< 2. Poglavlje Sadržaj 4. Poglavlje >

3. BIBLIJSKA PROROČANSTVA

Ja sam o ovoj temi govorio u mnogim dvoranama Srbije i znam da je ovo popularna tema. Znam da ste mnogi od vas imali prilike da se susretnete sa nekom formom proricanja budućnosti. Ja sam bio pre neki dan u Gradskoj bolnici i video sam kako ljudi nose onaj časopis "Treće oko" i žure se negde, i u hodu čitaju ono što piše u njemu. Ili gledate ljude kad uđu u autobus, vrlo pažljivo čitaju horoskop, itd. Zato ćemo ovde pokušati da odgonetnemo biblijski stav o proročanstvima. Ja ovde neću govoriti o Nostradamusu ili o Tarabićima, premda možemo i njih spomenuti, ali ja ću pokušati da vam dam biblijske principe kada je u pitanju proročki dar ili proricanje budućnosti. Mi ćemo kasnije govoriti o budućnosti, o onome kako Biblija vidi budućnost.

U ovom predavanju samo o fenomenu proroštva u Bibliji. Biblija jasno kaže, i to je prva postavka u ovom predavanju, da po Bibliji postoje dve vrste proroka. Kada se Hristos u svom eshataloškom govoru obraćao ljudima i govorio o poslednjim događajima, prvo što je kazao jeste: "Čuvajte se lažnih proroka!" To znači da Biblija govori da postoje dve vrste proroka. Postoje lažni i postoje pravi proroci. U svakom slučaju, svaki čovek ima neku neodoljivu želju u sebi, pogotovo u trenucima krize, ako neko od naših dragih izgubi život i umre, onda čovek ima želju da nekako probije tu gvozdenu zavesu, da jednostavno pogleda u budućnost. I zato mislim da proroci nikada nisu bili popularniji nego danas. Mi imamo priliku i da na našem trećem kanalu pratimo proroštva. Zato dozvolite da u ovom predavanju postepeno ulazimo u tkivo ove teme proroštva, onako kako ga Biblija vidi.

Dozvolite da vam za početak dam nekoliko principa, ponovo biblijskih principa, kako možemo razlikovati prave proroke od lažnih proroka. Ja bih želeo da na osnovu ovih principa sudite svim prorocima. Ja vam neću odgovoriti na pitanje koje ćete sigurno postaviti: šta mislim o Nostradamusu, ili braći Tarabić, ili o nekom drugom proroku. Ali dozvolite da vam dam generalne biblijske principe na osnovu kojih vi sami možete zaključiti da li je neki prorok od Boga ili nije od Boga. Biblija daje nekoliko zanimljivih testova. Prvi test koji Biblija daje kada je reč o prorocima, svim prorocima, jeste da lažni prorok, (govorićemo o lažnim prorocima, a onda ćemo shvatiti i prave proroke), dakle, lažni prorok je motivisan željom za popularnošću, a ne vernošću Bogu. On je motivisan željom za sebičnim interesima i govori ljudima vesti koje se njima sviđaju. Jedan od biblijskih proroka koji je posebno imao problema sa lažnim prorocima bio je prorok Jeremija. U Knjizi proroka Jeremije, 6. glava, 14. stih: "I leče rane kćeri naroda moga ovlaš, govoreći: 'mir, mir'; a mira nema." O čemu je reč? Treba razumeti istorijski kontekst. Vavilonjani su bili neprijatelji jevrejskog naroda, oni su opkolili grad Jerusalim. I sada, u vreme rata, proroci se javljaju. Jedna grupa proroka je "lečila rane kćeri naroda mojega", znači kćeri jevrejskoga naroda, u tom tragičnom istorijskom trenutku govoreći: "Mir, mir!" Postoji jedan pravi prorok, to je bio Jeremija koji je znao šta će se dogoditi narodu. Zašto i kako, to je drugi teološki problem o kome ja ne želim u ovom predavanju da govorim. Međutim, vest ovih proroka u ovom trenutku nije dolazila od Boga. Oni su želeli da se sviđaju narodu, narodu je bio potreban mir i oni su govorili: "Mir, mir!" A Jeremija kaže: "A mira nema." "Leče rane kćeri naroda mojega ovlaš." Princip je sledeći: kod svih onih proroka koji ne žele da ljudima govore vest od Boga, nego koji žele da se sviđaju narodu, da budu popularni u narodu, ta vest nije od Boga. Ja vam moram reći jednu tužnu vest. Većina vesti u Starom Zavetu, kada čitate biblijske proroke, nisu bile pozitivne prirode. Skoro ni jedan prorok nije došao narodu i rekao: "Dobri ste. Budite takvi kakvi ste." Vest proroka Božjih uvek je bila: "Menjajte se. Menjajte svoje zle puteve. Okrenite svoju stazu ka Bogu, ka pravdi, ka dobru, ka istini. Niste dovoljno dobri." To je vest većine biblijskih proroka. U ovom slučaju dakle, prvi princip, ako neki prorok želi da bude popularan, da se dodvori narodu, po Bibliji on nije Božji prorok.

Drugi test je zapisan u 5. knjizi Mojsijevoj, 13. glava, 1., 2., 3. i 5. stih: "Ako ustane među vama prorok ili koji sne sanja i kaže ti znak ili čudo, pa se zbude taj znak ili čudo koje ti kaže, i on ti reče: 'hajde da idemo za drugim bogovima, kojih ne znaš, i njima da služimo', nemoj poslušati što ti kaže taj prorok ili sanjač, jer vas kuša Gospod Bog vaš da bi se znalo ljubite li Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega i sve duše svoje. A onaj prorok ili sanjač da se pogubi, jer vas je nagovarao da se odmetnete od Gospoda Boga svojega, koji vas izvede iz zemlje Misirske i iskupi vas iz kuće ropske." Šta to znači? Ako se danas pojavi jedan prorok i čak učini čudo, ali njegova vest koju govori suprotna je vesti koju su govorili raniji proroci, Mojsije, dakle proroci čija vest je zapisana u Bibliji, ako se pojavi prorok i kaže: "Ne treba više da sledite Boga koji se otkrio ljudima u Bibliji", Biblija kaže: "To je lažni prorok." To znači da ako je neki prorok Božji prorok, njegova vest mora biti u skladu sa vestima koje je Bog govorio narodu preko proroka koji su živeli pre njega. Ovo je vrlo važan test. Ja ću ponoviti. Dakle, pojavi se prorok i čini čudo; znači i lažni proroci mogu činiti čuda. Kako? O tome ćemo kasnije govoriti. Ali ako taj prorok kaže: "Nemojte slušati ono što piše u Bibliji, nego nešto drugo da vam kažem", Biblija kaže: "To je lažni prorok." Jer ako je isti Bog, ako vesti dolaze iz istog izvora, onda te vesti moraju biti u harmoniji, moraju biti u skladu jedne sa drugima. One mogu biti nove, prilagođene vremenu, ali moraju biti u skladu sa vestima ranijih proroka.

Postoji još jedan test, a to je ispunjenje. U 5. Mojsijevoj, 18. glava, 21. i 22. stih, Mojsije, osnivač jevrejske religije kaže ovako: "Ako li rečeš u srcu svojemu: 'Kako ćemo poznati reč koju nije Gospod rekao?'" Vrlo zanimljivo pitanje. Kako ćemo poznati da nije Gospod nešto kazao? 22. stih: "Što bi prorok rekao u ime Gospodnje, pa se ne zbude i ne navrši se, to je reč koju nije rekao Gospod; nego je iz oholosti rekao onaj prorok, ne boj ga se." Dakle, ako je pravi Božji prorok, ono što kaže i prorekne, ispuniće se. Ja moram reći, u isto vreme, da su biblijska proročanstva vrlo često uslovna, možda ćemo o tome imati prilike drugi put da govorimo.

I konačno, poslednji test. U Knjizi proroka Jeremije, 23. glava, teške optužbe protiv lažnih proroka koji vode narod od pravoga Boga. Ja sam danas ponovo pažljivo čitao ovaj tekst i ponovo sam sam bio impresioniran ovim testom, jer znam da se danas događaju iste stvari. Pratite ovaj tekst, sa koliko ljubavi i sa koliko žara prorok se obraća ljudima. 9. stih: "Radi proroka puca srce u meni, trepeću sve kosti moje, kao pijan sam i kao čovek kojega je osvojilo vino, Gospoda radi i njegovijeh radi svetih reči." Drugim rečima prorok Jeremija kaže: "Posmatram sve te lažne proroke i puca srce u meni, trepeću sve kosti", zašto? Od žalosti što lažni proroci odvode narod od Boga, i onda 10. stih: "Jer je zemlja puna preljubočinaca, i s kletvom tuži zemlja, trk je njihov zao i moć njihova neprava." Onda 11. stih kaže nešto zanimljivo: "Jer i prorok i sveštenik skvrne je, nalazim i u domu svom zloću njihovu" i tako dalje. Evo na primer 14. stih jasno kaže: "Ali u proroka jerusalimskih vidim strahotu: čine preljubu i hode u laži, ukrepljuju ruke zlikovcima da se niko ne vrati od svoje zloće; svi su mi kao Sodom, i stanovnici njegovi kao Gomor." Šta to znači? Princip koji tražimo iz ovoga jeste sledeći: ako neko kaže da je Božji prorok, a onda živi suprotno principima koje je Bog otkrio u Bibliji, onda to nije Božji prorok. To bi isto bilo kada bih ja sada vama ovde govorio o Bogu, o potrebi da budemo ljudi istine, pravde, mira, a kada me niko od vas ne vidi, tamo negde kad sam sam, ja živim sasvim suprotnim životom. "Ako neko kaže da je Božji prorok", kaže Jeremija, "onda on mora živeti u skladu sa principima Božjim." Ja nisam prorok, ja nisam o sebi govorio, ja o sebi govorim kao o hrišćaninu, kao čoveku, kao verniku, ali je isti slučaj sa prorocima. Hristos kaže: "Po rodovima njihovim poznaćete ih", drugim rečima, ako neko kaže da je Božji prorok, njegov život mora odgovarati principima koji se nalaze u Bibliji.

Ja ću još jednom ponoviti sva 4 principa. Prvi princip jeste: ako neki prorok govori zato da bi bio popularan, i zadovoljava potrebe ljudi, a nema želju, potrebu i svest da govori ljudima vest od Boga, on nije Božji prorok. Ako su vesti koje prorok donosi u suprotnosti sa vestima koje su raniji Božiji proroci govorili, one nisu od Boga. Ako se život jednog proroka razlikuje od onoga što govori, dakle u suprotnosti je sa principima koji se nalaze u Bibliji, on nije od Boga. Ako neko kaže da je Božji prorok, treba da živi isto kao što je Hristos živeo, dakle da živi po hrišćanskim principima. I ako je on Božji prorok, onda to proročanstvo koje on kaže treba da se ispuni. Ja bih zato želeo da vam dam neke primere biblijskih proročanstava, samo neke. Ja ću ovde pokušati da vam govorim o dva biblijska proročanstva koja su fascinantna. Ja bih skrenuo vašu pažnju na to da su mnogi mislioci sveta vekovima izučavali biblijska proročanstva i bili su fascinirani njima.

Zašto postoje biblijska proročanstva? Zašto je Bog uopšte dao ljudima proročanstva? Zašto proroci, konačno? Možda je dobro spomenuti, dakle, da ako mi ljudi živimo u vremenu, Bog živi izvan vremena. Dakle, Bog nije u vremenu, On nema početka i kraja. Stanje u kome Bog prebiva jeste stanje večnosti. Zato što je Bog izvan vremena, Bog jednostavno vidi budućnost, jer budućnost za Njega nije kategorija kao za nas; ovo predstavlja veliki problem za mnoge ljude. Koji problem? Da li zato što Bog poznaje budućnost, da li On predodređuje budućnost, da li postoji sudbina? Ako Bog zna moj život unapred (u sledećih ne znam koliko godina, ne znam koliko ću živeti), da li to znači da je Bog predodredio moj život? S biblijske tačke gledišta: ne. Bog jednostavno vidi budućnost. Mi ne možemo Božje predznanje, molim vas, ovo bih želeo da zapamtite, ne možemo izjednačiti sa jednim planom, koji je Bog stvorio za naš život. Božje predznanje nije jednako planu koji je Bog predodredio. Dakle Božje predznanje nije jedan unapred dobro razrađeni plan koji Bog ima za naš život. Ja bih ovo želeo da objasnim na još jedan način. Na primer: ja idem ulicom, idem do raskrsnice, razmišljam da li ću da idem na levu ili desnu stranu. Posle kraćeg razmišljanja odlučio sam da ću ići na levu stranu. Od trenutka kad sam odlučio i krenuo na levu stranu, taj moj izbor je postao prošlost za mene. U pogledu tog mog prošlog izbora Bog poznaje budućnost. Šta to znači? Bog jednostavno vidi budućnost. Bog vidi celi moj život. Bog zna šta ću ja slobodno izabrati u svojoj budućnosti. I zato što vidi, On zna. Božje predznanje proizilazi iz budućnosti, a ne predodređuje budućnost. Ovo je važna rečenica: Božje predznanje o našem životu proizilazi iz budućnosti. On zna naš izbor koji ćemo mi učiniti u budućnosti. Znači sudbine, sa biblijske tačke gledišta, nema. Zato, Biblija je puna poziva: "Vratite se, izmenite svoj put, ne činite ono što je zlo, vratite se Gospodu Bogu svojemu." Biblija je puna takvih poziva. E sad, postoji sudbina, ali znate u kom smislu? Sudbina postoji u tome što Biblija jasno kaže da postoje samo dva puta za čoveka. Čovek je stvorenje, čovek nije Bog. Čovek može u životu izabrati samo, Hristos je to jasno kazao, između dva puta. Između uskog i širokog puta. To znači: čovek može odlučiti da živi sa Bogom, dakle, da svoj život usmeri ka Bogu, ili ga može usmeriti ka Sotoni ili zlu. Čovek nema treći izbor i Bog jasno kaže: ako ideš ovim putem, ne znači da ćeš biti savršeno srećan, ali kraj će ti biti takav. Ali ako ideš ovim putem, kraj će ti biti takav. U tom smislu postoji sudbina. Ne postoji neki srednji put. Mnogi ljudi kažu: ja ne želim ni sa Bogom, ali ne želim ići ni na drugu stranu. Biblijski gledano, čovek nema izbor između ove dve alternative. Čovek može živeti sa Bogom, ako nije sa Bogom on onda živi sa nekim drugim, dakle, sa zlom. U tom smislu postoji predestinacija, tj. sudbina. Ali mi imamo slobodnu volju, i Biblija je zato puna poziva: "Izmenite se! Vratite se! Izmenite svoj život, vratite se k meni!"

E sad, ja verujem da je Bog jednostavno dao biblijska proročanstva, koja su zaista fascinantna. Ja ću vam ovde govoriti o dva primera tih biblijskih proročanstava, a ima ih preko 1000 u Bibliji. Zašto? Ja sam vam već kazao da je biblijski koncept istorije linearni koncept. To znači da Biblija kaže da ova planeta ima svoj početak i svoj kraj. Mnogi se pitaju šta će se dogoditi u budućnosti? Šta će biti na kraju vremena? Kakav je kraj istorije sveta? Biblija kaže da se ne trebamo brinuti šta će biti, jer mi znamo šta će biti. Kako znamo? Jer je Bog mnogo puta delovao u ljudskoj istoriji. Ono konačno delovanje će biti svakako najveće i najspektakularnije. Ali mnogo puta u ljudskoj istoriji Bog je delovao. On se mešao u događaje ljudske istorije. Sva ova mešanja u teologiji nazivamo "tipos" ili tip ili simbol. Bog je delovao prilikom izlaska Jevreja iz egipatskog ropstva, Bog se umešao u ljudsku istoriju prilikom potopa. Bog je mnogo puta delovao. Sve ove male intervencije u ljudskoj istoriji su "tipos" onog konačnog događaja, najvećeg događaja koji se naziva "antitipos". Svi ovi mali događaji usmereni su ka onom univerzalnom događaju, kada će Bog konačno eliminisati zlo sa ove planete. Znači, budućnost planete Zemlje nije potpuno nepoznata, jer mi znamo kako je Bog delovao u prošlosti, kako se Bog odnosi prema zlu i tako dalje. I zato postoje proročanstva. Bog je kazao: "Gledajte, posmatrajte kako sam delovao u prošlosti, tako će biti i u budućnosti." Zato postoje biblijska proročanstva, kao neka vrsta opomene, kao neka vrsta ohrabrenja da postoji živi Bog, koji je delovao, koji deluje i koji će delovati u ljudskoj istoriji.

Ja sam odlučio da vam govorim o dva proročanstva koja su zapisana. Jedno je zapisano u Knjizi proroka Jezekilja. To je proročanstvo o gradu Tiru. Pre nego što čitamo ovaj tekst, ja želim da vam kažem nekoliko reči o ovom proročanstvu. U današnjem Libanu postojao je grad Tir. Tir je bio glavni grad feničanskog carstva, nalazio se severno od planine Karmil. Bio je vrlo bogat grad negde u 6. i 7. veku pre Hrista. Moć ovoga grada činili su njegovi hrabri moreplovci. Najveća pomorska sila Mediterana bio je upravo grad Tir. Da bih vam samo dao ideju koliko je bio moćan grad Tir, dovoljno je spomenuti da je imao mnogobrojne kolonije. Jedna od kolonija grad Tira bila je i čuvena Kartaga sa kojom su Rimljani vodili punske ratove; i tako su brodovi iz grada Tira puni robe, svakojake robe, kretali ka svim važnijim centrima Mediterana. Moć grada Tira činili su ti njegovi hrabri moreplovci. Naime u Tiru, kažu istoričari, se proizvodila posebna tkanina, posebno platno purpur, kojim su se kraljice odevale. Takođe u gradu Tiru su se proizvodili umetnički predmeti od stakla. Naime, fini pesak koji se nalazio tu na obali Mediterana pomagao je stanovnicima grada Tira da se bave ovom umetničkom i unosnom industrijom. I tako su, dakle, brodovi puni skupocene robe kretali ka raznim centrima Mediterana i Tir se bogatio. Moćni grad, grad‑država, kao naš Dubrovnik ili neki drugi srednjevekovni gradovi. Međutim, taj Tir je imao i svoje probleme. Na severu se nalazio grad Vavilon. U tom gradu je vladao car koji se zvao Navuhodonosor. I negde 605. godine pre Hrista, car Navuhodonosor je krenuo u jednu osvajačku misiju na jug. Prvo je u bici kod Karkemiša, negde 605. godine, ovaj snažni "vavilonski lav", kako ga nazivaju istoričari, do nogu potukao egipatsku vojsku. Tu je faraon egipatski Nekao izgubio svoj život i ova hiljadugodišnja imperija je doživela slom. Taj snažni "vavilonski lav" krenuo je na jug. Osvojio je grad Jerusalim 586. godine. Jevrejskom caru Sedekiji Navuhodonosor je iskopao oči, njegovu porodicu je pogubio, a slepog Sedekiju odveo u ropstvo u Vavilon. Ali taj isti snažni "vavilonski lav" se morao odreći osvajanja grada Tira. Naime, Tir se delio na dva dela. Postojao je kontinentalni deo grada koji se zvao Palatiros ili Stari Tir. On se nalazio tu na obali mora. Međutim, Tir je takođe imao jedno malo ostrvce koje su oni nazivali Kameno ostrvce. Navuhodonosor je sravnio sa zemljom ovaj kontinentalni deo grada Tira, ali stanovnici Tira su svo svoje blago i svo svoje bogatstvo povukli na ovo malo ostrvce. A pošto su bili najjača pomorska sila na Mediteranu, oni su se rugali Navuhodonosoru. Kada je Navuhodonosor osvojio grad Jerusalim i kada je sa sobom poveo jevrejske robove u Vavilon, stanovnici Tira su se rugali Jerusalimu. Ne samo to. Postoje istorijski podaci da su postojale političke strukture unutar grada Tira koje su smišljale plan kako da zauvek unište grad Jerusalim. Oni su u gradu Jerusalimu gledali svog trgovačkog protivnika, jer su Jevreji takođe trgovali. Postojale su političke struje koje su smatrale da Jerusalim treba zbrisati sa karte. Međutim, grad Jerusalim je Božji grad. Zašto je Božji grad? Jer je tu živeo narod Božji i Bog je želeo da preko tog naroda sebe objavi svim drugim narodima. I zato u trenutku najveće moći grada Tira, ovo je sada važno, u trenutku kada je Tir bio najmoćniji, kada se odupreo Vavilonjanima, ustao je jedan jevrejski prorok i usudio se da kaže sledeće reči, slušajte ih pažljivo, Knjiga proroka Jezekilja, 26. glava, 2. stih:

"Sine čovečji, što Tir govori za Jerusalim: 'Ha, ha! Razbiše se vrata narodima, obratiše se k meni, napuniću se kad opuste'", drugim rečima: "Srećniji smo što je Jerusalim nestao... razbiše se vrata narodima, sad ću ja još više napuniti svoje riznice"; 3. stih: "Zato ovako veli Gospod Bog: 'Evo mene na te, Tire, i dovešću mnoge narode na te kao da bih doveo more sa valima njegovijem.'" I šta će se dogoditi, evo proročanstva. Ono nije uopšteno, to je ono što je fascinantno i što volim kod biblijskog proročanstva. Ne možete ga tumačiti na deset različitih načina i reći "ipak se dogodilo". Slušajte pažljivo ovo proročanstvo: "Ja ću dovesti mnoge narode", kaže Gospod, i šta će uraditi? 4. i 5. stih: "I oni će obaliti", "obaliti" je stari izraz i znači "porušiti", "zidove tirske i kule u njemu raskopati, i omešću prah njegov i pretvoriti ga u go kamen. I postaće mesto da se razastiru mreže usred mora, jer ja govorih, veli Gospod Gospod, i biće grabež narodima." Pogledajte nekoliko elemenata. Biće dakle, srušeni slavni zidovi tirski, kule će u njemu biti raskopane, ali najlepši detalj na koji bih želeo da skrenem vašu pažnju jeste sledeći: "I omešću prah njegov." Malo kasnije u 12. stihu prorok kaže ovako: "I popleniće blago tvoje i razgrabiti trg tvoj, i razvaliće zidove tvoje i lepe kuće tvoje razoriti, i kamenje tvoje i drva tvoja i prah tvoj baciće u vodu." Dakle, biće porušen grad, ali proročanstvo ne kaže samo da će grad biti porušen, i mnogi drugi stari gradovi su bili porušeni, nego će sve to biti bačeno u vodu. To je jedan fascinantni detalj. Ponovo se ponavlja ta ideja u 19. stihu: "Jer ovako veli Gospod Gospod: 'Kad te učinim pustijem gradom, kao što su gradovi u kojima se ne živi, kad pustim na te bezdanu, i velika te voda pokrije.'" Šta se to događalo u istoriji? Prorok Jezekilj već u samom tekstu, ako čitate pažljivo tekst, reći će da će to biti Navuhodonosor koji će pokušati da osvoji grad Tir.

Međutim, posle neuspele vojničke taktike cara Navuhodonosora, postoji jedan tekst pun ironije, 29. glava, 18. stih: "Sine čovečiji, Navuhodonosor, car Vavilonski, zadade vojsci svojoj tešku službu protiv Tira; svaka glava oćelavi i svako se rame odrije, a plate ne bi njemu ni vojsci njegovoj od Tira za službu koji služiše protiv njega." Ironičan tekst, ako ga pažljivo čitate: "Svako se rame odrije, svaka glava oćelavi, a plate ne bi ni njemu ni vojsci njegovoj." Dakle, Navuhodonosor posle 13 godina pokušaja vratio se u Vavilon. Istina je, istoričari kažu, da je grad Tir morao da plaća neku vrstu poreza, ali grad Tir je ostao nezavisan i rugao se vavilonskim osvajačima. Izgledao je neosvojiv. Proročanstvo koje je prorok Jezekilj izrekao datira iz 585. ili 586. godine, dakle, to je 6. vek pre Hrista. Istorija potvrđuje da je u tom trenutku Tir bio na vrhuncu svoje moći, ako bismo bili pošteni prema tekstu, kako mi znamo za starost jednog biblijskog teksta. "Možda je ovaj tekst nastao posle događaja", neko bi kazao. Evo kako odgovaramo. Postoji danas masa biblijskih naučnika koji se bave utvrđivanjem starosti jednog biblijskog teksta. Jedna od najsigurnijih metoda, smatram, za utvrđivanje starosti jednog biblijskog teksta je filologija teksta. Šta to znači? Znači, postoji biblijski tekst i postoje drugi nebiblijski tekstovi za koje sigurno znamo datum pisanja. Jezik nije nešto statično, jezik evoluira, jezik se menja. Npr. jezik kojim mladi govore danas, sada, nije isti kao jezik od pre deset godina. Za samo možda desetak godina vi ćete videti da mladi koriste drugačije izraze, drugačiji žargon. Dakle, jezik je nešto što se menja. Ili ako uzmete literaturu, književnost, videćete da jezik evoluira, on se vrlo brzo menja. Takođe ono što je vrlo zanimljivo, imena koja roditelji daju svojoj deci se menjaju. Danas su popularna druga imena nego ona pre 15 ili 20 godina. Dakle, biblijski naučnici imaju pred sobom originalni biblijski tekst, imaju druge nebiblijske tekstove i pažljivo analiziraju tekst, sintaksu, gramatičku strukturu teksta, analiziraju izraze koji se u njemu nalaze. To je jedna od najsigurnijih metoda utvrđivanja starosti jedne biblijske knjige.

Što se tiče Knjige proroka Jezekilja, tu nema nikakve dileme da je ona nastala u 6. veku pre Hrista. U trenutku kada je Tir bio na vrhuncu svoje moći, Jezekilj kaže: "Biće porušeni zidovi njegovi", ne samo to, "svi ti zidovi i prah biće bačeni u more". Ima li smisla ovaj tekst? Tir je ostao nezavisan, Navuhodonosor se vratio u Vavilon, a Tir je planirao da zauvek uništi Jerusalim. Ali Bog je imao svoj plan za grad Tir i za grad Jerusalim. Posle nekoliko godina, možda vek i po, sa zapada je došao jedan drugi mladi osvajač i on je brzo kao i Navuhodonosor osvojio stari deo Tira, Palatiros. Međutim, kao i u drugim sličnim situacijama, stanovnici Tira su se povukli na malo kameno ostrvo i ponovo su se nadali da su neosvojivi. Međutim, ovom prilikom nisu računali na genijalnost Aleksandra Makedonskog. On je bukvalno, i to je lepota ovog proročanstva, ne znajući za ovo proročanstvo, porušio sve zidove staroga Tira i bacio ih u more i počeo da zida jednu stazu široku 60 metara od kopna prema ostrvu, i posle nekoliko meseci on je uspeo da dođe do ostrva. 15000 ljudi je bilo ubijeno, nekoliko hiljada je pobeglo čamcima, on je bio potpomognut sidonskim i brodovima sa Kipra i osvojio je ovo kameno ostrvo. I dan danas ovo više nije ostrvo, nego neka vrsta poluostrva. Ja nisam bio tamo, ali sam video slike. I dan danas ova staza postoji. Iz vode vire stubovi, kapiteli, glave, melkapta boga Tira, koji je bio bog čuvene Jezavelje koja se spominje u Bibliji, nesvesno svedočeći da će se ispuniti reč koju Bog kaže. Iz jednog malog susednog sela koje se zove Sur i dan danas dolaze ribari i suše svoje mreže u starom gradu Tiru, ne znajući verovatno da na taj način ispunjavaju proročanstvo staro 2500 godina. "Jer usta Gospodnja rekoše."

Danas postoji moderni Tir, koji je nedaleko od ovog starog Tira, međutim, ono što je bilo prorečeno za ovaj stari Tir ispunilo se sa neverovatnom tačnošću: "omešću prah njegov i baciću u more", kaže prorok. Fascinantno proročanstvo. Proročanstvo u vezi sa gradom Tirom je "tipos" onog velikog "antitiposa". Govori o svim ljudima, kao što su to bili stanovnici grada Tira, koji nisu živeli nizašto drugo osim za bogatstvo, blago... Postoje istorijski podaci da su se bavili različitim religijama koje su bile suprotne Bogu, pravom Bogu. Postoje podaci da su imali nešto što se zvalo "sveta prostitucija" i tako dalje, da su žene morale da služe u hramu jedanput godišnje, i to je, smatra se, bilo posvećeno Bogu plodnosti. Postojao je i homoseksualizam. Dakle, moralna degradacija, pa je zato Bog delovao na jedan određeni način. Tako će Bog delovati konačno na kraju istorije. Dakle, jedno ispunjeno proročanstvo.

Da vam spomenem još jedno biblijsko proročanstvo. To je proročanstvo o jednom drugom gradu, o Vavilonu. Ja sam već kazao da se Vavilon nalazio na severu. Danas se Vavilon nalazi u Iraku. Možda ste slušali, možda u vestima, kada je bio sukob između Amerike i Iraka, da se govorilo često da predsednik Iraka Husein sebe smatra novim Navuhodonosorom. Koji je to grad Vavilon? Naziv "Vavilon" dolazi od jevrejske reči "babel". Reč "babel" znači "kuća Božja", međutim "babel" znači i "zbrka, konfuzija". Vavilon je u Bibliji simbol konfuzije, simbol mentaliteta ljudi čiji um stoji nasuprot Bogu. Ne samo u početnim knjigama, nego sve do Apokalipse Jovana Bogoslova, vi ćete naći ideju da je Vavilon tip ili simbol svih ljudi čiji um stoji nasuprot Bogu, ljudi koji se bore protiv Boga, u čijem umu je zbrka, konfuzija. Ali o tim simbolima možda kasnije. Vratimo se istorijskom Vavilonu. Vavilon je bio jedan od najmoćnijih gradova staroga sveta. Postoje dva perioda kada je u pitanju istorija Vavilona. Prvi period je onaj koji seže do Hamurabija, koji je živeo negde 2000 godina pre Hrista. Bio je savremenik Avrama. Hamurabi je bio vrlo lukav i vešt vladar. On je napisao čuveni zakon, "Hamurabijev zakon". On je smatrao da je njegovo carstvo najveće i ostavio je potomstvu vrlo lepe podatke o sebi. Međutim, najveću slavu i moć Vavilon je dostigao za vreme cara Navuhodonosora u 7. odnosno 6. veku pre Hrista. Ono što znamo o Vavilonu ostavili su nam istoričari kao što su Stravol i Herodot. Kada je Herodot posetio Vavilon, on je bio impresioniran. Smatra se da je Vavilon imao tri zida oko sebe. Kroz grad je prolazila reka Eufrat; ovi zidovi su bili toliko široki da su kočije mogle da idu po njima. Herodot je tvrdio da je opseg zidova grada Vavilona bio 80 kilometara. Međutim, danas se smatra da to nije tačno, da je opseg zidova bio 17 kilometara. Mi ćemo reći "mali opseg", međutim, nije mali opseg, zbog toga što su drugi gradovi bili manji; na primer opseg Atine je bio samo 5 km, Ninevije 12 km. Vavilon je izgledao neosvojiv. Ono što je posebno bilo karakteristično za grad Vavilon jeste da je tu Navuhodonosor svojoj ženi Semiramidi sagradio viseće vrtove. Ona je bila iz brdskih krajeva Moavije i kada se udala za Navuhodonosora, smetala joj je ta monotonija vavilonske ravnice, i on je odlučio da razbije tu monotoniju i sagradio joj je viseće vrtove. Zato vi muževi... potrebno je da učinite sve... Ovi čuveni vrtovi koje je Navuhodonosor napravio svojoj ženi Semiramidi su jedno od sedam svetskih čuda. Međutim, istorija Vavilona i Izrailja, naroda Božjeg, je često bila isprepletena i Vavilon je poznat u Bibliji samo zahvaljujući narodu Božjem. Čudno je to da uvek kad se neki narod našao u kontaktu sa narodom Božjim, da je postao i on slavan. Međutim, Bog je izabrao Vavilon da bude "šiba gnjeva" kaže naša Biblija, ali Vavilon je činio ono što Bog nije želeo i Bog je postavio granice ovom gradu. I postoji jedno proročanstvo koje je izrečeno protiv grada Vavilona. Ono je zapisano u Knjizi proroka Isaije, 13. glava, 19. stih i nadalje:

"I Vavilon, ukras carstvima i dika slavi Haldejskoj, biće kao Sodom i Gomor kada ih Bog zatr." Strašno. Znate da je Bog uništio Sodom i Gomor. Isaija je živeo u 7. odnosno 6. veku pre Hrista, u trenutku kada je Vavilon zaista bio na vrhuncu svoje moći. Isaija kaže: "Vavilon će biti kao Sodom i Gomor. Neće se u njemu živeti niti će se ko naseliti od koljena do koljena." Ovo je strašno. To znači: nikada više, molim vas, nikada više niko neće živeti u tom gradu. Ovo je iluzorno. Ako pogledate sve druge veće gradove sveta, ako je postojao dobar izvor vode, oni su bivali ponovo naseljeni. Npr., ja sam imao prilike da gledam te geološke preseke, ako je grad bio spaljen, ali je imao dovoljno vode, vrlo često su drugi naseljenici dolazili i naseljavali se. Međutim, Isaija kaže: "U tom gradu Vavilonu neće se nikada više živeti", premda je reka proticala kroz njega, i postojali su izvori vode, bila je to plodna ravnica. Slušajte dalje: "Niti će Arapin razapeti u njemu šatora, niti će pastiri počivati onuda. Nego će počivati ondje divlje zvjeri, i kuće će njihove biti pune velikih zmija, i onde će nastavati sove, i aveti će skakati onuda. I dovikivaće se buljine u pustijem kućama i zmajevi u dvorima veselijem. A doći će njegovo vreme, i blizu je, i dani njegovi neće se protegnuti." Vavilon je, kao što sam kazao, tip ili simbol naroda ili pojedinca, individue ili kolektiva, čiji um stoji nasuprot Bogu. Bog kaže: zato uništenje grada Vavilona postaje simbol ili tip uništenja zla u svemiru, jednom zauvek. Ali o tom potom. Vratimo se istoriji. Dakle, u 7. i 6. veku pre Hrista, u trenutku najveće slave grada Vavilona, jevrejski prorok Isaija se usudio da kaže da će Vavilon jednom zauvek nestati i da se u njemu neće nikada, nikada, nikada živeti. Šta nam pokazuje istorija? Vavilonsko carstvo je trajalo do 538. godine. Tada su Miđani i Persijanci formirali jednu koaliciju i osvojili grad Vavilon. Kako su ga osvojili? Za vreme jedne gozbe, velike gozbe u gradu, persijski car Kir je skrenuo korito reke Eufrat i njegovi vojnici su ušli ispod zidova grada kuda je prolazila reka. Oni su ušli mirno i vlast je iz ruku Vavilonjana prešla u ruke Persijanaca i grad nije bio porušen. Proročanstvo je kazalo da će grad u potpunosti biti porušen, "biće kao Sodom i Gomor, neće se u njemu više nikada živeti." Mesto Vavilonjana sada su tu živeli Persijanci, vladali, isti narod je živeo, izgledalo je da se proročanstvo neće ispuniti. Međutim istorija beleži tri bune za vreme dok su Persijanci vladali u gradu. Vavilonjani, koji su naučili da budu grad imperije, nisu trpeli nečiji drugi jaram. Prve dve bune su bile u krvi ugušene. Međutim, u trećem pokušaju Vavilonjani su uspeli da istisnu Persijance izvan gradskih zidina. Istorija beleži tada jednu strašnu scenu. Oni koji su ostali unutar zidova grada, da bi sačuvali hranu i vodu koju su imali u gradu, odlučili su se na jedan strašan korak. Odlučili su da sve žene i svu decu, sve one koji ne mogu da stoje na zidovima i brane grad, da ih ubiju. Svako je imao pravo da zadrži jednu ženu, najdražu, i jednog roba za spremanje kuće. Svi drugi su bili ubijeni. Ovo isto pokazuje okrutnost tog naroda, mentalitet naroda Vavilona. Unutar zidina osećali su se sigurno. Koliko ja znam, Persijanci su bili punih godinu dana u opsadi grada Vavilona, u pokušaju da ga ponovo osvoje, ali bez uspeha. Car Kir je umro. Došao je drugi car koji se zvao Kserks. Kserks je pokušavao da uđe u grad i koristio sva moguća lukavstva, ali bez uspeha. Jednoga dana pred cara Kserksa je došao jedan od njegovih prinčeva koji se zvao Zopire. Zopire je došao pred cara Kserksa sa odsečenim nosom i ušima i sa ranama po celom telu. A car Kserks ga je pitao: "Zopire, zašto si to sam sebi uradio?" A Zopire je kazao: "U želji da Vam služim, veličanstvo!" I onda je obrazložio svoj plan: da će se predati Vavilonjanima i da će reći da su mu uši i nos odsekli Persijanci. I tako je ušao u grad. U početku mu Vavilonjani nisu verovali, a onda je on sa manjim grupicama vojnika počeo da izlazi izvan zidova grada i da ubija svoje drugove vojnike Persijance, sve dok njegova popularnost nije postala toliko velika da je jednoga dana otvorio kapije grada i Persijanci su ušli u grad. Mnogo njih je izginulo, mnogo njih je ostavilo živote ispod zidova. Bes je bio toliko veliki da je grad Vavilon skoro bio potpuno porušen. Hiljade mrtvih. Od tada pa nadalje bilo je sve manje stanovnika u gradu Vavilonu. Stanovnici okolnih sela su uzimali cigle i gradili sebi kuće. Vavilon je sve više postajao pust grad, grad duhova. Zanimljivo je da kada je Aleksandar Makedonski došao sa zapada, kada je osvojio Tir, znao je za slavnu prošlost Vavilona i odlučio je da ponovo sazida Vavilon. A u Bibliji, znate šta je pisalo? "Nikada više neće biti sagrađen." Ali Aleksandar Makedonski je počeo da prenosi cigle od jednog zigurata, od jedne kule, i da ponovo gradi grad Vavilon. On je umro u Vavilonu, nikada ne sagradivši ga. Vavilon je i dan danas pust grad. Postoji samo jedan mali muzej i možda jedan čuvar muzeja koji želi da turistima da ideju o slavnoj prošlosti ovoga grada. Kaže se čak da se i Arapi, kada prolaze kao beduini tim putevima, sklanjaju i ne žele da kampuju tu, kažu: "To je prokleto mesto." Biblija kaže: "Jer usta Gospodnja rekoše." Bog je mnogo vekova unapred kazao. Uništenje Vavilona je ponovo "tipos" kako će Bog na kraju istorije sveta, kada dođe sud Božji, delovati sa svima onima koji u sebi imaju mentalitet Vavilona, konfuziju, zbrku. Sve ono što nije nadahnuto Duhom Božjim, po Bibliji je konfuzija, zbrka, nered. Jedino Bog može uneti red u ljudsku dušu i ljudsko srce. Zato čuvajmo se mentaliteta Vavilona.

Evo, to su ta dva proročanstva koja sam želeo da vam kažem. Bog kaže: "Jer Gospod Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama svojim prorocima." Dakle, Bog je otkrio tajne da bi mi koji danas čitamo znali da Bog deluje u ljudskoj istoriji. Ovo je prošlost. U narednim predavanjima mi ćemo govoriti o proročanstvima koja su vezana za budućnost ove planete, za sud Božji, za događaje koji su pred nama. Za kraj ovog predavanja pročitao bih još jedan tekst iz Knjige proroka Isaije, čitaćemo 8. glavu, 20. stih: "Zakon i svedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore." Vrlo bitan tekst. "Zakon", to je "Tora", "i svedočanstvo tražite", tj. ono što je Bog posvedočio preko proroka. "Ako ko ne govori tako", ako govori drugačije nego što je Bog otkrio prorocima, "njemu nema zore", dakle to nije pravi Božji prorok.

< 2. Poglavlje Sadržaj 4. Poglavlje >