I biće gladi i pomori, i zemlja će se tresti po svetu. A to je sve početak stradanja.» Matej 24: 7. 8. Ipak, Biblija najavljuje još veću dramu: glad srca, duhovnu prazninu duše, nedostatak čvrstih principa, istinskih temelja na kojima može počivati čovečanstvo. Prorok Amos podvlači: «Gle idu dani, govori Gospod Gospod, kad ću pustiti glad na zemlju, ne glad hleba ni žeđ vode, nego slušanja reci Gospodnjih. I potucaće se od mora do mora, i od severa do istoka trčaće tražeći reč Gospodnju i neće je naći.» Amos 8: 11 – 14.
Ovaj tekst nas podseca na nekoliko bitnih činjenica vezanih za čovekove duhovne vrednosti.
1. Savremenom čoveku je potrebno rešiti moralnu, etičku dilemu
U borbi za slobodom, za ukidanjem svih stega, vekovnih robovanja i osećaja krivice, norme ponašanja kao da nestaju, dok se moralna orijentacija sve više gubi. Savetnici naših lidera primećuju sve više činjenicu da nepostojanje ispravne vizije dovodi do zbrke, do gubitka identiteta. Ko danas može reci šta je dobro a šta zlo? Ko može uspostaviti univerzalni kriterijum morala, kada se u isto vreme potencira sveopšti relativitet? Zato naše društvo liči na ono opisano u tekstu proroka Amosa. Ljudima je na početku 21. veka potreban autoritet Božje reci, ne diskutabilno pravilo ponašanja. Oni žele poruku koja inspiriše, oduševljava, i koja ih štiti od svih zabluda.
Ovo nije jedino mesto u Bibliji gde se zapaža lutanje ljudi prilikom traženja sigurnosti, zaštite u zle dane. Na primer, prorok Jeremija je opisao sličnu situaciju, primetivši kako dezorijentisane vođe Jerusalima pokušavaju da donesu ispravne političke odluke u promenljivom svetu njihovog doba. Tako su tražili podršku od Asirije, zatim od Egipta, ponovo se vraćali njihovim severnim susedima, i uvek pokazivali da im je stalo do podrške ljudi više od podrške Boga na nebu. Zato Jeremija kaže: «Zašto trčkaš tako menjajući svoj put? Posramićeš se od Misirca kako si se posramio od Asirca. Otići ćeš i odatle s rukama nad glavom svojom, jer Gospod odbacuje uzdanice tvoje, i nećeš biti srećan u njima.» Jeremija 2: 36. 37. Drugim recima, tražio si podršku od Misirca, od Egipćana, samo ćeš odatle otići kao zarobljenik, sa rukama nad glavom svojom. Sreća se dakle ne nalazi u stalnom adaptiranju, približavanju ljudskim modelima, normama ponašanja koje slavni ljudi diktiraju, već vezivanju za ono što je univerzalno ispravno i što nam dolazi kao Božje otkrivenje.
Rezimirajmo čitavu situaciju: nama je potrebno napredovanje na duhovnom nivou mnogo više nego finansijski prosperitet. Mi moramo prestati da budemo duhovni patuljci, jer ćemo kao ekonomski džinovi uništiti poslednju nadu za pravdom, solidarnošću i moralom. Ozbiljno smo pozvani da se trgnemo iz letargije koja proizilazi iz bezvrednih zadovoljstva i da postanemo gladni i žedni nečeg boljeg, nečeg slavnijeg. Naša budućnost se nalazi u duhovnom izobilju koje možemo pronaći na izvoru večnog života.
Nemojmo zaboraviti da tek kada reč Božja postane žižak nozi našoj, mi ćemo hodati po osvetljenoj stazi, bez lutanja. Mrak će pokriti zemlju i tama narode, ali oni koje Bog obasjava zaista će biti videlo dezorijentisanom svetu.
2. Savremenom čoveku je potrebno rešiti problem Božje odsutnosti
Svako od nas, ukoliko želi, može imati Bibliju u svome domu i proučavati njene istine. U doba proroka Amosa to nije bio slučaj. Broj osoba sa prednošću posedovanja pisanog teksta je bio vrlo mali. Ipak, to ne znaci da smo mi bliže istini. Sekularni principi su preplavili naša društva i izbacili prave vrednosti iz svih značajnih aktivnosti. Bog kao da čoveku nije potreban. Kao da ga traži samo prilikom sahrana, bolesti ili pak neuspeha za koga nema rešenja. Ali mi ne možemo bez našeg nebeskog Oca. Odvojeni od večnosti, mi se vraćamo u nihilizam. Mi patimo bez prisutnosti Tvorca. Allen Cohen to potvrđuje: «Mladi su slobodni da osvoje svet, ali oni to ne žele. Materijalni prosperitet nije učinio život osmišljenim. Glad za ljubavlju i pravim smislom postojanja su snage iza psihodelične revolucije.» U istom pravcu ide i Virgilia Peterson, američki pisac: «Ljubav svojom prisutnošću, kao i Bog svojom, cine sve ne baš jasnim, pravednim ili dobrim, već prihvatljivim. Bez njene i njegove prisutnosti, nada se gubi.»
Bog je u prošlosti takođe odlučio da u specifičnim situacijama prepusti svet njegovim idealima. Recimo, u 1. Samuilovoj knjizi treća glava opisuje problem tog vremena u doba mladog Samuila. Izveštaj kaže: «I reč Gospodnja beše retka u ono vreme, i ne javljahu se utvare.» To je otkrio i prorok Jezekilj. On proriče: «Ide pogibao. Oni će tražiti mira, ali ga neće biti. Nevolja za nevoljom dolaziće, i glas za glasom stizaće… Car će tužiti, i knezovi će se obuci u žalost, i ruke narodu zemaljskom drhtaće… oni će tražiti utvaru od proroka, ali će zakona nestati u sveštenika i saveta u staraca.»
Gde danas pronaći savet? Kako otkriti inspiraciju u mnoštvu kontradiktornih glasova? Gde pronaći Boga koga smo tako lagano odstranili? Naše srce čezne za nečim boljim od samog nesavršenog uživanja u nesavršenom svetu. Mi smo stvoreni za više. Mi moramo naći odgovor na ključna transcendentalna pitanja sada, dokle se odgovor još uvek može naći.
3. Savremenom čoveku je potrebno da bude spreman za kraj Božje zaštite
«Gle, idu dani, govori Gospod Gospod, kada ću pustiti glad na zemlju.» Bog je po prirodi dobar, savršen. Njegova dobrota ga nagoni da stalno deluje u našu korist, štiteći nas od zla, bolesti, nevolja. Ali u jednom trenutku, kao što se to pokazalo u prošlosti, On ne može više zadržavati vetrove uništenja, jer želi u potpunosti respektovati čovekovu slobodnu volju. Zato dolazi trenutak kada od dopušta glad, kada dozvoljava lutanje, i potucanje ljudi.
Slična ideja je zabeležena u knjizi Otkrivenja. Sedma glava tog proročkog teksta govori o uništenju koje centri Božja nabdjela odlažu kako zemlja ne bi bila pre vremena uništena. Bog u svojoj želji da zaštiti čoveka napominje: «Ne kvarite ni zemlje, ni mora, ni drveta, dokle zapečatim sluge Boga našega na celima njihovima.» Takvi stihovi nagoveštavaju između ostalog da će nebeskoj zaštiti doci kraj. Da Bog ne može zauvek tolerisati zlo. Njegovo strpljenje će biti privedeno kraju. I tada će čovek biti prepušten svojoj mudrosti, svojim vrednostima, idejama svog uma. Onda će nastati realnost slična onoj zapisanoj u knjizi proroka Jeremije gde sam Bog stavlja do znanja zašto je zlo stiglo na Jerusalim. «Tvoja će te zloća pokarati i tvoje će te odmetanje prekoriti. Poznaj dakle i vidi da je zlo i gorko što si ostavio Gospoda Boga svojega i što nema straha mojega u tebi, veli Gospod Gospod nad vojskama.» Jeremija 2: 19.
Prema poruci Biblije, Bog ne cini zlo. Bog može prepustiti čoveka njegovoj oholosti ili pak tvrdoglavosti. Ali Bog zlom ne može biti iskušan. Ipak, posle vekovne tolerancije, kada je zlo pokazalo svoju ništavnost i bezumlje, dolazi jedan trenutak kada će Bog uspostaviti savršeno carstvo ljubavi. Kada će intervenisati i obrisati suze iz naših očiju. Zato nas On opominje da se spremimo za takve trenutke, kako to ne bi postali trenuci žalosti i razočarenja. Dragi naši čitaoci, da li živimo za blaženu nadu vičnog života? Da li smo shvatili svu uzaludnost ljudskih inicijativa koje ga odvajaju od Božanskog plana ljubavi? Nama je potreban izvor pravog, autentičnog morala, morala ljubavi i dobrote, morala koji poštuje i respektuje sve ljude, koji ih čini vrednim, dostojnim postojanja. Nama je potreban Bog i njegova prisutnost. U našem srcu, u našim domovima, u našem društvu, u političkim ustanovama se oseća glad za duhovnim vrednostima. Sada je vreme da tražimo Gospoda dok se može naći. Sada trebamo rešiti naše međuljudske probleme. Sada moramo iskoreniti ružne reci iz naših domova, agresivnost u društvu, kako bi došlo vreme odmaranja od lica Gospodnjeg. Prihvatimo Božanski predlog za srećnu budućnost. Sa njim ćemo krenuti ka slavi, ka životu bez zla, patnji i bola. Zar možemo odbiti tako sjajnu zamisao?
(1356)