KONKORDISTIČKO SVATANJE - je nastalo sa razvojem nauke. Pjavila se istirijska geoloogija, koja tvrdi da se zemlja razvijala u dugom vremenskom periodu. Geološka evolucija na zemlji koja je povezana sa konkordističkom evolucijom.

Teolozi su sada bili u dilemi, jer je izgledalo da savrema geologija i biologija dokazuje, evolucionizam. A sa druge strane dani se tumače doslovno. Postojala je dilema ili priznati nauku i njene rezultate ili je odbaciti, ili pak odbaciti šestodnev. Neki su postupali ovako drugi onako. Pojavila se i treća grupa koja je pokušala da harmonizuje naučne i Bibliske izveštaje.

Tako da je stvorena teistička evolucija, t eorija progresivnog stvaranja. Po ovim teorijama, Bog je saopštio u šestodnevu, činjenic da je stvorio, a kako je stvarao, to je ostavio da to uradi nauka.

Teorija progresivnog stvaranja, je drugačija, i podrazumeva da je Bog stvarao u više etapa, stovrio je više primitivnih vrsta i pustio ih da evoluiraju.

Teistička evlucija je manje kontradiktorna. Prema toj teoriji dani stvaranj, su dugi geološki periodi, i predpostavka da bi pojedini dani odgovarali nekim geološkim periodima, i budući da se se sležu jedan na drugi naziva se KONKORDIZAM.

Na primer, Mojsije nezna geologiju ali Bog zna. Najvažnije je pitanje dana. U Jevrejskom tekstu se koristi reč (Jom) ima više zančenja:

181 put se koristi kao doslovan dan, 67, puta kao vreme, 18 puta kao večnost,itd.

Šta zanči 1 Moj 1. glav uptrebljava se za različite stvari: Prvo da obeleži sveti deo dana označen je kao (Jom), I bi jutro i bi veče dan prvi. Upotrebljava se u 1 Moj 2,4. kao trenutak. Ono što je činjenično jesta da su poslednja tri dana stvaaranja definisani rezolucijom zemlje u odnosu na sunce a to su od četvrtog do sedmog dana i to su doslovni dani. Tri su doslvna a tri nisu. Koja je tu logika, da su to Eoni, ko zna koliko dugi niz godina. Kad imamo da je svaki dan definisan na isti način i bi veče i bi juturio dan prvi, i to se isto ponavlja sa sva šest dana.

Da je Mojsije hteo da naglasi duge periode, nebi nas ostavio u dilemi jer bi pored reči dan upotreljvao pridev (jom rab) dugo vreme. Pored toga kad se upotrebljava reč (Jom) uz redni broj (prvi, drugi, treći) uvek se prevodi kao dan. U množini (jamin) je uvek prevedeno kao dan. Često se navodi primer da se Bog odmori "I počinu Bog od svih dela svojih" Kod nas je to toško argumentovati (počinu) dali se on još odmara? U orginalu se koristi svršeni glagol u engleskoj bibliji se koristi svršeni glagol.Prvo postoji teorija evolucije koja se prihvata kao tačna, pa se u tome svetlu tumači šestdenev.  Ako se tako čini da se prihvati torija Evolucije koja nije dokazana, onda se prihvata da je Bog koristio evoluciju kao metod stvaranja. Međutim ovo je suprotno Božjim atributima; Svemoguć, sveznajuć, ljubav.

Na taj način se ograničava Bog da nemože da stvori od jednom, i da su mu potrebni dugi vremenski periodi da bi stvorio. Iz božjeg atributa, svemoguć proizilazi i da je on ljubav. No kakva je to ljubav kad je on morao milijone i milijone da sahrani da bi stvorio novu vrstu. Takođe nema teološkog opravdanja za smrt pre greha, svrhovitost. Teistički Bog nije Bibliski Bog.

U Bibliji imamo tvrdnju da je Bog posamatrajući svoje delo izgovorio "I gle sve beše veoma dobro."

Činjenica je da ne postoji saglasnost, postoji samo gruba saglasnost, između gelogije. Koja je to saglasnost. Svet ide od proste ka složenije, Bog je isto tako stvorio; to su predikcije iz jednog i drugog modela i one su nikakve.

Direkne kontradikcije:

Prvo se pojavljuju biljeke sa plodovima, pa onda ribe, u evolucionističkim udžbenicima nema toga.

Prvo se pojavljuju ptice, dok je u evoluciji obrnuto najpre gmizavci pa onda ptice.

Po Biliji prvo nastaje čovek a po evoluciji prvo žena.

Dan svetkovanja, kao obrazloženje za sedmi dan dato je činjenica što je Bog za šest dana stvorio svet. Svi teolozi koji ustaju protiv subote, shvataju važnost sedmog dana. Zato se trude da subotu "proteraju" iz raja ako je to moguće.

Marko 2,27.28. "Subota je načinjena čoveka radi" Kaže biblija a ne jevrejina radi. Ona je načinjena za sve ljude.

2. Pet 3,8. Jedan dan kao 1000 godina i 1000 godina kao jedan dan. Ovde treba raći da je takvo tumačenje neozbiljno, jer tekst izvan konteksta ništa ne znači. Kontekst objašnjava razliku između kreconozma i uniformizma. Apostol Pavle kaže ono što nama izgleda da potrebuje 1000 godina može da se desi za jedan dan.