Posle 20 minuta traženja vi konačno nadjete vaše naočare koje su svo vreme bile na vašoj glavi. Vi ste bili tri puta u podrumu u nadi da ćete se setiti zašto ste tamo išli po prvi put. Vi ste u vaš kornfleks sipali sok od narandže. Da li gubite vašu pamet? Najverovatnije ne. Gubitak pamćenja je normalan prigovor i tipično za to su zaslužne naše godine. Ljudi se boje da greške u pamćenju su znak šta nas čeka. Ali uočite, dimenša, ili mentalna retardacija da ima negativan efekat na dnevne aktivnosti od kojih je najpoznatiji Alchajmer, je nešto što je mnogo više nego samo zaboravnost. Samo 10 do 20% ljudi koji su stariji od 65 godina imaju dimenšu, tako da najveći broj ljudi koji povremeno zaborave stvari to učine zato što imaju previše stvari i obaveza koje su u njihovoj glavi. Iako je nemoguće da se predoči gubitak pamćenja vi možete učiniti što do vas stoji da taj gubitak sprečite. Da bi ste očuvali vaš mozak i čuvali ga u prirpavnosti sledite sledećih 10 koraka koji sugeriše doktor Pol Takahaši koj je specijalista na Mejo klinici i stručnjak za kogniciju.

1. Umne vežbe – kao što je fizička aktivnost važna da drži vaše telo jakim tako i mentalne aktivnosti mogu da drže vaš mozak oštroumnim i agilnim. Ako nastavite da učite i hvatate se u koštac sa izazovima vaš mozak se tada bukvalno fizički razvija i raste. Bez obzira na godine, aktivan mozak proizvodi nove dendrite koji su veza izmedju nervnih ćelija koje omogućavaju ćelijama da komuniciraju jedna sa drugom. Ovo pomaže mozgu da sačuva i izbaci informacije mnogo lakše bez obzira na godine. Na koj način možete da stvorite izazove u ovom pogledu? Pokušajte da naučite da svirate neki muzički instrument, razgovarajte sa ljudima, započnite neki novi hobi kao što je slikanje, vožnja bicikle ili posmatranje ptica, naučite neki strani jezik, budite obavešteni šta se dešava u svetu, čitajte.
2. Ostanite fizički aktivni – dnevne fizičke aktivnosti mogu da pomognu poboljšanju krvotoka. Kako god želite da se krećete uključite sledeće aktivnosti kao vrlo važne komponentne vaših fizičkih aktivnosti: oštro hodanje, biciklizam ili plivanje usporava gubitak pokretljivosti usled starosnog doba to jest mogućnost vaših pluća, srca i krvnih sudova da dostave kiseonik vašim mišićima tokom fizičke aktivnosti. Ove aktivnosti povećavaju jačinu i izdržljivost. Takodje, smanjuju visoki krvni pritisak i pored svega smanjuje se rizik moždanog udara, srčanih oboljenja, bubrega i ostalih bolesti. Vežbanje takodje pomaže vašem raspoloženju. Ljudi koji vežbaju samo malo, ali svaki dan na suncu, u svakom slučaju imaju bolje raspoloženje. Tokom dana vi ste budni i brzi u vašim mentalnim izazovima. Šanse su da ako vežbate regularno vaš san će takodje biti bolji.
3. Jedite, pijte i budite zdravi – vaša ishrana treba da bude bogata u voću i povrću. Voće i povrće u sebi sadrže substance koje štite i hrane moždane ćelije. Kao ekstra bonus to može da spreči rizik dobijanja raka, visokog krvnog pritiska, bolesti krvnih sudova, šećer i osteoporozu. I kao što ste i pre čuli pijte vodu. Voda je esencijalna čovekovom telu, vode je u stvari čovekovo telo. 70% naše telesne težine je voda. Nedostatak vode dovodi do dehidracije te će te se osećati umornim a ujedno će vam biti teško da se koncentrišete.
4. Razvijte početni sistem i početnike – informacije doleze vama sa svih strana u svakom trenutku. Neki put je bitno da preuzmemo ektra korake da bi smo podsetili sebe šta je važno. Obradite masu informacija sa sledećim prekidačima za memoriju: napravite zabeleške, koristite kalendar, napravite listu šta treba uraditi, vodite dnevnik. Imajte ustaljene rutine. Stvari koje se lako gube stavite uvek na isto mesto. Početnici, na primer, stavite vaše ključeve na sto ili dasku za peglanje, na taj način vi ćete najverovatnije se setiti da isključite peglu pre nego što izadjete iz kuće. Vežbajte i ponavljajte. Ponavljanje je majka mudrosti i ono će bolje upisati informacije u vaš mozak. To je odlična i uspešna navika.
5. Odvojite vreme da zapamtite – normalno starenje menja mozak što uslovljava da vaš mozak postane manje efektivan u obradi novih informacija. Ali dr. Takahaši naglašava da mudrost može da nadoknadi fizičke promene. Istina je da mi gubimo naš mentalni kapacitet kaže dr. Takahaši, ali iskustvo nadoknadjuje gubitak mentalnih kapaciteta. Starije osobe još uvek mogu da funkcionišu na visokom mentalnom nivou bez obzira na fiziološke promene. Zaboravnost je samo indikacija da vi imate više obaveza i stvari da uradite koje su vam u glavi. Usportie i posvetite punu pažnju na stvar koju sad radite šta god to bilo.
6. Naučite tehniku relaksacije – da li sedite za stolom sa zgurenim ramenima? Da li uhvatite sebe kako škrgućete zubima? Da li cupkate nogama ili prstima kada ništa ne radite? Ako sebe uhvatite da to radite, šanse su da ste prenapregnuti i da niste relaksirani. Stres i strahovi mogu da poremete koncentraciju tako da je važno da odvojite vreme i relaksirate se.
7. Budite pozitivni – zadovoljstvo igra veliku ulogu u vašem gledanju na svet, kaže dr. Takahaši. Zadovoljstvo će vas učiniti pažljivijim i kada ste pažljiviji vaša čula su više otvorena da prime potrebne informacije. Kao dokaz studije su pokazale da optimisti duže žive. Studija koja je izdata avgusta 2002 sa Majo klinike pokazala je da ljudi koji su imali visoki optimizam imaju 50% manje rizika od prerane smrti naspram onih koji su pesimistični.
8. Razgovarajte sa doktorom – mnogi faktori koji nisu u vezi sa starenjem ili genetikom mogu da doprinesu problemu gubitka memorije. U to su uključeni faktori mnogih lekova, loš vid ili sluh, nedostatak vitamina, depresija i stres. Specifično depresija može da bude problem koj će smanjiti memoriju i koncentraciju kod starijih. Depresija se može tretirati što će usloviti poboljšanju memorije i koncentracije. Ako ste vi i vaša familija zabrinuti za depresiju tražite dijagnozu. Doktor će možda biti u mogućnosti da odluči da li je moguće tretirati vaš uzrok ili ga umanjiti.
9. Glavne mere predostrožnosti – proverite vaš krvni pritisak, holesterol i nivo šećera. Ovi testovi su relativno laki i indikatori šta se dogadja unutar vašeg tela. Stariji bi trebali da kontrolišu njihov pritisak pažljivo. Oni koji ne puše smanjuju šanse moždanog udara.
10. Zadržite vašu perspetkivu – vi niste jedini koji ste stavili vašu stvar na krov automobila dok ste punom brzinom krenuli i neznajući da je na krovu. Vi niste prva osoba koja je telefonom pozvala osobu dok u istom trenutku je zaboravila koga zove. Ako vam se ovo dogadja povremeneo ne brinite. Ali ako se to dogadja češće zapišite vaš problem. Mi svi gubimo malo memorije u toku života, kaže doktor Takahaši. Ali godine iskustva često nadoknade mentalnom oštroumnosti malo što smo izgubili.

Svako ima problem da zapamti sve stvari u svako vreme. Nemojte da izgubite iz vidika koliko pamtite. Mudrost se gradi kroz životna sećanja.

(221)

Gubitak pamćenja