14. BUDUĆNOST ČOVEČANSTVA SA BIBLIJSKE TAČKE GLEDIŠTA

        U ovom predavanju ćemo se skoncentrisati uglavnom na jedan biblijski tekst, jedno poglavlje. U sledećem predavanju ćemo govoriti direktno o Hristovom drugom dolasku, a onda o milenijumu, o sudu Božjem, o kraju istorije čovečanstva. Sve ove tri teme će se ispreplitati, ali ćemo sa različitih aspekata pokušati da pokrijemo ono što se u teologiji naziva eshatologija. "Eshatologija" dolazi od grčke reči "eshatos", što znači "kraj" ili "posledak", znači to je nauka o poslednjim događajima, jedna posebna grana biblijske teologije. Ja bih vas sada pozvao da otvorite Biblije u Knjizi proroka Danila; dakle mi nećemo ići dalje, mi ćemo se zaustaviti na tom jednom poglavlju, i čitaćemo jedno poglavlje iz Knjige proroka Danila. U seriji predavanja koja će slediti posle ove serije posvetićemo više vremena proučavanju Knjige proroka Danila, a u ovom predavanju ćemo čitati celo jedno poglavlje. Drugo poglavlje, dakle sam početak. Verujem da nikad nećete zaboraviti ono što ćete čuti u ovom predavanju, što ćemo čitati iz Biblije. Verujem da će vam istorija čovečanstva postati jasnija posle ovog poglavlja. Verujem da ćete se oduševiti ovom Knjigom, jer je ona zaista fantastična.Sada vas pozivam da se vratimo u godinu 605. pre Hrista i da za trenutak bar razmišljamo o događajima koji su se dogodili na Bliskom istoku, na toj raskrsnici civilizacija. Na teritoriji sadašnjeg Iraka nalazila se moćna vavilonska imperija, Vavilon dakle. Ovo područje se drugačije nazivalo Mesopotamija, što znači "ravnica između dve reke". To je reka Eufrat i reka Tigar ili Tigris. Tu na reci Eufratu se nalazio grad Vavilon. Ja sam vam govorio o proročanstvu o Vavilonu, i zato u ovom predavanju neću ponovo govoriti o detaljima o Vavilonu. Sećate se da smo govorili da postoje dva područja, dva perioda u istoriji Vavilona. Prvi period je negde od 2000. do 1800. godine pre Hrista, za vreme Hamurabija. Međutim, Vavilon je svu svoju slavu, svu svoju moć doživeo za vreme cara Navuhodonosora u 7. odnosno 6. veku pre Hrista. Negde 605. godine pre Hrista, najmoćniji car Vavilona, car Navuhodonosor, je krenuo u osvajanja na jug. Tu negde u današnjoj Siriji, severnoj Siriji, u bici kod Karkemiša, sećate se, i to smo spominjali, Navuhodonosor, ovaj snažni "vavilonski lav" je doveo do potpunog sloma egipatsku vojsku. On je ubio egipatskog faraona Nekaoa i tako doveo do potpunog sloma ovu hiljadugodišnju imperiju. Tada je u prvom naletu došlo i do opsade grada Jerusalima. Stanovnici Jerusalima su se tom prilikom predali. Stanovnici Jerusalima su najčešće sklapali saveze sa Egiptom, i Navuhodonosor, koji je osvojio grad Jerusalim, je uzeo robove kao neku vrstu garancije da će Jerusalim prekinuti svoje veze sa Egiptom; imao je običaj da uzme deo stanovnika kao robove. Naime, Vavilonjani su često praktikovali tu praksu. Oni su selili jedne narode sa neke teritorije a druge doseljavali. Zašto? Kada bi se jedan narod našao na sasvim drugoj teritoriji bilo je mnogo manje šansi za pobunu, za revolt, to nije bila zemlja tog naroda, to je sada bila tuđa zemlja gde su oni bili došljaci, nisu imali motiva da se bore. Tako su Vavilonjani selili narode sa jednog područja na drugo.

        Znamo da, kada je Navuhodonosor bio u opsadi grada Jerusalima, saznao je da je u Vavilonu umro njegov otac Nabupolasar. Znao je takođe za sve moguće političke igre u samom gradu, i zato je odlučio da se što pre vrati u Vavilon. Iako je normalan put vodio severno, preko planina u severnoj Siriji, i kasnije dolinom reke Eufrat, smatra se da je Navuhodonosor ostavio svoju vojsku i da je sa manjom grupom telohranitelja krenuo preko vrlo užarene pustinje prečim putem do grada Vavilona. Smatra se da je pešačio ili išao na konjima 80 kilometara dnevno. On je bio u opsadi grada Jerusalima negde u leto, ovo se dogodilo negde 15. avgusta, kad je čuo da je u Vavilonu umro Nabupolasar, i on je krenuo na put. Dakle krenuo je 15. avgusta i već 7. septembra je bio u Vavilonu. Na njegovu veliku radost, njegove sluge su čuvale presto za njega, dakle nije došlo do prevrata. Za to vreme su ostala vojska i robovi išli normalnim putem severno i zatim dolinom reke Eufrat. Zajedno sa vavilonskom vojskom koja je putovala išli su i jevrejski robovi. To su bili uglavnom sinovi plemića, to su bili mladići iz bogatih porodica. Na putu od grada Jerusalima pa do Vavilona trebalo je prepešačiti oko 1500 kilometara. Uglavnom se smatra da su vavilonski vojnici putovali rano ujutru, jedan istoričar kaže "dok su još sandale bile mokre od rose"; negde pre podneva oni su se odmarali i po podne su ponovo putovali. Dok je Navuhodonosor, smatra se, putovao 80 kilometara na dan, jevrejski robovi sa ostatkom vavilonske vojske su putovali 20 do 25 kilometara na dan. Postoje različite pretpostavke šta su sve ti robovi mogli videli usput.

        U toj grupi jevrejskih robova 605. godine nalazio se i prorok Danilo, u to vreme mladić iz bogate porodice koji je bio zarobljen kao plen, kao sigurnost Navuhodonosoru da će jevrejski car prekinuti svoj savez sa Egiptom, i da će se pokoriti i postati deo moćne vavilonske imperije. Možete zamisliti šta se događalo u duši tog mladog čoveka, bio je vezan za svoju porodicu, za svoju zemlju. Bio je to kraj, kraj jednoga naroda, kraj njegovih snova; kao i svi drugi mladi ljudi verovatno je planirao svoj život. Odjednom rat, odjednom odlazak u ropstvo. Verovatno da su ovi vojnici i robovi putovali sigurno nekoliko meseci, 3 do 5 meseci su putovali ovim putem. Sigurno je da su uzduž postojali ljudi koji su posmatrali tu tužnu povorku. Danilo je imao dovoljno vremena da razmišlja o budućem životu, šta će se to sad dogoditi u Vavilonu; išao je u jedan nepoznati grad. Ali Danilo je u svom srcu nosio sigurnost i veru u Boga, i to je ono što će ostati istoriji, naraštajima koji su dolazili. U jednom tragičnom trenutku, u trenutku kraja jednoga naroda, jedan mladi čovek je ostao veran Bogu i Bog ga je blagoslovio. Vi ćete videti, kada budemo kasnije proučavali Knjigu proroka Danila, da je prolazio kroz različite probleme. Sigurno je da su mnogobrojni ljudi stajali uzduž ovoga puta i posmatrali ovu tužnu povorku koja se kretala. Verovatno je tu, kroz kamenito područje, prvi put Danilo video plodnu dolinu reke Eufrat. Verovatno da je željno, ili neželjno, čekao da vidi konačno i taj Vavilon, i onda je stigao u grad Vavilon. U prvoj glavi Knjige proroka Danila se opisuje, mi ćemo to kasnije proučavati, da je Navuhodonosor bio mudar vladar, okrutan ali mudar, da je školovao ove mlade ljude iako nisu bili Vavilonjani, i  želeo je da i oni imaju učešća u budućem carstvu.

        Pitamo se, šta je to Danilo učio u Vavilonu? Smatra se da su Vavilonjani bili oni koji su prvi podelili sat na 60 minuta. Takođe se smatra da su oni bili prvi koji su krug podelili na 360 stepeni. Takođe, matematičari smatraju da je doprinos svetskoj nauci koji su dali Vavilonjani bio taj što su oni prvi govorili o vrednosti koju cifra zauzima na svom mestu. Dakle, oni su prvi zaključili da broj 75 ne znači 7+5, nego 7*10+5*1. Pored toga se kaže da je Danilo učio jezike. Postojala su tri jezika u Vavilonu koje je Danilo mogao da uči. Postojao je takozvani akadski jezik, koji studenti teologije Staroga Zaveta i dan danas uče jer nam umnogome pomaže da shvatimo biblijski tekst. Akadski je uglavnom bio narodni jezik Vavilonjana. Pored toga postojao je drugi jezik koji se takođe koristio u Vavilonu, to je bio sumeranski jezik, koji je bio jezik religije Vavilonjana; postojao je i treći jezik, to je bio aramejski, koji smo mi spominjali, Hristos ga je govorio, i Jevreji u vreme Hrista. Aramejski je bio trgovački i diplomatski jezik Vavilona u ono vreme. Verovatno je Danilo morao sve ovo da uči.

        Scena o kojoj ćemo večeras govoriti jeste scena koja se zbiva na dvoru cara Navuhodonosora. Pismo kojim su pisali Vavilonjani jeste klinasto pismo, dakle pločice. Oni su uglavnom pisali na glinenim pločicama i to pismo se danas zove klinasto pismo. Na univerzitetu u Americi na kome sam ja studirao bilo je nekoliko originala klinastog pisma, i vrlo često vidite studente kako sednu na pod i satima dešifruju ove znake klinastog pisma koji su vrlo zanimljivi. Scena se zbiva negde krajem 7. veka pre Hrista. Na jednoj glinenoj pločici piše da je prvi pozdrav kojim su se Vavilonjani pozdravljali svakog jutra bio poljubac. Međutim, tog jutra, o kome govori druga glava Knjige proroka Danila, je bilo jedno posebno jutro. Verovatno, da ste sreli cara Navuhodonosora, ne biste dobili poljubac, dobili biste nešto sasvim suprotno, gnev, veliki gnev. Napetost se osećala na dvoru cara Navuhodonosora. Naime, on je usnio jedan neobičan san i u ovom poglavlju, u originalnom tekstu ima 213 reči. U tih 213 reči je opisana celokupna istorija sveta, naravno ne u detaljima, ali postoje mnogi vredni podaci o kojima ćemo večeras govoriti.

        Mi sa sigurnošću znamo da je tekst nastao krajem 7. ili u 6. veku. Jerusalim je, možemo tačno reći, po prvi put osvojen 605., i Danilo je otišao u ropstvo; druga opsada Jerusalima je bila 586. U svakom slučaju kraj 7. ili početak 6. veka je vreme pisanja našeg poglavlja, dakle drugog poglavlja Knjige proroka Danila. Postoji jedna reč koja se ovde spominje i koja je ključna za celu Knjigu proroka Danila, koju želim da zapazite i zapamtite. To je reč "kec", što znači "kraj". Knjiga proroka Danila je knjiga o kraju. Knjiga počinje i govori o kraju jednoga naroda, ali se završava govorom o kraju civilizacije, kraju cele istorije sveta. Ono što je vredno zapaziti u ovoj knjizi, poruka Knjige proroka Danila jeste sledeća: budućnost je sakrivena u prošlosti. Ovu rečenicu ću još ponavljati. Budućnost je skrivena u prošlosti. Kako? Videćemo kada budemo proučili ovu glavu.

        Ja ću namerno čitati ovo poglavlje, čitaćemo celo poglavlje, ono je jako dugo, ja znam kada se čita da se gubi pažnja, ali verujem da će vam ono ostati u sećanju. Dakle, godina je 603., odnosno 602. pre Hrista, kada je car Navuhodonosor usnio jedan neobičan san. Kada su u pitanju snovi, verujem da ćete i tu imati pitanja. U Bibliji uglavnom postoje dve vrste snova. Postoje snovi koji su rezultat svakodnevnih zbivanja, koji su rezultat onoga što radimo, napetosti ili radosti, i onda sanjamo, rezultat normalnog toka života. Ali u Bibliji postoje snovi koji nisu rezultat prirodnog toka događaja. U Bibliji se govori da se Bog često ljudima obraćao kroz san, i ovde je reč o jednom takvom snu. Šta se dogodilo? Navuhodonosor je usnio jedan san, neobičan san. Međutim, on je zaboravio šta je sanjao i vrlo rano se probudio. Uznemiravale su ga misli, jednostavno je želeo da se priseti šta je sanjao. Međutim, on to nije mogao. Na dvoru cara Navuhodonosora postojali su tzv. mudraci, ovde u našem tekstu piše "vračari, zvezdari, gatari", mudri ljudi. Istorija nam potvrđuje da su ovi mudraci posmatrali kretanje ptica, dakle proricali su budućnost na osnovu kretanja ptica, takođe su posmatrali zalazak sunca, oblake na nebu, posmatrali su jetru zaklanih životinja, takozvana hepatoskopija, ja sam o tome govorio, imali su knjige koje su tumačile hiljade snova i verovalo se da su oni u zajednici sa Bogom i da mogu otkriti najveće tajne. Međutim, videćete da u ovom poglavlju postoji drama, drama koja postaje sve jača. Hajde da čitamo tekst. Ja verujem da će vam stvar postati sve jasnija.

        Prvi stih kaže: "A druge godine carovanja Navuhodonosorova usni Navuhodonosor san, i uznemiri mu se duh i san ga prođe". Zaboravio je san, ali mu je duh bio jako uznemiren. "I reče car da dozovu vrače i zvezdare i gatare i Haldeje da kažu caru san njegov. I dođoše i staše pred carem." Zamislite tu scenu, jedan od najvećih monarha svih vremena; ja sam vam spomenuo, čini mi se, da je Sadam Husein voleo da sebe upoređuje sa Navuhodonosorom, moćnim Navuhodonosorom. I car poziva ove Haldeje, zvezdare, vračare, dakle one koji su proricali po zvezdama, i stali su pred cara. "I reče im car: 'Usnih san, i uznemiri mi se duh kako bih doznao šta sam snio.' A Haldeji rekoše caru Sirski", sirski, to je aramejski, u originalu tako piše; jedan deo Danilove knjige je pisan na aramejskom, a svi drugi delovi su pisani na jevrejskom.

        Kritičari, ateisti, koji ne veruju da Bog poznaje budućnost i da može da otkrije tu budućnost, kažu: "Nije moguće da je Knjiga proroka Danila napisana u 7. veku pre Hrista, nemoguće je da je ovaj tekst" koji ćemo mi ovde čitati "nastao 603. odnosno 602. godine pre Hrista", i onda pokušavaju da datum pisanja smeste u 2. vek pre Hrista, pa ako je moguće i bliže. Međutim, jedan naš zemljak, koji je uradio doktorsku disertaciju na osnovu ovog teksta, uzeo je ovaj aramejski tekst iz Knjige proroka Danila i upoređivao ga je sa drugim aramejskim tekstovima za koje tačno znamo datum pisanja. On je radio, dakle, filologiju teksta, i njegov zaključak i njegov doprinos svetskoj nauci je taj što je uspeo da dokaže, na osnovu aramejskog teksta koga ćemo večeras čitati, da je Knjiga proroka Danila zaista nastala u 7. ili 6. veku pre Hrista.

        Ovde kaže: "A Haldeji rekoše caru sirski (aramejski): 'Care, da si živ dovijeka! Pripovedi san slugama svojim, pa ćemo ti kazati šta znači.'" Evo šta mudraci kažu: "U redu, care, mi imamo različita tumačenja za snove, imamo knjige po kojima ćemo svaki san protumačiti, ali kaži nam šta si sanjao." "A car odgovori i reče Haldejima: 'Zaboravio sam, i ako mi ne kažete šta sam snio i šta znači, bićete isečeni i kuće će vaše biti buništa.'" Drugim rečima: "Vi tvrdite da ste u vezi sa bogovima, ja vas plaćam," oni su bili dobro plaćen sloj, "vi godinama živite od toga," vrlo počastvovan sloj društva, "a sada kad sam ja u kritičnom trenutku svoga života vi ne znate šta sam sanjao." Pogledajte dalje diskusiju, ova je pretnja zaista istinita, kaže: "Bićete isečeni i kuće će vaše biti buništa." 6. stih: "Ako li mi kažete što sam snio i što znači, dobićete od mene dare i poklone i veliku čast, kažite mi dakle što sam snio i što znači." Velika patnja u duši ovog monarha, neznabožačkog monarha; on je bio politeista. "Odgovoriše opet i rekoše: 'Neka car pripovedi san slugama svojim, pa ćemo kazati što znači.' Car odgovori i reče: 'Doista vidim da hoćete vremena da dobijete", igrate igru, drugim rečima, "jer vidite da sam zaboravio. Ali ako mi ne kažete šta sam snio i šta znači, jedan vam je sud", kaže Navuhodonosor, "jer ste se dogovorili da kažete preda mnom laž i prevaru dok se promeni vreme, zato kažite mi san, pa ću videti da mi možete kazati šta znači.'" Drugim rečima: 'Vi možete reći kakvu god hoćete interpretaciju. Ali ako poznajete istinu, kažite mi šta sam sanjao. Kažite mi san pa ću videti da mi možete kazati šta znači."

        "Odgovoriše Haldeji caru, i rekoše: 'Nema čoveka na zemlji koji bi mogao kazati caru to što ište, zato nijedan car ni knez ni vlastelin nije nigda iskao tako što od vrača ili zvezdara ili Haldejca.'" Care, kažu ovi mudri ljudi, mudri jer su se bavili magijom, raznim proricanjem, nema čoveka. Ovde su oni pokazali potpunu nemoć. Nema čoveka, i to je dobro, nema čoveka koji poznaje budućnost. Vi se sećate da sam ja govorio da čovek može biti sredstvo preko koga komuniciraju dve sile. Nema čoveka koji može reći, i nikada niko nije tako nešto tražio. "I što car ište vrlo je teško, niti ima drugoga koji bi mogao kazati caru osim bogova, koji ne žive među ljudima." Politeističko društvo, verovali su u postojanje mnogih bogova. 12. stih kaže: "Zato se car razljuti i razgnjevi vrlo, i zapovedi da se pogube svi mudraci Vavilonski. I kad izide zapovest, te ubijahu mudrace, tražahu i Danila i drugove njegove da ih ubiju." Naime, Danilo je imao tri druga, o kojima ćete kasnije čuti; jedan se zvao Sedrah, drugi Misah i treći Avdenago. Oni su se izdvojili od ostale grupe Jevreja, odlučili su da budu verni svom Bogu u ropstvu. Tamo u najtežim uslovima, odlučili su da ostanu i žive po principima Boga koga su doneli sa sobom iz grada Jerusalima.

        Zašto su Danila smatrali jednim od ovih ljudi? On nije bio vrač, ali su ga smatrali mudrim čovekom, jer je školovan da kasnije bude verovatno, kao što je i bio, jedan od nameštenika vlade u Vavilonu. I onda su tražili i njega. 14. stih: "Tada Danilo odgovori mudro i razumno Ariohu zapovedniku stražarskom, koji beše izašao da ubija mudrace vavilonske. Odgovori i reče Ariohu vlastelinu carevu: 'Zašto je tako nagla zapovest od cara?' Tada Arioh kaza stvar Danilu." I šta Danilo radi, u trenutku kada mu je život bio u pitanju? Evo jednog primera šta je Danilo učinio kada su došli da ga povedu na smrt. Molio se Bogu. 16. stih: "A Danilo otide i zamoli cara da mu ostavi vremena, pa će kazati caru šta san znači. Potom otide Danilo kući svojoj, i kaza stvar Ananiji, Misailu i Azariji, drugovima svojim." Šta da rade? Da čitaju knjige, prizivaju duhove? "Da se mole za milost", kome? "Bogu nebeskom radi te tajne, da ne bi poginuli Danilo i drugovi mu s ostalim mudracima vavilonskim." U kritičnom trenutku života Danilo je odlučio da jedinu pomoć dobije od Boga. Kazao je svojim drugovima. Važno je da se često i zajedno molimo Bogu; kada imamo problem u životu dobro je da se molimo jedni za druge, jer molitva je velika stvar. "Da se mole za milost Bogu nebeskom."

        19. stih kaže: "I objavi se tajna Danilu u noćnoj utvari, tada Danilo blagoslovi Boga nebeskoga. Progovori Danilo i reče: 'Da je blagosloveno ime Gospodnje od vijeka do vijeka, jer je njegova mudrost i sila.'" Dakle "to nije moja mudrost", Danilo odaje čast i slavu Bogu. "Njegova je mudrost i sila, i on menja vremena i čase, smeće careve, i postavlja careve, daje mudrost mudrima i razum razumnima." Dakle, ta mudrost koju čovek ima, po Danilu, ne dolazi od njega samoga; On, Bog, daje mudrost mudrima i razum razumnima. "On otkriva što je duboko i sakriveno, zna šta je u mraku", On zna šta je u mraku, On poznaje budućnost, "Bog poznaje šta je u mraku," kaže Danilo, a ne ljudi, i pogledajte kako je ovo lepa reč, "i svetlost kod njega stanuje." Kako je to sjajno. Svuda je mrak, kaže Danilo, ali kod Boga, u Bogu svetlost stanuje, Bog je svetlost. Vi shvatate da svetlost ima duhovni smisao, nasuprot svakom neznanju, nasuprot zlu, nasuprot ljudskoj patnji, nasuprot svim problemima, to je sve mrak. Kod Boga svetlost stanuje, On poznaje budućnost.I onda 23. stih: "Tebe, Bože otaca mojih, hvalim i slavim, što si mi dao mudrost i silu, i što si mi objavio zašto te molismo objaviv nam stvar carevu.'" Hvala ti Bože, drugim rečima. Sjajna molitva, možete je čitati ponovo večeras. I šta se dalje zbiva, 24. stih: "Tada otide Danilo k Ariohu", ko je bio Arioh, da li ste zapazili? On je bio jedan od službenika na vavilonskom dvoru, "kojega car beše odredio da pogubi mudrace vavilonske, i došav ovako mu reče: 'Ne gubi mudraca vavilonskih, izvedi me pred cara da kažem caru šta san znači.'" I onda pogledajte ovog službeničića kako želi da dobije kredit kod cara. Sada dolazi pred cara i kaže: "Care, ja sam pronašao, ne brini više, ali me unapredi malo." Evo pogledajte 25. stih: "Tada Arioh brže", znači brzo je to uradio jer je imao nešto lepo da kaže caru, "izvede Danila pred cara, i ovako mu reče: 'Nađoh čoveka", ja sam našao, "između roblja Judina, koji će kazati caru šta san znači.'"

        "A car progovori i reče Danilu koji se zvaše i Valtasar", Valtasar je vavilonsko ime, Vavilonjani su davali druga imena robovima, to je potpuno pranje mozgova, zaboravi i odakle si i kako se zoveš, sasvim novo ime, "možeš li mi kazati san koji sam snio i šta znači?" "Da li to možeš sam ti, Danilo", pita Navuhodonosor. "Odgovori Danilo caru i reče: 'Tajne koje car ište ne mogu kazati caru mudraci ni zvezdari ni gatari. Nego ima Bog na nebu", ovo je sjajna reč, reč koja se ubada u srce ateizmu i svakom neverstvu. "Ima Bog na nebu", kaže Danilo, ima onaj koji je Stvoritelj, koji poznaje budućnost, "koji otkriva tajne, i javlja caru Navuhodonosoru šta će biti ...", do kada? "Kec" je ovde reč, "šta će biti do kraja, do posletka." "Ima Bog na nebu", kaže Danilo, "koji će ti otkriti šta će biti do kraja, do kraja istorije sveta." "San tvoj i što ti je videla glava na postelji tvojoj ovo je: tebi, care, dođoše misli na postelji šta će biti posle, i onaj koji objavljuje tajne pokaza ti šta će biti. A meni se ova tajna nije objavila mudrošću koja bi u mene bila mimo sve žive", drugim rečima: "Ja se ne razlikujem od drugih ljudi, care, ja sam čovek kao i svi drugi, nije se meni otkrila tajna mojom mudrošću", "nego zato da se javi caru šta san znači i da doznaš misli srca svojega."

        I evo drame koja sledi, evo onog što je car Navuhodonosor sanjao. "Ti, care, vide a to lik velik", lik, reč koja označava, kako bismo mi kazali, statuu, kip. Znači car Navuhodonosor je video veliki kip, jednu statuu, figuru; "velik beše lik i svetlost mu silna, i stajaše prema tebi, i strašan bijaše na očima." Znači, izgledao je vrlo veliki, silan, pun svetlosti, izgledao je strašan na očima, kada su ga ljudi ugledali ulivao je strah ljudima. "Glava tome liku beše od čistoga zlata, prsi i mišice od srebra, trbuh i bedra od bakra, kolena mu od gvožđa, a stopala koje od gvožđa koje od zemlje." I šta se događa, lik je bio fantastičan, sjajan, ulivao je strah kada ga je čovek video, a onda iznenada 34. stih: "Ti gledaše dokle se odvali kamen bez ruku", šta to znači? Kamen je došao od negde, ali niko ga nije bacio, znači da nema ovozemaljski izvor, kamen je došao negde verovatno iz svemira jer je bez ruku čovečijih, nijedna ljudska ruka ga nije bacila. "Ti gledaše dokle se odvali kamen bez ruku, i udari lik u stopala bakarna i zemljana, i satre ih." Šok. Sjajan lik, ulivao je strah u narodu, odjednom jedan mali kamen je udario u lik tamo gde je najslabiji, u stopala, i satro ih, kaže tekst.

        35. stih: "Tada se satre i gvožđe i zemlja i bakar i srebro i zlato", sve je nestalo, svi ovi dragoceni metali, "i posta kao pleva na gumnu u leto"; lik koji je ulivao strah, od koga su se ljudi bojali, lik koji je izgledao da je svetao, moćan, odjednom je postao kao pleva na gumnu. To je zanimljivo, pleva na gumnu, "te odnese vetar", pogledajte ovaj tekst, "i ne nađe mu se", šta? "Mesta." Potpuno su nestali svi ovi sjajni metali, kao pleva na gumnu, "i ne nađe im se mesto." "A kamen", taj mali kamen koji je došao od niotkuda, "koji udari lik", mali kamen bez ruku, "posta gora velika i ispuni svu zemlju." Znači zemlju su do tada ispunjavali svi ovi metali, i mali kamen bez ruku pretvorio je sve ovo u plevu, a on sam je ispunio celu zemlju.Šta to sada sve znači? 36. stih kaže: "To je san, a sada ćemo kazati caru šta znači." Znači, imamo interpretaciju sna u samom tekstu. "Ti si, care, car nad carevima, jer ti Bog nebeski dade carstvo, silu i krepost i slavu, i gde god žive sinovi ljudski, zveri poljske i ptice nebeske, dao ti je u ruke, i postavio te je gospodarem nad svim tim. Ti si ona glava zlatna." Drugim rečima, Danilo kaže Navuhodonosoru, "ti ili tvoje carstvo je predstavljeno zlatom". Nije potrebno da govorimo o vavilonskom carstvu koje je bilo jedno od najmoćnijih. Vavilonjani su vladali svetom od 605. godine do 538. godine pre Hrista, moćno carstvo, premda su vavilonski osvajači govorili da su vladali celim svetom. To nije istina, ali su vladali dobrim delom sveta gde je postojala civilizacija. Znači, Danilo kaže Navuhodonosoru: "Ti si ona glava zlatna, ali da li ćeš ti večno ostati?"         39. stih kaže: "A nakon tebe nastaće drugo carstvo", to Navuhodonosor nije želeo da čuje, on je želeo da čuje da će on večno da vlada i da postoji. Ali Danilo koji govori sad u ime Boga kaže: "Ti si glava zlatna, ali nakon tebe nastaće drugo carstvo", tvoje carstvo neće biti večno, "manje od tvojega, a potom treće carstvo, bakarno, koje će vladati po svoj zemlji." Posle pada vavilonskog carstva svetom je vladala koalicija Miđana i Persijanaca. Miđani i Persijanci. Prvi njihov veliki, moćni car je bio Kir Veliki, zatim Kserks i drugi carevi. Persijsko carstvo je vladalo svetom negde od 538. godine do 333. ili 331. godine pre Hrista, jer Danilo kaže Navuhodonosoru: "Nastaće drugo manje carstvo, a potom treće carstvo." Vi znate iz istorije dosta o Persijancima; Grci, Spartanci su vodili sa njima ratove.

        Treće carstvo je bilo grčko‑makedonsko carstvo. Oni su vladali negde od 333. ili 331. godine, svejedno, do 168. godine pre Hrista. Vi znate, o tome ćete slušati kasnije u Danilu, da je najveći car grčko‑makedonski bio Aleksandar Makedonski koji je svet osvojio vrlo brzo. Danilo kaže: "Postojaće tvoje carstvo, nakon tebe nastaće drugo carstvo manje od tvojega, potom će nastati treće carstvo, bakarno", "a četvrto će carstvo biti tvrdo kao gvožđe, jer gvožđe satire i troši sve, i kao gvožđe što sve lomi, tako će satrti o polomiti." Koje je bilo četvrto carstvo, posle grčko‑makedonskog? Rimsko carstvo. Rimljani su vladali negde od 168. godine pre Hrista do 476. godine posle Hrista. I zaista, neko je kazao da je sve u rimskom carstvu bilo gvozdeno, gvozdena disciplina, gvozdeni ljudi, gvozdena vojska. Znači, "nakon tebe, četvrto carstvo će biti tvrdo kao gvožđe."

        41. stih: "A što si video stopala i prste koje od kala lončarskoga (gline), a koje od gvožđa, biće carstvo razdeljeno", znači posle rimskoga carstva razdeliće se carstvo. Drugim rečima, ova stopala predstavljaju podeljene narode posle rimskoga carstva. Videćete kada budemo čitali tekst pažljivo da je ovaj tekst Knjige proroka Danila prorekao nedvomisleno da posle raspada rimskoga carstva neće više na ovoj planeti, do kraja istorije, postojati nijedno svetsko carstvo ili svetska imperija, univerzalna imperija. Hajmo da čitamo tekst pa ćemo onda o tome govoriti.

        Još jedanput 41. stih: "A što si video stopala i prste koje od kala lončarskoga, koje od gvožđa, biće carstvo razdeljeno, ali će biti u njemu tvrđe od gvožđa, jer si video gvožđe pomešano s kalom lončarskim. A što prsti u nogu bijahu koje od gvožđa koje od kala, carstvo će biti nešto jako a nešto trošno." Znači posle raspada rimskoga carstva razviće se narodi, jedne državice će biti jake, druge slabe. 43. stih: "A što si video gvožđe pomešano sa kalom lončarskim, to će se oni pomešati semenom čovečijim, ali neće prionuti jedan za drugoga kao što se gvožđe ne može smešati sa kalom." Šta to znači? Posle raspada rimskog carstva, biće pokušaja, moćnih pokušaja, da se ponovo stvori imperija na teritoriji Evrope ili svetska imperija, bez uspeha, kaže Biblija. Oni će se "mešati semenom čovečijim". Ja bih vas podsetio da je od vremena raspada rimskoga carstva pa nadalje bilo mnogobrojnih pokušaja da se ponovo stvori imperija na teritoriji Evrope; mnogi evropski moćnici, mnoge bogate porodice su se ženile i udavale međusobno u pokušaju da ponovo stvore carstvo. Ja bih vas podsetio da počevši od Karla V preko Napoleona, pa do Hitlera, postojali su pokušaji da se pobije ovo proročanstvo, da se ponovo uspostavi jedno carstvo, ali biblijski prorok u 7. veku pre Hrista je kazao: "Kao što se zemlja ne može slepiti sa gvožđem, tako nikada više do kraja sveta neće doći do stvaranja jedinstvenog carstva."

        Mi smo ovih godina prisustvovali pokušajima stvaranja carstva, i mi im i danas prisustvujemo. Novi svetski poredak ili stvaranje nove Evrope. Ja sam ovih dana dobio od jednog prijatelja najnoviji "Njusvik" magazin. Verujem da ga poznajete, i odmah sam video sliku koja mi je bila vrlo zanimljiva za ovo predavanje. Naslov glasi "Evropski mrak". Na naslovnoj strani je čamac, vrlo uzburkano more, a u čamcu su Englez, Nemac, Francuz i predstavnik Evropske zajednice, i svako gleda u suprotnom pravcu. Podnaslov, a ovo je jedan od vodećih svetskih časopisa koji čitaju ljudi širom planete Zemlje, kaže ovako: "1993. godina je trebala da donese jedinstvo Evrope. Umesto toga donela je recesiju, sumnje i strah. Šta je bilo pogrešno?" U članku koji sledi iza toga, takođe postoje detaljni opisi onoga šta se to dogodilo u Evropi. Ovo je trebala da bude evropska "anus mirabilis", dakle godina ujedinjenja, pomirenja, godina kada će veliko jedinstveno tržište postati efektivno, zajedno sa Mastrihtskim ugovorom na političkom i ekonomskom planu. Do 1993. godine evropske vođe su proricali tri godine unazad da će proces ujedinjenja Nemačke doneti mnogo dobra. "Novi ugovori na svetskom planu, internacionalnom planu, će doneti rast i mnoštvo posla. Novi evropski poredak, koji će se prostirati od Atlantika pa sve do Urala, doneće mir i prosperitet u sledećim milenijumima." Ali ništa se nije dogodilo kao što je predviđeno.

        Evropa ostaje razjedinjena, uvučena u recesiju, preti joj masovna emigracija od juga do istoka. U evropskim misliocima i vođama lebdi osećanje mraka, sećanja na duboki evropski pesimizam 80‑tih godina, čak i gore, i tako dalje. Biće pokušaja, ja verujem da će i dalje evropski moćnici nastojati da stvore jedno političko jedinstvo. Uostalom, stopalo je zajedno, gvožđe i kal su zajedno, to je jedno stopalo. Međutim, biblijsko proročanstvo jeste: do Hristovog dolaska, posle raspada rimske imperije, nikada na teritoriji Evrope neće doći do ponovnog uspostavljanja jedne jedinstvene političke sile. Ja sam živeo u Francuskoj nekoliko godina, kasnije u Engleskoj, i znam koliko recimo Francuzi mrze Nemce, znam da je to zaista iluzija. Međutim, pokušaji i dalje postoje, ljudi žele da dođe do ponovnog stvaranja svetske imperije. Biblijsko proročanstvo kaže ovako: "Oni će se mešati semenom čovečijim," to su dakle te ženidbe i udaje, "ali neće prionuti jedan za drugoga kao što gvožđe ne može biti smešano sa kalom", kaže Biblija.

        I onda najvažnije za nas u ovom predavanju: "A u vreme tih careva", kojih careva? U vreme tih država koje su nastale raspadom zapadnog rimskog carstva. Vi znate da se zapadno rimsko carstvo raspalo na tačno deset državica. To su bili Burgundi, Sasi, Alemani, Franci i tako dalje, to su bila uglavnom varvarska plemena od kojih su nastali moderni narodi i države na teritoriji Evrope. U vreme tih careva, u vreme pokušaja da se ponovo napravi jedno carstvo, "Bog će nebeski podignuti carstvo koje se dovijeka neće rasuti, i to se carstvo neće ostaviti drugom narodu, ono će satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo će stajati do vijeka, kako si video gde se od gore odvali kamen bez ruku i satre gvožđe, bakar, kao, srebro i zlato. Bog veliki javi caru šta će biti posle, san je istinit, tumačenje mu je verno.'" Sedmi vek pre Hrista, dakle 2500 godina je staro ovo poglavlje. Istorija je mogla da ide i drugim tokom. Na našu veliku radost, istorija je tekla onako kako je prorečena.

        I onda dalje u ovom poglavlju opisan je događaj gde je Navuhodonosor nagradio Danila i tako dalje, i onda on kaže: "Doista, vaš je Bog Bog nad Bogovima i gospodar", i tako dalje. Rečenica koju želim da zapamtite u ovom predavanju jeste sledeća: budućnost je sakrivena u prošlosti. Šta to znači? Danilo je mogao da zna i za ovo drugo carstvo, mogao je da zna jer je živeo u prvom. Kad je palo vavilonsko carstvo, on je mogao da zna za medo‑persijsko carstvo. Nikako nije mogao znati za grčko, da ne govorim o rimskom, i da ne govorim o daljoj budućnosti planete Zemlje.

        Ako se do današnjeg dana dogodilo ono što je Bog kazao da će se dogoditi, mi imamo čvrstu sigurnost da će kamen bez ruku, ljudskih ruku, da će jedna intervencija iz svemira staviti kraj na ljudsku dramu, i da će ono što je izgledalo tako lepo, tako sjajno, sva ta velika carstva koja su ulivala strah u ljudima, nestati jednom zauvek i postati kao pleva na gumnu, a da će mali kamen bez ruku ispuniti i večno postojati. To je carstvo pravde, istine, mira i ljubavi, nasuprot zlu i nasilju na koje su bila oslonjena sva druga carstva. Carstva su uglavnom bila osnovana na sili, na okrutnosti, na ubijanjima, na osvajanjima. Međutim videćete kako Bog opisuje ova carstva kasnije iz Njegove perspektive. Opisuje ih u 7. glavi kao zveri, krvoločne zveri. Međutim, za jednog neznabožačkog monarha to je bilo zlato, srebro i tako dalje. Sve će to nestati u prašini istorije, kaže Bog, i postojaće jedno drugo carstvo koje pripada večnosti, koje se ne može meriti aršinima vremena. Zapazite ovde i činjenicu da ovde postoji degradacija metala. Imamo najvredniji metal, pa sledi malo manje vredan i tako dalje. Ovo opisuje takođe degeneraciju ljudskoga roda.

          Hajde da pročitamo negde na drugim mestima u Bibliji ko je taj kamen bez ruku. Na primer, u Prvoj Korinćanima u 10. glavi, apostol Pavle u prvom veku posle Hrista opisuje i govori o ovom malom kamenu. 4. stih, ovde je reč o izrailjskom narodu, o njihovom prelasku preko Crnog mora, i onda u 4. stihu kaže: "I svi jedno piće duhovno piše, jer pijahu od duhovne stene koja iđaše za njima, a stena beše Hristos." Hristos je kamen, "stena beše Hristos." Ili možemo čitati drugi tekst, u Jevanđelju po Luci, u 20. glavi, 17. i 18. stih, pogledajte ovaj sjajan tekst, ja bih voleo da pokušate da ga zapamtite jer je on poruka svima nama, i meni prvom: "A on pogledavši na njih reče: 'Šta znači dakle ono u pismu: Kamen koji odbaciše zidari onaj posta glava od ugla. Svaki koji padne na taj kamen razbiće se, a na koga on padne satrće ga?'" "Satrće ga", tu je govor iz Knjige proroka Danila, Isus aludira na Danila. "Svaki koji padne na taj kamen", ovde je reč o čoveku, svakom čoveku koji dolazi na ovaj svet, koji je spreman da odbaci zlo i postane sličan Hristu. Koji razbije to zlo, koji razbije tu trosku, koji razbije tu plevu u sebi, on će se pročistiti, drugim rečima. Ali na koga padne taj kamen, satrće ga, i nestaće jednom zauvek u ljudskoj istoriji. To je sudnji dan, to je dolazak Isusa Hrista na ovaj svet po drugi put, i o tome ćemo detaljnije govoriti u sledećem predavanju, kada ćemo govoriti o Hristovom drugom dolasku.