Čitate knjigu:

BIBLIJA I NAUKA

LAMARKIZAM

SADRŽAJ>>

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>

Prva ozbiljnija i celovitija evoluciona teorija bila je data od strane

Lamarka. On je francuski prirodnjak koji je živeo od 1744 - 1829.godine.  Njegova teorija evolucije, u suštini teorija "aktivnog prilagođavanja", podrazumeva sledeće principe:  

1. PRINCIP POTREBE. Lamarka je impresionirala savršena usklađenost između živih bića i njihove sredine u kojoj oni žive. Recimo, imate neki primer: polarna lisica... I, on je zaključio da nikako ne može biti da je Bog stvorio vrste koje su nepromenljive, jer bi za tili čas došlo do disharmonije između promene u sredini, i organizama koji su fiksirani. A budući da on, kad uđe u prirodu, konstatuje harmoniju, očigledno je da se živa bića menjaju, odnosno evoluiraju. Znači, on je video savršenu prilagođenost između organizama i sredine, i dbacivao je ideju o božanskom stvaranju nepromenljivih vrsta, zato što bi vrlo brzo došlo do disharmonije između organizma i sredine, usled promene sredine, a nepromenljivosti vrsta. On konstatuje sređenost u prirodi, harmoniju između organizama i prirode, i onda zaključuje, budući da se sredina menjala, da su morali da se menjaju i organizmi.  

Sa promenom sredine organizmi imaju novu potrebu da razvijaju nove organe. Ali, sredina nije direktni agens (to je vrlo važno, to se pripisivalo Lamarku; Darvin je "potreba" preveo sa "želja", kada je prevodio Lamarka sa francuskog), nego sredina na indirektan način učestvuje na promenu organizma, time što otvara mogućnosti za promene njihovih organa. Znači, tako što se menja, sredina otvara mogućnost da organizmi odgovore na tu promenu. Sledeći princip jeste: 

2. PRINCIP NAMENE ILI PRIMENE. Nema novih adaptacija ili promena, bez promena u sredini. Znači, nema novih adaptacija bez novih potreba. A organizmi reaguju na nove potrebe upotrebom ili neupotrebom svojih organa. Recimo, ptice koje žive u močvarama moraju da razvijaju svoje plovne kožice da bi mogle da plivaju, a neke da bi mogle što dublje da love izdužuju svoje noge, izdužuju svoje vratove.  

Razvoj pojedinog novog organa je direktno proporcionalan stepenu njegove upotrebe. Znači, ako žirafa sve više i više izdužuje svoj vrat, njen vrat će sve više i više biti duži. Dolazi do određene modifikacije tkiva, promene tkiva, i  

3. STEPEN PROMENE SE BELEŽI U NASLEĐE I PRENOSI NA NAREDNU GENERACIJU,

tako da je razvoj pojedinog organa iz generacije u generaciju kumulativan, sabiran. To je princip nasleđivanja stečenih osobina. Lamark je smatrao da je nasleđivanje stečenih osobina jedan od osnovnih zakona biologije. 

Samo Lamarkovo delo, kad se pojavilo, nije privuklo veću pažnju opšte javnosti. Retki su bili naučnici koji su obraćali pažnju na ono što je Lamark tvrdio. Ali neki od njih su ipak prihvatali ono što je Lamark tvrdio. Među njima je bio, na primer, Žofroa Sent-Iler. On je imao čuvenu diskusiju sa Kivijeom. Samo što je Sent-Iler smatrao da sredina evolucioni faktor, to jest, verovao je u usmerene efekte sredine na organizam. Pored toga, verovao je, nasuprot Lamarku, da procesi evolucije ne teku postepeno, lagano, nego naglo i burno, tako da je iz jajeta gmizavca mogao neposredno da se izleže ptić. Ima i danas sličnih verovanja. 

Na ovaj način je Lamark mislio da je objasnio nastajanje novih adaptacija, kao što su duži vrat žirafe, plovne kožice kod plovuša, duge noge i vratovi kod roda, ali i gubljenje određenih karakteristika, odnosno pojavu rudimenata, kao recimo gubitak čula vida kod krtice itd. 

Glavna zamerka koja se može uputiti Lamarkovoj teoriji jeste ta, što je dokazano da ne postoji nasleživanje stečenih osobina. Jasno je da ako se menja sredina, organizmi imaju potrebu, ali to ne znači da će organizam adekvatno odgovoriti na tu promenu, a još manje da će je naslediti. Nedvosmisleno je dokazano da ne postoji nasleđivanje stečenih osobina. Vajsman je dokazivao da ne postoji nasleđivanje stečenih osobina. On je 15, 16 generacija miševa sekao repove, i nijedan miš se nije rodio sa nedostatkom repa.  

Dakle, ono što se nama dešava u toku života, ne beleži se u nasleđe. A sa daljim razvojem genetike mi smo i shvatili da nema nasleđivanja stečenih osobina, jer danas znamo (ovo je važno) da se prenošenje genetiške informacije vrši sa DNK na RNK (koje ima tri vrste: informaciona RNK, transportna RNK i ribozomna RNK). A sa RNK, i to sa informacione RNK informacija se prenosi na proteine. Dakle, to je tok genetičke informacije: sa DNK na RNK, sa informacione RNK na proteine.

 Jedini izuzetak od ovog pravila jesu RNK virusi, kod kojih se genetička informacija prepisuje sa RNK u vidu DNK (i to sa jednim posebnim enzimom). Znači, sa RNK na DNK, a sa DNK na RNK, pa na proteine.

A nikada se informacija ne prenosi sa proteina na nukleinske procese.  Dakle, ne postoji biološki mehanizam... možete, ne znam šta da radite sa svojim proteinima, ne postoji mehanizam po kojem se informacija može preneti sa proteina na nukleinske procese. Prema tome, ne postoji nasleđivanje stečenih osobina. 

Možete vi da trčite koliko god hoćete, da čitate ne znam koliko knjiga, ali ako vi nemate genetički potencijal da vaše dete bude atleta, ništa to ne vredi. A to je dobro što je tako.

 Dva naučnika su 1943.godine izvršili eksperinet kojim su pokazali da sredina ne može direktno da indukuje promene. Taj eksperiment je eksplicitno dokazao da ne postoji takvo dejstvo sredine da ono indukuje baš adaptivne promene koje bi bile odgovor na tu promenjenu sredinu. Ne može dejstvo, recimo, UV svetlosti da indukuje takve promene u organizmu, da se stvore takve osobine kod tog organizma, da bude rezistentan ili otporan na UV zračenje. To bi bilo po nekom prolamarkističkom pristupu, ali nije ni to čist lamarkizam, jer sam Lamark nije govorio o usmerenom delovanju sredine, nego sredina samo otvara mogućnost da se organizmi razvijaju kroz upotrebu određenih organa, ili zakržljavaju kroz neupotrebu drugih organa, određenih karakteristika nekog živog sistema. Više je Darvin verovao u usmereno dejstvo sredine.

Sledeće pitanje jeste:

OD LAMARKA DO DARVINA>>

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>