Sadržaj

“Mislim da bih mogao da budem sjajan propovednik, ali ne za ovu poruku!”, izjavio je D. M. Canright prijatelju nakon što je sišao sa propovedaonice. Ubrzo posle toga on je postao ogorčeni neprijatelj Adventističke crkve. Kasnije je umro kao slomljen čovek, sa osećanjem da je suviše kasno da se vrati.

“Oholost dolayi pred pogibao i ponosit duh pred propast. Bolje je biti poniznog duha sa krotkima nego dijeliti plijen s oholima.” [1]

“Uzdizanje sebe do neba te neće tamo dovesti,” rekao je nepoznati mudri čovek. “Svaki čovek koji uzdize sebe skida sjaj sa svojih najboljih napora.” [2]

Samoveličanje

Samohvalisanje vas retko može odvesti negde na ovom svetu a sigurno nije nebeska karakteristika. Ellen White nam kaže: “Oni koji su samouvereni i misle da je njihov put van svake kritike, pokazaće veoma nesavršena dela.”[3]

Bolje je misliti manje o sebi nego što drugi misle o vama. Najbolji način da se uverite da li je neko “krupna zverka jeste da posmatrate i primetite da se nikad ne ponaša kao takva.” [4]

“Bog slabo poštuje one koji se osećaju kao veliki, jer su njihova srca izopačena. Naša jedina sigurnost jeste da kleknemo ispod krsta, da budemo mali u svojim očima i pouzdamo se u Boga, jer nas samo On može učiniti velikima.” [5]

“Prije slave ide smjernost.” [6] “Da bi postavilo na visoko mesto pred ljudima, nebo bira radnike koji, kao Jovan Krstitelj, uzimaju niska mesta pred Bogom. Učenici koji su najviše nalik na decu najefikasniji su u radu za Boga. Nebeska inteligentna bića mogu da saradjuju sa onim koji gleda, ne da uzdigne sebe, već da spase duše. Onaj ko najdublje oseća potrebu za božanskom pomoći, moliće da je dobije; a Sveti Duh će mu dati Isusov sjaj koji će osnažiti i podići njegovu dušu. Posle druženja sa Hristom on će ići da radi za one koji propadaju u svojim gresima. On je pomazan za svoju misiju; i on uspeva gde mnogi učeni i obrazovani ne bi imali uspeha.”[7]

Nekadašnji ministar Macmillan je zaključio svoje obraćanje u Liverpulu ovim rečima: “Širom naše države nama je potrebno oživljavanje vere u Božansko Providjenje, koje je držalo i nadahnjivalo naš narod tokom ovog dugog puta često izloženog opasnostima u britanskoj istoriji. Danas, svet je bogat – možda i previše – u tehničkom i naučnom saznanju. Samo istinska, ponizna vera može čovečanstvu dati mudrost da postupa ispravno.”

Ako napredak zemaljskog carstva više zavisi od ponizne vere nego od uzdanja u blago i znanje, sigurno ni crkva ne moze da napreduje osim ako njeni vernici ne traže u obilnoj meri ovu vrlinu zvanu poniznost.

“Kada se ljudi uzdižu, misleći da su neophodni za uspeh Božjeg velikog plana, Gospod ih izbacuje iz svog dela. Očigledno je da Gospod ne zavisi od njih. Rad se neće zaustaviti zato što su se oni sklonili, već će se nastaviti u još većoj snazi.” [8]

Neka drugi kažu

Jedan pevač mi je jednom rekao da je “predivno” pevao a govornik je za svoje misli rekao da su “divne”. Pevanje je bilo predivno a misli izvrsne, ali bilo bi prikladnije da su pustili druge da prosude.

Ako ste vi mudri i sposobni, drugi će to primetiti i raširiti dobar glas. A kada to mišljenje dodje i do vas, gledajte da ga ne širite dalje. “Na nama je da koristimo sve naše moći u Njegovoj službi, i pošto damo sve od sebe, ipak treba da smatramo sebe za nekorisne sluge.” [9]

Poniznost je retka crta karaktera koja dokazuje da je inače dobro informisan čovek zaista mudar. Ona čini da čovek prima ne samo predloge, ispravke i ukore sa smirenošću, već je istinski zahvalan za savete i primedbe o greškama i slabostima.

“Solomun nikada nije bio toliko bogat ili tako mudar ili toliko veliki kao kad je priznao: “Ja sam kao malo dete: ne znam kako da izadjem, niti kako da udjem.” [10]

[1] Priče 16:18,19.

[2] Sunshine Magazine, Oktobar, 1963.

[3] E. Vajt, “Saveti za Subotnu Školu,” 91.

[4] Sunshine Magazine, Decembar, 1963.

[5] E. Vajt, “Svedočanstva IV,” 608.

[6] Priče 15:33.

[7] E. Vajt, “Čežnja Vekova,” 436.

[8] E. Vajt, “Čežnja Vekova,” 436.

[9] E. Vajt, “Evangelizam,” 596.

[10] E. Vajt, “Proroci i Carevi,” 30.