16. MILENIJUM

        Otvorićemo Bibliju u Apokalipsi Jovana Bogoslova ili Otkrivenju Jovanovom, 20. poglavlje. Kao što znate, ovo je jedna mini serija od tri predavanja. Govorili smo o drugoj glavi Knjige proroka Danila, govorili smo o toj proročkoj panorami koju nalazimo u tom poglavlju; to je fantastična panorama koja proriče budućnost. Zatim smo govorili o Hristovom drugom dolasku iz perspektive novozavetnih biblijskih pisaca i čitali smo reči samoga Isusa Hrista, a večeras imamo jedan težak tekst pred nama. Dakle, kao što Pavle reče: "Potrebno je da upregnemo bedra uma svojega", da pokušamo da uđemo u jedan malo teži tekst, u želji da ga razumemo.

        Prvi put ćemo ući u ono što nazivamo "simbolički spisi", dakle tekstovi koji su pisani simboličkim jezikom. Knjiga Otkrivenje Jovana Bogoslova je pisana simboličkim jezikom. Postoji mnoštvo simbola koje ćemo mi u ovom predavanju pokušati da razumemo i da tumačimo. I zaista, potrebno je vreme koje čovek mora odvojiti da bi ušao u tajne ove knjige. Zanimljivo je da reč "apokalipsis", to je originalni naslov Otkrivenja Jovanovog, znači "otvoriti". To je otvorena knjiga. Što se tiče samih simbola koji se nalaze i u knjizi Otkrivenje i u Knjizi proroka Danila, ja sam ovo ponovio i ovde ću još jednom ponoviti: simbole mi ne smemo tumačiti proizvoljno. Njihovo tumačenje mora proizaći iz samoga teksta, iz konteksta. Simboli su vrlo često objašnjeni na drugim mestima, oni ključni. Neki put je potrebna logika koju moramo upotrebiti da bismo razumeli simbole koji se tu nalaze. Ustvari, tekst koji čini jednu celinu, koju ćemo ovde proučavati, mi ćemo jednostavno čitati tekst i tumačiti ga, nalazi se od 19. glave, 11. stiha do 21. glave, 8. stiha. Dakle to je jedna celina. Dozvolite takođe da kažem da poglavlja i stihovi, kako je naša Biblija podeljena, nisu postojali u originalnom tekstu. Ovi stihovi i poglavlja, ova podela koju mi nalazimo u našem tekstu, datira iz mnogo kasnijih vekova. Ova podela je načinjena da bismo mogli bolje da se snađemo u biblijskom tekstu. Međutim, misaona celina za večeras, dakle, nalazi se u Otkrivenju Jovanovom 19. glava, 11. stih do 21. glave, 8. stiha. Pre nego što čitamo ovaj tekst, dozvolite mi da pokušam da rezimiram ovaj tekst i da vam otprilike kažem šta on u sebi sadrži, a vi me onda kontrolišite kada budem čitao tekst, da li je ovo u redu.

        Tema za ovo predavanje jeste "Milenijum". Izraz "milenijum" ne postoji u Otkrivenju kao takav. Međutim, postoji period koji se naziva "hiljadu godina". U teologiji postoje različita tumačenja ovog milenijuma. Postoji pravac koji se naziva "premilenisti" ili "amilenisti", i onda "postmilenisti". Šta to znači? Neki smatraju da je ovaj period od hiljadu godina, hiljadugodišnje carstvo, već otpočelo krštenjem Konstantina Velikog. Na primer, to je učio sveti Augustin. Druga grupa smatra da će Hristos doći pre ovog perioda od hiljadu godina, zato se zovu premilenisti. Treća grupa hrišćana smatra da će Hristos doći posle hiljadugodišnjeg carstva. Na primer, crkva Jehovinih svedoka prihvata ovu teoriju. Neki drugi prihvataju neke druge. Teza koju ćemo mi ovde zastupati jeste "pre". Verujemo dakle da će Hristos doći pre početka milenijuma. Zašto? Videćete kasnije iz samoga teksta. E sad, ovo želim da zapamtite. Zamislite planetu Zemlju. Hristos dolazi, mi smo u prošlom predavanju govorili o Hristovom drugom dolasku. Kada Hristos bude došao, postojaće na ovoj Zemlji dve grupe ljudi među živima. Postojaće, na osnovu Biblije, pravednici i grešnici. Ne samo to, kada Hristos dođe, među mrtvima koji čekaju u svojim grobovima dan Hristovog dolaska, takođe će biti dve grupe ljudi. Biće takođe pravedni, koji su umrli u nadi i u čekanju Isusa Hrista, i biće takođe grešnici. Šta će se dogoditi kad Hristos bude došao, kakav će biti redosled događaja? Ja ću sada pokušati da vam objasnim, a kasnije ćemo čitati biblijski tekst i pokušaćemo da opravdamo ovo tumačenje.

        Kada Hristos dođe, Biblija kaže da će prvo mrtvi pravednici vaskrsnuti. To kaže apostol Pavle u Prvoj Solunjanima poslanici, 4. glavi. "Mrtvi u Hristu", da koristimo biblijsku terminologiju, to znači oni koji su umrli sa verom u Isusa Hrista, na osnovu Biblije će vaskrsnuti. Takođe, Biblija kaže da će se u tom trenutku živi pravednici "preobraziti", to je izraz koji Biblija koristi, ili "pretvoriti", kaže Karadžić na reči apostola Pavla. To znači, Pavle kaže, čitali smo u prošlom predavanju: "Ovo smrtno će se obući u besmrtno i ovo raspadljivo u neraspadljivo", i zajedno, na osnovu Biblije, će mrtvi pravedni i živi pravedni sa Hristom poći na neku drugu planetu. I tamo će biti, na osnovu Biblije, hiljadu godina. Dalje, u samom trenutku Hristovog dolaska, živi grešnici će biti ubijeni, kaže Biblija, slavom Hristovog dolaska, i oni će se pridružiti svojim kolegama mrtvim grešnicima. I oni će zajedno, dakle, hiljadu godina biti u grobovima, na osnovu Biblije. Ja vam govorim ono što piše u Bibliji. Možete verovati, možete imati kakav hoćete stav. Ovo je, dakle, redosled događaja. U isto vreme, ova planeta će biti u jednom totalno porušenom stanju. U prošlom predavanju smo čitali da, kada Hristos bude došao, da će se dogoditi jedna opšta kataklizma, da će doći do velikih poremećaja svuda. Na ovoj planeti, na osnovu Biblije, postojaće samo jedno živo biće. To živo biće će biti sotona, koji neće više imati koga da vara. U periodu od 1000 godina biće sam na ovoj porušenoj planeti i imaće priliku da razmišlja o svemu što se dogodilo u proteklih 6000 godina.

        Nakon hiljadu godina, Hristos ponovo dolazi i tada će se dogoditi drugo vaskrsenje. U Bibliji postoje dva vaskrsenja. Ko vaskrsava u prvom vaskrsenju? Pravednici. Ko vaskrsava u drugom vaskrsenju? Grešnici. Postoje takođe dve smrti u Bibliji. Postoji prva smrt, koja je smrt svih nas. Svi umiremo. Međutim, postoji druga smrt koja je večna smrt. Čitaćemo i to u ovom predavanju. Hristos kaže da postoji vaskrsenje pravednih i postoji vaskrsenje grešnika. Dakle, u prvom vaskrsenju će vaskrsnuti pravedni, u drugom vaskrsenju će vaskrsnuti svi grešnici. Zašto? Koja je logika? I tu postoje problemi u teološkom svetu. Da li je potrebno to drugo vaskrsenje ako su već mrtvi? Odgovor ozbiljnih teologa jeste: potrebno je, jer oni nikada nisu bili na sudu Božjem. Dakle, nakon hiljadu godina svi će oni vaskrsnuti i imaće priliku da izađu pred Boga i da im Bog objasni zašto će jednom zauvek nestati iz postojanja. To je sud Božji. Mnogi ljudi su umrli u prethodnim vekovima, a da nikada nisu izašli na sud Božji.

        Tada, posle hiljadu godina, će zlo jednom zauvek biti uništeno, i naša planeta, na osnovu Biblije, će biti obnovljena. Ne samo naša planeta, nego celi Sunčev sistem. I tada će, dakle, Bog stvoriti jedan novi svet, bez zla, i bez bolesti, i bez smrti. Čitaćemo taj tekst. Zašto je potrebno ovih hiljadu godina? Jedno tumačenje koje mnogi ozbiljni teolozi predlažu jeste sledeće: kod mnogih pravednih koji će živi dočekati Hrista ili mrtvi vaskrsnuti, neće svi njihovi mili i dragi biti tamo na nebu. Ja bih vas podsetio na jedan događaj. Kada je Bog želeo da uništi gradove Sodom i Gomor, da li se sećate, da li je Bog odmah uništio Sodom i Gomor, ili je pre toga satima razgovarao sa nekim? S kim je razgovarao? S Avramom. Zašto je bilo potrebno da razgovara sa Avramom? Da bi razumeo. Bog je došao tom vernom čoveku Avramu i kazao mu: "Slušaj, moram da uništim ovaj grad." A Avram kaže: "Zašto?" I postoji neka vrsta razgovora gde Bog objašnjava Avramu. I sutradan, kad je Avram došao i pogledao ove gradove koji su bili uništeni, on je razumeo, teška srca, ali je razumeo. Mnogi ljudi će krenuti sa Hristom na neku drugu planetu, na nebo, kao što kaže Biblija. Ali oni će poći sa tugom u srcu, biće potreban ovaj period da shvate pravdu Božju. U isto vreme, Bogu predstoji najteži zadatak u istoriji. A taj zadatak je da uništi deo svojih stvorenja. Bog želi da ovi ljudi budu živi svedoci celom svemiru, da svako ko je hteo, mogao je da se spase. Zato apostol Pavle kaže da ćemo mi suditi svetu. Pravednici će suditi. Čitaćemo taj tekst u Korinćanima poslanici, da ćemo mi učestvovati u sudu drugim ljudima. To je suština tog hiljadugodišnjeg carstva. Ovo je sad tumačenje. Hajde da idemo kroz biblijski tekst. Dakle, pratićemo postepeno biblijski tekst. Otkrivenje Jovanovo, dakle ovde se koristi simbolični jezik. Simbolika, ali koja je tako smisaona, koja je tako divna. Knjiga Otkrivenje i Knjiga proroka Danila su, po mom mišljenju, među najlepšim knjigama u Bibliji.

        Tekst kaže: "I videh nebo otvoreno, i gle, konj beo, i koji sedi na njemu zove se Veran i istinit, i sudi po pravdi i vojuje." Dakle prorok Jovan Bogoslov vidi otvoreno nebo. Zašto je otvoreno? Zato što neko dolazi sa tog neba. Vrata su otvorena, i taj neko se nalazi na belom konju. Ovo je simbol vrlo poznat jevrejskoj kulturi, on uvek podseća na vojskovođe koji su išli u rat. Obično u kulturama koje su se nalazile oko jevrejskoga naroda, vojskovođe su jahale na belom konju. I zato verovatno Jovan koristi ovaj simbol. Nebo je otvoreno, neko dolazi sa tog neba. U isto vreme, bela boja u Bibliji uvek predstavlja čistotu, pravdu, neko ko je pravedan dolazi sada na ovaj svet. Kakav je taj koji dolazi na belom konju? Pogledajte sada ove atribute: "veran". Kako se zove? Pogledajte: "Veran i istinit, i sudi po pravdi", i šta on radi u ovom trenutku? "Vojuje", to je sada ratnik koji dolazi, to nije više mala beba u Vitlejemu koja se rodila dve hiljade godina unazad. Prvi put kada je Hristos došao na ovaj svet, došao je kao mala beba. Međutim, sada on dolazi da sudi svetu, on dolazi kao veran i istinit. Videćete da postoji bezbroj poziva. Recimo u Apokalipsi Jovana Bogoslova opisano je da je narod Božji proganjan, hiljade ljudi su izgubili svoje živote zbog vere u Isusa Hrista. I postoje stalni uzvici: "Zašto, o Bože? Zašto ne sudiš, zašto ne učiniš kraj ovom zlu?!" Jovan ovde odgovara i kaže: doći će dan kada će nebo biti otvoreno, i kada će taj koji je veran i istinit, koji ne ostavlja svoj narod, i koji sudi, doći da vojuje na ovaj svet. Vojevaće po pravdi, i pogledajte dalje opis, simbolični opis.

        12. stih: "A oči su mu kao plamen ognjeni", na šta vas ovo podseća? Znači On sve poznaje, On poznaje ljudsku dušu, dubinu ljudske psihe i duše, On je u isto vreme kao vatra koja spaljuje trosku i ostaje samo ono što je čisto zlato. "I na glavi njegovoj krune mnoge", ovo je zanimljivo. Šta kruna predstavlja u Bibliji? Kruna predstavlja vlast. Ko je danas gospodar planete na osnovu Biblije? Hristos je kazao da je gospodar i knez ove planete sotona. Sada kada On dolazi da vojuje, kada je nebo otvoreno, po pravdi i istini, On ima krunu. Šta to znači? Da On dolazi da otme, iščupa, On je sada gospodar. Došao je kraj jednoj vlasti. "I imaše ime napisano, kojega niko ne zna do on sam." Ja sam čuo različite interpretacije šta znači ovo "niko ne zna ime do on sam". Čini mi se da je ispravno tumačenje to da On sad po prvi put dolazi u ulozi sudije na ovu planetu. On dolazi da sudi, ali i da spase svoj narod. Nikada ranije to nije radio.

        I zatim konačno 13. stih kaže: "I beše obučen u haljinu crvenu"; ja vas u isto vreme pozivam, mi ćemo u ovom tekstu čitati neke od najstrašnijih opisa koji postoje u Bibliji. Strašan opis, ja mislim da se i Hičkok možda nadahnjivao ovim scenama. Pogotovo su scene u Otkrivenju žive, pune nasilja. Videćete scenu koju nećete zaboraviti, ali koliko god vas molim, Bog je tako opisao. Zlo je strašno. Mi ćemo iz ovih scena saznati da je zlo toliko strašno, da će doći dan kada će ono morati da bude iskorenjeno. Kada sam ja prvi put čitao scenu koju ćemo sada videti, u sebi sam to preživljavao, i podsećalo me je zaista na neke filmove koje je Hičkok snimio. Strašne scene. Ali verujem da se Bog koristio ovim scenama da bi opisao ljudima strahotu ljudskoga zla i realnost toga da će doći dan kada će zlo morati da bude uništeno jednom zauvek. 13. stih kaže: "I beše obučen u haljinu crvenu od krvi, i ime se njegovo zove Reč Božja." Krenućemo za trenutak u Knjigu proroka Isaije, 63. poglavlje. Otkud sada haljine, ove haljine crvene od krvi? Mi pokušavamo da nađemo paralele u Bibliji. Biblija je jedna jedinstvena celina, fantastična celina. U njoj jedna vrsta tekstova objašnjava drugu. Knjiga prorka Isaije, 63. glava, 2. stih: "Zašto ti je crveno odelo i haljine, kao u onoga koji gazi u kaci? Gazih sam u kaci, i niko između naroda ne beše sa mnom, ali ih izgazih u gnevu svom i potlačih u ljutini svojoj, i krv njihova poprska mi haljine i iskaljah sve odelo svoje." Slika je strašna. Ova slika je uzeta iz jevrejskog običaja: kada se pravilo vino ljudi su gazili u kacama, i verovatno je njihovo odelo bilo puno tog grožđanog soka.

        Ovde je slika i reč o sudu Božjem, o poslednjem sudu Božjem. Hristos sebe upoređuje sa onim koji gazi u kaci, ali tu nije više grožđe, tu je sada krv. Jer tekst kaže: "I beše obučen u haljinu crvenu od krvi, ime se njegovo zove Reč Božja." Zašto se njegovo ime zove "Reč Božja"? Zato što će merilo po kome će suditi ljudima biti Reč Božja. Zato ja u svakom predavanju kažem: čitajte ovu Knjigu, tu su merila i aršini. 14. stih: "I vojske nebeske iđahu za njim na konjima belim, obučene u svilu belu i čistu." "Vojske nebeske", većina biblijskih komentatora smatra da su to anđeli koji su kao neka vrsta pratnje Isusa Hrista. I oni su obučeni u svilu belu i čistu. Čista i bela svila su simbol u Bibliji čistote, pravde, istine, ljubavi, mira.

        15. stih: "I iz usta njegovih iziđe mač oštar", evo sada onoga koji gazi u kaci, "da njime pobije neznabošce, i on će ih pasti palicom gvozdenom, i on gazi kacu vina srdnje i gneva Boga svedržitelja." Često većina ljudi na ovoj planeti zamišlja Boga kao nekog dobrog dedicu koji sedi u nekom kraju svemira i koji prašta sve ljudske grehe. Istina je da On prašta grehe. Bog je milostivi Bog. Osnovna osobina Boga jeste ljubav. Ali koliko god je to istina, istina je i to da je Bog pravedni Bog i da će On suditi po pravdi. Postoji dan sudnji, kada će Bog suditi stanovnicima ove planete. To je isto biblijska istina i ne smemo je zaboraviti. I bilo bi nepošteno prema Bibliji da sada ja kažem: "Dragi prijatelji, sve će biti u redu, nemojte se brinuti, ostanite kakvi ste, sve će Bog oprostiti." To nije biblijski stav. Biblijski stav je: postoji Bog ljubavi, ali Bog koji će suduti po pravdi i istini, Bog koji daje život, ali Bog koji želi da odstrani zlo iz svemira, i svi oni koji su se stopili sa zlom, svi oni koji su se sjedinili sa zlom, svi oni koji su izgradili sotonski karakter u svom biću, oni će jednom zauvek nestati. 16. stih kaže: "I ima na haljini na stegnu svome ime napisano: Car nad carevima i gospodar nad gospodarima." To je sada onaj koji ima krunu, On je sada car, ne postoji više neko drugi ko je knez ovoga sveta, ime koje On nosi jeste Car nad carevima i gospodar nad gospodarima. Pogledajte imena koja Hristos nosi u ovom tekstu. Hajmo od 11. stiha da vidimo koji su atributi koji se pripisuju Hristu. Da li ste zapazili? Prvi: veran, pa istinit, zatim pravedan, odlično, vojuje po pravdi, zatim On je Reč Božja, odlično, i naravno Car nad carevima i gospodar nad gospodarima.

        17. stih: "I videh jednoga anđela gde stoji na suncu i povika glasom velikim govoreći", ovo je sada strašna scena, "svim pticama koje lete ispod neba." Pre nego što čitamo šta je taj anđeo kazao, pretpostavljaju biblijski komentatori da je to neko kao u starim narodima, gde je postojao vojskovođa, a pored njega je stajao njegov glavni general. To je neko, jedan anđeo koji stoji pored Hrista, "stoji na suncu". Ja sam proveravao, grčki tekst izgleda više kao da je on obasjan suncem, a ne da stoji na suncu. Drugi prevodi idu u tom smeru, a pored toga on je i pored Hrista. Sigurno je da je Hristos svetlost, jer kaže: "Oči su mu kao plamen ognjeni." I šta kaže taj moćni anđeo koji stoji pored Hrista? Ovo je sada strašan opis. On je svim pticama ispod neba kazao: "Dođite i skupite se na veliku večeru Božiju, da jedete mesa od careva, i mesa od vojvoda, i mesa od junaka, i mesa od konja i od onih koji sede na njima, i mesa od svih slobodnjaka i robova, i od malih i od velikih. I videh zver i careve zemaljske i vojnike njihove skupljene da se pobiju sa onim što sedi na konju i s vojskama njegovim. I bi uhvaćena zver, i s njom lažni prorok koji učini pred njom znake kojima prevari one koji primiše žig zverin i koji se poklanjaju ikoni njezinoj. Živi biše bačeni oboje u jezero ognjeno, koje gori sumporom. A ostali biše pobijeni mačem onoga koji sedi na konju, koji iziđe iz usta njegovih, i sve se ptice nasitiše od mesa njihova."

        Strašan opis. To je taj po meni najstravičniji opis, čini mi se u celom Otkrivenju Jovanovom. Hajmo da kažemo nekoliko reči. Dakle to je sud Božji, scena je puna nasilja, puna krvi, puna strahote. I vi shvatate 18. stih, ne želim da ga tumačim, možda da kažem nešto o 19. stihu. "I videh zver i careve zemaljske". U Otkrivenju Jovanovom i u Danilu, zver, videćete kasnije iz različitih tumačenja, predstavlja otpalu hrišćansku crkvu, crkvu koja više nije sledila reč Božju, crkvu koja ratuje i vojuje po svojim vlastitim nahođenjima, crkvu koja bi trebala da ljudima objavljuje Hrista i reč Njegovu, ali koja se bavila drugim problemima u istoriji. Tekst kaže: "Zver i careve zemaljske i vojnike". Ja sam u prošlom predavanju govorio da postoje čvrsta biblijska proročanstva da će pred Hristov drugi dolazak doći do koalicije između svetovne i duhovne vlasti, i da će pravi hrišćani biti progonjeni. Ali Biblija kaže: "Doći će dan kada će svi oni biti uništeni."

        Zatim u 20. stihu: "I bi uhvaćena zver i sa njom lažni prorok", o tom simbolu ćemo kasnije govoriti. Smatra se da je ovde reč o protestantizmu u celini, jer protestanti, kada su došli na ovaj svet, su reagovali protiv zloupotreba katoličke crkve. Veliki su bili ljudi Žan Kalvin, Urlih Cvingli, Martin Luter, ipak su izmenili Evropu, doneli slobodu nauci i svemu ostalom. Ali ako danas pogledate mnoge protestantske crkve, videćete da stvari ne idu. I oni su zaboravili reč Božju, ali o tom potom. I tekst kaže: "I živi biše bačeni oboje u jezero ognjeno koje gori sumporom." Međutim, 21. stih kaže: "A ostali biše pobijeni mačem." "A ostali", to jest niko nije zaboravljen, niko, niko ne ostaje. I onda sledi 20. poglavlje, to je samo nastavak. "I videh anđela gde silazi s neba, koji imaše ključ". Mi sada vidimo osobu, Hrista, koji ima krunu na glavi, koji je nazvan Car nad carevima, koji ima sad još jedan elemenat koji pokazuje da je On gospodar ove planete, to je simbol ključa. Sada Hristos ima ključ od bezdana. "Bezdan" je ovde jedna stara reč koja označava ovu planetu Zemlju. Zanimljivo je da kada čitate Prvu Mojsijevu, 1. glava, 2. stih, da li se sećate šta tamo piše? "U početku stvori Bog nebo i zemlju, i zemlja beše ...", kakva? "Bez obličja i pusta." Ovaj izraz "bez obličja i pusta" vrlo je sličan ovoj reči koju ovde nalazimo, "bezdan", u originalnom tekstu. To je, znači, pre nego što je Bog stvorio ovu Zemlju. Posle šest hiljada godina greh je ovu planetu pretvorio ponovo u "tohu vabohu". Pre nego što je Bog oblikovao ovu Zemlju, ona je bila "tohu vabohu", "bez obličja i pusta". Ali On je stvorio jednu divnu planetu. Ona je postojala šest hiljada godina u tom stanju, i posle šest hiljada godina, kada je prorok pogledao, ona više nije ličila na onu divnu planetu koja je izašla iz Božjih ruku, ona je ponovo bila bezdan, bez obličja i pusta, "tohu vabohu". "I verige velike u ruci svojoj", znači taj anđeo koji silazi, Hristos, ima ključ sada, on je gospodar, car nad carevima, i on ima verige velike. Verige su dakle simbol moći. Na drugom mestu stoji "lanac". Nebo ima potpunu kontrolu.

        I šta će uraditi taj anđeo? "I uhvati aždahu, staru zmiju, koja je đavo i sotona, i sveza je na hiljadu godina." Evo prvi put se ovde susrećemo sa milenijumom. "I u bezdan baci je, i zatvori je, i zapečati nad njom", znači, u bezdan. Smatra se da je to ova planeta, kao i u prvom stihu, "i zatvori je". Hrišćanski teolozi smatraju da je od stvaranja sveta pa sve do Hristove smrti na krstu Golgote sotona mogao da obilazi i druge planete u svemiru. Zašto to znamo? U Knjizi o Jovu stoji da se Bog sastao sa svojim anđelima, sa svojim bićima, i da je među njih došao i sotona. Zato hrišćanski teolozi pretpostavljaju da je od pada čoveka u greh pa sve do Hristove smrti na krstu Golgote sotona mogao da obilazi i druge planete u svemiru. Ali posle toga, kada su stanovnici celog svemira videli kuda vode rušilačke aktivnosti sotone, onda mu je bio zabranjen pristup na nebo, i bio je ograničen samo na ovu planetu.

        Sada, kada Isus Hristos bude došao na ovu planetu, On koji ima ključ od bezdana, tekst kaže da će sotona takođe biti samo na ovoj planeti u toku od hiljadu godina. To je ono što smo pročitali. Hajmo dalje, "u bezdan baci je, i zatvori je, i zapečati nad njom". "Zapečati", možda se misli kao kad je Hristos bio u grobu, grobovi su obično bili zapečaćeni, znači, ograničena sloboda tog bića. Zašto zapečati? "Da više ne prelašćuje narode". Šta znači ovo "prelašćuje"? Da više ne vara, znači. Do tada je varao, ali doći će dan kada će Car nad carevima, onaj koji je prav i istinit, koji vojuje po pravdi, koji ima ključ i krunu na glavi svojoj, zaustaviti varanje i laž na ovoj planeti, "dok se ne navrši hiljadu godina." Znači biće period od hiljadu godina kada sotona više neće moći da vara narode. "I potom valja da bude odrešena na malo vremena." Kada će to biti? Kada će sotona biti odrešen na malo vremena? Posle hiljadu godina, kada Hristos, videćete kasnije, bude došao sa svim svetima na ovu planetu, kada bude bilo drugo vaskrsenje, on će ponovo imati, bar za trenutak, nekog koga će varati. Ja sam čitao jednog autora koji smatra da će veliki vojskovođe, koji su bili žedni krvi, kao što je Napoleon, kao što je Hitler, kao što su drugi, biti njegovi najbliži saradnici. O tome ne znam, ali ostaje da vidimo kada Hristos dođe.

        I onda, četvrti stih nam pokazuje jednu drugu scenu sada. Tekst kaže: "I videh prestole", čega je simbol presto ili tron? Moći. "I seđahu na njima", ko to sada sedi na prestolima? "I dade im se sud", to su svi oni koji su progonjeni u toku vekova. Došao je dan kada će sud Božji biti opravdan. "Dade im se sud." Mala deca će prestati da budu ubijana i nevini će prestati da stradaju. "Dade im se sud." Ko su ti? "I dade im se sud, i duše isečenih za svedočanstvo Isusovo i za reč Božiju." Molim vas, zašto su poginuli ovi ljudi koji su poginuli? Na osnovu čega su oni izgubili svoje živote? Ovo bih želeo da zapazite. Prva reč je "za svedočanstvo Isusovo". Šta je to "svedočanstvo Isusovo"? To je sve ono što je Isus posvedočio. Znači, živeli su ljudi u toku vekova, ovde se kaže "duše", videćete kasnije koje su te duše, i oni su bili isečeni, ne za neke ljudske pameti i tradicije, nego za ono što je Hristos posvedočio. I šta još? I za reč Božju. Molim vas, zapamtite ove dve reči: svedočanstvo Isusovo i reč Božja, ono što je Hristos posvedočio, ono što je dao ljudima, i reč Božja koju je Bog dao. To je kriterijum kada Hristos po drugi put dođe.

        I onda dalje tekst kaže: "Koji se ne pokloniše zveri", ko je zver, šta smo kazali? Otpali religiozni sistemi ovoga sveta, koji više ne mere svoja verovanja po reči Božjoj i po svedočanstvu Isusovom. Vrlo jednostavno. "I koji se ne pokloniše zveri ni ikoni njezinoj." Šta je ikona, možda o tome kasnije. Postoje različita tumačenja, ali postoji jedno koje ću vam možda kasnije kazati, znači nešto što upućuje na tu zver. "I ne primiše žiga na čelima svojim i na ruci svojoj." Vrlo često ćete u Apokalipsi videti da Bog kaže da postoje ljudi koji su primili žig na čelo svoje ili na ruku svoju. Naime, kada bi rob pobegao u rimskom društvu, on bi kao kaznu, kada bi ga uhvatili, dobio užarenim gvožđem tzv. "stigmu", da mu se to više nikada ne dogodi. Jovan koristi ovu sliku i govori da će postojati dve grupe ljudi na ovoj planeti. Jedna grupa ljudi će primiti žig zveri na svoje čelo i na ruku svoju. Druga grupa ljudi će primiti pečat Božji na čelo svoje i na ruku svoju. Šta to znači?

        Ovde nije reč o bukvalnom žigu, molim vas, reč je o tome da će jedna grupa ljudi misliti, glava i čelo su simbol misli, kao što misli i otpalo hrišćanstvo. Ruka je simbol akcije, to znači da će raditi kao što rade oni koji ne slede Hrista. S druge strane, oni koji imaju pečat Božji, za njih će merilo biti reč Božja i svedočanstvo Isusovo. I šta će se sa njima dogoditi? Te duše isečene za svedočanstvo Isusovo, šta će se sa njima dogoditi? Poslednji red četvrtog stiha: "I oživeše i carovaše s Hristom hiljadu godina." Neki smatraju da su to duše koje su negde na nebu. Međutim, ovaj poslednji stih nam objašnjava koji su to ljudi. To su mrtvi pravedni, "i oživeše i carovaše s Hristom hiljadu godina." A šta kaže 5. stih: "A ostali mrtvaci ne oživeše dokle se ne svrši hiljadu godina. Ovo je prvo vaskrsenje." Znači postoji prvo i drugo vaskrsenje. I šta Biblija kaže? "Blažen je i svet", dakle, blago onom, kaže Biblija, "koji ima deo u prvom vaskrsenju, nad njime druga smrt nema oblasti." Šta to znači "nema oblasti"? Nema vlasti. Koja je druga smrt, da li se sećate? To je smrt za večnost. "Nad njima druga smrt nema oblasti, nego će biti sveštenici Bogu i Hristu, i carovaće s njim hiljadu godina." Da li vam je sad jasnije ono što sam tumačio na početku?7. stih: "I kad se svrši hiljadu godina, pustiće se sotona iz tamnice svoje." To je ono "biće odrešena na malo vremena". "I izići će da vara narode po sva četiri kraja zemlje", kao da će sotona još jedanput pokazati svoje lice. Ja sam imao različita mišljenja i dugo sam razmišljao, i sa profesorima svojim sam diskutovao, kakva je ta psihologija sotone, kako objasniti psihologiju tog bića, zašto za njega nema pokajanja, konačno? Imao sam prilike često da posmatram, to ima u Americi, posećuju različite ljude koji su ubice, koji su osuđeni na električnu stolicu, koji su ubili možda dvadeset, trideset ljudi i više. Više puta sam imao prilike da gledam intervjue sa tim ljudima. Utisak koji sam stekao jeste da zaista postoje bića na ovoj planeti koja u potpunosti nose lik sotone. On ide na električnu stolicu, ali vi ne vidite nijednu trunku pokajanja što je to učinio. Kako objasniti to? Zlo se ne može objasniti racionalnim kategorijama. Mi to ne možemo objasniti, ali ja verujem da postoje ljudi koji u potpunosti, i dan danas, odsjajuju lik samoga sotone. I tada sam bolje razumeo ovaj tekst. Kaže da će posle hiljadu godina izići da vara narode, ponovo će ih pozvati u boj. Koga to? "Goga i Magoga, da ih skupi na boj, kojih je broj ...", koliko će biti grešnika kada Hristos dođe? "Kao pesak morski."

        Ovde imamo dva misteriozna imena: Gog i Magog. Biblija kaže da će "izaći posle hiljadu godina, da vara narode po sva četiri kraja zemlje, Goga i Magoga", imamo sličnu reč, dakle narode koji predstavljaju neprijatelje Božje, "da ih skupi na boj, kojih je broj kao pesak morski." I šta će se dogoditi? "I iziđoše na širinu zemlje, i opkoliše oko svetih ..."; šta je to "oko"? To je grad; "... i grad ljubazni, i siđe oganj od Boga s neba, i pojede ih." Ovo je svršeno vreme, molim vas pogledajte ovo dobro, jer kasnije može biti problem. Ovde jasno kaže: "I siđe oganj s neba i pojede ih." Ovo je svršena radnja. To je završna faza takozvane "armagedonske bitke". Mnogi su razmišljali šta je "Armagedon". Armagedon ima nekoliko faza, ali ovo je završna bitka Armagedona. "Ar megido" znači "planina Megido". Međutim, nigde ne postoji ova planina Megido, zato mnogi smatraju da je ovo takođe misaona konstrukcija jevrejskih pisaca kojom su opisali poslednji sukob između dobra i zla. Mnogi se pitaju da li će to biti fizički sukob. Neki biblijski komentatori pre dve, tri godine, kada je bila bitka sa Irakom, naročito jedan poznati biblijski "stručnjak" je tada napisao: "Evo Armagedon je tu, oko nafte će biti, i severni car je Rusija", i različite špekulacije. Biblijski stav je: Armagedon je poslednji sukob između Boga, koji je simbol dobra, i svih drugih snaga. Kako čovek može ratovati protiv Boga? I ne može ratovati. Sve što može je da iskaže svoj revolt protiv Boga; Dakle ta poslednja bitka će biti uništenje zla.

        I evo šta se dogodilo, 10. stih: "I đavo koji ih varaše bi bačen u jezero ognjeno i sumporno, gde je zver i lažni prorok", i onda ovde postoji problem za neke, "i biće mučeni dan i noć va vijek vijeka." Pre toga piše: "pade oganj s neba i pojede ih". Ovde piše: "i biće mučeni dan i noć va vijek vijeka." Ja sam vam već govorio o ovom tekstu, da li se sećate? Uvek kada je Vuk prevodio, "biće mučeni va vijek vijeka", u grčkom tekstu stoji "u večnost" ili "za večnost", biće izmučeni jednom za celu večnost. Ja vam ponovo podvlačim činjenicu, ako prihvatite interpretaciju da će postojati večni pakao, onda morate prihvatiti dualizam, da postoje dva večna principa, da će kroz celi svemir, kroz celu istoriju svemira postojati zlo, i da će postojati dobro. Onda je persijsko tumačenje sasvim logično. Ali to nije biblijski koncept. Jer ako na jednom delu svemira verni uživaju u raju, a na drugom delu postoji pakao, onda je to neshvatljivo. Pored toga, ako se za grehe koje je čovek učinio u konačnom vremenu muči večno, i to je neshvatljivo. Dakle, smatram da je sasvim prihvatljivo na osnovu celog konteksta Biblije, da prihvatimo činjenicu da "eis ton aionon" znači "jednom za celu večnost". U protivnom, kao što sam kazao, postoje dva večna principa, što nije biblijski stav. Cela Biblija govori da zlo ima svoj kraj, i da mora imati svoj kraj.

        Šta dalje Biblija kaže?"I videh veliki beli presto", to je simbol pobede, "i onoga što seđaše na njemu". Ko je sedeo na tom belom prestolu? Isus Hristos. "I onoga što seđaše na njemu, od čijeg lica bežaše nebo i zemlja, i mesta im se ne nađe. I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom, i knjige se otvoriše, i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života, i sud primiše mrtvaci, kao što je napisano u knjigama, po delima svojim." Znači, neće Bog napamet suditi svetu. Ovde se koristi simbol knjige, prepuštamo to Njemu. Ovo je ljudski jezik koji nam jasno govori da Bog ima podatke o svakome od nas, i da će suditi po pravdi. I pogledajte 13. stih: "I more dade svoje mrtvace", znači ako je neko poginuo na moru, često kažu: "Šta će biti s njim?" Biblija kaže: "I more dade svoje mrtvace, i smrt i pakao", setite se uvek da ovde stoji "ad", mesto mrtvih, "i smrt i pakao dadoše svoje mrtvace, i sud primiše po delima svojim." Pogledajte ovaj 14. stih kako je divan: "I smrt i pakao bačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt. I ko se ne nađe napisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno."

        I onda, eksplozija života odjedanput. Završeno je sa zlom, i grob, i pakao, sve je to bilo bačeno i sve je izgorelo. I šta Jovan vidi posle toga? "I videh nebo novo i zemlju novu, jer prvo nebo i prva zemlja prođoše, i mora više nema", kaže Jovan. Šta to znači "mora više nema"? Ovde postoje različita shvatanja. Jedno od shvatanja jeste, vi znate da more danas zauzima dobar deo ove planete, možda i previše. Verovatno neće postojati u sadašnjoj formi. Možda je mnogo lepše da postoje mala jezera gde ćemo moći da se vozimo čamcima, a ne u ovakvom obliku. Postoji druga grupa komentatora koji smatraju sledeće: Jovan, kada je pisao ovo, bio je izgnan na ostrvo Patmos, blizu današnje Turske, dakle nedaleko od grada Efesa. Jovan je bio sam na ovom kamenitom ostrvu. Postoji i film koji je snimljen o Jovanu na ostrvu Patmosu. On je bio izgnan tu na ostrvu Patmosu, a njegovi prijatelji su bili u Efesu. U tom trenutku, more je za njega predstavljalo problem, prepreku da dođe do svojih milih i dragih. I Jovan kaže: "Na toj novoj Zemlji ni mora neće biti više." 2. stih kaže: "I ja Jovan videh grad sveti, Jerusalim nov, gde silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevesta ukrašena mužu svojemu. I čuh glas veliki s neba gde govori: 'Evo svetinje Božje među ljudima, i živeće s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov.'" Ovo je jedan od najlepših tekstova. Konačno Stvoritelj sa svojim narodom.

          I slušajte ovaj 4. stih, jedan od najlepših u celoj Bibliji: "I Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više, jer prvo prođe. I reče onaj što seđaše na prestolu: 'Evo sve novo tvorim.' I reče mi: 'Napiši, jer su ove reči istinite i verne.' I reče mi: 'Svrši se. Ja sam alfa i omega, početak i svršetak.'" Bog kaže: "Ja imam poslednju reč. Iako su hiljade ljudi nevinih stradali, ja imam poslednju reč." "Ja ću žednome dati iz izvora vode žive zabadava." U Bibliji je to česti termin, gde se kaže "žedan za Bogom", žedan za Božjom prisutnošću. Da li osećate nekada tu žeđ? Hristos kaže u Jevanđeljima: "Blago gladnima i žednima pravde." A ko je apsolutna pravda? Bog. Biti žedan Boga, to znači osećati se nelagodno bez Njega, težiti Njemu, i zato Hristos kaže: "Kada Bog bude stvorio novo nebo i novu Zemlju, ja ću žednome dati iz izvora vode žive zabadava." 7. stih: "Koji pobedi, dobiće sve, i biću mu Bog, i on će biti moj sin. A strašljivima i nevernima, i poganima i krvnicima, i kurvarima, i vračarima, i idolopoklonicima, i svima lažama, njima je deo u jezeru koji gori ognjem i sumporom, koje je smrt druga." Evo tog biblijskog teksta. Ali postoji nada, ne želim da završim sa mračnim rečima večeras. Biblija jasno kaže, i postoji nada da će Bog stvoriti novo nebo i novu Zemlju. Evo stiha koji vam ostavljam, pokušajte da ga naučite napamet jer je lak: "Koji pobedi dobiće sve, i biću mu Bog, i on će biti moj sin", ili moja kći. Koji pobedi dobiće sve.