Danas, dragi čitaoci, imaćemo priliku da razmišljamo o najvećem prosvetitelju svih vremena. O čoveku koji, nesumnjivo, zauzima najznačajnije mesto u istoriji civilizacije i čiji je život i rad uzidan u duhovni razvoj celokupnog čovečanstva.
Ova ličnost, pojavila se na sceni u teskom periodu istorije. U vremenu kada je zemlju obavio mrak jer je Bog bio pogrešno shvaćen; kada je vera potamnela, a nada gotovo prestala da obasjava budućnost. U vremenu kada su religiozni sistemi gubili svoju vlast nad narodom, jer su ljudi bili umorni od spoljašnjeg sjaja i mitova. Oni su čeznuli za verom koja bi mogla da zadovolji dušu. Bog, u svojoj ljubavi, se smilovao izgubljenom narodu koji je bio ispunjen zbunjenošću i tugom, i poslao im Spasitelja i Prosvetitelja. Osobu koja će podići umorne i prosvetliti proste, koja će, svojim delima i životom, pokazati punu lepotu Božjeg karaktera i stvaranja. Verovatno pogađate o kome je reč. To je nas Gospod, Isus Hristos, sin Boga Živoga!
U svojoj svetlost on je sjajniji od sunca. Potpuno, savršeno i konačno otkrivenje Boga ljudima! Svet mu nije video ravna.
I sam Isus za sebe je rekao: “Ja sam videlo svetu: ko ide za mnom neće hodati po tami, nego će imati videlo života…” Svet je imao svoje velike učitelje, ljude divovskog uma i zadivljujućih istraživačkih poduhvata, ljude čije su izjave podsticale misao i otvarale pogled u beskrajna prostranstva znanja. Ovi ljudi poštovani su kao vođe i dobročinitelji ljudskog roda. Slavljeni zbog svoje požrtvovanosti i neumornih dobročinstva. Međutim, postoji jedan koji je uzvišeniji od njih. Možemo pronaći čitav niz najvećih svetskih učitelja sve dokle se pružaju izveštaji o ljudskom rodu, ali Svetlost je bila pre njih. Kao sto Mesec u Sunčevom sistemu sija svetlošću koja se odbija od Sunca, tako – ukoliko je njihovo učenje istinito – svetski veliki mislioci odsjajuju zracima Sunca Pravde. Svaka blistava misao, svetski blesak uma potiče od Videla sveta. Ko ide za mnom, rekao je Isus, neće hoditi po tami, nego će imati videlo života, jer ja sam videlo svetu! (Jovan 1,4. Kološanima 2,3. Luka 2, 32.)
Verovatno se pitate, zašto je ovaj Prosvetitelj uzvišeniji od svih drugih? Šta ga čini najvećim učiteljom i videlom svih vremena? U ovoj emisiji navešćemo samo neke od razloga:
Prvo, Isus Hristos, nije bio običan čovek. On je bio u isto vreme i Bog. Na osnovu nepristrasnog i temeljnog proučavanja Biblije, svaki razuman čovek može doci do saznanja da je On postojao i pre svog dolaska na planetu Zemlju, pa cak i pre postanka planete zemlje. On je Stvoritelj i poseduje osobine koje su samo božanstvu svojstvene: Svemogućnost, Sveznanje i Sveprisutnost. Kao takav, on jedini zaslužuje da bude slavljen i uzdizan u nebesa, od strane ljudi. Samo se njemu trebamo klanjati i sluziti mu, jer je on Bog!
Drugi razlog, zašto je ovaj prosvetitelj veći od svih drugih proističe iz prethodnog, a to je činjenica da Isus jedini može da se nazove posrednikom između Boga i ljudi. Svojom ljudskom prirodom Hristos je dodirnuo čovečanstvo, svojom božanskom prirodom bio je povezan sa Božjim prestolom. U svojoj ličnosti, on je ujedinio čovečanstvo sa Bogom i premostio jaz koji je među njima rastao. Kao sto je to apostol Pavle izrazio u 1. Poslanici Timotiju u drugoj glavi, 5-om stihu: “jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovek Hristos Isus, koji sebe dade u otkup za sve…” Ili u Jevrejima poslanici 7, 25 čitamo: “Zato i može va vijek spasiti one koji krozanj dolaze k Bogu, kad svagda živi da se može moliti za njih…” Isus Hristos je jedini istiniti put do Boga, a ne neki čovek ili svetac. Samo on može biti pravi posrednik, između nas grešnika i Svetog Boga. On živi da bi se molio pred Bogom za nas i naše potrebe. Kakve li divne prednosti! Izaći direktno pred Boga kroz Hrista i obratiti mu se u molitvi za silu i pomoć. Ne treba nam niko i ništa drugo da bi Bogu pristupili. Samo posrednik – Isus Hristos! To je ono sto biblijsku veru cini lepom i jednostavnom.
Treće, on je uzvišeniji od bilo koje ljudske veličine jer jedini može da donese oproštenje greha i spasenje. U Delima Apostolskim čitamo jasne tekstove u 4,12. “Jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojijem bi se mogli spasiti… osim imena Isusa Hrista iz Nazareta.” I kada sagrešimo, pase ljubljenik učenik Jovan u svojoj prvoj poslanici 2, 1.2.: “Da imamo zastupnika kod oca, Isusa Hrista pravednika, i on ocišća grehe naše, i ne samo naše nego i svega sveta…” Jedino Hristos, u svojoj nevinosti i čistoti može zastupati čitav svet pred Bogom i opravdati ga svojom žrtvom.
Četvrti razlog, da ne uzvisujemo ni jednog drugog čoveka do Hrista je činjenica koju nalazimo u Rimljanima poslanici 2, 23. “Svi ljudi sagrešiše i izgubiše slavu Božju.” Ne kaže tekst neki sagrešiše, već svi. Time je naglašena duboka istina da koliko god se neko trudio da bude pravedan i savršen, on to svojom snagom, ne može postići. Čitav ljudski rod, svaki čovek, zahvaćen je virusom greha. I prema tome, svakome je potreban Spasitelj. Cak je i Jovan Krstitelj, koji je, po Hristovim recima, najveći čovek rođen od zene, shvatio da nije dostajan ni da odreši remenje sa Hristove obuće. U Delima Apostolskim imamo zapisanu reakciju apostola Pavla i njegovog saradnika Varnave, na pokusaj naroda da ih proglasi svecima i bogovima. Tekst kaže: (Delima 14,14,15) “A kad čuše apostoli, Varnava i Pavle, razdre[e haljine svoje, i skočiše među narod vičući i govoreći: Ljudi, Šta to činite? I mi smo kao i vi smrtni ljudi!” Ne klanjajmo se zato čoveku i njegovim dobrim delima i dostignućima, već samo Bogu.
I nije li, dragi čitaoci, samo Hristos, koji je Bog, jedini nas posrednik i bezgrešni spasitelj, jedini vredan našeg najdubljeg divljenja i slave!
(281)