|
||||||
Čitate knjigu: BIBLIJA I NAUKA |
Čitate poglavlje: OD LAMARKA DO DARVINA |
|||||
Šta se dešavalo od Lamarka do Darvina? Govorimo ovde o istorijskom razvoju evolucionističke teorije. Rekli smo da Lamarkovo delo nije bilo naročito zapaženo i nije ostavilo nekog vidnog traga. Predominantna teorija koja je tada vladala u biologija bila je kreacionizam, koji je u biologiji podrazumevao fiksizam, znači apsolutnu nepromenljivost vrsta, a u geologiji katastrofizam. Znači, vladajuća teorija u odnosu na pitanje porekla bio je kreacionizam. Najpoznatija kreacionista toga doba bio je Žorž Kivije, koji je otac uporedne anatomije i paleontologije. On je iznašao taj princip "korelativnosti". I, pored autoriteta Kivijea i ostalih kreacionista, njegovih učenika, evolucione ideje nisu mogle da se probiju. Poznata je rasprava između Žorža Kivijea i pristalice Lamarkovog gledišta Sent-Ilera, koja se održala u Pariskoj Akademiji Nauka, 1830. godine. Polemika je imala više debata, ali jedna je bila ključna, na kojoj je Kivije odneo pobedu. Šta je bilo? Pa, osnovna dilema je bila oko toga, da li su vrste promenljive ili nisu. Kivije je tvrdio da ne postoji promenljivost, nego da postoji fiksiranost u živom svetu. Sent-Iler je zagovarao suprotno gledište. I, Žorž Kivije je uspeo da nabavi kosture mačke, ibisa i krokodila. (Ibisi su životinje slične čapljama.) Nabavio ih je iz egipatskih piramida, zato što su smatrane svetim životinjama i "sahranjivali" su ih zajedno sa faraonima. Najverovatnije da su ibisi smatrani svetim životinjama zato što se doletali iz južnih delova Afrike, sa nadolaskom Nila. Čuli ste da postoji ono plavljenje Nila. To je još i Herodot pokušao da objasni: "Zašto dolazi do plavljenja Nila?" I budući da je Nil bio žila kucavica u Egiptu, zato što su Egipćani imali razvijen sistem za navodnjavanje, i onda kad nadolazi Nil, on ulazi u te njihove sisteme za navodnjavanje, plavi ta polja, tako da im donosi blagoslov. Sama reka Nil je smatrana svetom, a budući da ti ibisi lete kako nadolazi Nil, verovatno su smatrali da oni donose blagoslov. A i krokodili žive u toj reci, pa su i oni smatrani svetim životinjama. I, doneo je Kivije te kosture i pokazuje ih na toj debati, i pita sad on Sent-Ilera, vidi li on neke razlike između kostura koje je on ponudio? Sent-Iler nije bio tako dobar anatom kao sam Kivije, ali je i te kako poznavao anatomiju životinja, i kaže on: "Ne vidim nikakvu razliku." On, naravno nije znao odakle su ti kosturi. I, onda Kivije kaže: "Ovaj kostur ti je star 3.000 godina. To je mačka iz egipatske grobnice, a ovaj kostur je star tri dana. Uhvatio sam mačku, preparirao i doneo njen kostur." I naravno, ovacije za Kivijea. Sam Sent-Iler je priznao da nema nikakvih razlika u toku razvoja jedne vrste u toku od 3.000 godina. A 3.000 godina je u to vreme bilo enormno dugo vreme, tako da Žorž Kivije pobeđuje, a evolucija je odbačena kao glupa teorija. Za shvatanje onoga doba, Kovijeovi dokazi su bili toliko ubednjivi, da je Njegovo shvatanje u potpunosti prihvaćeno, a Lamarkovo i Sent-Ilerovo mišljenje u potpunosti odbačeno i potisnuto kao neodrživo, te se na njega nije mislilo sve do pojave Darvinovog dela 1859.godine. Postojao je jedan problem koji se javljao u geologiji, a to je da u pojedinim segmentima Zemljine kore, u sedimentnim stenama, imate predominantne fosile. Imate razne fosile, ali neki dominiraju. U jednom sloju su dominantni jedni, u drugom su drugi, i sad je bio problem kako to objasniti. I, Žorž Kivije je dao svoje objašnjenje, koje podrazumeva da je Bog jednom u istoriji stvarao, i onda je bila neka katastrofa koja je uništila postojeći živi svet. A onda je Bog iznova, "de novo" stvarao, pa je neka druga katastrofa uništila tadašnji novi svet, i tako redom je bilo više katastrofa u Zemljinoj kori. Danas je u kreacionizmu dato jedno drugo objašnjenje, ali tada je Žorž Kivije na taj način objašnjavao. Dakle, on je bio katastrofista, i zagovarao je postojanje više katastrofa, ne jedne univerzalne. Po njegovom konceptu, biblijski potop je bio poslednja katastrofa koje se mi sećamo. Njegov učenik d'Orbinji je izračunao da je bilo 27 katastrofa. Ako je bilo 27 katastrofa, budući da danas imamo živi svet, bilo je 28 "de novo" stvaranja. I ovde ima jedna interesantna stvar. 1930. godine, kad je bila ta debata, Čarls Lajel je publikovao deo svog izdanja "Principi geologije", u kojem on odbacuje katastrofizam, i zagovara aktualizam ili uniformizam ili jednoobraznost. (Sledeće godine, 1831. krenula je na put engleska ekspedicija na brodu "Beagle", koja je trajala 5 godina i u kojoj je bio uključen i Čarls Darvin.) A zašto se to zove aktualizam? Aktualizam se zove zbog toga što se sadašnji procesi, znači ono što se dešava u sadašnjosti, ono što je aktualno,što je sada, se koristi za objašnjenje prošlosti. Haton je izgovorio onu "čuvenu" rečenicu: "Sadašnjost je ključ za razumevanje prošlosti". I tako su evolucionisti počeli da zagovaraju taj princip uniformizma, a danas su evolucionisti sličniji Kivijeu. I oni danas govore da su bile katastrofe, jer pojedine činjenice koje se odnose na istoriju Zemljine kore, jedino se mogu objasniti katastrofičkim delovanjima. Ali, sad evolucionisti ne veruju da je bila jedna katastrofa, nego se oni danas nazivaju neokatastrofisti i veruju da je bilo više katastrofa. Nije bila jedna opšta katastrofa, nego ih je bilo više. Pa je tako i Čarls Darvin u svome delu kazao: "Čim vidimo fosile, moramo da pretpostavimo neku opštu katastrofu." Nekako nije moglo da im uđe u glavu da je biblijski potop bila jedna opšta katastrofa.
|