Glava jedanaesta

PERSPEKTIVA

Elen Vajt i Njen Svet
Elen Vajt i Naš Svet

U ovoj knjizi obradili smo vreme u kome je živela Elen Vajt i u nešto manjoj meri pokazali kako je ona reagovala na taj svet. Završavajući, želimo da posvetimo malo vremena analizi njenog odnosa prema svetu u kome je živela i značaju koji ona ima za nas danas.

Elen Vajt i Njen Svet

Najosnovnija stvar koju možemo reći o Elen Vajt jeste da je ona bila deo svog sveta; ona je bila osoba koja je živela u devetnaestom veku i koja se suočavala sa problemima devetnaestog veka na način primeren devetnaestom veku. Čak i površno poznavanje njenih dela otkriva da je ona bila potpuno svesna svog sveta i njegovih društvenih i verskih problema. Ona ne samo što je živela u tom svetu nego je i reagovala na njega jezikom koji su njeni savremenici mogli da razumeju.

S druge strane, Elen Vajt nije bila odraz svoga vremena. U stvari, ona je stajala nasuprot mnogim “opšteprihvaćenim istinama” toga doba. Treba se samo setiti njenih razmišljanja o takvim stvarima kao što su zdravlje i obrazovanje, pa da shvatimo da je ona bila u većem skladu sa društvenim reformatorima svog vremena, nego sa samim vremenom u kome je živela.

Međutim čak i kad je uporedimo sa reformatorima kraja devetnaestog veka i početka dvadesetog, videćemo da se ona od njih razlikovala ne samo u sitnicama već i u važnijim stvarima. Osnovna razlika između Elen Vajt i reformatora njenog doba bila je filozofske prirode. Svaki problem kome bi se posvetila ona je rešavala u sklopu shvatanja velike borbe, galaktičkog sukoba između Hrista i sotone. Preciznije rečeno, ona je svoje savete kako za svakodnevni život, tako i za reformu stavljala u kontekst vesti triju anđela iz Otkrivenja 14,6-12 i njihove (tj. adventističke) misije u nemirnom svetu poslednjeg vremena.

Tako zdravstvena reforma nije bila sama po sebi cilj, kakva je bila za mnoge iz tog pokreta. Ona je pre bila desna ruka trećeg anđela u pripremi ljudi za kraj vremena (1T 486,559; 6T 327). Na sličan način je, iako je brinula o siromašnima i pomagala im, upozoravala Adventističku crkvu da ne deluje na način Vojske spasa i Društvenog jevanđelja (Social Gospel). Taj posao joj je bio važan, ali su i drugi ljudi bili spremni da ga obavljaju. A trostruku anđeosku vest celom svetu ne bi imao ko da propoveda ako to ne učine adventisti (8T 185; pismo 3, 1900; MM 311, 312).

Sita kroz koja je ona prosejavala naše prioritete su bila filozofska. Takvi kriterijumi, kao što su važna pitanja u velikoj borbi, jedinstvena misija Crkve u poslednjem vremenu i tako dalje, oblikovali su njene savete Crkvi. U tom smislu može se reći da je ona imala jedinstveno stanovište s kojeg je mogla da zastupa program reformi koji je delila sa ostalim ljudima svoga doba.

Elen Vajt je bila moćni zagovornik svojih gledišta. Ko god bude čitao njenu biografiju ili istoriju Crkve adventista sedmog dana, videće koliki je uticaj ona imala na ljude oko sebe.

Elen Vajt i Naš Svet

U redu, možda mislite, Elen Vajt je imala vest za kraj devetnaestog i početak dvadesetog veka, ali da li ima nešto da kaže i nama? I ako ima, koliko je to važno?

To je odlično pitanje i približava se suštini svrhe pisanja knjiga Čitajući Elen Vajt (Reading Ellen White) i Svet Elen Vajt (Ellen White’s World). Elen Vajt je važna za naše vreme jer su pitanja kojima se ona bavi večita i jer se principi koje je ona dala za njihovo rešavanje mogu primeniti uvek i na svakom mestu. Drugim rečima, suštinska pitanja i činjenice se ne menjaju baš mnogo, za razliku od spoljnih manifestacija. Osnovne potrebe i problemi čovečanstva u svetu greha, kao i hrišćanski principi za ispunjenje tih potreba i rešavanje problema su univerzalni. Upravo zato je Biblija i dalje značajna knjiga. Isto važi i za Elen Vajt. Ona je postavila principe koji imaju pođednak značaj danas kao što su imali pre sto godina.

Međutim, ako želimo da iz njenih dela izvučemo najviše, moramo prevazići površno čitanje i početi sa otkrivanjem univerzalnih principa na kojima se zasnivaju njeni saveti. Upravo tada znanje istorijskih činjenica postaje važno.

Tvrdnje Elen Vajt se sastoje iz najmanje dva dela. Prvi je elemenat vremena i mesta. Drugi su univerzalni principi. Uzmimo na primer savet Elen Vajt da treba da naučimo svaku mladu ženu “da upregne konja i potera ga” kako bi bila "spremnija da se snađe u vanrednim okolnostima života” (Ed 216, 217). Taj savet nam baš ne izgleda naročito koristan ili značajan. Međutim, to je samo na površini tako, na nivou vremena i mesta. Ispod te površine je princip da mlade žene, baš kao i mladi ljudi, ne treba ni od koga da zavise ako im je potreban prevoz. Isto tako, hrišćani obično ne skidaju obuću kad ulaze u crkvu, kao što je učinio Mojsije kada je došao na mesto Božjeg prisustva (2. Mojsijeva 3,5). To je bilo posebno vreme i mesto. Ali princip poštovanja Božje prisutnosti je univerzalno primenljiv.

Istorija nas uči da su pitanja zdravlja, građanskih prava i trezvenjaštva uvek prisutna. I mada su se problemi u vezi sa građanskim pravima pre Građanskog rata razlikovali od onih posle rata, isti principi važe za njihovo rešavanje u oba perioda. U stvari, ti principi važe i danas, iako su se neka spoljna obeležja borbe za građanska prava izmenila.

Zbog toga treba da naučimo da u tekstovima pronalazimo kako univerzalne probleme ljudskog roda, tako i večite principe koji su nam dati da bismo ih mogli rešavati. To znači da moramo čitati uzimajući u obzir istorijski elemenat. Dok čitamo tekstove Elen Vajt (ili Bibliju), moramo uočiti univerzalne principe na kojima se zasnivaju njeni saveti u datom vremenu i prostoru. Zatim, vođeni Svetim Duhom, treba da primenimo te principe na sopstveno vreme i mesto. Kao pomoć u tom procesu važno je poznavanje opšteg istorijskog konteksta u kome je Elen Vajt govorila, kao i konkretnog konteksta u kome je ona davala savete pojedincima ili crkvama, kad god je to moguće.

Budući da su spisi Elen Vajt zasnovani na principima, nije ni pogrešno ni staromodno iz hrišćanske perspektive razmišljati o takvim stvarima kao što su savremene “sapunice” na TV. Njihov modernizam je samo površinski. Ispod toga je isto bežanje od stvarnosti i emocionalna dinamika kojom se u devetnaestom veku manipulisalo kroz sentimentalne romane i pozorišne melodrame. Isto važi i za druge teme koje je obrađivala Elen Vajt. U savremenim činjenicama prošlost je uvek sa nama u principu; prošlost je uvek prisutna. To je ono što savete iz devetnaestog ili iz prvog veka čini značajnim i za naše vreme.

< 10. Poglavlje Sadržaj