Kapitalizam uzdiže nabavljanje materijalnih dobara, ostavljajući po strani ljudske vrednosti. Samim tim doprinosi psihološkim poremećajima, izjavila je jedna grupa američkih psihologa.
Alen Kener iz San Franciska i Tim Kaser, profesor psihologije iz Gelesburga, skreću pažnju društvenih institucija na činjenicu da se zlo jača i širi jer se sve čini kako bi se ljudi ohrabrili da više troše. Njihov stav je sledeći: «Sreća nije pitanje posedovanja ni bogatstva. Da bi se čovek osećao dobro u svojoj koži, on se mora osećati slobodnim, nezavisnim, dobrog zdravlja, u sigurnosti i biti predmet ljubavi.»
Oni koji prihvataju da sve podčine profesionalnom i finansijskom uspehu nisu nikada u potpunosti zadovoljni. Podložni su depresijama, nervozni i više zavisni od drugih prema alkoholu i duvanu. Ko je za to kriv? Vrlo je teško baciti krivicu na neku specifičnu grupu ljudi. Ipak je jasno da ni psiholozi nisu zauzeli u potpunosti ispravan stav. Oni su direktno učestvovali u širenju materijalističkih ideja. Terapije koje oni koriste imaju za jedini cilj adaptačiju ljudi vodeći računa o normama u društvu.
Sa druge strane u Americi postoji ogroman tabu ukoliko se uputi bilo kakva kritika na sam kapitalistički sistem. Alen Kaner izjavljuje: «Psiholozi nisu nikada imali dovoljno hrabrosti da dovedu u pitanje principe koji postoje u nekome društvu. Oni se zadovoljavaju da pomognu pojedincima. Deca su odličan primer u tom pravcu. Ukoliko su agresivna, sve će biti učinjeno da se odnosti sa ostalim članovima porodice reše. Bez da se išta promeni u njihovom stilu života. Na primer, dobro je poznato da televizija u mnogome uslovljava način dečjeg ponašanja. Ipak će ona za eksperte psihologije ostati po strani.»
Podsetimo se na biblijski pogled na materijalna dobra. U tome će nam pomoći stav cara Solomuna. U knjizi Propovednika u 7. glavi 11. stihu on kaže: «Dobra je mudrost sa imanjem, i korisna je onima koji vide sunce. Jer je mudrost zaklon, i novci su zaklon, ali je pretežnije znanje mudrosti time što daje život onome ko je ima.»
Postupimo tako i mi. Prihvatimo da mudrost više vredi od materijalnog bogatstva, jer je ona izvor života. I što je najvažnije od svega vežimo se za onu pravu, Božansku mudrost. Kroz nju ćemo proći kroz ovaj život zaklonjeni od naleta materijalizma. Osetićemo se voljenim. Njeni saveti će omogućiti da više cenimo ljude i da samim tim napustimo sve depresije koje stižu kao proizvod bezvrednosti posedovanja. Čovek, to stvarno gordo zvuči. Čovek koji je gospodar nad samim sobom. I koji se oslobodio materijalizma. Ne zaboravimo: onaj koji je voljen već ima sve. Njemu više ništa nije potrebno. Njemu ne preostaje ništa drugo do samo ljubav.
(161)