1. Peter W. Stoner, “Nauka Govori (Science Speaks)” Glava 3.
  2. “Pregledajte pisma, jer vi mislite da imate u njima život vječni; i ona svjedoče za mene“. – Jovan 5:39.
  3. Reč “Pismo” u ovom stihu se odnosi na Stari Zavet. Hristos je rekao da ćemo u Starom zavetu naći proročanstva koja se odnose na Njega. Stoga u ovim proročanstvima, i njihovom ostvarenju, mi možemo da pogledamo ako želimo da nađemo dokaze da je Hristos Mesija, Sin Božiji, Spasitelj čovečanstva, i sve ostalo što je prorokovano o Njemu, a što je On tvrdio za sebe.
  4. Ako pronađemo da su ta proročanstva našla ispunjenje u Hristu, onda ćemo uspostaviti ne samo da je Hristos Mesija koji je prorčen u Starom Zavetu, nego da su i ta proročanstva lično od Boga. Jer ako ih Bog nije dao, nijedan čovek nebi ih ispuno u tom broju kao što će to biti očito kasnije u ovom tekstu.
  5. U cilju procene naših dokaza, mi ćemo koristiti prinicpe verovatnoće da će se nešto ispuni onako kako je predskazano.
  6. Pri proceni ovih proročanstava, mi ćemo morati da odgovorimo na ovo pitanje u vezi svakog proročanstva: Jedan čovek od koliko ljudi je ispunio to proročanstvo? Ja shvatam da će neko dati primedbu na ovo pitanje prigovarajući da su ta proročanstva u vezi sa Hristom, i da nijedan drugi čovek nije niti ih može ispuniti. To je naravno tačno kada se pogleda mnoštvo proročanstva u vezi Hrista, ali to nije tačno za svako prorčanstvo uzeto zasebno. Na primer, prorečeno je da će Hristos da se rodi u Vitlejemu; svakako su druge osobe rođene u Vitlejemu. Prorečeno je da će Hristos da bude razapet; drugi ljudi su bili razapeti. Ja ne pokusavam da počinim svetogrđe postavljajući ta pitanja; nego pokušavam da gledam u dokaze podpuno nepristrasno, da mogu bolje dati jasan argument.
  7. Jedan grupa hiršćanskog udruženja u školi “Pasadena City College” je sponzorisala čas “Hrišćanski dokazi”. Deo rada ovog razreda je bio da se razmotre dokazi zasnovani na ispunjenju proročanstva o prvom Hristovom dolasku. Od studenata se tražilo da budu veoma konzervativni u svojim procenama verovatnoće. Oni su razmatrali svako proročanstvo u detalje, naglašavajući razne uslove koji mogu da utiču na verovatnoću da ih bilo koja osoba može ispuniti. Nakon diskusije, student su se jednoglasno složili na odredjenu procenu koja je bila i razumna i konzervativna. Na kraju evaluacije student su izrazili svoje uverenje ovako: Ako bi se bilo ko priključio diskusiji i pomogao da se utvrde procene, kao što su oni uradili, ta osoba će sigurno se složiti da su procene bile konzervativne. Procene koje su uradjene u ovom tekstu su kombinacija procena koje dolaze sa tog studentskog časa “Hrišćanski dokazi” kombinirani sa dokazima koji su mi dati kasnije od studenata dvanajst raznih fakultetskih razreda, u totalu nešto više od 600 studenata. Ja sam pažljivo pregledao te procene a neke sam I pomalo promenuo tako da budu još konzervativnije. Ako se čitaoc ne složi sa procenama koje su date, on može da razmatra njegove vlastite procene i kroz njih dodje do zaključaka koji proizilaze iz njih.
  8. Mi ćemo razmatrati sledećih osam proročanstva:
  9. “A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinijem, iz tebe će mi izaći koji će biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od početka, od vječnijeh vremena.”(Mihej 5:2).
  10. Ovo prorčanstvo predviđa da će Hristos da se rodi u Vitlejemu. Pošto je ovo prvo proročanstvo koje razmatramo, nema nikakve predhodna ograničenja, tako da je naše pitanje: Jedan čovek u koliko njih, širom sveta, je rođen u Vitlejemu?
  11. Najbolja procena koju možemo napraviti ovde dolazi od pokušaja da se sazna prosečna populacija Vitlejema, od proroka Miheja pa do sadašnjeg vremena, te da se ona podeli sa prosečnnom populacijom na zemlji u istom periodu. Jedan član razreda je bio pomoćnik u biblioteci, pa mu je dodeljeno da pribavi ovu informaciju. On je izvestio na sledećem sastanaku da najbolje utvrđivani odnos koji je mogao da utvrdi je da je jedan u 280.000 ljudi je rođen u Vitlejemu. Pošto je stanovništvo zemlje verovatno u proseku manje od dve milijarde ljudi, stanovništvo Vitlejema je u proseku bilo manje od 7.150 ljudi. Naš odgovor može se izraziti u obliku procene u kojem bi jedan čovek bio rođen u Vitlejemu kao 7.150 / 2,000,000,000 ili, drugim rečima, jedan čovek u 2,8 x 105 ljudi je rođen u Vitlejemu.
  12.  “Evo, ja ću poslati anđela (preteču) svojega, koji će pripraviti put preda mnom” (Malahija 3:1).
  13. Naše pitanje glasi: Od ljudi koju su rođeni u Vitljemu, jedan čovek u koliko njih je imao preteču da prpremi njegov put? Naravno, Jovan Krstitelj je Hristov preteča. Ali, pošto se čini da nema materijalne razlike između ljudi rodjenih u Vitlejemu i onih koji su rođeni na drugom mestu u svetu, pitanje može i generalno da se postavi: Jedan čovek, od koliko ljudi, u celom svetu, je imao preteču da mu priravi put?
  14. Studenti su rekli da se proročanstvo očito odnosi na posebnog Božjeg glasnika, čiji jedini zadatak je bio da pripravi put za Hristovu službu, tako da je to bilo daljnje ograničenje. Studenti su se konačno složili da jedan čovek u svakih 1.000 je imao preteču i to je bila veoma konzervativna procena. Većina  se složila da bi procena trebala biti mnogo veća. Mi ćemo ipak uzeti procenu od 1 u 103
  15. “Raduj se mnogo, kćeri Sionska, podvikuj, kćeri Jerusalimska; evo, car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava, krotak i jaše na magarcu, i na magaretu, mladetu magaričinu.” (Zaharija 9:9).
  16. Naše pitanje bi ovde bilo: Jedan čovek u koliko njih, koji su rođeni u Vitlejemu i koji je imao preteču, je ušao u Jerusalim kao car jašući na magaretu, mladome od magarice? Ovo je postalo sada tako ograničeno da ćemmo morati da razmotrimo jedno slično: Jedan čovek u koliko njih, koji je ušao u Jerusalim kao car, je ušao jahajuci na mladome od magarice?
  17. Studenti su rekli da je veoma teško uspostaviti procenu. Oni nisu znali nikoga drugoga ko je tako ušao u Jerusalim osim Hrista. Studenti su mislili da bar što se tiče modernijeg vremena, bilo ko ko ulazi u Jerusalim kao car bi koristio više dostojanstveno sredstvo prevoza. Oni su se složili da uzmu procenu od 1 u 104. Mi ćemo uzeti 1 u 102 da bi bili još konzervativniji u proceni.
  18. “I ako mu ko reče: kake su ti to rane na ruku? on će odgovoriti: dopadoh ih u kući prijatelja svojih.”(Zaharija 13:6).
  19. Juda, jedan od Hristovih učenika ga je izdao što je prouzrokovalo Hristovu smrt i rane na njegovim rukama.
  20. Čini se da ne postoji veza između ispunjenje ovog proročanstva i onih koje smo prethodno razmatrali. Mi ćemo zato postaviti pitanje: Jedan čovek u koliko njih, širom sveta, je izdao svog prijatelja, a da je izdaja prouzrokovala ranjavanje prijateljevih ruku?
  21. Studenti su rekli da je veoma retko da neko bude izdan od strane prijatelja, a još ređe da izdaja uključi i ranjavanje ruku. Jedan u 1.000 je konačno prihvaćeno iako bi većina studenata više volelo neki veći broj. Dakle, mi ćemo koristiti 1 u 103.
  22.  “I rekoh im: ako vam je drago, dajte mi moju platu; ako li nije, nemojte; i izmjeriše mi platu, trideset srebrnik”(Zaharija 11:12).
  23. Pitanje je ovde vrlo jednostavno: Od svih ljudi koji su bili izdani, jedan čovek u koliko njih je bio izdan za tačno trideset srebrnika?
  24. Studenti su mislili da bi to bilo jako redko i postavili su svoju procenu kao jedan u 10.000, ili 1 u 104. Mi ćemo uzeti 1 u 103 da bi bili konzervativniji u proceni.
  25.  “I reče mi Gospod: baci lončaru tu časnu cijenu kojom me precijeniše. I uzev trideset srebrnika bacih ih u dom Gospodnji lončaru.  “(Zaharija 11:13).
  26. Ovo je izuzetno specifično. Svih trideset srebrnjaka nisu trebali da se vrate onome koi h je dao. Oni su trebali da budu bačeni u kući Gospodnjoj, i oni su trebali da idu lončaru. Sećate se da je Juda u kajanju pokušao da vrati trideset srebrnika, ali da prvosveštenik nije hteo da ih uzme. Tako ih je Juda bacio na pod hrama te je otišao da se obesi. Prvosveštenik je zatim uzeo novac i sa njime kupo lončarevu njivu za pogreblje stranacima. Naše pitanje je: Jedan čovek u koliko njih, nakon što je primio mito za izdaju prijatelja, je vratio novac, ali pošto je novac bio neprihvaćen, on ga je bacio na pod u domu Gospodnjem, pa je taj novac kasnije iskorišten da se kupi lončareva njiva?
  27. Studenti su rekli da sumnjaju da je ikada bio jedan drugi takav slučaj koji je uključivao sve ove detalje, ali su se složili na procenu od jednoga u 100.000 ljudi. Oni su bili sigurni da je to konzervativna procena. Dakle, mi ćemo koristiti procenu od 1 u 105.
  28. “Mučen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nijema pred onijem koji je striže ne otvori usta svojih.”(Isaija 53:7).
  29. Jedan čovek u koliko njih, nakon ispunjenja gore navedenog proročanstva, kada je bio mučen i zlostavljen i osudjen, iako nevin, neće se braniti?
  30. Opet, moji studenti su rekli da neznaju da se tako nekada ikad dogodilo u bilo kojem drugom slučaju osim Hristovom. U svakom slučaju, to je jako retko, pa su procenu stavili jedan u 10.000 ili 1 u 104. Mi ćemo uzeti 1 u 103 da bi koristili konzervativniju procenu.
  31.  “Opkoliše me psi mnogi; četa zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje. “(Psalam 22:16).
  32. Jevreji još uvek čekaju Hristov dolazak; u stvari, On je mogao da dođe bilo kada nakon tog proročanstva sve do današnjeg dana, ili čak i u budućnosti. Dakle, naše pitanje je: Jedan čovek u koliko njih, od vremena Davida pa do danas, je bio razapet?
  33. Nakon razmatranja metoda pogubljenja u prošlosti i njihovu učestalost, studenti su se složili da procene verovatnoću raspeća na jedanog čoveka u 10.000 ili 1 u 104.
  34. Ako su ove procene smatrane razumne, jedan čovek u koliko njih, u celom svetu, će ispuniti svih osam proročanstava? Ovo pitanje može da se odgovori primenom naših principa verovatnoće. Drugim rečima, mi ćemo pomnožiti sve naše procene zajedno, tj. 1 u 2,8 x 105 x 103 x 102 x 103 x 103  x 105 x 103 x 104. To nam daje 1 u 2.8 x 1028, gde broj 28 znači da imamo 28 nula nakon 2.8. Dozvolite nam da pojednostavimo i smanjimo broj time što ćemo uzeti to kao 1 u 1028. Ako napišemo ceo taj broj, to je 1 u 10.000.000.000.000.000.000.000.000.000.
  35. Ovo je odgovor na pitanje: Jedan čovek u koliko ljudi je ispuno ovih osam proročanstava? Ali, mi smo stvarno zainteresirani za ovo pitanje: Kolika je verovatnoća da bil koji čovek koji je živeo od dana kada su izrečena ta proročanstva pa do naših dana, ispuni svih osam proročanstava? Mi možemo da odgovorimo na to putanje ako podelimo 1028 na ukupan broj ljudi koji su živeli od vremena proročanstava pa do danas. Najbolje raspoložive informacije ukazuju da je broj oko 88 milijardi ljudi, ili 8.8 x 1010.
  36. Da pojednostavimo računanje, nazovimo taj broj 1011. Deleći ova dva broja (1028 i 1011), mi zaključujemo da je verovatnoća da bilo koji čovek koji je živeo do sadašnjeg vremena i koji ispunjava svih osam proročanstva je 1 u 1017 (1028-11).
  37. (Primedba izdavača; Moguće je da brj 88 milijarde ili 8.8 x 1010 predpostavlja stopu rasta zemljine populacije koja je bila u prošlosti jako mala – tako da većina ljudi koja je ikada živela na ovoj zemlji, još su uvek živi danas – sugerišući da taj broj je najverovatnije uvećan za faktor od deset. Ako je tako, to bi uticalo na konačni rezultat istim faktorom od deset; deset puta manje končani broj ljudi koji su mogli da ispune ova proročanstva i znači samo jedna desetina šanse da jedan od njih to učini slučajem. Naš broj bi tada postao 1018 umesto 1017. Broj koji se koristi u ovom tekstu je veoma konzervativan.)
  38. Hajde da pokušamo da zamislimo tu verovatnoću od 1 u 1017. Ako obeležite jednu od deset karata I stavite ih u šešir, te dobro ih izmešate, i onda pitate čoveka kome su povezane oči da izvuče jednu kartu, njegova verovatnoća da izvuče obeleženu kartu je jedna u deset. Predpostavimo da uzmemo 1017 srebrnjaka i stavimo ih na teritoriju države Teksas (površina od oko 700,000 km2). Oni bi prekrili celu teritoriju te države više od pola metara u visini. Sada, obeležimo jedan od tih srebrnjaka i dobro izmešajmo celu tu količinu srebrnjaka. Povežimo oči nekoj osobi i kažimo joj da može da ide koliko hoće i gde hoće na teritoriju ove države ali mora da uzme samo jedan srebrnjak i taj srebrnjak mora da bude onaj obeleženi. Koja je verovatnoća da će da uzme baš onaj pravi? Ista je verovatnoća da su proroci napisali ovih osam proročanstva i da su se ona ispunila u jednom čoveku koji je živeo od njihovog vremena pa do danas, ako verujemo da su oni napisali ta proročanstva njihovom mudrošću.
  39. Dakle, ta prorčanstva su bila ili nadahnuta od Boga, ili su ih proroci samo tako napisali kako su oni sami mislili da treba da ih napišu.U tom slučaju, proroci su imali šansu samo jedan u 1017 da se proročanstva ispune u bilo kojem čoveku, a ipak su se ona ispunila u Hristu.
  40. To znači da ispunjenje osam proročanstva dokazuje da je Bog definitivno nadahnuo spise tih proroka do te mere da postoji samo jedna šansa u 1017 da nisu absolutna.
  41. Ponekada mi merimo naše šanse u poslovnom svetu i kažemo da ako neka investicija ima verovatnoću devet od deset da bude profitabilna i samo jednu šansu u deset da bude neuspešna, da je to dovoljno bezbedno za nas da investiramo. Ko je ikada čuo za neko investiranje gde je šansa jedan u 1017 za neuspeh? Svet biznisa nema koncept takve jedne investicije. Pa ipak, nama je ponuđena od Boga baš jedna takva investicija. Prihvatanjem Isusa Hrista kao našeg Spasitelja, mi znamo da kroz samo ovih osam proročanstva u kojima ima samo 1 šansu u 1017 da ne budu absolutni dokaz, da ta investicija će dati divnu dividendu večnog života sa Hristom. Može li neko biti toliko nerazman da odbaci Isusa Hrista i odbaci nadu za večni život na tako maloj verovatnoći kao verovatnoća da se pronađe označeni srebrnik u toj ogromnoj količini srebrnika na celoj teritoriji države Teksasa u visini većoj od pola metra? To izgleda nemoguće, a ipak je to ono što čini svaki čovek koji odbacuje Hrista.
  42. Postoje više od trista proročanstva iz Starog Zaveta koja se odnose na Isusa Hrista. Svako od njih se podpuno ispunilo u Isusu Hristu. Hajde da vidimo šta se desi kada uzmemo više od osam proročanstva.
  43. Predpostavimo da dodamo još osam proročanstava i da podrazumevamo da su šanse za njihovo ispunjenje iste kao i onih osam koje smo upravo videli. Šanse da jedan čovek ispuni sva šesnaest proročanstva je 1 x 1028 x 1028 / 1011 ili 1 u 1045.
  44. Hajde da pokušamo da ovo zamislimo kao što smo ranije uradili. Uzmimo ovaj broj srebrnjaka. Ako od njih napravimo čvrstu loptu, dobićemo sjajnu sferu sa centrom na zemlji koja se širi u svim pravcima više od 30 puta koliko od Zemlje do Sunca. (Ako je jedan voz pošao od zemlje u vreme  18. veka, i ako vozi konstantnom brzinom od oko 100 km na sat, dan i noć, danas bi od prilike bio blizu svoga cilja. Ali, setimo se naše srebrne lopte koja se širi trideset puta toliko u svim pravcima.) Ako možete da zamislite označavanje jednog srebrnika i nakon toga dobro promešanog u toj velikoj lopti, i čoveka sa povezanim očima koji uzima jedan srebrnik, i naše očekivanje da taj srebrnik bude baš onaj obeleženi, nekako smo dobili sliku o aboslutnom ispunjenju šesnajst proročanstva koja se odnose na Hrista kao Božjeg sina kao i da je našu Bibliju inspirisao Bog. Svakako je Bog upravljao pisanje Njegove Reči.
  45. Da bi proširili ovo razmatranje van svih granica ljudskog poimanja, hajde da razmislimo o četrdeset i osam proročanstva, slična u njihovoj ljudskoj slučajnosti kao i onih osam koje smo u početku razmatrali. Ako primenimo iste principe verovatnoće koje smo i do sada koristili, pronalazimo da je šansa da bi jedan čovek ispunio svih četrdeset i osam proročanstava bila 1 u 10157 (1028 x 1028 x 1028 x 1028 x 1028 x 1028  / 1011).
  46. Ovo predstavlja zaista jedan veliki broj i neverovatno malu šansu. Hajde da pokušamo da to zamislimo. Srebrnjak koga smo do sada koristili bi bio prevelik. Moramo da koristimo manji objekat. Elektron je vrlo mala čestica koju poznajemo. Toliko je mali da treba 2.5 x 1015 elektrona poređanih jedan pored drugoga da načine liniju dugačku oko 2.5 cm. Ako bi hteli da izbrojimo elektrone u toj liniji od 2.5 cm, i izbrojimo 250 od njih svake minute, i ako brojimo dan i noć, uzelo bi nam 19.000.000 godina da ih izbrojimo samo u dužini od 2.5 cm poredjanih elektrona jedan do drugoga. Ako bi imali kubičnih 2.5 cm elektrona i pokušamo da ih brojimo, trebalo bi nam 1.2 x 1038 godina da ih izbrojimo.
  47. Sa ovim uvodom, hajde da se vratimo nazad na našu šansu od 1 u 10157. Recimo da uzmemo taj broj elektrona, označimo jedan od njih i dobro ih izmešamo u celoj toj masi, zatim povežemo oči nekoj osobi i ostavimo ga da nađe onaj označeni elektron. Koja je šansa da nađe onaj pravi elektron? Sa druge strane, koliko velika zapremina bi bila od ovog broja elektrona? Taj broj elektrona bi činio jednu neverovatno veliku zapreminu.
  48. Razdaljina od našeg sistema zvezda, ili galaksije, do sledeće najbliže je skoro 1.500.000 svetlosnih godina; a to je distanca koju bi svetlost putovala u vremenu od 1.500.000 godina, putujući brzinom od 300.000 km/s. Ova distanca je tako velika da ako bi 200.000.000 ljudi imali svako biblioteku od 65.000 knjiga, I vi sakupite sve te knjige i pođete na taj put od 1.500.000 svetlostih godina, i ako odlučite da stavite jedno slovo iz jedne od knjiga na početku svaka 2 km putovanja, (na primer ako je reč “ovo” na početku knjige, stavili bi slovo “o” na prvi kilometar pa onda slovo “v” nakon dva kilometara, pa slovo “o” nakon dva kilometara i tako redom), pre nego što završite vase putovanje vi bi iskoristili svako slovo iz tih knjiga i morali bi da tražite još.
  49. Neki stručnjaci predpostavljaju da se prostor širi u svim pravcima daljine ne 1.5000.000 svetlostin godina, nego više od 4.000 puta toliko ili više od 6.000.000.000 svetlosnih godina. Hajde da načinimo punu loptu od elektrona, počevši od centra zemlje u svim smerovima distance od 6 miliajrde svetlosnih godina. Da li smo iskoristili svih naših 10157 elektrona? Ne, mi smo tek iskoristili malu rupicu u toj masi da ne možemo ni da je vidimo. Mi možemo da napravimo takvu punu loptu elektrona koja bi se širila u svim pravcima poluprečnika od 6 milijardi svetlosnih godina 1028 puta.
  50. Predpostavimo opet da mi imamo ovaj veliki broj elektrona, 10157, i da nam uspe da svake minute napravimo 500 takvih ogromnih lopta, šest milijarde svetlosnih godina u polučrečniku. Ako radimo danju i noću, uzelo bi nam 1010 puta 6 milijarde godina da bi iskoristili sve elektrone.
  51. Nijedan čovek ne može na bilo koji način da pogleda preko ove mase elektrona, vezanih očiju ili bez da su mu oči vezane, a kamoli da uzme jedan electron, bilo da je on označen ili ne. (Elektron je tako mali da čak i sa moćnim mikorskopom se ne može videti.)
  52. U meri  u kojoj dakle znamo da čovek sa povezanim očima ne može odabrati označeni electron, u toj meri znamo da je Biblija inspirisana. To nije jednostavana činjenica. To je tako siguran dokaz da je Bog inspirisao Bibliju da ceo svemir nije dovoljno velik da sadrži te činjenice. Neki će reći da naša procena verovatnoće o ispunjenju tih proročanstva je prevelika i da broj treba da bude smanjen. Pitajte nekoga da vam da njegve lične procene, i ako su one manje od ovoga što smo mi koristili, mi možemo dodati još nekoliko proročanstva, i ovaj isti broj će opet biti dostignut ako ne i vići broj od toga.
  53. Naši studenti Biblije tvrde da postoji više od tri stotine proročansva koja se bave Hristovim prvim dolaskom. Ako je ovaj broj tačan, a nema sumnje da nije, vi možete da postavite vaša predskazivanja smešno malim na svih tri stotine proročanstva i još uvek da dobijete ogroman dokaz za njihovu Božansku inspiraciju.
  54. Na primer, možete uspostaviti vaše procene na jedan u četiri. Možete reći da je jedan čovek u svakih četiri bio rođen u Vitlejemu; da je jedno od rođenih beba u svakih četiri bila odveden u Egipat da bi izbegla smrt; da je jedan od njih četiri došao nazad i napravio kuću u Nazaretu; da je jedan od njih četiri bio stolar; da je jedan od njih četiri bio izdat za trideset srebrnika; da je jedan od njih četiri bio razapet na krstu; da je jedan od njih četiri bio sahranjen u grobu bogataša; čak i da je jedan od njih četiri vaskrsnut iz mrtvih trećeg dana; i tako dalje za svih tri stotina proročanstva i od njih, ja ću napraviti broj mnogo veći nego onaj što smo dobili od samo četrdeset i osam proročanstva.
  55. Svaki čovek koji odbacuje Hrista kao Sina Božijeg odbacuje činjenicu možda i više apsolutno dokazanu od bilo koje druge činjenice u svetu.

(322)

Hristos u proročanstvima