< Sadržaj | 1. Poglavlje > |
GLAVA I
UVOD
U sklopu svojih osnovnih 27 vjerovanja, Hrišćanska adventistička crkva
izražava stav da je Elen Guld Vajt (Ellen Gould White)[1] imala proročki dar.[2] Ovaj
dar je dat crkvi da bi bila poučena, ohrabrena i poduprta u pripremi za skori
Hristov dolazak.[3] Ali,
debata, da li je Elen Vajt zaista Božji prorok postoji ne samo izvan
adventističke crkve, već i u samoj adventističkoj crkvi (naravno, u manjoj
mjeri).[4] Čini
se kao da nije zanemarljiv broj onih koji sumnjaju u proročki dar Elen G.
Vajt.
Podjela u stavovima koja postoji u okviru same adventističke crkve je
problem, čije rješenje zahtjeva istraživanje ovog predmeta.
Svrha ovog rada jeste da istraži argumente
koji postoje u prilog, a i protiv proročkog dara Elen G. Vajt.
Biće
istraženi argumenti koji se upotrebljavaju da bi se opovrgao proročki dar Elen
Vajt, a takođe će se prikazati i argumenti na kojima se zasniva stav da ona
jeste
bila
prorok.
Značaj ovog rada se sastoji u tome što on treba da pomogne mnogima
koji su u dilemi po pitanju proročkog dara Elen G. Vajt i upotrebe njenih
spisa.
S obzirom na veoma veliki opus koji je napisala Elen G. Vajt, od velikog
je značaja razumjeti da li sve to što je ona napisala treba posmatrati kao spise
jednog proroka, jednog kvalitetnog duhovnog pisca ili kao spise jednog lažnog
proroka.[5]
Ovaj rad se neće baviti svim biblijskim[6] aspektima djelovanja
jednog proroka, već samo onim što je neophodno za razmatranje izabrane
teme.
Takođe se neće razmatrati ni oni biografski dijelovi života Elen Vajt,
koji nisu neophodni za proučavanje najavljene tematike.
Takođe, tema ovog rada neće biti odnos između autoriteta Biblije i
autoriteta spisa Elen Vajt.
U drugoj glavi ovog rada će biti prikazani argumenti koji
podupiru stav da je Elen Vajt imala proročki dar i da je bila pozvana od
Boga.
U trećoj glavi će se posebno razmatrati problem plagijata, koji se
pripisuje Elen Vajt i zbog čega određeni kritičari imaju stav da ona nije bila
inspirisana.
U četvrtoj glavi će se istraživati razne druge primjedbe
koje su česte kada se pokušava dokazati da Elen Vajt nije bila pravi prorok, ili
da je čak bila lažni prorok. U petoj glavi će biti proučen
sistem rada kritike i biće ukazano na stav koji prema njoj treba imati. U
šestoj glavi će na osnovu svega što je do tada istraženo, biti donesen
zaključak.
[1] Elen Guld Vajt,rođena Harmon, rodila se 26.
XI 1827 godine u Gorhamu, državi Mejn (Maine). Njeni pobožni roditelji Robert
i Eunika (Eunice) bili su članovi Metodističke episkopalne crkve.
Vremenom je postala istaknuti pisac i govornik, a njene knjige su danas
prevedene na veoma veliki broj svjetskih jezika (vidi Mirko Golubić, Biblija i Proročki Dar. [Maruševec:
Adventistički Teološki Seminar, 1982], 137.164-171).
[2] „Proročki dar bio je aktivan u službi Elen
G. Vajt, jedne od osnivača Hrišćanske adventističke crkve. Ona
je davala nadahnuta uputstva Božjem narodu koji živi u poslednje vreme. Svet
sa početka devetnaestog veka kada je Elen Vajt počela da prenosti Božje vesti,
bio je čovekov svet. Njen proročki poziv podvrgnut je
detaljnom kritičkom ispitivanju. Pošto je zadovoljila biblijske
testove, nastavila je da služi svojim duhovnim darom punih 70
godina.” (Samuel Bakioki i dr., Adventistički Hrišćani Veruju… [Beograd:
Preporod, 1994] 285).
[3] “To će biti žalosno vreme, kakoga
nije bilo otkako je naroda dotada”. (Danilo 12:1). Da
bi mu pomogao da preživi najžešći sukob svih vekova, Bog u svojoj ljubavi daje
svom naroduuveravanje da neće ostati sam. Svedočanstvo Isusovo, Duh
proroštva, sigurno će ga voditi do njegovog konačnog cilja – sjedinjenja sa
svojim Spasiteljem prilikom Njegovog drugog dolaska” (Ibid.,282).
[4]
vidi Walter Rea, The White Lie. Bad Aibling: W & W Ulrich
Publikationen, 1982., 7.70-72.
[5] Svaki
adventista sedmog dana, u prošlosti i sada, mora da se suoči sa pitanjem: Da li
je Ellen White zaista govorila za Boga? (The Truth about White Lie. [Ministry Insert, 1982]
13).
[6] Ako ne bude izričito drugačije naglašeno, u ovom će se radu koristiti isključivo Biblija ili Sveto Pismo Staroga i Novoga Zavjeta (Beograd: Britansko i Inostrano Biblijsko Društvo, 1982).