19. BIBLIJSKI PRINCIPI ISHRANE

               U ovom predavanju ću imati pomoć lekara, specijaliste opšte medicine. Ja ću u prvom delu predavanja govoriti o principima zdravlja s biblijske tačke gledišta, a onda ću dati reč doktoru jer verujem da ste već svi po malo siti mene. To će biti lepo za promenu da čujete nekog drugog. Onda ću na kraju ja reći par reči. Za početak Jevanđelje po Marku, 2. glava: "I uđe opet u Kapernaum posle nekoliko dana, i ču se da je u kući. I odmah skupiše se mnogi tako da ne mogahu ni pred vratima da se sprate, i kazivaše im reč. I dođoše k njemu s uzetim koga nošaše četvoro. I ne mogući približiti se k njemu od naroda, otkriše kuću gde on bijaše, i prokopavši spustiše odar na kome uzeti ležaše. A Isus videvši veru njihovu reče uzetome: 'Sinko! Opraštaju ti se gresi tvoji.' A onde seđahu neki od književnika i pomišljahu u srcima svojim: 'Šta ovaj tako huli na Boga?' I odmah razumevši Isus duhom svojim da oni tako pomišljaju u sebi, reče im: 'Što tako pomišljate u srcima svojim? I šta je lakše? Reći uzetome: Opraštaju ti se gresi, ili reći: Ustani i uzmi odar svoj, i hodi? No da znate da vlast ima Sin čovečij na zemlji opraštati grehe.' Reče uzetome: 'Tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj, i idi doma.' I usta odmah, i uzevši odar iziđe pred svima tako da se svi divljahu i hvaljahu Boga govoreći: 'Nigda toga videli nismo.'"

        Dakle, scena se zbiva u jednom malom mestu koje se zove Kapernaum, Hristos se nalazio u kući jednog od svojih prijatelja, i odjednom svi su čuli da je Hristos u mestu. Tekst kaže da se toliko naroda sakupilo da nisu mogli na vrata svi da stanu, verovatno su glavom pokušavali da vide šta se zbiva. Hristos je sedeo u kući, verovatno je bilo toplo, vrućina, sparno, zagušljivo, ja pretpostavljam da su se unutra mešali različiti mirisi u toj maloj sobici. To je naročito smetalo farisejima, jer tekst kaže da su i "književnici" bili tu u toj sobici i slušali Hrista. Kad odjednom, dok su oni sedeli u sobici, a ono s plafona počinje prašina. I ne samo prašina, nego i delovi blata, pa ona trska, pada na sve njih. Svi su se sklanjali polako i odjednom tu pred svima njima, fariseji skandalizovani, pred sve njih tu u sredinu sobe ljudi su spustili jednog paralizovanog čoveka. Zašto su oni doneli ovoga čoveka? Da ga Hristos izleči, naravno. Međutim, koje su prve reči koje je Hristos uputio ovom čoveku? To je 5. stih: "A Isus videvši veru njihovu reče uzetome: 'Sinko! Opraštaju ti se gresi tvoji.'" Pa zar je ovaj čovek došao da mu Hristos oprosti grehe? Zar nije došao da ga Hristos izleči? Ovo je vrlo važan tekst koji pokazuje jednu veliku istinu, da Hristos povezuje duhovno i fizičko zdravlje čoveka.

        Postoje mnogi problemi koje čovek nosi u sebi, koji su posledica duhovne bolesti. Postoji uska veza između duhovne dimenzije čoveka i fizičkog zdravlja. Zato je Hristos prvo hteo da zadovolji duhovnu potrebu, on je najbolje poznavao šta se zbivalo sa ovim mladim čovekom. I prve reči koje je uputio ovom mladiću bile su: "Opraštaju ti se gresi." A kasnije, ljudi su kazali: "Ko si ti da praštaš grehe, jer to samo može Bog?" A On je kazao: "Šta je lakše, reči uzetome: 'Ustani i hodaj', ili 'Opraštaju ti se gresi'?" Šta vi mislite šta je bilo lakše reći? Lakše je bilo reći "Opraštaju ti se gresi." Međutim, Hristos je ovde zadovoljio dve potrebe ovog čoveka, i duhovnu potrebu, tu duboku potrebu. Juče mi je prišla jedna žena koja mi je kazala da je bila ateista dugo godina, da je dugo godina osećala prazninu, sve je izgledalo dobro, ali je postojala jedna praznina u duši, koju niko i ništa nije moglo da zadovolji. Hristos je znao da u duši ovoga čoveka je postojala duhovna praznina. Kada je ta potreba bila zadovoljena, onda Hristos kaže: "Ustani i hodi." I ljudi kažu: "Nidga toga videli nismo."

        Dakle, Jevanđelje je upućeno ljudima i govori o dve potrebe, fizičkim potrebama i duhovnim potrebama čoveka. Ove dve potrebe su usko povezane. Svi mi znamo: zdrav duh u zdravom telu. Zamislite čoveka koji ima uništeno telo i koji želi da služi Bogu. Postoji jedna uska veza, ja verujem da ćemo slušati o tome kasnije, između duha ljudskoga i ljudskoga tela.

        Idemo sada u jedan brzi maraton kroz Bibliju, da vidimo kakvu hranu je Bog dao ljudima da jedu, šta im je On to dao. Prva Mojsijeva, prva glava, 29. stih: "I još reče Bog: 'Evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme, to će vam biti za hranu.'" Ovo je Edemski vrt, to je ona idealna situacija kada su naši praroditelji bili u Edemskom vrtu. Koja je to hrana koju je Bog dao Adamu i Evi na samom početku? "Bilje što nosi seme", šta je to? Žitarice. I šta je drugo? "I sva drveta rodna koja nose seme." Voće. Prvobitna hrana koju je Bog dao našim roditeljima bilo je voće i žitarice. Posle pada u greh, u 3. glavi čitamo sledeći tekst, 18. stih: "Trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko." Jevrejski izraz koji stoji ovde odnosi se na povrće. Idealna hrana: voće, žitarice. Posle pada u greh Bog daje i dodatnu hranu, to je povrće. Idemo dalje kroz biblijski tekst. Posle potopa, to je Prva knjiga Mojsijeva, 9. glava, potop je uništio celu zemlju, sve je bilo uništeno, povrće, voće, nije bilo zelenila, i Bog se odlučio na jedan korak. Ja verujem da to nije bila idealna Božja volja, i Bog je to često činio u toku ljudske istorije. 1. Mojsijeva, 9. glava, 3. stih: "Što god se miče i živi, neka vam bude za jelo, sve vam to dadoh kao zelenu travu." Ovo se odnosi prvenstveno na životinje jer kaže: "Ali ne jedite mesa s dušom njegovom, a to mu je krv", o tome možemo kasnije govoriti. Na osnovu ovog teksta mnogi zaključuju da je Bog dao meso svih životinja, bez obzira koje vrste životinja. To nije istina. Zašto? Jer malo kasnije, taj isti Bog preko Mojsija je dao tačne principe koje meso od kojih životinja bi trebalo da jedemo, a koje ne bismo trebali.

        Treća knjiga Mojsijeva, 11. glava, sličan tekst se nalazi zapisan i u Petoj knjizi Mojsijevoj, u 14. glavi. Meso je, dakle, koja vrsta hrane po prioritetima? Četvrta. To nije idealna hrana koju je dao Bog ljudima da jedu. Ali evo ovde redosleda, i ja vas molim da ovo zapamtite. 3. knjiga Mojsijeva, 11. glava, 2. stih: "Kažite sinovima Izrailjevim i recite: 'Ovo su životinje koje ćete jesti između svih životinja na zemlji.'" Sada Bog klasifikuje. Tamo kaže: "Jedite", međutim i sam Noje je pravio razliku među životinjama. Postojale su takozvane čiste i nečiste životinje u smislu upotrebe, kada je hrana bila u pitanju, i kada su žrtve bile u pitanju. Vi se sećate da postoje četiri vrste zakona u Starom Zavetu. Znate koji su. Jedan od njih su zdravstveni zakoni. Šta smo kazali za njih? Da li oni vrede danas? Ja verujem da vrede. Evo prvog principa koji Bog daje, to je u 3. stihu: "Što god ima papke i papci su mu razdvojeni i preživa između životinja, to jedite." Zašto? Bog zna zašto. Možda i lekari znaju, čućemo kasnije. "Što god ima papke i papci su razdvojeni, to jedite." Znači, možemo jesti meso od onih životinja, koje zadovoljavaju ova dva uslova: da životinja ima papke, i da su papci razdvojeni. I onda Biblija kaže, 4. stih: "Ali onih što samo preživaju ili što samo imaju papke razdvojene, ne jedite, kao što je kamila, jer preživa ali nema papaka razdvojenih, da vam je nečista. I pitomi zec, jer preživa ali nema papaka razdvojenih, nečist da vam je". Ovde je bilo problema, jer pitomi zec je preživar ali nema papaka razdvojenih. Međutim, neko kaže da ne preživa. Ja sam čitao čitave studije koje su danas radili naučnici i došli su do zaključka da ipak zec uzima svoj izmet i ponovo jede, i to je neka vrsta preživanja, i da je Biblija jako dobro poznavala ove stvari. Zatim 6. stih: "I zec divlji, jer preživa ali nema papaka razdvojenih, nečist da vam je. I svinja, jer ima papke razdvojene ali ne preživa, nečista da vam je. Mesa od njih ne jedite niti se strva njihova dodijevajte." To je prvi princip za životinje: razdvojeni papci i da životinja preživa.

        9. stih nam daje princip za ribe, on glasi ovako: "A između svega što je u vodi ovo jedite: što god ima pera i ljusku u vodi, po moru i po rekama, jedite." Princip za ribe jeste: "čiste su one ribe koje imaju krljušti i koje imaju peraja." E vi sada, ja nisam stručnjak za ribe, vi sami odredite koje ribe imaju peraja i ljusku. Evo to su vrlo zanimljivi principi koje imamo u Božjoj reči. Da li je ovo opravdano sa medicinske tačke gledišta, možemo kasnije o tome govoriti.

        3. Mojsijeva, 3. glava, ima jedan zanimljiv princip koji sam želeo da vam čitam, 17. stih, hiljadu i pet stotina godina pre Hrista, evo šta je Bog kazao: "Večan zakon neka vam bude od kolena do kolena u svim stanovima vašim da ne jedete sala ni krvi." Zašto sala, kad je salo u to vreme smatrano vrlo ukusnom hranom? Bog je dobro znao i zato je kazao. Jevreji su jedan od zdravijih naroda. Oni su dakle znali i pazili da ne koriste masti, a videćete kasnije, doktor će to verovatno da spomene. Kada su u pitanju alkohol na primer, hajdemo u Priče Solomunove, 20. poglavlje. Najmudriji čovek ove Zemlje šta je kazao: "Vino je podsmevač i silovito piće nemirnik, i ko god za njim luta neće biti mudar." Pogledajte dalje šta taj isti pisac kaže, 23. glava, 29. stih, tekst kaže ovako, slušajte pažljivo ove reči, vrlo stare: "Kome 'jaoh'? Kome 'kuku'? Kome svađa? Kome vika? Kome rane ni za što? Kome crven u očima? Koji sede kod vina, koji idu te traže rastvorena vina. Ne gledaj na vino kad se rumeni, kad u čaši pokazuje lice svoje i upravo iskače. Na pošljedak će kao zmija ujesti i kao aspida upeći." Ja sam u prošlom predavanju kazao i podvlačim i večeras da je alkohol uništio milione i milione porodica. Istina je, kada čitate Stari Zavet, da su Jevreji koristili alkohol, ali ne viski i tako dalje. Oni nisu imali metode destilacije koje mi danas imamo. To je bio alkohol koji je bio dobijen prirodnim vrenjem. Međutim, postepeno Bog je dao Jevrejima ovakve vrlo zanimljive principe. "Kome 'Jao'? Kome 'Kuku'? Kome svađa? Kome crven u očima? Onima koji sede kod vina. Ne gledaj u vino kad se rumeni u čaši." Ja sam za širu, dakle. Ima i drugih tekstova, 31. glava priča Solomunovih, 4. stih: "Nije za careve, Lemuilo, nije za careve da piju vino, ni za knezove da piju silovito piće, da ne bi pijući zaboravio uredbe, i izmenio pravicu kojemu nevoljniku." Ako nije za careve alkohol, zašto bi onda bio za prost narod?

        Još jedan tekst, pre nego što dam reč doktoru, 1. Korinćanima poslanica, 3. glava, 16. i 17. stih, tekst kaže: "Ne znate li da ste vi crkva Božija, i Duh Božji živi u vama? Ako pokvari ko crkvu Božiju, pokvariće njega Bog: jer je crkva Božija sveta, a to ste vi." Još jedan stih, 6. glava iste poslanice, 19. stih: "Ili ne znate da su telesa vaša crkva svetoga Duha koji živi u vama, kojega imate od Boga, i niste svoji? Jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u telesima svojim i u dušama svojim, što je Božije." Dakle novozavetni biblijski princip. Recimo u Novom Zavetu nigde ne piše: "Nemojte pušiti." Piše da pijanice neće naslediti carstvo Božje. Ali jasno piše, da je ljudsko telo, da čovek svom svom telu ne može pridodati nijedan milimetar. I Biblija kaže: "Vi niste svoji, vaše telo koje posedujete Bog vam je dao." Ovde se koristi izraz "naos". "Naos" je najsvetiji deo jevrejske svetinje. Biblija kaže: "Vaša tela su 'naos'", Bog duhom svojim želi da živi u vama. Ako čovek na bilo koji način pokvari svoj "naos", pokvariće njega Bog. Vrlo teška opomena. Znači: ako čovek na bilo koji način uništava svoje telo, on je odgovoran za to pred Bogom. Ja ne govorim ovde samo o cigareti ili o alkoholu ili o jedenju masne hrane, ja govorim o stresu recimo. Mi smo dužni da pred Bogom pazimo na svoje telo, jer ako imamo zdravije telo mi ćemo moći na lakši i potpuniji način da komuniciramo sa Bogom. To je biblijska poruka. A sada dajem reč doktoru.

        Radujem se da možemo da razgovaramo o zdravlju. Neko je rekao da je vreme provedeno u razgovoru o zdravlju korisno vreme. Bernard Šo je jednom prilikom rekao: "Nema iskrenije ljubavi od ljubavi prema hrani." Većina ljudi bi rekla: "Hrana je najvažnija stvar u životu." Nemojte zaboraviti da 80% svoje energije dobijamo ustvari dišući, na izvesne metaboličke načine, a 20% putem hrane. Ovde ćemo govoriti o hrani, i o toj prvostepenoj hrani. Čuli smo koja je to hrana. Koja je to drugostepena hrana? Hajde da napravimo malu digresiju, da počnemo od drugog stepena. Zašto Biblija kaže da je nešto drugostepeno i dugo je bilo dileme da li je Biblija u pravu. I umesto da novi naučni podaci dokažu da Biblija nije u pravu, jer pisana je pre tri i po hiljade godina, novi načuni podaci potvrđuju biblijske principe. Koja beše drugostepena hrana? Povrće. Većina povrća spada u grupu nitrofilnih biljaka. Znači, bilje koje upija nitrite i nitrate. I šta se onda događa u organizmu? Ako koristimo takvo bilje koje sadrži nitrite i nitrate, bilje već nosi u sebi nešto što nije dobro. Prvostepeno bilje, prvostepena hrana nema ničega lošeg. Bog je stvorio toliko dobro da mi ne nalazimo ništa loše. Međutim, u drugostepenoj hrani imate komponente dobroga i komponente lošega.

        Na primer: kupili ste nešto od nitrofilnih biljaka, spanać, koprivu ste ubrali ili salatu. Zeleni listovi salate imaju puno vitamina, ali koren salate nije toliko kvalitetan kao ni belo lišće jer je prepun nitrata, i sad šta se događa? Uneli ste u organizam nitrate. Kada su došli u organizam spajaju se normalno u metabolizmu u ishrani, u crevima, u jetri i tako dalje, sa NH2‑grupom, i kad se spoje sa NH2‑grupom stvara se jedno loše jedinjenje koje se zove nitrozoamini. E sad, ovi nitrozoamini mogu da budu vrlo diskutabilni jer mogu da izazovu tumore i tako dalje. Ako ja još solim dosta hranu, znači neumeren sam, recimo znate onu pojavu, šta rade ljudi: lep ručak, lepa supa, i onda sedne i uzme i so i biber i sipa. Kažu mu: "Pa niste ni probali", a on kaže: "Ne smeta, nikada ne smeta ako je malo više bibera ili soli." Dnevna potreba za solju je 2 grama, a mi pojedemo oko 14 grama. Ako ste uzeli dosta soli u hrani, so će da izmeni sluzokožu želudca i olakšaće ulaz ovih nitrozoamina što ne valja. Ako ste napravili treću grešku u hrani, da ste hranu, salatu začinili sirćetom, situacija se višestruko komplikuje. Ako ste napravili dobar potez u hrani, da niste puno solili hranu, i da ste umesto štetnog sirćeta, sad verovatno razmišljate: "Kako štetno, ono jabučno sirće?", o tome ćemo razgovarati drugi put. Ako ste napravili, ponavljam, dobar potez i u hranu ste stavili limunsku kiselinu, onda limunska kiselina sprečava spajanje nitrata sa NH2‑grupom, i neće doći do stvaranja štetnih nitrozoamina, plus limunska kiselina ima samo dobro, i mi koristimo ono što je najbolje. Znači, prva greška koju možemo da napravimo.Hajde da se vratimo prvostepenoj hrani.

        Šta smo rekli, šta je prvostepena hrana? Žitarice. Razgovaraćemo ovde o žitaricama. Šta reći o žitaricama? Sve se zna, jel tako? Koji ćete hleb kupiti kad vam dođu gosti? Crni ili beli? Pre par godina dođete u radnju i kažete: "Molim vas hleb", a prodavačica pita: "Koji hleb?", a vi kažete: "Crni", a oni vam bace, jel tako bilo, "Na ti crni hleb, sirotinjo, jedeš neki smešan hleb, beli hleb je domaćinski hleb, to su prave stvari." Na žalost nije tako. Da skratim priču. Pred Drugi svetski rat u Americi je došlo do prave epidemije tumora debelog creva, srčanih udara, povećanog pritiska i šećerne bolesti. A ljudi kažu: "Normalno, to su posledice stresa." Da vidimo kako je to teklo. Svest dvadesetog veka, dinamika, zarade i tako dalje, i znači kako je rastao stres, desilo se da se povećavao procenat obolelih od ove bolesti, srce, šlogovi, moždani udari i slično. I onda se dogodilo nešto. Došao je onaj ružni Drugi svetski rat. Bilo je to 1941. godine, stresa mnogo više nego ranije, i očekivalo se da će i tumora biti mnogo više nego ranije. Ali onda se dogodilo nešto drugo. Najednom se broj obolelih od tumora, šećerne bolesti, srčanih udara, od moždanih udara smanjivao. I onda su ljudi rekli: "Očigledno, precenili smo stres." Da malo zastanemo. Šta u vreme rata nije bilo? Da li je bilo puno belog brašna? Nema belog brašna, uglavnom crno. Da li je bilo obilje životinjskih masnoća? Manje, nema. Da li je bilo puno šećera? Restrikcija. Da li je bilo puno čokolade? Još manje. I ovako je trajalo stanje znači, za vreme trajanja rata: stresa puno, tumora i bolesti manje. A onda je došao prestanak rata 1945. godine. Stres je počeo da se smanjuje, a tumori su počeli da rastu. I onda ljudi kažu: "Očigledno smo negde pogrešili." Da ne dužim priču.

        Kod stanovnika Bangladeša ne zna se za tumore debelog creva i drugih regija tela. Uglavnom, nema bolesti tipa srčanog udara, moždanog udara i slično. I onda su ljudi analizirali šta taj stanovnik Bangladeša jede. Stanovnik Bangladeša dnevno pojede u proseku 80 grama vlakana, doći ću kasnije do vlakana. Stanovnik Amerike pojede dnevno 2‑4 grama vlakana. Stanovnik Jugoslavije pojede dnevno 4‑8 grama vlakana. Šta su vlakna? Postoje rastvorljiva i nerastvorljiva. Vlakna su nesvarljivi deo hrane. Koja hrana ima najviše vlakana? Najviše vlakana ima krastavac, celer, negde skoro 13%. Zatim dolazi orah, lešnik, badem (prvostepena hrana), žitarice imaju u sebi od 5.11 do 5.17 grama vlakana. Šta rade vlakna u našem telu? Neverovatna, dobra i korisna funkcija. Prva uloga: kad su vlakna došla u creva čoveka, ona neće preći u krvotok. Kad dospeju u creva nabubre i naprave specijalni gelfiltracioni sistem koji je višestruko koristan za nas, za stanovnika koji je znao da se hrani sa prvostepenom hranom koju je Bog dao ljudima u Edemskom vrtu, i svima nama ostalima kasnije. Kad su vlakna došla u organizam, ona nabubre i onda gelfiltracioni sistem ima pomoćnu ulogu u telu. Prva uloga: upiće otrove u sebe. Znači, ako se u hrani nalaze vlakna, neće doći do upijanja otrova pri prelasku u krvotok, nego će ostati u crevima i biće izbačeni van organizma. Druga uloga: vlakna svojoj povećanom konzistencijom, nabubrela, stimulišu creva na redovno pražnjenje, na pojačanu peristaltiku, i da zastanem ovde. 85% žena u Srbiji nema svakodnevno pražnjenje creva. O tome ćemo razgovarati kad dođemo na tu temu. Vlakna su ne durkolaks, ne neki čajevi i ostalo što se uzima, postoje prirodne metode šta uraditi. Treća korist od vlakana. Vlakna ometaju razvoj patogenih, štetnih, loših bakterija u crevima.

        Četvrta korist: jedan naš doktor radi eksperimente na klinici, ceo svet je oduševljen sa vlaknima tri i po veka posle pisanja Biblije. Kod ljudi koji su skloni šećernoj bolesti, smatramo, ne može to čovek da radi sam, mora to da radi pod kontrolom lekara. Kod ljudi koji su skloni šećernoj bolesti vlakna su strahovito korisna kada se dodaju. Evo zašto. Ako ste uzeli obične šećere, proste šećere, njihova jedna od velikih mana je što strahovito brzo pređu u krvotok. Recimo, dogodi se ovo: uzeli ste šećer i on naglo i brzo pređe u krvotok, napravio je šok u krvotoku, i onda se strahovito muči pankreas. Svaka bombona uzeta između obroka, svaki sok, svaka hrana sem vode, mora da prođe proces varenja. I šta se događa? Šećeri su naglo otišli u krvotok i sad pankreas mora još brže da izluči insulin da to završi, i to je strahovito mučenje pankreasa. Svaka bombona, svaki put skok, igra pankreasa snizi dole. I ako se tako postavljamo neprijateljski prema telu, ako sam sklon šećernoj bolesti, jednog dana počeću da pijem puno vode, pa ću doći kod lekara, pa će mi reći: "Znate, vi imate šećernu bolest." Prednost vlakana je što vežu ove šećere i ne dozvoljavaju da naglo probijaju blokadu organizmu, nego ih postepeno otpuštaju tako da olakšaju pankreasu da se snađe i da luči insulin.

        Možemo dugo da nabrajamo prednost vlakana. Vlakna su strahovito korisna u hrani jer upijaju višak žučnih soli. Iz čega se stvaraju žučne soli? Stvaraju se iz štetnog viška holesterola. Mnogo ljudi ima povećan holesterol, i znači postoji super metoda da se taj holesterol brzo obori. Postoje endogeni, unutrašnji holesterol, i postoji uneti holesterol, tj. životinjske masnoće, što je profesor rekao. Znači, vlakna će da upijaju žučne boje, kad su upile žučne boje moraju se stvoriti nove, a da bi se nove stvorile sagorevaće višak štetnog holesterola. I tako bi mogli dugo da pričamo.

        Evo nas kod zrna žita. Naizgled nema šta da se vidi. Kad ga pogledamo morfološki, onda vidimo finu strukturu. Zrno žita delimo na tri dela. Gornji deo je ovojnica i sadrži bogatstvo u sebi. Srednji deo je beli deo, poznato belo brašno. I najkvalitetniji deo koji postoji u žitaricama, i uopšte u prirodi, to je klica. U klici i mekinjama, u aluronskom sloju žita, nalazi se nešto strahovito dragoceno. U belom brašnu ništa od ovoga nema. U crnom brašnu recimo postoji čudesna materija koja se zove "holin". Da li znate šta taj holin radi u vašem telu? Ponavljam, ako jedete crni hleb imate materiju holin, ako jedete beli hleb nema ništa, imate kalorije od kojih se debljate. Holin kad dođe u naše telo, čisti jetru od masnoća i od otrova. Sastojak prvostepene biblijske hrane. Mi lekari nemamo lek da pomognemo jetri da izbaci višak masnoća. Ako redovno jedemo crni hleb, ili mama ako umesto skupih torti kuva da bude u kući kuvanog žita sa dosta voća, znači zdravo da se hranimo i da bude zadovoljeno da bude slatko, prijatno i zdravo. Holin čisti jetru od masnoća. U crnom hlebu postoji materija lecitin, u belom hlebu je nema. Lecitin ima čudesnu ulogu. Pogledajte beogradske tramvaje. Nose reklamu "Lecitin." Šta je to lecitin? Pa kad je svet saznao šta je to lecitin, a ima ga u lešniku, bademu, žitu, onda je svet pokušao da ga odatle izvuče i da kaže: "Evo prodajemo ti kapi lecitina." Lecitin je čudesna materija, kad se unese u hrani, one masne naslage u krvnom sudu, aterosklerotične, rastvara, i čisti krvne sudove. Ponavljam još jednom, mi lekari nemamo lek da to uradimo, a dobra hrana to radi. Međutim, kad taj lecitin prođe kroz jetru on se izmetaboliše i pretvara se u fosfolipid ‑ acetilholin. A taj acetilholin vas i mene, ljude pod stresom opušta i čini manje nervoznim, i to je deo antistres terapije. U crnom hlebu se nalazi i taj čuveni vitamin B1. Taj B1 nas čini na jedan drugi način vedre, ljubazne i raspoložene. Ne trebaju nam neka druga sredstva za neko raspoloženje ako se dobro hranimo.

        I da se podsetimo, postoje četiri vitamina koja štite od raka. Prvi vitamin je C, znači voće, citrus, to znamo. Drugi vitamin koji moćno može da utiče da ne dođe do pojave raka je A vitamin koji se nalazi u šargarepi, breskvi, kajsiji, pomorandži, malo u limunu i u zelenom perju luka. Treći vitamin koji moćno štiti od raka je B vitamin. Evo ga u hlebu. Četvrti vitamin koji moćno štiti od raka je čuveni antioksidans, E vitamin. Od četiri vitamina koja moćno štite od raka dva se već nalaze u žitaricama. B vitamin pomaže vašem detetu da dobro zapamti, da bude ljubazno, da bude opušteno. I tu postoji masa vitamina. Sve ću da preskočim da se podsetim vitamina E. Rekao sam čudesnu ulogu, štiti od raka. Ali da se razumemo, nikad ne volimo da pijemo ove preparate koji postoje sintetički. Sintetika je jedno, priroda je nešto sasvim drugo. Kad ste u prilici uzimajte prirodu. Vitamin E ima dalje uloge: pomaže majci da rodi normalno dete, stimuliše seksualne funkcije. E vitamin ima još jednu čudnu ulogu, da podmlađuje krvne sudove. Mi nemamo lek koji to može da uradi, da ih podmladi. A nemojte zaboraviti da je čovek star toliko koliko su stari krvni sudovi.

        I onda čovek pravi strahovitu grešku. Od onoga što je Bog stvorio zdravo i lepo, odstranjuje klicu i mekinje, i dobija se belo brašno. I klice nema više, i mekinja nema više, sve što je bilo najvrednije potpuno je izbačeno i ostalo je samo ono od čega se debljamo. S druge strane, kad se stanovništvo sveta pre 153 godine hranilo normalnim crnim hlebom, ponavljam hlebom koje je napravljeno od zrna žita koje je samo zdrobljeno, ništa nije vađeno, unosio je svakoga dana dve hiljade mikrograma vitamina B1. Tog vitamina B1 ima jako malo u prirodi, i mi lekari ga smatramo kao zlato vrednim. Ali šta se dogodilo? Dok je čovek jeo normalni crni hleb unosio je optimalnu dozu da bude normalan, da ne bude nervozan, da bude uravnotežen, opušten i vedar. Tehnika je napredovala, mlevenje žita je postalo normalno, razdvajanje belog brašna smatralo se nekakvim načinom standarda, a klica i mekinje odbacivane su stoci, a crno brašno je bilo nešto tužno, sirotinjska hrana. Jedući beli hleb, stanovništvo sada unosi deset puta manje od minimuma, i svi smo nervozni i napeti. Kada se iz zrna žita izvade klica i mekinja, od moguće doze vitamina koji za nas vredi kao zlato, vađenjem klice gubi se 93%. Degradacija maksimalna.

        Čovek je promenio ono što je Bog stvorio. Ponavljam, tip hleba koji preporučujem je tip graham, kompletno zdrobljeno zrno žita. Ovog vitamina imate u dve kriške belog hleba tek koliko u jednoj kriški crnog. Ako nemate u hrani vitamina B6 imaćete lošu krvnu sliku, bićete skloni obolevanjima nerava, recimo išijas može da vas ukoči, tresenje ruku. Kriška crnog hleba, ovog značajnog vitamina ima tek koliko u tri kriške belog. Isto toliko je odnos i za magnezijum. Ako nemate u hrani bakra imaćete lošu funkciju jetre, kraći život spermatozoida, probleme sa crvenom krvnom slikom, i niz drugih stvari, čak i sa vidom. Kriška crnog hleba ima bakra tek koliko u četiri kriške belog. Ako pijete koka‑kolu remetite funkciju fosfora u telu žestoko. Ako nemate fosfora vaš mozak ne može dugo da pamti, kosti gube čvrstinu, zubi nemaju belinu i dovoljnu čvrstinu. Kriška crnog hleba ima tog dragocenog fosfora tek koliko u pet kriški belog. Ako nemate holina, imaćete loš ten, nokti pucaju pre vremena, kosa hoće da rascvetava. Čak ako je deficit toliko veliki može doći do problema sa rožnjačom. Kriška crnog hleba ima u sebi holina tek koliko deset kriški belog. I sad da se zamislimo malo. Smatramo da je doza holina za vas i za mene danas minimalna, da pojedemo dnevno u kompletnom obroku pet kriški crnoga hleba. Ako ja ne jedem crni hleb, ako jedem beli hleb, treba znači da pojedem 5 vekni hleba danas, da bi dobio holin. Ako pojedem pet vekni belog hleba dnevno moj sako će da mi bude vrlo tesan, skupiće se, pući će mi stomak. Ako ne pojedem 5 vekni nemam holina, odoše mi nokti, ten, kosa i sve ostalo. Ne pada mi na pamet da nekom kažem da jede 5 vekni hleba dnevno. Samo karikiram, hoću da pokažem koliko je ishrana belim hlebom degradirana, uništena i nevažna.

        U slatkišima ima previše energije koja ničemu ne služi. Kilogram masnog tkiva u višku tera moje srce da stvori nova četiri kilometra mreže krvnih sudova. Znači, dodatno opterećenje za moje srce. Deset kilograma u višku, moje srce svakog minuta mora da ishrani novih 40 kilometara. A možete misliti, to jadno srce je stešnjeno jer svuda oko njega se nalazi žuto salo, i jedva kuca. Šta je sa zglobovima kod debelih ljudi? Zglobovi stradaju, kičma se krivi, i spuštaju se svodovi stopala, i nastaju bolovi u listovima. Onda takav čovek kaže doktoru: "Bole me listovi." A doktor mu kaže: "Omršaj." Tada pacijent kaže: "Ovaj nema veze. Ja mu kažem da me bole listovi, a on meni da omršam." I kod takvih ljudi koji su debeli čak su i ćelije poremećene, jer su deformisane i prepune masti. To je ona pojava: mlada mama dobila bebu i beba je već naučila, i beba pruža ruku i svaki par minuta beba nategne neki sladak sok. Jel tako ili nije? I mama mirna, beba mirna, svi su zadovoljni. Beba gustira taj sladak sok i tada mama pravi žestoke probleme detetu. U tim godinama kod tog deteta, ja ne govorim o njegovom pankreasu, ja ne govorim o njegovoj jetri šta se dešava, u tim ćelijama se stvaraju budući depoi. I taj će mališan koji je kao beba "natezao" nešto stalno, nije imao vreme kada je uzimao hranu i vreme odmora, taj će mališan kasnije celog života imati probleme sa viškom kilaže. To su oni ljudi koji kažu: "Pa ja se gojim valjda zato što pijem vodu. Smanjiću vodu da se ne bi ugojio." Zašto? Organizam je stvorio vakuole i ima tendenciju stalnog popunjavanja vakuola. U ćelijama tih debelih ljudi dominiraju te masne organele.

        Hajde da se setimo šta ima u ćeliji. Jedro, jedarce, citoplazma, vakuole i tako dalje. Kod debelih ljudi, šta ima? Nema ništa. Masnoće su tu pune, a taj živi deo koji sam pominjao gurnut je na periferiju. Degradacija. I zato su debeli ljudi skloni raznim infekcijama, skloni bolestima, recimo dijabetesu, ili zubobolji, jer se ostaci šećera i neoprane hrane zadržavaju između zuba, dolazi do hemijske reakcije, zubi se raspadaju i nisu ukras nego izvor infekcije. I kažu doktori koji se bave hranom da posudu sa šećerom treba zaključati. Uživajte u životu ali razumno. Kod ljudi koji piju kafu, puše, uzimaju puno masnoća, puno šećera, ne kreću se, došlo je do pojave ateromatoznih nakupina u krvnim sudovima. Ove nakupine nalazimo danas već kod šestogodišnje dece. Kola‑generacija, bave se sportom sedenjem pred televizorom, stalno nešto žvaću. Šta je dobra poruka? Ponavljam, ako uzimamo prvostepenu rajsku hranu, crni hleb, onda će vlakna da upiju višak masnoća, E vitamin iz crnog hleba radi svoj posao, podmladiće krvne sudove, mi lekari nemamo lek koji može to da uradi. A onda stupa na scenu holin da očisti jetru od masnoća. I onda stupa na završnu scenu lecitin koji počinje da skida masne naslage, i ako se pojačano krećemo onda te masne naslage počinju da se troše, i mi se sve bolje osećamo, sve nam je bolje, tako da život onda dobija novi kvalitet.

        Ljudi koji tako žive, koji žive strogo po Bibliji, su zdraviji: VMA u Beogradu je radila istraživanja među ljudima koji tako žive. Među tim ljudima je u ukupnoj populaciji Jugoslavije 50% manje bolesti nego među drugim ljudima. Istovremeno, među ljudima koji žive po Bibliji 60% je manje srčanih oboljenja. Istovremeno, kod njih je i manje svih tipova raka za 70%.

        Preventiva, odnosno vratimo se Bibliji i živimo po Bibliji. I onda Biblija kaže: "I zdravlje će tvoje brzo procvetati." Radujte se životu. Život je lep. Čuvajmo prirodu. Ne mogu da shvatim pušače. Dvadeset miliona cigareta dnevno potroši Beograd. Svakoga dana Beograd za cigarete daje između 800 hiljada i milion maraka. Govorim o podacima pre izbeglica. Sad je daleko više. Po broju pušača Jugosloveni se nalaze na petom mestu u svetu, a na trećem mestu u Evropi. Prvi su Grci, drugi Turci, treći Jugosloveni. Po broju pušača Jugoslovenke se nalaze na drugom mestu u Evropi. Prve su Šveđanke, druge Jugoslovenke, ali je trend pušenja među Jugoslovenkama takav da će najverovatnije zauzeti prvo mesto. Po broju mladih pušača, govoriću o 15. godini, u Izraelu u 15. godini puši 4.9% mladih, u Švedskoj 9%, Amerika 12%, Nemačka 18%, Bugarska 41%, Srbija 26% dečaka, 75% devojaka. Pre mesec dana bio sam u Novom Sadu, u srednjim školama Novog Sada i Vojvodine puši 90% devojaka. Žene pušači postaju neodoljive, jel tako? Dogodi mi se da mi zvoni telefon na poslu i kaže mi neki dubok i grub glas: "Molim doktora." Kažem: "Izvolite, gospodine." A onda glas odgovara: "Nisam ja gospodin, ja sam gospođa." To je učinio duvan. A novac umesto za alkohol, cigarete i gluposti, ja bih trošio za druge stvari. Sada reč ponovo preuzima profesor.

        Dozvolite mi da rezimiram ovo što smo kazali ovde. Hrišćanin mora, ako želi da komunicira sa Bogom putem molitve, da jednostavno pazi na duhovnu higijenu. Ima jedan tekst u Rimljanima poslanici, u 12. glavi, 1. i 2. stih: "Molim vas dakle, braćo, milosti Božije radi, da date telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu, da to bude vaše duhovno bogomoljstvo. I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svojega, da biste mogli kušati koja je dobra i ugodna i savršena volja Božija." Ne vladajte se prema ovome veku nego ispitujte koja je ugodna volja Božija.

          Hristos se molio za svoje sledbenike, molitva koju je On uputio zapisana je u Jevanđelju po Jovanu, u 17. glavi, 15. i 16. stih: "Ne molim te da ih uzmeš sa sveta, nego da ih sačuvaš od zla", dakle hrišćani žive u svetu, oni bi trebalo da budu svetlost svetu ili so zemlji. Da bi to mogli, oni moraju takođe da vode računa o svom zdravlju. Naime, hrišćanski stil života treba da bude takav da osposobi ljude da dostignu svoj potencijal stvorenja Božjih. Mi smo čitali da je čovek stvoren po slici Božjoj, po obličju Božjem. Naravno, ja ne verujem u mogućnost da živimo jednim savršenim životom. Ali koliko mi možemo, u granicama mogućnosti, smatram da je to neophodno. Zato, potrebno je zaštititi centralnu komandu našega tela, to je naš um. I ovo što je kazao doktor: fizičke vežbe, upotreba vode, vazduha, umerenost. Umerenost je vrlo važna reč. Umerenost u poslu, umerenost u svim aktivnostima. To je važna reč. Ja ću još jedanput ponoviti, i završiti ovo predavanje sa onim što je Pavle kazao: "Vaša tela su 'naos'." Bog želi da bude prisutan u vašem biću. Ako ko na bilo koji način uništi telo svoje, on je odgovoran Bogu za to.