 |
|
Čitate knjigu:
BIBLIJA I NAUKA
DOSLOVNO TUMAČENJE ŠESTODNEVA
<<
Sledeće
poglavlje>>
Ono je bilo vrlo zastuopljeno dok se nije pojavila teorija o evoluciji, mada problem vremena koji postoji u šestodnevu postavljao se mnogo pre nego što se pojavila teorijao evoluciji i neka druga tumačenja, u tom, kako bi neki teolozi rekli "patrističkom periodu". Vrlo je važno kad govorimo o doslovnom shvatanju šestodneva da ne pomislimo da to shvatanje šestodneva interpretira tako biblijski tekst, da se ama baš svaka reč shvata doslovna. Znači, to nije neko tumačenje šestodneva gde mi treba svaki stih u šestodnevu da shvatimo doslovno, nego se to odnosi na doslovno shvatanje u smislu da je Bog za doslovnih šest dana ili astronomskih šest dana stvorio. A svi antropomorfizmi koji su vezani za božansko biće ne smeju se razumeti doslovno, jer bi mi onda Boga učinili žrtvom mnogih relativnosti.
"I Bog reče..." Da li je On progovorio srpskim ili nekim drugim jezikom?
Kad Bog imenuje ne treba da to razumemo bukvalno, doslovno. Znači, kad pročitamo "doslovno tumačenje šestodneva", to ne treba razumeti onako kako mi razumemo obične ljudske reči. Antropomorfizmi ostaju. Znamo da je u teologiji dosta dobro obrađeno to pitanje antropomorfizma. Određene stvari se moraju saopštavati tako da ih mi možemo razumeti. Čak je i napravljena razlika kad Bog govori, u odnosu na čoveka kad govori. "Amar" kad govori čovek, i "dabar" kad govori Bog. Nije isti govor kad Bog govori i kad čovek govori. A šta hoće da se kaže time: "I Bog reče, i postade"? To je samo jedan način, jedna stilizacija, eki način da se prikaže Božja svemoć.
 |
Zamislite mene da ja sad kažem: "Neka bude tabla", vi bi ste se uplašili i pobegli odavde kada bi se pojavila tabla. Znači, u Bibliji se kaže da Bog može neposredno da stvara, da može da stvara onako baš "ex nihilo", ne pozajmljujući sredstva, alat i stranu materiju. On može da stvara neposredno, direktno, za razliku od nas koji to ne možemo.
E sada, postoje različita viđenja kad čitamo od prvog stiha 1.Knjige Mojsijeve: "U početku stvori Bog nebo i zemlju, a zemlja beše bez obličja i pusta." E sada, jedno je viđenje ovo uobičajeno, dakle, da prvog dana stvaranja počinje stvaranje naše zemlje i neba. Tako razume najveći broj ljudi kada čita 1.Knjigu Mojsijevu.
A drugo je svatanje, i ono je modernije, i ono se zasniva na jednom drugačijem prevodu prvog stiha, koji bi otprilike glasio ovako: "Kad je Bog stvorio nebo i zemlju, zemlja je bila bez obličja i pusta." Ono što je važno jeste, da jevrejski tekst dozvoljava i jedan i drugi prevod.
| |
Postoji suštinska razlika između ova dva prevoda, i neki kreacionisri preferiraju ovaj drugi prevod. Znači, kad je nekad, u nekom magnovenju vremena, Bog stvarao univerzum, nebo i zemlju, "zemlja je bila bez obličja i pusta". Znači, nekada, u nekoj davnoj prošlosti, Bog je stvarao, i upotrebljava se ta reč "bara", u 1.stihu 1.Knjige Mojsijeve.
E sada, kad je On stvarao, otprilike želi da se kaže: "Kada je Bog raspršio materiju po univerzumu", dakle, ono prvo, neposredno stvaranje, kada se stvara ona "materija primo", dakle, kada je Bog to radio, "zemlja je bila bez obličja i pusta". Znači, u tom univerzumu, kao zrnce peska u moru, zemlja je bila bez obličja i pusta. I to bi onda značilo da prvi stih predstavlja kao neki uvod u ono što sledi - šestodnev. E sada, po tom viđenju, Bog je stvorio univerzum, a onda, pojedinim delovima tog univerzuma On posvećuje određeno vreme, njihovom uređenju. Ne samo da je samo zemlja bila "tohu vabohu", nego je ceo univerzum bio od sirove materije. I kasnije Bog pojedinim segmentima posvećuje određenu pažnju. I tako je došla na red i naša zemlja i, možda, naš sunčev sistem.
Koja je vremenska razlika između stvaranja univerzuma, ili kolika je vremenska razlika između vremena kada je stvorena sirova materija, tako da kažemo, ta "materija prima", to je ono "bara", i do momenta uređenja našeg dela univerzuma, po ovoj teoriji niko ne bi znao da kaže. I on je irelevantan. Nije baš irelevantan...
Dakle, Bog je u jednom momentu prišao našem delu svemira i uredio ga. To uređenje je opisano u 6 doslovnih dana. Kada sad Bog posvećuje pažnju našem delu svemira, gde je naša zemlja i sunčev sistem, tada počinje šestodnev stvaranja. Još jedan argument u prilog ovog tvrđenja jeste to, da imamo u samoj prvoj glavi izraz "nebo" za dve stvari. Imamo izraz "nebo" u prvom stihu, kad je Bog stvorio nebo i zemlju, a imamo kasnije opet izraz "nebo" koji se upotrebljava za "svod nebeski". Svod je Bognazvao "nebo". Ako bi smo bukvalno shvatili značenje ovih stihova, onda bi upali u očitu kontradikciju - da je Bog dva puta stvarao nebo. To je još jedan argument da ono što piše u 1.Knjizi Mojsijevoj, to nebo, je nešto drugo od svoda nebeskog po kojem će leteti ptice 5.dana.
| |
Bog prethodi svetu i kauzalno i temporalno, to jest, hoće da kaže da je On uzrok sveta. To je razumljivo što se tiče kauzalnog, ali temporalno, kako može Bog da prethodi svetu kada nema vremena bez sveta, jer onoga trenutka kad nastaje svemir nastaje i vreme.
PRVI DAN. Šta je bila svetlost prvog dana? Neki se pitaju: Kako svetlost prvog dana, a svetla nebeska tela se pojavljuju tek 4.dana? Kako svetlost prethodi suncu i svetlim nebeskim telima? I to je onda kao neka pogrešnost.
Kakva je bila priroda svetlosti prvoga dana? Ima više odgovora. Jedan jeste da je sam Bog svetlost. Drugi odgovor jeste da je Bog stvorio drugačiji izvor svetlosti nego što je sunce. I treći odgovor jeste da Bog vrši promene u samoj materiji tako da ona svetli.
Ja preferiram ovaj prvi odgovor. Moguće je sve. A uostalom, ovo je samo ono što možemo mi ljudi da navedemo, a prilično je bogohulno tvrditi da je Bog ograničen na ove tri mogućnosti.
| |
Kako razumeti prvi odgovor da je sam Bog izvor svetlosti? Imamo direktne tvrdnje u Bibliji da je Bog svetlost. Zamislimo da postoji neko mesto gde prebiva Bog, i On posvećuje pažnju određenom delu svemira i On ide u taj deo svemira, barem kroz jedno svoje lice. A najmanje su dva lica božanstva učestvovala u stvaranju. U ovom prvom stvaranju najverovatnije je najdominantniji bio Bog Otac, a ima tvrdnji da je i Sin, čak i Duh Sveti bio najdominantniji,jer se u jevrejskom upotrebljava reč "ruah" koja znači i "Bočji Duh" i "Božji vetar".
Međutim, sam kontekst, vetar da se diže, sama formulacija rečenice, vidi se da se radi o nekome ko bdije nad onime što stvara, a vetar ne može da bdije. Sama formulacija rečenice isključuje ovu drugu tvrdnju da je vetar u pitanju. Ali, znamo kad se pojavio Duh Sveti na pedesetnicu da je duvao vetar.
Božji ulazak i izlazak iz našeg dela svemira definiše prva tri dana. On je svetlost, i kad On ulazi u taj deo i kad izlazi, On ustvari definiše prva tri dana.
| |
Navešćemo jedan princip koji važi pri stvaranju. Pri stvaranju važi princip da Bog stvara ono što samo ne može da nastane, ali kad ono nastane, kad ga Bog stvori, ono zadobija relativnu autonomiju. Recimo primer: Život ne može da nastane spontano, ali kad Bog stvori život, onda život ima određenu autonomiju - može da se prenosi sa kolena na koleno.
Isto je tako i sa danima. Dani ne mogu sami po sebi da nastanu dok ih Bog ne stvori. A Bog definiše prva tri dana, četvrtog dana On stvara videla, i posle dani imaju autonomiju, posle se oni kontinuirano, ciklično ponavljaju. E sada, postoji jedna primedba da Mojsije ustvari piše o tome da postoji svetlost bez izvora svetlosti, zato što je on opterećen mišljenjima svoga doba. Jer, ljudi su u stara dobamislili da svetlost može da postoji i bez izvora svetlosti, pa su mislili da svetlost ima autonomiju, da ona može da se stavi u određene odaje, pa se onda ona pušta.
Takva primedba nije opravdana, iz prostog razloga zato što se iz same prve glave vidi kako nastaje svetlost, jer tačno piše da je Bog postavio sunce da upravlja danju i mesec da upravlja noću. Tako da ta primedba ateista otpada.
| |
DRUGI DAN. Drugi dan stvaranja je vrlo interesantan. Mi zatičemo Zemlju drugoga dana kako je prekrivena vodom. I tada Bog rastavlja vodu pod svodom od vode nad svodom. U kom je stanju voda bila pre nego što ju je Bog rastavio na vodu pod svodom i vodu nad svodom, teško možemo znati. Možemo da posmatramo nebeska tela, recimo Veneru. Venera je pokrivena mnogim oblacima, njenu površinu i ne vidimo, a da li je tako bilo i na planeti Zemlji, to ne znamo. Ali, ono što sigurno znamo jeste, da je Bog razdvojio vodu pod svodom od vode nad svodom.
Taj svod, koji je Bog nazvao nebo, drugoga dana, sigurno predstavlja atmosferu. E sad, šta je to "voda nad svodom"? Voda pod svodom, tu nema dileme, tu se svi slažu, predstavlja jezera, mora, reke. E, sada se tumači razlikuju u tome šta predstavlja "voda nad svodom"? Za jedne je voda nad svodom - oblaci. A za druge, voda nad svodom jeste vodeni omotač koji je bio kontinuiran (nemamo kontinuirane oblake, oblaci su diskontinuirani) i koji je okružavao našu planetu. Da vidimo koje je tumačenje validnije. Biblija eksplicitno kaže daje voda "nad svodom", a mi znamo da sloj do 18 Km u atmosferi čini troposferu, od 18 do 80 Km čini stratosferu, i iznad je jonosfera. Gde su oblaci? Oni su na polovini troposfere. Znamo da kad letimo avionom oblaci "plivaju" ispod nas.
| |
Očigledno je, dakle, da "voda nad svodom" nisu oblaci. Mi ćemo o tome još detaljnije govoriti kad budemo govorili o potopu. To je bio voden omotač koji se nalazio iznad atmosfere i sigurno je stvarao efekat staklene bašte. I oblaci stvaraju efekat staklene bašte, ali samo na pojedinim delovima zemljine površine.
Sunčevi zraci prolaze kez omaotač, emituju svoju energiju i odbijaju se od površine zemlje, međutim oni nemaju dovoljno snage da se ponovo probiju kroz vodeni omotač i ostju zarobljeni na zemlji. Tako da je klima na zemlji bila vrlo ujednačena, i blaga, taj sloj vode je predstavljao neverovatni amortizer svih mohućih klimatskih promena.
TRECI DAN. Nastaje kopno i biljni svet.
PETI DAN. Petog dana su svorene vodene živetinje, ribe, i živi svet u vazduhu.
Pitanje koje nam se nameće jeste; Zašto je Bog stvarao šest dana;
Jedna od ideja je da postoji uniformnost svemira. Međugim Ajnštanova teorija relativiteta, negira takvu mogućnost. L aički odgovor bi bio ; da se Bog odmori od rada. Što ove tvrdnje implicirju? Da je Bog morao da stvori čoveka baš onakvog kakvog ga je stvorio. Ova argumentacija nije validna.
Shvatanje pvrog dana, Bog izabira kako će svemir stvoriti, nije pod nikakvom jurizdikcijom, On odlučuje da na određeni način stvori čoveka. Na početku, pre stvaranja, Bog nema prisila, već ima slobodan izbor kakav svemir želi da stvori, sada kad ga je stvorio, on sledi početnu zamisao kako ga je konstruisao da treba da izgleda. Tako on prilazeći određenom delu svemira troši određeno vreme da ga uređuje.
Sa kojim ciljem?
Bog je rešio beskonačnu diferenciranu jednačinu, tako da pojedinim delovima univerzuma posvećuje određenu pažnju. Ali to uređenje traje jedno određeno vreme. Zato što najverovatnije sva Božja stvorenja Njega slave u isto vreme, zato je to sedmi dan.
Problem je što se u četvrtoj zapovesti spominje da je Bog za šest dana stvorio nebo i zemlju. Lako je da se u Jevrejsom jeziku razlikuje stvaranje prvog od drugog neba. No ta razlika se ne pravi, upotrebljava se ista reč. Postoji druga argumentacija, u prvom stihu Bara-stvoriti, a kad se koristi u zapovestima koristi se (aša) napraviti.