< Sadržaj 1. Poglavlje >

GLAVA I

 

 

UVOD

 

 

Napomene 

 

        U sklopu svojih osnovnih 27 vjerovanja, Hrišćanska adventistička crkva izražava stav da je Elen Guld Vajt (Ellen Gould White)[1] imala proročki dar.[2]  Ovaj dar je dat crkvi da bi bila poučena, ohrabrena i poduprta u pripremi za skori Hristov dolazak.[3]  Ali, debata, da li je Elen Vajt zaista Božji prorok postoji ne samo izvan adventističke crkve, već i u samoj adventističkoj crkvi (naravno, u manjoj mjeri).[4]  Čini se kao da nije zanemarljiv broj onih koji sumnjaju u proročki dar Elen G. Vajt.  Podjela u stavovima koja postoji u okviru same adventističke crkve je problem, čije rješenje zahtjeva istraživanje ovog predmeta.

        Svrha ovog rada jeste da istraži argumente koji postoje u prilog, a i protiv proročkog dara Elen G. Vajt. 

Biće istraženi argumenti koji se upotrebljavaju da bi se opovrgao proročki dar Elen Vajt, a takođe će se prikazati i argumenti na kojima se zasniva stav da ona jeste

bila prorok.

        Značaj ovog rada se sastoji u tome što on treba da pomogne mnogima koji su u dilemi po pitanju proročkog dara Elen G. Vajt i upotrebe njenih spisa.  S obzirom na veoma veliki opus koji je napisala Elen G. Vajt, od velikog je značaja razumjeti da li sve to što je ona napisala treba posmatrati kao spise jednog proroka, jednog kvalitetnog duhovnog pisca ili kao spise jednog lažnog proroka.[5]

        Ovaj rad se neće baviti svim biblijskim[6] aspektima djelovanja jednog proroka, već samo onim što je neophodno za razmatranje izabrane teme.  Takođe se neće razmatrati ni oni biografski dijelovi života Elen Vajt, koji nisu neophodni za proučavanje najavljene tematike.  Takođe, tema ovog rada neće biti odnos između autoriteta Biblije i autoriteta spisa Elen Vajt.

        U drugoj glavi ovog rada će biti prikazani argumenti koji podupiru stav da je Elen Vajt imala proročki dar i da je bila pozvana od Boga.  U trećoj glavi će se posebno razmatrati problem plagijata, koji se pripisuje Elen Vajt i zbog čega određeni kritičari imaju stav da ona nije bila inspirisana.

        U četvrtoj glavi će se istraživati razne druge primjedbe koje su česte kada se pokušava dokazati da Elen Vajt nije bila pravi prorok, ili da je čak bila lažni prorok.  U petoj glavi će biti proučen sistem rada kritike i biće ukazano na stav koji prema njoj treba imati.  U šestoj glavi će na osnovu svega što je do tada istraženo, biti donesen zaključak.

 




[1] Elen Guld Vajt,rođena Harmon, rodila se 26. XI 1827 godine u Gorhamu, državi Mejn (Maine).  Njeni pobožni roditelji Robert i Eunika (Eunice) bili su članovi Metodističke episkopalne crkve.  Vremenom je postala istaknuti pisac i govornik, a njene knjige su danas prevedene na veoma veliki broj svjetskih jezika (vidi Mirko Golubić, Biblija i Proročki Dar. [Maruševec: Adventistički Teološki Seminar, 1982], 137.164-171).

[2] „Proročki dar bio je aktivan u službi Elen G. Vajt, jedne od osnivača Hrišćanske adventističke crkve.  Ona je davala nadahnuta uputstva Božjem narodu koji živi u poslednje vreme.  Svet sa početka devetnaestog veka kada je Elen Vajt počela da prenosti Božje vesti, bio je čovekov svet.  Njen proročki poziv podvrgnut je detaljnom kritičkom ispitivanju.  Pošto je zadovoljila biblijske testove, nastavila je da služi svojim duhovnim darom punih 70 godina.  (Samuel Bakioki i dr., Adventistički Hrišćani Veruju… [Beograd: Preporod, 1994] 285).

[3] “To će biti žalosno vreme, kakoga nije bilo otkako je naroda dotada”. (Danilo 12:1).  Da bi mu pomogao da preživi najžešći sukob svih vekova, Bog u svojoj ljubavi daje svom naroduuveravanje da neće ostati sam.  Svedočanstvo Isusovo, Duh proroštva, sigurno će ga voditi do njegovog konačnog cilja – sjedinjenja sa svojim Spasiteljem prilikom Njegovog drugog dolaska” (Ibid.,282).

[4] vidi Walter Rea, The White Lie.  Bad Aibling: W & W Ulrich Publikationen, 1982., 7.70-72.

[5] Svaki adventista sedmog dana, u prošlosti i sada, mora da se suoči sa pitanjem: Da li je Ellen White zaista govorila za Boga?  (The Truth about White Lie. [Ministry Insert, 1982] 13).

[6] Ako ne bude izričito drugačije naglašeno, u ovom će se radu koristiti isključivo Biblija ili Sveto Pismo Staroga i Novoga Zavjeta (Beograd: Britansko i Inostrano Biblijsko Društvo, 1982).

< Sadržaj 1. Poglavlje >