< 9. Poglavlje

Sadržaj

11 . Poglavlje >

10           KADA DRUGI NE VIDE

         STVARI TVOJIM  OČIMA

Postojale su države koje su uvek bivale na pobedničkoj strani. One su pažljivo posmatrale velike sile da bi otkrile ko pobedjuje, a onda, naizgled ostajući neutralne, naginjale ka toj sili. Jedna drzava je tokom Drugog svetskog rata promenila svoje vojničke uniforme i način marširanja da bi se nekako uklopila sa silama koje su postajale jače. A pre toga je jedna druga država imala neutralnu državnu vojsku. Čitamo da su ljudi koji su živeli u odredjenim delovima SAD-a tokom gradjanskog rata imale zastavu i Jenkija i saveznika. Dizali su zastavu one vojske koja je bila bliža.

Pridruži im se

Stavovi koji stoje iza postupaka poput ovih potvrdili su izreku: “Ako ih ne možeš pobediti, pridruži im se!” Ako vaši protivnici pobedjuju, neko bi rekao, pridruži im se, i ti ćeš isto postati pobednik. U vreme rata ovaj stav bi ljudi mogli da smatraju kukavičkim, iako u ratu nije uvek lako otkriti čiji je cilj “najispravniji.” Oni su retko sasvim čisti, osim u mislima onih koji su žrtve jednostrane propagande.

Pri suočavanju sa temama koje nisu ni političke ni vojne, moguće je da postoji više od samo jednog ispravnog puta. Iako možemo smatrati da je naše mišljenje najbolje, kako bi često bilo efikasnije da smo prilagodili naše metode sa mišljenjima drugih! Često nije u pitanju princip, već se samo radi o izboru bolje metode. Kako bi bilo bolje da se “pridružimo” onome za koga nam se čini da se suproti našim idejama i radimo zajedno na ostvarenju zajedničkog cilja. Raditi sam ili ne raditi uopšte samo zato što sve želite na svoj način, retko će vas dovesti do cilja.

Budite prilagodljivi

Da li cilj opravdava sredstva? Teško možemo da se složimo sa ovim jeretičkim principom, ali moramo priznati da često ima više od jednog ispravnog načina da se postigne ista dobra stvar. Uostalom, ništa u Bibliji, čak ni u medjunarodnom pravu ne daje vodič za ispravnost ili neispravnost nekih običaja u nekim plemenima, narodima ili pak, nekih ličnosti.

Svi smo primetili prečice u gradskim parkovima ili dvorištima koledža. Zar nema već dovoljno staza? “Ne gazi travu”, piše na mnogim znakovima, ali su i dalje mnogi travnjaci uništeni. Univerzitetski službenici su mudro odlučili da prvo zasade travu, pa tek onda naprave staze tako gde se pojavio utaban trag, umesto da znacima primoravaju studente da koriste “pravu stazu.”

Da, “ako ih ne mozeš pobediti, pridruži im se,” osim ako se ne rizikuje neki princip. Ako misliš da je umešan neki princip, uveri se da je on nebeskog porekla, a ne tvoj sopstveni, pre nego što počneš da prikupljaš svoje odbrambene snage.

Jedinstvo u različitosti

“Religija Isusa Hrista ne zahteva od nas da izgubimo osobenost svog karaktera već samo da se prilagodimo, u izvesnoj meri, osećanjima i mišljenjima drugih. Mnogi ljudi mogu da se sjedine kroz veru u Boga iako im mišljenja, navike i ukusi po pitanju privremenih stvari nisu jednaki; ali ako u njihovim srcima cveta Hristova ljubav, i ako gledaju ka istom nebu kao svom večnom domu, oni mogu da imaju najsladju i najinteligentniju zajednicu, čudesno jedinstvo.” [1]

“Neki... su skloni da gaje duh koji je pokazao apostol Jovan kada je rekao: “Učitelju, videli smo jednog kako isteruje djavole u tvoje ime; i zabranismo mu jer nije krenuo sa nama.” Organizacija i disciplina su od presudne važnosti... Ako su im život i karakter uzorni, pustite sve koji žele, da rade u bilo kom obimu. Možda se neće tačno prilagoditi vašim metodama, ali neka im niko ne izgovori ni reč obeshrabrenja ili osude." [2]

Ne držimo se slepo naših sopstvenih mišljenja, ideja i metoda. Pre se prilagodimo principu apostola Pavla koji “je svima bio sve” da bi “kakogod spasao koga”. [3]