17. PROROČANSTVO O 1260 GODINA

        U ovom predavanju ćemo proučavati Knjigu proroka Danila, 7. poglavlje. Tekst je vrlo poznat. Vi se sećate da smo čitali Knjigu proroka Danila, 2. poglavlje. Inače, Knjiga proroka Danila je tako pisana da u njoj postoje takozvani paralelni događaji. Mi smo čitali drugu glavu, a u ovom predavanju ćemo čitati sedmu glavu. Kako je istorija sveta predstavljena u drugoj glavi? Predstavljena je onim velikim likom, sećate se. U sedmoj glavi, koju ćemo ovde čitati, nalaze se paralelni događaji, opisana je potpuna istorija sveta. Međutim, u drugoj glavi, to je istorija sveta viđena očima jednog neznabožačkog monarha, jednog cara, jednog neznabošca. On je na istoriju sveta gledao kao na jedan sjajan lik koji je odsjajavao slavom, od koga su se ljudi plašili i bojali. Međutim, u 7. glavi, mi ćemo gledati istoriju sveta, istu istoriju sveta gledanu očima Božjim, kako Bog gleda na tu istu istoriju.

        Ono što je za jednog neznabožačkog monarha izgledalo kao jedan sjajan lik, ovde u 7. glavi, Bog će tu istu istoriju gledati i videće zveri, krvoločne zveri koje grabe svoj plen. Ovde u 7. glavi ćemo imati dodatne elemente. U 2. glavi istorija sveta se završila sa onim malim kamenom koji je niotkuda došao bez ruku. To je Hristov drugi dolazak. Ovde ćemo imati dodatne elemente koji su vrlo zanimljivi, i verujem dakle, da će istorija sveta postati još jasnija, kompletiraće sliku. Postoji i osma glava u Knjizi proroka Danila koja takođe sadrži paralelne događaje. Dakle, Danilo je sa različitih aspekata pokušao da opiše ovu istu realnost, to jest Bog preko Danila. Zato ćemo čitati ovo poglavlje i pokušaćemo da ga analiziramo. Ono što ja ne volim, mi ćemo ovde spominjati neke crkve, druge crkve. Ja nikada ne volim da govorim o nekoj crkvi ako nema tu ljudi koji mogu da se brane, da kažu: "To nije istina, vi govorite neistinu" i tako dalje. Zato ćemo pokušati da budemo objektivni. Danas je popularno govoriti protiv nekih crkava. Ja smatram da ne smemo dozvoliti toj euforiji da nas ponese, ali u isto vreme, svako ko čita pošteno Bibliju mora imati dovoljno moralne snage da kaže istinu. Zato, kad budemo čitali večeras ovo poglavlje, onda je dobro da pokušamo da shvatimo biblijski tekst na jedan ispravan način. Ja sam dobio nedavno komentar koji je Isak Njutn napisao o Knjizi proroka Danila. To je jedan zanimljiv komentar. Vi znate da je Isak Njutn bio veliki naučnik. On je proveo mnogo godina analizirajući ovu sjajnu knjigu, i pokušavao je da pronikne u njene simbole. Ja sam kazao da se Knjiga proroka Danila deli na dva dela, na prvi deo koji je istorijski, i drugi deo koji je proročki. Sedmo poglavlje je prvo poglavlje koje u sebi sadrži proročke elemente.

        Hajde da čitamo sedmu glavu: "Prve godine Valtasara cara Vavilonskoga usni Danilo san." Dakle ponovo je tu prorok Danilo, više to nije Navuhodonosor koji je car u Vavilonu, to je jedan drugi car koji se zove Valtasar, koji je ustvari bio poslednji car Vavilonske imperije. Danilo je usnio san i video je jednu utvaru ili viziju koju mu je Bog dao. I onda je napisao san i evo šta je on video, i kaže: "I pripovedi ukratko. Danilo progovori i reče: 'Videh u utvari svojoj noću, a to četiri vetra nebeska udariše se na velikom moru.'" Dakle Danilo vidi uzburkano more. Kako ćemo znati šta je more? Da li ćemo mi svojom vlastitom pameću reći "more u Bibliji predstavlja to i to"? Ne možemo to svojom pameću. Ja sam vam govorio o hermeneutici, koja je nauka tumačenja Biblije; mi moramo u samoj Bibliji pronaći odgovor na pitanje šta je to more. U Otkrivenju u 17. glavi, u 15. stihu, u poslednjoj knjizi, koja često kompletira Knjigu proroka Danila, piše sledeće: "I reče mi: 'Vode što si video, gde sedi kurva, ono su ljudi i narodi, i plemena i jezici.'" Dakle, šta voda predstavlja u Bibliji? Narode, plemena i jezike. Znači, sad se možemo vratiti nazad, u Danila 7. glavu. Danilo vidi veliko more. Možete zamisliti sebi scenu kako on gleda, Bog mu pokazuje jedno ogromno more, more koje predstavlja narode. Šta predstavljaju vetrovi koji duvaju na tom moru? Ponovo nam Biblija na to pitanje odgovara, to su kretanja tih naroda, politička zbivanja, ratovi. Dakle, more je uznemireno, ustalasano, narodi su u pokretu. To je ljudska istorija koja je puna ratova i mnogih drugih zbivanja. Ako želite da vidite tekst o tome, imate ga u Jeremiji 49,26 i tako dalje; tamo imate simbol vetrova.

        Treći stih: "I četiri velike zveri iziđoše iz mora, svaka drugačija." Dakle, Danilo vidi veliko more, vidi kako vetrovi duvaju, more je ustalasano, i sada vidi kako iz tog mora izlaze četiri zveri. Šta predstavlja more? Narode. Koga predstavljaju zveri? U istoj glavi mi ćemo naći odgovor, u 17. stihu: "Ove četiri velike zveri jesu četiri cara, koji će nastati na zemlji." Četiri cara, ili možemo reći četiri carstva, jer ćete videti kasnije iz teksta da je reč o carstvima. Recimo, vi znate da je Napoleon još kazao: "Država, to sam ja." Ili Luj XIV je kazao isto to. Znači, u ovom slučaju carevi su simbol carstva, i to ćete videti kasnije kada budemo čitali tekst. Znači ono što smo saznali odmah na početku jeste da je Danilo video veliko more, koje predstavlja narode, plemena i jezike, i video je kako iz tog mora izlaze četiri zveri. Koga predstavljaju zveri? Predstavljaju carstva koja će biti na Zemlji.

        Idemo da čitamo, prvo carstvo: "Prva bijaše kao lav, i imaše krila orlova"; kako je u drugoj glavi bilo predstavljeno vavilonsko carstvo? Zlatnom glavom. Kao što je zlato najvredniji metal, tako je lav car životinja. Vavilonsko carstvo je predstavljeno lavom. Međutim, nije bilo dovoljno da bude predstavljeno lavom, nego "lav koji ima krila." Šta krila predstavljaju u Bibliji? Krila predstavljaju brzinu osvajanja. Nije dovoljno što je lav, nego još ima krila koja mu pomažu da leti. Tako je predstavljeno vavilonsko carstvo, sećate se da je vladalo od 605. do 538. godine pre Hrista. "Gledah dokle joj se krila poskuboše", ovo je stari izraz, šta to znači "krila se poskuboše"? Nisu više bila u stanju da lete. "I podiže se sa zemlje i stade na noge kao čovek, i srce ljudsko dade joj se." Ovaj drugi deo stiha nije sasvim jasan komentatorima. Postoje različite interpretacije. Tamo gde nismo 100% sigurni, ja mislim da treba dati mogućnost da postoje različite interpretacije. Neki smatraju da je ovde reč o iskustvu cara Navuhodonosora koji je bio moćan car, ali koji je doživeo nešto strašno. O tome ćemo kasnije proučavati, kada budemo proučavali Knjigu proroka Danila. On je dobio jednu bolest, psihičku bolest, gde je mislio da je životinja. To je opisano u Knjizi proroka Danila, sami ćete to videti kada budemo čitali. Dakle neki smatraju da je to ono "poskubljenje krila"; ali kasnije je ozdravio i postao ponovo kao čovek, "i srce ljudsko dade joj se", on je ponovo dobio svoj presto. Drugi smatraju da je ovde reč o drugim carevima koji su vladali posle Navuhodonosora, koji su bili jako slabi. U svakom slučaju, ovaj drugi deo teksta ostavljam i vama da razmišljate o njemu. Ako je Njutn mogao, zašto mi ne bismo mogli, jel tako? Znači, prva zver je bila kao lav i ona predstavlja vavilonsko carstvo. Imala je krila koja predstavljaju brzinu osvajanja.

        5. stih: "Potom, gle, druga zver beše kao medved, i stade s jedne strane, i imaše tri rebra u ustima među zubima svojim, i govoraše joj se: ustani, jedi mnogo mesa." Kao što je u 2. glavi drugo carstvo bilo predstavljeno srebrom, tako u životinjskom carstvu posle lava dolazi medved. Međutim, postoje detalji, u tome je fascinantnost Biblije. "Medved koji stoji s jedne strane." Medved predstavlja svakako sledeće carstvo, medo‑persijsko. Međutim, u toj koaliciji između Miđana i Persijanaca, Persijanci su u početku slabiji, ali kasnije jači partner, i većina komentatora smatraju da "medved koji stoji s jedne strane" predstavlja koaliciju u kojoj su Persijanci bili jači partner. "Tri rebra u ustima svojim." Ja sam gledao mnoštvo slika. Znate šta su radili biblijski komentatori u prošlom veku? Oni su propovedali o ovome, jer ovo je fascinantno, videćete do kraja. Možda sada nećete uspeti da sve detalje shvatite. Međutim kasnije, kada budete čitali, vi ćete se uvek vraćati na ovo poglavlje. I sećam se jednog propovednika, sveštenika, koji je propovedao o ovome, i kada je govorio o lavu on je napravio od nekog papira, oni to zovu "papir muši", to je neki žvakani papir. U Holivudu su pravili te životinje, ali to je bio jako skup papir. Kaže, da bi napravio sve ove četiri zveri, trebalo je da proda kuću. I onda je propovedao o prvoj zveri kao lavu, i sakrio je ispod propovedaonice, i onda ju je izvadio i kazao: "Evo!" Onda je govorio o drugoj, medvedu koji drži tri rebra u ustima. I danas na univerzitetu na kome sam ja studirao postoje ove životinje koje su načinjene od tog žvakanog papira, vrlo lake kad ih dodirnete, ali vrlo lepo načinjene, slikovito. Ja obično ne koristim slike, ali postoji mnoštvo slika koje su načinjene o ovom materijalu. Dakle, prva zver predstavlja vavilonsko carstvo, medved predstavlja medo‑persijsko carstvo, "stoji s jedne strane" predstavlja koaliciju u kojoj su Persijanci bili jači partner; "tri rebra u ustima", smatraju komentatori, predstavljaju prve tri osvojene države koje su Miđani i Persijanci osvojili i postali svetska imperija. To je svakako carstvo koje je vladalo pre njih, to je Vavilon, zatim jedna druga država koja se zvala Lidija, i Egipat na jugu. Znači "tri rebra u ustima", na osnovu većine biblijskih komentatora, su tri osvojene države, to su Vavilon, Egipat i Lidija. Pokušajte da pratite. "Ustani i jedi mnogo mesa", smatra se da je ovo aluzija na svirepost Persijanaca i Miđana koja je bila nadaleko poznata. To je dakle druga zver, medo‑persijsko carstvo, od 538. do 333. odnosno 331. godine.

        6. stih: "Potom videh, i gle, druga, kao ris, imaše na leđima četiri krila kao ptica, i četiri glave imaše zver, i dade joj se vlast." Po čemu se leopard ili ris razlikuje od lava? Ljut je, brz je, možda je malo brži od lava. Međutim, da bi se naglasila brzina osvajanja, koliko je lav imao krila? Imao je dva. Koliko ris ima krila? Četiri. Dakle, da bi se naglasila brzina osvajanja tog carstva, onda se kaže "ris", pa još ima četiri krila. Da li znate da nikada niko, takoreći u istoriji, nije osvojio celi onaj ondašnji poznati svet kao što je to učinio Aleksandar Makedonski? Četiri krila, brzina osvajanja. I onda sledeći tekst kaže: "I četiri glave imaše zver, i dade joj se vlast." "Četiri glave", smatraju biblijski komentatori, ustvari predstavljaju četiri generala. Kada je Aleksandar Makedonski umro u Vavilonu, vrlo mlad, njegova četiri generala: Kasander, Lizimah, Ptolomej i Seleuk, su preuzeli njegovo carstvo. Ptolomejci su ostali u Egiptu i Palestini, Seleuci su ostali u Siriji, takođe i delu Palestine, a Kasander i Lizamah su podelili Makedoniju i Aziju. To je treća zver.

        Sve dosadašnje zveri možemo objasniti zoološkim kategorijama. Međutim, ova četvrta o kojoj ćemo čitati je vrlo čudna, i zato umetnici kad su je slikali nisu znali kako da je opišu i naslikaju. Slušajte kako je opisana ova četvrta zver: "Potom videh u utvarama noćnim, i gle, četvrta zver, koje se trebaše bojati ...", koga predstavlja ova četvrta zver, da li već znate? Rimsko carstvo. "Koje se trebaše bojati, strašna i vrlo jaka, i imaše velike zube gvozdene, jeđaše i satiraše, i gažaše nogama ostatak." Da li vas ovo podseća na gvozdene noge u liku, da li se sećate? "I razlikovaše se od svih zveri pređašnjih, i imaše deset rogova." Kao što je rimsko carstvo predstavljeno gvožđem u onom liku, tako je ovde ta zver čudna, strašna, jaka, "imaše jake zube gvozdene, jeđaše, satiraše, i gažaše nogama ostatak, i imaše deset rogova". Moja namera nije u ovom predavanju da vam govorim o ovim carstvima, jer sam govorio o tome u drugim predavanjima. Cilj je ono što sada sledi. Kada se raspalo Zapadno rimsko carstvo, na teritoriji Zapadnog rimskog carstva, zanimljivo je, zato je ovaj detalj vredan pažnje, stvorene su, ni manje ni više, deset država. Dakle, na toj teritoriji, kada je propalo Zapadno rimsko carstvo, 476. godine naše ere, nastalo je deset državica. Ovde se kaže da su to deset rogova. Rog u Bibliji predstavlja vlast, moć. Dakle, koje su to države? To su bili: Alemani, Franci, Burgundi, današnja Nemačka, Francuska i druge države, Španija, i tako dalje. Dakle, to su tih deset rogova. Biblija kaže, ovo je pisano, vi znate, u 6. veku pre Hrista, "imaše deset rogova."

        Međutim, šta se zbiva? Osmi stih: "Gledah rogove, i gle, drugi mali rog izraste među onim, a tri prva roga iščupaše se pred njim, i gle, oči kao oči čovečije behu na tom rogu, i usta koja govorahu velike stvari." Ovo je već zanimljivo. Dakle, pojavljuje se jedan mali rog. Tri prva roga su se isčupala pred njim, vreme njegove pojave jeste u vreme kada su već postojali deset rogova. Tri prva roga se isčupaše pred njim, iako izgledaše mali. Međutim, ne samo to. "Gle, oči kao oči čovečije bijahu na tom rogu, i usta koja govorahu velike stvari." Mi za sada ne znamo ko je ta sila, međutim, dozvolite da čitamo dalje tekst, i onda ćemo polako objašnjavati. Pre nego što idemo dalje, videćete da u ovoj sedmoj glavi postoje pokreti. Od drugog do osmog stiha scena se zbiva na Zemlji. Zatim deveti i deseti stih, scena se zbiva na nebu. Tu je sud. Zatim 11. i 12. stih, ponovo se scena zbiva na Zemlji. Zatim dalje, 13. i 14. ponovo na nebu. Samo da vidite da je ovo dobro strukturirano poglavlje koje ima svoje pokrete. Hajmo da čitamo dalje tekst postepeno, i da vidimo tumačenje koje daje sam Danilo. Ono što znamo za sada jeste da je postojalo prvo carstvo, drugo carstvo, treće carstvo, grčko‑makedonsko, četvrto carstvo, rimsko carstvo. Znamo da su posle raspada tog rimskog carstva nastale deset državica, ali kada su one nastale pojavio se jedan mali rog, "imaše oči kao oči čovečije, i imaše usta koja govorahu velike stvari", i pred njim su se iščupala tri roga. Koja je ta sila ili moć koja se pojavila na ovoj teritoriji Evrope posle raspada paganskog Rima?

        9. stih, scena se zbiva na nebu, o ovom sudu ćemo govoriti i kasnije: "Gledah dokle se postaviše prestoli, i starac sede", starac ovde predstavlja Boga, "na kom beše odelo belo kao sneg, i kosa na glavi kao čista vuna", ovo su antropomorfizmi, pokušaj da se opiše Božja ličnost, "presto mu beše kao plamen ognjeni, točkovi mu kao oganj razgoreo. Reka ognjena izlažaše i tečaše ispred njega, tisuću tisuća služaše mu, i deset tisuća po deset tisuća stajahu pred njim; sud sede i knjige se otvoriše." Ovde je opisan dakle Bog koji je sudija sveta. O kom delu suda je reč, o tome treba posebno govoriti; ja verujem da sud ima nekoliko delova. Kad Hristos bude došao na ovu Zemlju znaće se tačno ko će biti spašen, ko neće biti spašen. Zato se u Bibliji govori o takozvanom "pre‑sudu", koji prethodi Hristovom dolasku, koji je već otpočeo na nebu, na osnovu biblijskih proročanstava. O tome ćemo govoriti uz proročanstvo o 2300 godina. Ovaj deo teksta verujemo da se odnosi na taj sud koji prethodi Hristovom drugom dolasku. Međutim, 11. stih kaže: "Tada gledah radi glasa velikih reči koje govoraše onaj rog, i gledah dokle ne bi ubijena ona zver i telo joj se raščini i dade se da izgori ognjem." Ovde je sada rog poistovećen sa zveri. Velike reči je govorio taj rog. I onda 12. stih kaže: "I ostalim zverima uze se vlast, jer dužina životu beše im određena do vremena i do roka." I onda je kraj istorije sveta u 13. stihu: "Videh u utvarama noćnim, i gle, kao sin čovečiji ...", ko je sin čovečiji u Bibliji? Isus Hristos. 40 puta je Isus Hristos na sebe primenio ovaj izraz "sin čovečiji". "Sin čovečiji iđaše na oblacima nebeskim, i dođe do starca", starac ovde predstavlja Boga oca, "i stade pred njim. I dade mu se vlast i slava i carstvo da mu služe svi narodi i plemena i jezici, vlast je njegova vlast večna, koja neće proći, i carstvo se njegovo neće rasuti." Ovde je opisano sve, vidite. Opisana je prva zver, druga zver, treća zver, četvrta zver, deset rogova, mali rog, sud Božji, kraj istorije, Hristos prima vlast. Cela istorija je ovde opisana. Međutim, mi u ovom trenutku još ne razumemo tačnu interpretaciju teksta.

        U 15. stihu kaže ovako: "Meni Danilu prenemože duh moj u telu mom, i utvare glave moje uznemiriše me." Dakle ova vizija ga je uznemirila. "Pristupih k jednome od onih koji stajahu onde", verovatno nebeskom biću, anđelu, "i zamolih ga za istinu od svega toga. I progovori mi i kaza mi šta to znači." Evo sada tumačenje, u samoj Bibliji, vrlo jasno i jednostavno, fascinantno. Evo šta anđeo kaže Danilu sada: "Ove četiri velike zveri jesu četiri cara", ili kazali smo carstva, "koji će nastati na zemlji. Ali će sveci višnjega ...", ko su sveci višnjega? To je narod Božji, oni koji će biti spašeni; "... preuzeti carstvo, i držaće carstvo vavijek i dovijeka." Ovde je rezimirano sve ono što je rečeno. Ali 19. stih kaže: "Tada zaželjeh znati istinu o četvrtoj zveri, koja se razlikovaše od svih i beše vrlo strašna, i imaše zube gvozdene i nokte bakarne, i jeđaše i satiraše, a ostatak nogama gažaše. I o deset rogova što joj behu na glavi, i o drugom koji izraste i tri otpadoše pred njim, o rogu koji imaše oči i usta koja govorahu velike stvari i bijaše po viđenju veći od drugih." U početku smo shvatili da je to mali rog, i u teologiji je on poznat kao mali rog, međutim sada iznenada biblijski pisac kaže da je on veći od svih drugih. Na prvi pogled on je mali, ali u suštini on je veći od svih drugih. Šta je radio taj mali rog? "Gledah, i taj rog vojevaše sa svecima i nadvlađivaše ih." Koji su ti sveci, šta smo kazali? To je narod Božji, to su verni ljudi. Ovde u tekstu kaže: "Gledah i taj rog vojevaše ...", šta znači "vojevaše"? Ratovao je. "I nadvlađivaše ih.", dakle reč je o bukvalnom ubistvu, ratnoj pobedi i sl. 22. stih kaže: "Dokle dođe starac, i dade se sud svecima višnjega, i prispe vreme da sveci preuzmu carstvo." Znači, biće jedan period u istoriji čo večanstva kada će mali rog ubijati svece Višnjega, ali će postojati sud Božji, kada će Bog suditi i tom malom rogu.

        23. stih kaže, sad je objašnjenje, fantastično: "Ovako reče: 'Četvrta zver biće četvrto carstvo na zemlji, koje će se razlikovati od svih carstava, i izješće svu zemlju i pogaziti i satrti. I deset rogova jesu deset careva, koji će nastati iz toga carstva, a posle njih nastaće drugi, i on će se razlikovati od pređašnjih, i pokoriće tri cara.'" Sada, 25. stih je vrlo bitan: "I govoriće reči na Višnjega", znači protiv samoga Boga će govoriti reči, "i potiraće svece Višnjega, i pomišljaće da promeni vremena i zakone, i daće mu se u ruke za vreme i za vremena", ovde je u jevrejskom upotrebljen dual koji označava dva vremena, "i za po vremena." Koliko je to ukupno vremena? Tri i po vremena. Znači Bog će mu dati, tom malom rogu, da jednostavno govori protiv Boga, da ubija svece Višnjega, da pokuša da promeni vremena i zakone, i tako dalje. I sve će to on moći da radi u periodu od tri i po vremena. 26. stih kaže: "Potom će sesti sud, i uzeće mu se vlast, te će se istrebiti i zatrti sasvim." Istorijski gledano, koja je to sila, moćna sila, koja je nastala posle 476. godine na teritoriji bivšeg rimskog carstva, koja će kontrolisati događaje Evrope dugo, dugo vremena? Da li je postojala neka sila, neko carstvo, neka moć različita od drugih carstava?

        Hajde da još jedanput pokušamo da identifikujemo mali rog, da budemo sigurni. Ja sam kod sebe zapisao osam oznaka na osnovu kojih možemo identifikovati mali rog. Prvo: izašao je iz, ili posle četvrte zveri, znači posle rimskog carstva. Pojavio se takođe, posle drugih deset rogova, to piše u 24. stihu. Bio je mali kada se prvi put pojavio, ali sa vremenom postao je veći od drugih rogova. Trebalo je da pokori tri cara tako da, kada se pojavio, tri druga su bila isčupana pred njim. To je četvrti kriterijum. Peto: imao je oči kao oči čovečije i usta koja govore velike stvari, i govorio je reči protiv Višnjega, potirao je svece Višnjega, ubijao je, pomišljao je da promeni vremena i zakone, i sve to daće mu se u ruke za vreme, za dva vremena, i za pola vremena. Jedna jedina realnost, dragi moji prijatelji, koja može zadovoljiti identitet ove zveri, jeste hrišćanska crkva koja se uzdigla do religiozno‑političke vlasti posle pada rimskoga carstva, i koja je uživala jedan posebni uticaj na umove ljudi između 6. i 18. veka. Ja znam da sam vas sve šokirao, ja sam namerno kazao hrišćanska crkva, da li znate zašto? Zato što u tom periodu, to je bila rimsko‑katolička crkva, ali tada nije postojala pravoslavna crkva, nisu postojale protestantske crkve, postojala je hrišćanska crkva, tako da smatram da na taj prvi period i katolici i pravoslavci i protestanti moraju gledati kao na svoju istorijsku pozadinu. Vrlo je opasno govoriti o ovoj temi. Ja verujem da mnogi od vas pripadaju katoličkoj crkvi, dozvolite mi da kažem još nešto. U početku, hrišćanska crkva, kad kažem hrišćanska crkva mislim na crkvu u celini, je nosila naziv "katolička crkva". Izraz "katolička crkva" nije negativan u svom terminu. Da li znate šta znači reč "katolička"? Znači "univerzalna" crkva. Zato Ignacije Antiohijski recimo, naš čovek, tu sa istoka, on je prvi u svojim spisima koristio izraz "katolička", jer "katolička" znači "sveopšta" crkva Božja, univerzalna crkva. Međutim ono čemu mi možemo dati negativan prizvuk to je rimsko‑katolička crkva. Da li me razumete? Kad izrazu "katolička" dodate "rimsko", to je onda nešto sasvim drugo. To je prva misao. Ja bih kazao i ovo: u svakom slučaju, o malom rogu postoje interpretacije teologa koji nisu pravoslavci ni protestanti, nego koji su proistekli iz same katoličke crkve, na primer jedan od njih je Manuel La Kunca, jezuita iz Čilea, koji je napisao jednu knjigu, koji je prvi kazao: "Rimski biskup je mali rog." Međutim, ne treba uzeti jednu ličnost i reći: "Jedan papa je mali rog", treba govoriti uopšte o sistemu papstva kao takvom. Zašto? Ja ću polako pokušati da vam objasnim. Ali pre nego što kažem zašto verujem da je sistem papstva mali rog, vi to mnogo bolje razumete danas. Ako ne razumemo šta se zbiva iza političkih poteza sveta, onda ćete od danas mnogo bolje, ja verujem, razumeti ova biblijska proročanstva i današnje događaje.Pre nego što dođemo na tu negativnu stranu, dozvolite da kažem i sledeće: katolički univerziteti u tom periodu su bili baklja znanja iz prava, medicine i teologije. Većina katoličkih samostana su imali bolnice, i u to vreme jedine bolnice koje su vodile brigu o bolesnima, o siročadi i o starijim osobama. Jezik katoličke crkve je bio latinski, to je bila "lingva franka" za diplomatiju i trgovinu. Katolički misionari su širili hrišćanstvo u raznim područjima zapadne Evrope. Dakle i sam izraz nije nešto negativno. Međutim, vrlo brzo se katolička crkva pretvorila u policajca Evrope. Rimski biskup je delio i skidao krune. Ne samo to, svako ko se nije slagao sa zvaničnim stavom katoličke crkve morao je poginuti. To je takozvani "tamni srednji vek" koji je počeo negde 538. godine. Vi znate da je Konstantin bio poslednji car koji je vladao u Rimu. Šta se događalo? Dakle u Rim su različita varvarska plemena nadirala sa severa. Konstantin je smatrao da će osigurati sigurnost rimskoga carstva ako prestonicu preseli u Konstantinopolj, u Carigrad. Kada je jednostavno Konstantin prešao u Carigrad, u Rimu nije bilo nikog. Ko je bio jedina ličnost koja je trebalo da štiti taj narod? Rimski biskup. Postepeno, on počinje da uzima vlast u ruke. Kada je Atila došao da zapali Rim, da li znate ko je izašao da ga susretne? Rimski papa, koji mu je dao dosta novaca i ovaj se vratio. To je istina, to je istorijska istina. Dakle, postepeno, rimski biskup počinje da uzima vlast u svoje ruke.

        538. godine, zvanično, istorijski, on je proglašen ne samo religioznim vođom sveta, nego i političkim, svetovnim vođom. Da li znate da je delio krune carevima Evrope? Da li znate da je on i našem Nemanji dao krunu i krstio ga, je li tako? Ja imam neke primere koji pokazuju želju maloga roga da dominira svetskom politikom. Na primer, 1076. godine papa Grgur VII informisao je podanike Henrija IV, u to vreme imperatora Nemačke, da ako se Henrik ne pokaje za svoje grehe, oni nisu dužni da ga slušaju. I Henrik IV, koji je u to vreme bio najveći monarh Evrope, najmoćniji, morao je krenuti u hodočašće u Kanosu, jedan grad u Alpima gde se nalazio papa. Tri dana je najmoćniji monarh Evrope sa bosim nogama u snegu čekao da ga papa primi i da mu oprosti. Sledeći primer Grgura VII, papa Pije V 1570. godine napisao je spis "Onaj koji vlada na nebesima", i on je izjavio da je kraljica Engleske Elizabeta I jeretik i ona nema pravo da vlada, i da svim njenim podanicima zabranjuje poslušnost. Na Petom lateralskom koncilu, negde 1512. godine, Hristofer Marcelus je kazao papi, koji ga nije zato ukorio, sledeće reči, slušajte ove reči, zvanični rimsko‑katolički sastanak: "Ti si pastir, ti si lekar, ti si vladar, i konačno ti si drugi Bog na Zemlji(!)." Ja imam ove reči i na latinskom.

        Kada je u pitanju inkvizicija o kojoj je ovde reč: "Taj rog vojevaše protiv svetaca Višnjega i nadvlađivaše ih", ja sam uzeo podatke iz Nove katoličke enciklopedije. Inkvizicija je naročito bila razvijena u Španiji u srednjem veku i predstavlja najtamniji period istorije hrišćanske crkve. Ubijeno je, na primer, dve hiljade ljudi za pedeset godina u Holandiji, četiri hiljade ljudi u Francuskoj, u Parizu, za vreme Vartolomejske noći. U religioznom konfliktu, tzv. "tridesetogodišnjem ratu", inkvizicija ili svi oni koji su ratovali na strani inkvizicije su ubili negde oko osam miliona ljudi. Ja ovde imam lične podatke da su bili ubijeni svi oni koji se nisu slagali sa zvaničnim stavom crkve, kao na primer neki Džon Braun. Oni su pržili njegove noge pre nego što su ga spalili na lomači. Zatim, zabeležen je jedan drugi slučaj, Helen Štark. Stavili su je u džak zajedno sa malom bebom i bacili u vodu, gde je potonula. Zatim slučaj Vilija Fetija, zato što je saosećao sa svojim ocem koga su oni ubili, oni su ga držali svezanog za jednu ruku i jednu nogu nedelju dana. Pod uticajem nemačkih običaja i shvatanja, mučenja su upotrebljavana u periodu tog srednjeg veka. Kasnije je papa Inoćentije IV dozvolio upotrebu mučenja jeretika, dakle svih onih koji se nisu slagali sa zvaničnim stavom crkve, od strane civilnih vlasti; možemo nabrojati mnoštvo primera.

        Ovo mi je najmučnije, kad moram govoriti o nekome ko nije tu, ali vi koji ste pripadnici ove crkve, ja vas molim i želim ovo da kažem: u krilu katoličke crkve danas ima mnoštvo iskrenih hrišćana koji služe Bogu na najbolji mogući način. Ali kad govorimo o ovom problemu sa aspekta biblijskih proročanstava, onda moramo reći istinu, da je sistem papstva, takav kakav je bio, trebao da govori ljudima o Bogu, o Hristu, o potrebi da se ljudi pripreme za carstvo Božje. Umesto toga, crkva se bavi mnogo više politikom, oružjem, ubijanjem. Kada su ubijali negde inkvizitori, oni su kazali: "Pa tu ima i nevinih ljudi", a ljudi iz crkve su im kazali: "Ubijajte sve, Bog će poznati svoje." Kada o ovome govorim, ja govorim o svima nama. Vidite, ja ne želim da kažem: "Oni su samo loši." Potrebno je da se mi koji smo ovde naučimo od istorije, da su u ime Boga učinjena strašna zverstva, i kada pogledate racionalizam i ateizam koji se pojavio u 18. i 19. veku, negiranje Boga, odbacivanje Biblije, to je bila jedna prirodna reakcija protiv mračnjaštva i protiv religije koja više nije ni iz bliza bila religija koja je opravdavala ono što je trebala da uči.

        Ako danas pogledate događaje, ja verujem da ćete mnogo bolje razumeti situaciju danas, gde se isto crkva, bilo koja, molim vas, ali prvenstveno mislim sada na rimokatoličku crkvu, mnogo više bavi politikom nego objavljivanjem carstva Božjeg. Oni žele carstvo Božje da stvore na ovoj Zemlji. Ja imam knjigu koju sam doneo iz Amerike, koju je napisao neki Malakaj Martin, katolički profesor sa jezuitskog univerziteta u Rimu, koji je jasno izložio planove katoličke crkve, pre nego što se govorilo o novom svetskom poretku: rimska furija ima za cilj da vlada svetom. To nije cilj Hristove crkve, molim vas. Ko god, pazite, ko god od nas bi radio to isto, on pripada istom mentalitetu, istom. Lako je bacati ljagu na nekog drugog, ali mi moramo i to spomenuti. Ali znajte da svako od nas koji se, umesto da propoveda Hrista, umesto da govori o planu Božjem za spasenje ljudi, bavi stvarima koje nisu njegov posao, i svaka crkva čiji zadatak nije prvenstveno da ljude vodi Hristu i Bogu, nego se bavi drugim stvarima pod plaštom neke pobožnosti, pripada istom mentalitetu maloga roga, individualno i kolektivno.

        Tekst kaže: "I govoriće reči na Višnjega." Vi znate da postoje oproštajnice. U Bibliji piše da je Bog jedini onaj koji može oprostiti greh. Da li to stoji u katoličkoj crkvi? "Nije istina. Ako imate dosta novca, donesite, i ja ću vam oprostiti šta god hoćete. Platićete misu i gresi će biti oprošteni." Moramo biti vrlo pažljivi. "Govoriće reči na Višnjega", drugim rečima, jednostavno navodno on ima moć da oprašta grehe, on ima moć da spase. Postoji ona trostruka tijara, ona koju papa često nosi, koja znači da je on gospodar neba, Zemlje i podzemlja čak, znači smrti.Druga reč u 25. stihu kaže: "I potiraće svece Višnjega", i treća reč: "i pomišljaće da promeni vremena i zakone." Ja sam govorio o svetkovanju subote u nekom od prethodnih predavanja. Da li znate ko je izmenio zvanično subotu u nedelju? Evo, iz Katehizma katoličke crkve, u smislu pitanja. Pitanje glasi ovako, inače ovo se zove "Katehizam obraćenika u katoličku veru". Prvo pitanje: "Koji je dan subotnji dan?" Odgovor: "Subota je subotnji dan." 2. pitanje: "Zašto mi onda svetkujemo nedelju umesto subote?" Odgovor: "Zato što je katolička crkva prenela svetost subote na nedelju." Zvanični odgovor u Katehizmu katoličke crkve, molim vas. Ko je čovek, ko je crkva, ko ima moć da prenese svetost dana koji je Bog posvetio na neki drugi dan? I onda ćete reći: "Konačno, zar je bitno koji dan svetkujemo?" Bitno je. Jer prekršaj ili tvrdnja jedne crkve da ima moć da menja Bibliju vodi u inkviziciju. Zato je bitno da se striktno pridržavamo onoga što ja zapisano u Bibliji. Od onog trenutka kada neko smatra da ima moć da se udalji od biblijskog teksta i da ide svojim putem, to će vrlo brzo dovesti do stravičnih posledica. Zato, u prošlom predavanju smo čitali, oni koji su umrli i koji će biti spašeni, zašto su umrli, da li se sećate? "Za reč Božju i za svedočanstvo Isusa Hrista", znači ono što je Isus posvedočio, ono što je On kazao, jer sve drugo vodi u rat, u mač."Pomišljaće da promeni vremena i zakone", komentatori smatraju da je ovde reč pre svega o suboti, "i daće mu se", sve to će on moći da radi i da vlada, "u toku tri i po vremena." Hajmo za trenutak u Apokalipsu, koju smo sinoć čitali, 12. glavu; ovde je simbolika drugačija, ali je smisao vrlo sličan. Da samo kažem: žena u Bibliji, žena poštena, čista, predstavlja pravu Hristovu crkvu. S druge strane, bludnica predstavlja otpalu crkvu. Dakle, u Bibliji postoje, jasno, prava Hristova crkva, i postoji otpala crkva. I ovde je reč o progonstvu. Mi ćemo govoriti možda kasnije o ovom celom poglavlju. Uglavnom, 12. glava, 6. stih kaže: "A žena uteče u pustinju", reč je o pravoj crkvi koja je bila progonjena od inkvizicije, ona je pobegla u neka tajna mesta, "gde imaše mesto pripravljeno od Boga, da se onamo hrani hiljadu i dvesta i šezdeset dana." To je jedan tekst. Zatim, 14. stih: "I ženi dana biše dva krila orla velikoga da leti u pustinju na svoje mesto, gde će se hraniti vreme i vremena i po vremena, sakrivena od lica zmijina." Dakle, u Otkrivenju nalazimo takođe isti ovaj period. Žena uteče u pustinju i tamo će se hraniti tri i po vremena. Pogledajte sada dalje, ovde je reč o toj zveri, 13. glavu moramo detaljno proučavati, ne želim da počinjem ovde, jer u 13. glavi, na osnovu većine komentatora, reč je o saradnji katoličke crkve i Sjedinjenih Američkih Država. To su propovednici propovedali sto pedeset godina unazad, kada niko u to nije verovao. Mi danas živimo u tom vremenu. U "Velikoj borbi" ćete naći to opisano. Amerika je protestantska zemlja, niko to nije očekivao. Danas, nažalost, Amerika je produžena ruka i u uskoj je saradnji sa Vatikanom. Pogledajte drugi stih: "I zver koju videh beše kao ris, i noge joj kao u medveda i usta njezina kao usta lavova, i dade joj zmija", to je sotona, "silu svoju, i presto svoj." Sad je odjednom ovaj mali rog ovde opisan kao da ima karakteristike svih onih carstava, medved, ris, i tako dalje, sve ono najgore što je bilo.

        Pogledajte treći stih: "I videh jednu od glava njezinih kao ranjenu na smrt, i rana smrti njezine izleči se. I čudi se sva zemlja iza zveri, i pokloniše se zmiji, koja dade oblast zveri. I pokloniše se zveri govoreći: 'Ko je kao zver, i ko može ratovati s njom?'" Posle drugog svetskog rata, kada su Staljinovi generali govorili da dobro obrati pažnju na odnose sa Vatikanom, on je oholo kazao: "Kažite mi, koliko Vatikan ima divizija?" A general mu je odgovorio: "Nijednu, ali mu ne treba nijedna, jer je celi svet pod kontrolom Vatikana." "Ko je kao zver?" Mi sad vidimo neke konce koje povlači, "i ko može ratovati s njom?" 5. stih: "I dana joj biše usta koja govore velike stvari i huljenja, i dana joj bi oblast da čini četrdeset i dva meseca." Molim vas, ako uzmete jevrejsku godinu, princip tumačenja biblijskih proročanstava jeste da je jedan dan jednak jednoj godini. To je princip tumačenja. Mi ovde imamo 1260 dana. Ako uzmete jevrejski mesec od 30 dana, 42 meseca imaju 1260 dana, odnosno godina. Ako izračunate ovde tri i po vremena, ako kažete da je jedno vreme ‑ jedna godina, to je tri i po godine, a tri i po godine ponovo imaju 1260 dana. Zato se ovo proročanstvo zove "proročanstvo o 1260 god. dominacije malog roga". Kazali smo da je 538. godine rimski biskup dobio ne samo religioznu vlast nego i svetovnu vlast. Hajde da dodamo ovaj period od 1260 godina. Mi stižemo u 1798. godinu. Tada će, kaže, ovaj mali rog ili ova zver doživeti ranu smrtnu. Šta se tada dogodilo? Tada je Napoleon ratovao sa rimskim papom, i Napoleonov general Bertije je došao u Rim dok je papa služio misu, i odveo ga je u čuveno Avinjonsko ropstvo. Tada se širom Evrope mislilo da se papstvo više nikada, nikada, nikada neće oporaviti. I dugo vremena su postojali dvojica papa, jedan u Avinjonu, drugi u Rimu. Jedan je drugog nazivao "antihrist" i "mali rog". Međutim, Džon Viklif, koji je bio u Engleskoj, poznati reformator, kazao je: "I jedan i drugi su mali rog." Dakle, to je taj period papske dominacije.

        Kada je bio zarobljen rimski biskup, svi su mislili: "Gotovo je sa papstvom." Međutim, Biblija to nije kazala. Šta je kazala Biblija? "Zadobiće smrtnu ranu, i rana smrti njezine izleči se, i čudi se sva zemlja iza zveri, i pokloniše se zmiji", to je reč o sotoni, "koja dade oblast zveri." Doći će do izlečenja. I konačno, ako čitate videćete, doći će dan kada nećete moći ni kupiti ni prodati ako se ne poklonite zveri. Evo, to piše, možemo čitati, to je u Otkrivenju, u 13. glavi, 17. stih: "Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njezina. Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri: jer je broj čovekov i broj njezin šest stotina i šezdeset i šest." Šta znači broj 666? Ako pogledate kapu koju papa često nosi, videćete da na njoj piše "VICARIUS FILII DEI", što znači "zamenik sina Božjeg". U tom natpisu leži odgovor. Ako su vam poznati rimski brojevi lako možete izračunati: V=5, I=1, C=100, A,R=0, U=V=5, S=F=0, L=50, D=500, E=0; 5 + 1 + 100 + 1 + 5 + 1 + 50 + 1 + 1 + 500 + 1, i kad se sve to sabere dobijamo broj 666. Znači, svako slovo u natpisu na kapi koju papa nosi ima određenu vrednost u rimskim brojevima. Zbir tih brojeva, odnosno slova daje broj 666. Proročanstvo je zaista fascinantno.

          Zato je vrlo važno, dragi moji prijatelji, kakvi smo hrišćani, zato je vrlo važno da ostanemo na temeljima Božje reči iznad svega. Svako skretanje od Hristovog učenja je tragično za hrišćanstvo. Negde je Hristos kazao: "Mi smo so zemlji." Šta to znači? Svuda gde hrišćanin živi on bi trebalo da da ukus. Beznađe je svuda oko nas. Hrišćanin je onaj koji ima nadu u svojim grudima, koji zna u šta veruje, koji bolje razume istoriju ovoga sveta. Ili na drugom mestu Isus je kazao: "Vi ste svetlost svetu." Zato je vrlo važno da se i mi poučimo. Mi smo govorili o biblijskom proročanstvu o 1260 godina. Međutim, iznad svega je važno za nas koji živimo, ja verujem pri kraju istorije sveta, da budemo so zemlji. Za ono što su ljudi nekada radili, i ako i danas rade ‑ nose plašt hrišćanstva, a ustvari ne slede Hrista, da mi budemo drugačiji, uz Božju pomoć, naravno, vrlo skromno i ponizno.