Mitovi o braku i razvodu
Rezultati istrazivanja u Gottman-ovoj ‘ljubavnoj laboratoriji’
Pripremila: Marija Sunjkic, Klinicki psiholog, MA, LLPC
Poslednja istrazivanja ukazuju da ce se dva od tri braka zavrsiti razvodom. Za one koji ulaze u brak po drugi put, prognoze su jos losije. Sa tako uznemiravajucim statistikama, postaje veoma vazno odgovoriti na pitanje sta je to sto cini brak uspesnim i stabilnim, a sta uzrokuje razvod. Tokom niza godina mnostvo teorija je pokusalo da objasni razloge za razvod. Neke od tih teorija su postale veoma popularne i jos uvek imaju uticaj na shvatanja ljudi o braku kao i na bracno savetovanje ili terapiju. Nazalost ponekad nije toliko vazno da li su autori knjiga i teorija o braku u pravu ili ne, dokle god su popularni i interesantni. Hriscanske crkve su se, u pokusaju da ponude principe za uspesan brak, pozvale na biblijske tekstove o braku. Medjutim, za autore Biblije, brak je imao drugacije znacenje nego ono koje ima u 21 veku. U vremenu u kome su brakovi bili ugovoreni i predstavljali savez medju porodicama ili drzavama, kao i razmenu dobara, brak ima drugacije znacenje od onog koje mi znamo u kulturi u kojoj je rezultat romanticnih osecanja. Pokusaj da se nametnu svi aspekti braka naseg vremena u tekst i kulturu Biblije moze rezultovati u ozbiljnom izvrtanju znacenja tekstova o braku. Takodje, Biblija nije napisana kao udzbenik za odnose u braku i porodici ili klinicno savetovanje. Iako Biblijske poruke i principi prevazilaze vreme i kulturu iz koje su potekli, te poruke i principi su izneseni u formi i kontekstu vremena i kulture u kojoj su napisani. Mozda su teskoce u razumevanju biblijskih principa o braku rezultovale u preuzimanju ideja ili teorija iz popularne psihologije. Tako se nazalost, pastoralno bracno savetovanje cesto bazira na istim teorijama koje su postale popuralne izvan crkve za dodatkom biblijskih tekstova. Pogledajmo neke od teorija o bracnoj terapiji i uzrocima razvoda koje nikada nisu bile potvrdjene ozbiljnim istrazivanjima:
Mitovi o braku
Model Aktivnog Slusanja je jedna od najuticajnijih teorija o bracnoj terapiji. Ovaj model je pruzio osnovu za mnoge pristupe bracnoj terapiji. Hipoteza je da je aktivno empaticno slusanje u toku konflikta karakteristika stabilnih i srecnih brakova, dok ova osobina nedostaje u neuspesnim brakovima. Sledi da za srecan i trajan brak supruznici treba da budu dobri i saosecajni slusaci i da ne zauzmu odbrambeni stav cak i kad se osete napadnuti od strane supruznika. Ova pretpostavka je kod vecine bracnih terapija bila osnova za razvoj razlicitih vezbi slusanja. Naprimer, jedan supruznik pocinje da govori koristeci ‘ja izjave’ izrazavajuci svoje potrebe i osecanja, nasuprot ‘ti izjavama’ kojima se najcesce izrazava kritika. Drugi supruznik slusa i treba da parafrazira sadrzaj i osecanja supruznikovih izjava da bi proverio da li je pravilno shvatio ono sto je druga osoba rekla. Zatim je osoba zamoljena da prihvati i uvazi osecanja supruznika izbegavajuci osudjivanje.
Gde je naucna potvrda za ovu teoriju? Pored nedostatka istrazivanja koja bi potvrdila ovakav pristup prakticno se pokazalo da je veoma tesko koristiti ‘ja izjave’ kada zelimo osvetu, osecamo mrznju prema partneru ili se osecamo povredjeni i zelimo da nekog povredimo. Tesko je setiti se ‘ja izjave’, a ponekad nas jednostavno nije briga za ‘ja izjave’.
Istrazivanje koje je Gottman izveo pokazalo je da se aktivno slusanje retko javlja (4.4% vremena) i nije predvidelo nikakve ishode. Takodje detaljno preslusavanje video snimaka i izjava bracnih parova ukazuje da ljudi retko parafraziraju izjave svojih partnera. To naravno ne znaci da je aktivno empaticno slusanje pogresno. Ustvari veoma je vazno, ali ne daje direktan odgovor na pitanje sta je glavni razlog zasto neki brakovi opstaju ili ne. Istina je da kraktorocno aktivno slusanje smanjuje negativne interakcije, kao i da supruznici treba da slusaju jedno drugo i da slusaju sa empatijom. Problem je u tome kako da se to ostvari. Gottman predlaze da slusanje mora biti bazirano na bracnom prijateljstvu i pozitivnim interakcijama bracnog para dok nisu u konfliktu.
Model ljutnje kao opasne emocije je baziran na hipotezi da je ljutnja destruktivna u braku. Hendrix u svojoj bestseler knjizi o braku ‘Destructivna moc ljutnje’ kaze da je ljutnja destruktivna u svim odnosima. Parrot i Parrot dodaju da nema druge emocija koja je nanela toliko stete brakovima koliko ljutnja. Negivan pogled na ljutnju preovladava u mnogim teorijama o bracnoj terapiji.
Gottman je otkrio da iako je ljutnja u vezi sa smanjenom bracnom satisfakcijom, dugorocno gledano ljutnja je povezana sa bracnom srecom i uspehom. U dva longitudalna istrazivanja Gottman je utvrdio da gnjev u bracnim interakcijama ne predvidja razvod, ali prezir i odbrambeni stav predvidjaju sa sigurnoscu.
Jednaka razmena (latinski Quid pro quo error) je ideja dosla od autora Lederer i Jackson koji su tvrdili da postoji reciprocna razmena pozitivnog ponasanja u uspesnim brakovima, a da nedostaje u neuspesnim. Pokazalo se medjutim da, ne samo da srecni brakovi ne poseduju reciprocnu razmenu nego da je to karakteristika upravo nesrecnih brakova. Nesrecni parovi vode evidenciju onoga sto su dali i primili, dok srecni parovi to cine bezuslovno. Ova pogresna pretpostavka je nastavila da se koristi u bracnoj terapiji cak i nakon sto se pokazalo da nije tacna. Kao komentar na to, Gottman daje poredjenje – to je kao kada bismo u lecenju opasne bolesti nastavili da koristimo ono sto se pokazalo da pogorsava stanje pacijenta.
Ova teorija je rezultovala u bezuslovnoj pozitivnosti kao intervenciji u bracnoj terapiji. Terapeuti su poucavali supruznike da budu ljubazniji prema svojim partnerima bez obzira sta dobiju zauzvrat. Zatim bi terapeut pitao kliente da diskutuju da li su primetili ono sto je pozivitno ili ne. Robinson i Price su otkrili da nesrecni parovi primecuju manje onog sto je pozitivno nego neutralan objektivan posmatrac za citavih 50%. Tako da je utvrdjeno da se pored ponasanja mora promeniti i percepcija. Medjutim, to moze biti veoma tesko jer su istrazivanja pokazala da ljudi koji daju negativne komentare o supruzniku imaju tendenciju da odbace sve ono sto je pozitivno i u suprotnosti sa onim sto su izjavili. Dalja istrazivanja su potvrdila da je veoma tesko promeniti negativnu percepciju kod supruznika.
Model harmonije je nastao pod uticajem Harold Raush koji je objavio rezultate istrazivanja o promeni koju parovi dozivljavaju kada postanu roditelji. On je smatrao da postoje tri tipa bracnih parova. Prvi tip se dosta raspravlja, cak i oko manjih stvari, drugi tip izbegava koflikt u potpunosti i ima veoma malo psiholoskog uvida i svesti, a treci tip je Harold nazvao ‘harmocni’ bracni par. Raush je smatrao da su prva dva tipa disfukcionalna. U svom longitudalnom istrazivanju Gottman je otkrio da su obe hipoteze netacne. Kako oni parovi koji su cesto u konfliktu, tako i oni koji ga izbegavaju mogu imati srecne i stabilne brakove. Ustvari, on je otkrio da strastveni parovi koji se cesto raspravljaju su jedini koji imaju romantican brak i nakon 35 godina braka.
Kombinacija hipoteza koje su u konfliktu
Primer 1: Hipoteza da je dominantnost u bracnom odnosu disfunkcionalna nasuprot hipotezi da je nedostatak dominantnosti disfunkcionalan. Gottmanovo istrazivanje pokazuje da je podela moci ili jednakost u braku u smislu ‘prihvatanja uticaja (posebno muzevog prihvatanja uticaja zene) znacajna za stabilnost braka cak i medju tek vencanim parovima, a posebno kada je rec o zlostavljanju u braku.
Primer 2: model zena gonilac/muz koji se povlaci je disfunkcionalan. Otkriveno je da je ovaj model prisutan u svim brakovima. Medjutim, ovaj model je veoma istaknut kod brakova koji su neuspesni, tako da ima donekle podlogu u istrazivanju.
Primer 3: promena ponasanja je neophodna za srecan brak/prihvatanje jedno drugog bez pokusaja da se ponasanje promeni. Gottman je otkrio da vecina konflikata u braku nastaje kao rezultat razlika izmedju supruznika koje su trajne i ne mogu se promeniti. U zavisnosti od sposobnosti para da prihvati jedno drugo i uspostavi dijalog o tim razlikama i problemima zavisi da li ce ostati zajedno ili ce se razici.
Primer 4: lose resavanje problema je disfunkcionalno. Gottman je utvrdio da vecina bracnih problema nece biti resena i da je mnogo vaznije kakav stav i osecanja su izrazena u vezi sa tim problemima nego da li su oni razreseni.
Primer 5: citanje misli je disfunkcionalno. Istrazivanje je ukazalo da ljudi mogu da ‘citaju misli’ tj. komuniciraju u toku konflikta pretpostavljajuci tudja osecanja ne zato sto suvise pretpostavljaju ili imaju pogresnu sliku o partneru nego zato sto poznaju svog supruznika. Nije ‘citanje misli’ vec osecanja tj. stav sa kojima su izrazene ono sto takvu komunikaciju cini disfunkcionalnim ili ne.
Primer 6: velika ocekivanja za brak izazivaju razvod. Pokazalo se da ljudi koji imaju vise standarde i veca ocekivanja za brakove imaju bolje brakove ne losije.
Primer 7: Slicnosti medju supruznicima su baza bracne srece i stabilnosti. Ova hipoteza ima donekle potvrdu u istrazivanju.
Mitovi o razvodu
Afera je uzrok vecine razvoda. Oko 25% posto slucajeva bracne terapije je prijavilo aferu kao glavni problem. Medjutim, oko 80% muskaraca i zena su navele glavni razlog za razvod postepeno udaljavanje jedno od drugo i gubitak osecaja zajednistva, kao i osecaj da vise nisu voljeni i cenjeni u braku. Afere su bile uzrok razvoda za 20 do 27% svih parova, a intenzivni sukobi za 40% parova. Ustvari osecaj da neko nije voljen je bio najcesci razlog za razvod u rezultatima dva istrazivanja.
Monogamija je za zene. Ovakav stav je bio objavljen u knjizi ‘Anatomija ljubavi’ koju je napisala Helen Fisher. Ona istice stav da muskarci moraju da ‘asikuju’ i imaju seksualne afere te da zene treba da se naviknu na tu cinjenicu. Helen tvrdi da je ovakvo ponasanje biolosko i deo nasledja evolucije. Gottman u svojoj knjizi smatra da je ovakav stav naneo puno stete. Ustvari postoji dosta istrazivanja koja pokazuju da muskarci imaju vise koristi od braka, kao monogamnog odnosa nego zene. U longitudalnoj studiji o starosti brak je predvideo vecu starost muskaraca. Brakovi pozitivnije uticu na zdravlje muskaraca nego zena. Ovo je naravno diskutabilno, jer zdrav brak bi verovatno trebao da ima iste koristi za oba pola.
Naucna istrazivanja takodje pokazuju da su rani podaci o razlikama medju polovima u vezi sa brojem afera bili pobijeni sa istrazivanjem o prilikama za aferu. Lawson je pronasao da od kada su zene zaposlene u velikom broju, broj afera zena je premasio afere muskaraca.
Razlike medju polovima uzrokuju razvod. Ovaj mit je posebno postao popularan nakon sto je John Gray izdao svoju knjigu ‘Muskarci su s marsa a zene s venere’. U njegovoj knjizi on istice razlicite potrebe koje muskarci i zene imaju i kojih treba da su svesni da bi sacuvali brak. Nesto poput mita o braku ranije pomenutog, zene i muskarci treba da reciprocno daju i primaju. Prema autoru knjige muskarci nisu sposobni da slusaju, te zene ne treba da im nesto objasnjavaju duze od 2 minuta ili da ocekuju kontakt ocima. John Gray takodje istice da muskarci imaju potrebu za seksualnom intimnoscu dok zene imaju potrebu za emocionalnom podrskom i intimnoscu. Goleman u svom istrazivanju o karakteristikama emocionalne inteligencija je otkrio da muskarci i zene imaju vise slicnosti nego razlika. Druga istrazivanja potvrdjuju da ima veoma malo psiholoskih razlika izmedju muskaraca i zena koje su rezultat bioloskih razlika, te da je vecina razlika naucena i rezultat uticaja kulture. Gottman je otkrio odredjene razlike medju polovima, ali sasvim drugacije od onih o kojima Gray govori. Jedna od razlika je fizioloska reakcija muskaraca u toku konflikta koja je snaznija nego kod zena.
Gottman-ovo istrazivanje u takozvanoj ‘ljubavnoj laboratoriji’
Metodi i nacini istrazivanja koje je Gottman koristio se mogu uporediti sa onima koji su korisceni u medicini i nauci cime je omoguceno da se dobiju objektivni podaci o tome sta jedan brak cini uspesnim, a sta ga vodi ka razvodu.
Gottman je koristio stan u kome bi bracni par proveo 24 sata kao takozvanu ‘ljubavnu laboratoriju’. Bracni parovi su zamoljeni da se ponasaju onako kao i da su u svom domu. Kamere su bile ukljucene od 9 ujutro do 9 uvece, a takodje su merene i njihove fizioloske promene, rad srca, disanje itd. Takodje su uzeti uzorci mokrace radi analize hormona stresa i u saradnji sa imunologom, uzeta je krv od ucesnika istrazivanja. Kasnije su video snimci bili pokazani parovima i oni su dok ih gledaju trebali da ocene kako su se osecali i sta su razmisljali u situacijama na video snimku. Takodje je trebalo da opisu ili pretpostave kako se njihov partner osecao. Gottman je stvorio intervju da bi ispitao i obuhvatio poglede para na istoriju braka, brak roditelja, filozofiju braka i nivoe ugodnosti ili neugodnosti sa osnovnim emocijama. Stvoreni su upitnici sa ciljem da se otkriju rituali, uloge, snovi o zivotu, ciljevi, simboli i mitovi koji vode necije poglede ili shvatanja.
Ovi parovi su praceni tokom duzeg niza godina i obuhvatili su tek novovencane, parove koji su vencani 7 godina, brakove u kojima postoji zlostavljanje i parove koji su u svojim 40-tim I 60-tim godinama. Takodje su praceni parovi koji su dobili decu i njihova interakcija sa njihovim bebama, predskolcima, i tinejdzerima. Deca su pracena od uzrasta 4 do 15 godina i 677 parova je praceno u razlicitim longitudalnim istrazivanjima (neki parovi u periodu od cak 15 godina). Rezultati istrazivanja su postali osnova za materijal Gottmanovih knjiga i razvoj njegove bracne terapije. Gottman je takodje uradio istrazivanje o tome kakav efekat na parove imaju radionice za parove koje su on i njegova supruga odrzali i parovi su praceni 2 naredne godine. Kao rezultat Gottman je u stanju da sa velikom preciznoscu (preko 90%) prognozira da li ce se brak zavrsiti razvodom nakon sto samo nekoliko minuta slusa bracni par u konfliktu.
Posle dugogodisnjeg istrazivanja Gottman je zapazio da su dve osnovne karakteristike uspesnih I srecnih brakova koje nedostaju kod onih koji su se zavrsili razvodom:
1. Pozitivan afekat preovladava u komunikaciji tokom konflikta
2. Par je u stanju da umanji negativni afekat tokom konflikta
Ove karakteristike pruzile su osnovu za Gottmanovu bracnu terapiju: da bi se ostvarila trajna promena u problematicnim brakovima, intervencije treba da uvecaju pozitivan afekat u situacijama gde nema konflikta ili u toku konflikta, a takodje i pomognu parovima da nauce kako da umanje negativni afekat tokom konflikta prihvatajuci uticaj jedan drugog. Dugogodisnje istrazivanje sa 130 tek vencanih parova, pracenih u toku 8 godina, pokazalo je da muzevi koji prihvataju uticaj svojih zena vec u prvim mesecima braka imaju srecnije brakove i manja je verovatnoca da ce se razvesti od onih muskaraca koji se opiru uticaju svojih zena. Statisticki gledano, kada muskarac nije spreman da deli moc sa svojim partnerom, postoji 81% sansa da brak nece biti uspesan nego samo-destruktivan. Naravno, podjednako je vazno da i zene postuju svoje muzeve, ali istrazivanja pokazuju da vecina zena, cak i u nestabilnim brakovima to vec cini. To ne znaci da se one nikada ne naljute na svoje muzeve, vec da su spremnije da dopuste svojim muzevima da uticu na njihove odlluke uzimajuci u obzir njihova osecanja i misljenje. Medjutim, cesto muskarci nisu spremni da to isto uzvrate. Gottman-ovo istrazivanje nije pokazalo da muskarci treba da se odreknu svog uticaja i dopuste da zene njima vladaju, vec da su srecni i stabilni brakovi oni u kojima muzevi postuju svoje zene i ne opiru se da dele moc i zajedno donose odluke. U mnogo slucajeva, muskarci koji se opiru uticaju svojih zena nisu toga svesni. Primer je softverski inzenjer David koji smatra da on i njegova zena zajedno donose odluke i dele moc u braku. Medjutim, to nije tako kada se pogleda na ono sto se odigrava u njihovom domu. Jedne veceri David je saopstio svojoj zeni Marti da ce morati do kasno da radi u cetvrtak. Marta ga je podsetila da njena majka dolazi u posetu u petak i da je ona racunala na njega da joj pomogne u ciscenju kuce i pripremi gostinjske sobe. “Ljuta sam na tebe”, rekla je Marta, “Zar se ne secas da moja majka dolazi? Zasto ne mozes napraviti promene u svom rasporedu na poslu?”.
“Zasto se ti nisi setila da ja treba da zavrsim veliki projekat? Nema sanse da mogu da napravim promene u rasporedu. Moram da radim – a mozda cu cak da radim i ceo vikend”, odgovorio je ljutito David. Umesto da smanji negativan afekat tokom koflikta prihvatajuci uticaj, David ga je uvecao zauzimajuci odbrambeni stav i umesto da odgovori na Martinu zalbu, uzvratio svojom primedbom: zasto se ona nije setila njegovog rasporeda. Zatim joj je zapretio dodajuci da ce mozda morati da radi i vise nego sto je ranije rekao. Marta se razbesnela. Izvredjala ga je nazivajuci ga raznim imenima i napustila ljutito sobu. David se osecao kao zrtva. Njemu je izgledalo kao da je njen bes kao i obicno dosao niotkuda. Njegovo srce je ubrzano lupalo i osecao je pritisak u glavi. Sve sto je zeleo je da pobegne od nepravednog i nerazumnog stave svoje zene. Nije bio raspolozen za kompromis. Osecajuci se kao zrtva, uzeo je pivo i ukljucio televizor. Kada se Marta vratila u sobu, zeleci da razgovara, on ju je jednostavno ignorisao. Kada je pocela da place, on je napustio sobu i izjavio da ide rano na spavanje.
Pomenuti konflikt ima vise krivaca. Martin ostar pocetak razgovora nije pomogao Davidu da bude otvoren za kompromis. Medjutim, Martina reakcija ima svoju istoriju. Njena majka zivi u Kanada i oni se retko vidjaju. Marta je planirala ovu posetu vec mesec dana i mnogo puta govorila Davidu koliko je sretna da ce moci da pokaze majci njihovu novu kucu. Kada je David izjavio da mora da radi do kasno, ne osvrcuci se na posetu Martine majke, Marti je postalo jasno da je David zaboravio. Ukoliko nije zaboravio, to mu je bilo tako nevazno da razmotri promene u svom rasporedu. Doneo je odluku bez diskusije sa Martom. Kada se dese ovakve rasprave ima toliko optuzbi da je tesko utvrditi sta je uzrok sukoba. Medjutim, u slucaju Marte i Davida glavni problem je njegova nespremnost da prihvati zenin uticaj – kada ona postane negativna i da primedbu kao “ljuta sam na tebe”, David reaguje na to pogorsavajuci ili uvecavajuci negativni afekat. Pomislite koliko bi se drugacije Marta i David osecali da je David, umesto da zauzme odbramben stav, pruzio izvinjenje Marti i objasnio da je toliko opterecen poslom da je potpuno zaboravio da posetu njene majke. Ili da je, nakon toga, David pokusao da popravi situaciju. Mogao je da je saslusa bez primedbi i pretnji sto bi Marti pomoglo da se smiri. Kasnije su mogli zajedno da pokusaju da nadju resenje problema. Mozda je David mogao da joj pomogne da sredi kucu iste veceri a da ostane da duze radi tokom vikenda. Prihvatanje uticaja ne znaci da se nikada nece izraziti negativna osecanja prema partneru. Brakovi mogu da prezive mnostvo izraza ljutnje, primedbi i kriticizma. Problem nastaje kad muz kao u slucaju Davida odgovara na zenino nezadovoljstvo sa vecom negativnoscu (vikanje, uvrede, optuzbe i slicno). Zene muzeva koji ne prihvataju uticaj su sklone kao Marta da budu ostre sa svojim muzevima kada zapocinju diskusiju ili raspravu.
Otvorenost za uticaj je veoma vazna u odnosima, kako medju bracnim drugovima, tako i u odnosima roditelja i dece ili prijatelja i saradnika. Otvorenost za uticaj pored postovanja i jednakosti zahteva posedovanje karakteristika emocionalne inteligencije kao sto je empatija ili sposobnost da se postavimo na mesto druge osobe. Iako se neki pozivaju na biblijske tekstove da bi objasnili svoju kontrolu nad brakom i bracnim drugom, Bozji plan prilikom stvaranja obeshrabruje takav stav. Oboje, i muskarac i zena su stvoreni sestog dana kao vrhunac materijalnog stvaranja (1 Mojsijeva 1:26,27). Oboje su stvoreni ‘po oblicju Bozjem’ (1 Mojsijeva 1:26, 27) i oboje su dobili ulogu upravitelja zemljom, njenim stvorenjima i resursima (1 Mojsijeva 1:26). U drugom poglavlju 1 knjige Mojsijeve, uspostavljanje institucije braka i stvaranje coveka kao socijalnog bica stvorenog za odnose sledi nakon sto je covek dao imena ostalim stvorenjima. Bozji zakljucak da ‘nije dobro da je covek sam’ (1 Mojsijeva 2:18) i stvaranje Eve cini se da ukazuje da covek nije mogao da zadovolji svoje socijalne potrebe u odnosu sa inferiornim bicima kao sto su zivotinje niti sa superiornim bicima kao sto su andjeli i Bog. Zena je stvorena kao neko ko je ravan coveku, ko nece njime vladati niti mu se potciniti. Neki od komentatora se slazu da stvaranje Eve od Adamovog rebra ukazuje na neznu vezu koja treba da postoji izmedju prvog para kao i na to da Eva nije bila stvorena da kontrolise Adama niti da mu bude inferiorna, nego da stoji kraj njega kao ravna njemu. Iako je pojava greha prema Bibliji poremetila ljudske odnose sa Bogom kao i jednih sa drugima, saveti u Novom zavetu takodje ohrabruju otvorenost za uticaj, medjusobno postovanje i slusanje (Efescima 5:21; 1 Petrova 5:5).
Bibliografija:
Biblija ili Sveto Pismo. Prevod: Djura Danicic i Vuk Stefanovic Karadzic.
Gottman, John & Silver, Nan. The Seven Principles for Making Marriage Work. London, UK: Orion Books, 2007.
Gottman, John. The Marriage Clinic. New York, NY: W.W. Norton & Company, 1999.
Gottman, John. Why Marriages succeed or fail. New York, NY: Simon & Schuster Paperbacks, 1994.
John H. Walton, The Lost World of Genesis One, Downers Grove, IL: Inter Varsity Pres
(977)