Čitate knjigu:

BIBLIJA I NAUKA

GEOHRONOLOGIJA  

SADRŽAJ>>

 

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>

Postoji takozvana "biblijska hronologija", i ona se odnosi na period od stvaranja Zemlje, uslova za nastanak života i pojavu samog života, pa na ovamo. I, uzima se da je Zemlja, po biblijskoj hronologiji stara oko 6 hiljada godina. Neki se trude da izračunaju, ali izgleda da je baš tako Bog hteo da ne možemo da izračunamo u dan. Ne može precizno da se izračuna, ali okvirno može. Sigurno ne prelazi 6 hiljada godina, a sigurno nije manje od 5.900 hiljada godina. Znači, tu se negde kreće, ali ne znamo tačno. To sigurno ima neke svoje teološke razloge u koje sada ne bi ulazili.  Bišof Ušber je izračunao da je svet nastao 23.oktobra 4004.godine pre Hrista u 9 sati.  

Sa druge strane, evolucionisti potrebuju enormno dugo vreme, zbog toga što klasični evolucioni koncept podrazumeva da priroda ne pravi skokove, nego da se dešavaju minorne promene, tako da je evolucioni proces spor, trom, i potrebuje enormno vreme.  

Kad vi vidite razvoj od ribe do ribolovca, onda je, s obzirom na evolutivne mehanizme, potrebno ogromno vreme. Djuen Giš kaže ovako: "Od žabe do princa, za jednu sekundu, to je bajka. Jer, u bajkama se žaba na poljubac pretvara u princa na belom konju. A od žabe do princa, za deset miliona godina, to je nauka."  

Zato evolucionisti imaju tendenciju da stalno povećavaju starost naše planete Zemlje. U poslednjih 300 godina starost Zemlje je udvostručavana, u proseku, na svakih 15 godine, iz očigledne potrebe da se što više Zemlja učini starom kako bi bilo vremena za evoluciju. Ako neko dokaže da je Zemlja stara 10 hiljada godina, on je automatski dokazao da darvinizam ne važi. I to u apsolutnom smislu. To je krucijalni dokaz. To nije argument. To je konačno svedočanstvo.  

A evolucionisti su razvili svoju specifičnu metodologiju za merenje starosti stena. Načelno, svi ti pristupi zahtevaju poznavanje generalno tri stvari (nije bitno koja je metoda): 

1. Sadašnje stanje 

2. Brzinu, stopu kojom se dešava relevantni proces 

3. Početno stanje 

Prvo i drugo može naukom, a treće samo naučnom fantastikom. Ne možete konvencijalnom naučnom metodologijom, opservacijom i eksperimentisanjem, da utvrdite kakvo je bilo početno stanje.  

Da ilustrujemo to jednim zgodnim primerom. Vi ulazite u jednu sobu i zatičete kako gori neka sveća. Izmerite dužinu sveće; recimo da je 50 cm. I dođete posle jednog sata, uđete u tu istu sobu i vidite da je ta sveća koja je bila visoka 50 cm se smanjila na 40 cm. Iz ovih činjenica, i uz pretpostavku da je sveća homogena, ista u svim svojim delovima, izvodite zaključak da sveća gori brzinom od 10 cm/h.  

Znači, konstatujete sadašnje stanje, i posmatrajući dva sadašnja stanja izračunavate brzinu procesa za taj deo sveće. Uz pretpostavku da je sveća ujednačena (ista debljina, isti sadržaj duž cele sveće) u svim svojim delovima, uzimamo da je izračunata brzina sagorevanja jednog dela sveće, ustvari, brzina sagorevanja za celu sveću. Dakle, smatramo da je proces bio jednoobrazan, uniforman. Naravno, mi možemo da proverimo uniformnost sagorevanja na preostalom delu sveće, možemo podatke statistički da obradimo, da nađemo srednju vrednost, ali i tada moramo da usvojimo pretpostavku uniformizma koju nikad ne možemo potpuno da testiramo. Zašto? Pa zato što su nama beznadežno nedostupni sagoreli delovi sveće i brzine njihovog sagorevanja. Ovo mi je važno, da se u metodama uvodi pretpostavka da je stopa kojom je neki proces tekao bila, stalna. I mi ćemo u ovom našem primeru uzeti da je brzina sagorevanja sveće konstantna. 

E sad, da mene neko kao naučnika pita: "Koliko je bila dugačka sveća pre nego što je bila zapaljena?", šta ja mogu da kažem? Ja kao naučnik ne mogu pouzdano da odgovorim. Mogu samo da nagađam. Čak ne mogu da odredim ni kad je sveća zapaljena, jer treba razlikovati dužinu sveće (to bi bila starost Zemlje) od dužine sagorevanja sveće (starost radioaktivnih procesa na Zemlji).  

Da pojasnimo: Sveća sasvim lepo može biti stara 5 godina i da sve to vreme ima istu dužinu, a da je zapaljena pre 5 sati. Dakle, nije sagorevanje inherentno, prirođeno stanje sveće. Nju neko zapali. (Isto tako ne mora biti da je radioaktivno raspadanje "prirođeno" stanje materijalu čija se starost meri. I zaista, ima kreacionista koji na to ukazuju.) 

Prema tome, tek kad nas neko obavesti o početnom stanju, da je sveća bila dugačka 1 metar, mi onda izračunavamo da je zapaljena pre 5 sati. Dakle, na osnovu početnog stanja mo možemo izračunati starost procesa, a tek uz pretpostavku da je proces "prirođen" - starost procesa izjednačavamo sa starošću materijala. 

Ali, evolucionisti će reći da nam nije potrebno poznavanje početnog stanja, jer mi dužinu procesa možemo izračunati (i tako, ustvari, radimo) preko produkata koje proces ostavlja. Recimo, u slučaju sveće to bi bio CO₂  - ugljen-dioksid. Tako mi možemo izračunati kojom stopom se povećava koncentracija CO₂  u prostoriji. Pogledajmo evolucionistički način razmišljanja: 

Uzmimo da se za jedan sat, pri sagorevanju sveće, oslobodi 0,0005g CO₂ , a da u prostoriji ima 100g vazduha. Dakle, mi zatičemo sveću visine 50cm gde gori, i utvrđujemo da na 100g vazduha imamo 0,0525g

ugljen-dioksida. Znamo količinu CO₂  koja se za 1 sat oslobađa pri sagorevanju sveće. I šta sada? Sada se usvaja pretpostavka da je soba zatvoren, izolovan sistem, i na osnovu sadašnjeg stanja i brzine procesa izračunava se da proces traje 105 časova, odnosno da je sveća, u momentu kad je bila zapaljena, imala dužinu 1100cm (105 sati x 10cm + 50cm). 

Ali, odmah će intervenisati neko od evolucionista: "Mi možemo utvrditi koliko je bilo početno stanje CO₂ ." Kako? "Pa tako što ćemo videti količinu CO₂ u opštoj atmosferi."

 "Bravo! Pa to smo i čekali", dočekuje spremno kreacionista, "pa ja vas stalno ubeđujem da je potrebno poznavati početno stanje. Jer, kad mi znamo da je količina CO₂  u opštoj atmosferi 0,05g/100g vazduha, i to usvojimo kao početno stanje u sobi, onda dobijamo da je sveća gorela 5 sati, a ne 105." Dakle, složili smo se da treba da poznajemo početno stanje. A kako to da znamo za stene? Ne možemo sa pouzdanošću. Možemo samo da nagađamo. 

Svaku metodu koju počnete da proučavate, uvek se podstite ovoga. 

Mi ćemo da obradimo samo jednu metodu: