| < 2. Poglavlje | Sadržaj | 4. Poglavlje > |
Kao što smo rekli, kod
ljudske vrste nailazimo na dve vrlo čudne pojave. Prva je, da čoveka proganja misao kako
bi se trebao ispravno ponašati, igrati poštenu igru, biti častan, moralan, to
jest slediti Zakon prirode. Druga
je, da se ljudi u stvarnosti tako ne ponašaju. Možda će se neko upitati zašto to
nazivamo čudnim, možda vam to izgleda sasvim normalno. Možda će neki pomisliti kako smo mi vrlo
strogi prema ljudima. Konačno, možete kazati da ono što mi zovemo nepoštovanjem
zakona Dobra i Zla, ili Zakona prirode, znači samo to da ljudi nisu savršeni. A
zašto bi, uostalom, ljudi bili savršeni? Taj bi prigovor bio na mestu, ako bi
pokušali samo ustanoviti stepen naše krivice zbog ponašanja suprotnog onom koje
očekujemo od drugih. No, to nam uopšte nije namera. U ovom trenutku nemamo
nameru govoriti o krivici, samo pokušavamo pronaći istinu. S te tačke gledišta,
sama zamisao o tome da je nešto nesavršeno, da nije onako kako bi trebalo biti,
ima izvesne posledice.
Uzmimo, na primer, kamen ili
stablo. Kamen je kamen, a stablo je stablo, i nema nikakvog smisla tražiti da
kamen ne bude kamen ili da stablo ne bude stablo. Naravno, ukoliko želite taj
kamen odneti u svoj vrt, a njegov oblik vam ne odgovara, možete kazati da on
nema prikladan oblik. Isto tako možete kazati da je stablo loše, jer vas u dovoljnoj meri ne
zaštićuje od sunca. Time sigurno želite reći da taj kamen ili stablo ne odgovara
određenoj svrsi koju ste mu namenili. To im ne možete prebacivati, osim šale
radi. Dobro znate da to stablo u određenim klimatskim uslovima i na određenom
zemljištu ne može biti drukčije. Ono što s našeg gledišta nazivamo lošim stablom, poštuje zakone svoje
prirode u istoj meri kao i dobro
stablo.
Zapažate li šta iz tog
proizilazi? To je ono što obično nazivamo zakonima prirode, to jest, način na
koji vreme deluje na stablo, neće stvarno biti zakoni u pravom smislu te reči,
već ih samo mi tako nazivamo. Kad kažemo da kamen koji pada poštuje zakon sile
teže, nije li to isto kao kad bismo rekli da taj zakon predstavlja samo ono
što kamen uvek čini? Sigurno ne
mislite da će se kamen, ako ga bacimo, iznenada setiti kako mu je naređeno da
padne na zemlju. Dakle, kažemo da on sam pada. Drugim rečima, ne možemo biti
sigurni da postoji neki zakon o onome što se mora dogoditi, koji bi bio različit
od onoga što se stvarno događa. Zakoni prirode, dakle, mogu značiti samo ono
što priroda, u stvari, čini.
Međutim, ako razmotrimo zakon zakon ljudske prirode, zakon ispravnog postupanja,
videćemo da je to nešto sasvim različito. Taj zakon sigurno ne znači ono
što čovek ustvari radi, jer kako smo
spomenuli ranije, mnogi ljudi se uopšte ne pridržavaju ovog zakona, a gotovo
niko ga se u potpunosti ne pridržava. Zakon sile teže nam govori kako se kamen
ponaša kad ga ispustimo, dok Zakon ljudske prirode govori kako bi se čovek
trebao ponašati, a kako ne. Drugim rečima, kad razgovaramo o ljudima, nešto
drugo dolazi iznad i van stvarnih činjenica. Postoje činjenice, (kako se ljudi
stvarno ponašaju), ali imamo i nešto drugo (kako bi se trebali ponašati). Izvan
toga u svemiru ne bi trebalo postojati ništa drugo osim
činjenica.
Elektroni i molekuli se
ponašaju na određen način iz čega nastaju određene posledice i to bi mogla biti
čitava priča. (Ne mislimo kazati, kao što ćete videti kasnije, da je to čitava
priča, već bi to moglo biti tako samo u ovoj fazi razmatranja.) I čovek se
ponaša na određen način, ali to nije čitava priča, jer znamo da bi se trebao
ponašati drukčije.
To je zaista u tolikoj meri
čudnovato, da osećamo potrebu za daljnjim objašnjenjem. Možemo, na primer,
izvesti sledeći zaključak: kad kažemo za nekoga da se ne ponaša onako kako bi
trebao, tada je to isto kao kad kažemo da je kamen loše oblikovan, naime, da nam
ponašanja takve osobe ne odgovaraju. Takav zaključak, međutim, jednostavno ne bi
bio ispravan. Ponašanje čoveka koji
je zauzeo mesto u vozu zato jer je prvi došao i onoga koji je, dok sam ja bio
okrenut leđima, skliznuo na sedište premestivši moju torbu, jednako mi ne
odgovara. Pri tome nećemo osuditi postupak prvog čoveka, već onog drugog. Ne
ljutimo se, osim za trenutak, dok se ne priberemo, na onoga koji nam slučajno
podmetne nogu, pa makar nas pri tome i ozledio. Ljutimo se, međutim, na onoga koji nam
pokušava podmetnuti nogu i nakon što mu to prvi put nije uspelo. Ponekad se
ponašanje koje nazivamo lošim, uopšte ne protivi našim interesima, već naprotiv.
U ratu, svakoj strani dobro dolazi izdajica protivničke strane. No, premda ga
plaćaju i koriste njegove usluge, svi ga smatraju izrodom. Zato ne možemo reći
da je ispravno samo ono postupanje od kojeg imamo koristi. Što se tiče našeg
ličnog ponašanja, takođe nam se čini očiglednim da nije ispravno samo ono
ponašanje koje nam se isplati. Ispravno se ponašati znači biti zadovoljan s
hiljadu dinara, umesto s deset hiljada, pošteno ostati u školi na času kad biste
najradije otišli, održati obećanje onda kada biste ga najradije pogazili, reći
istinu čak i onda kada će vas smatrati budalom.
Neki smatraju da iako se
ispravno ponašanje čoveku ne isplati u određenom slučaju, ono se ipak isplati
ljudskom društvu kao celini i da u tome nema nikakve posebne tajne. Konačno,
ljudi ipak imaju toliko razuma da uvide kako ne mogu biti sigurni ili srećni,
osim u društvu u kojem se svi ispravno ponašaju, pa se i sami nastoje tako
ponašati. Naravno, tačno je da sigurnost i sreća dolaze samo od onih pojedinaca,
grupa i naroda koji se međusobno poštuju i cene. To je, svakako, jedna od
najvažnijih istina na svetu, ali ona nikako ne objašnjava naš stav prema Dobru i
Zlu. Ako na pitanje: “Zašto ne bih smeo biti sebičan?” - dobijemo odgovor: “Zato
jer je to u interesu društva” - tada se možemo upitati: “A zašto bih ja vodio
računa o blagostanju društva, ukoliko lično nemam ništa od toga?” Odgovor može
biti samo ovaj: “Zato jer trebamo biti nesebični” - a to nas vraća na sam
početak. Dakle, sve što smo rekli tačno je, ali to nas nije odvelo nikuda dalje.
Kad bi neko postavio pitanje zašto se igra fudbal, ne bi mnogo vredeo odgovor:
“Da se postignu golovi”, budući je nastojanje da se postignu golovi isto što i
sama igra, a ne razlog igre. To bi značilo da je fudbal - fudbal, što je svakako
istina, ali je ta istina toliko očigledna da je ne treba ni spominjati. Isto
tako na pitanje zbog čega se čovek treba pristojno ponašati, ne vredi odgovoriti
da je to zbog dobrobiti društva, jer nastojanje oko dobrobiti društva, drugim
rečima nesebičnost, (društvo na
kraju, znači i druge ljude) jedna je
od onih stvari koje ispravno ponašanje sadrži u samome sebi. Time bismo samo
rekli da je ispravno ponašanje tek - ispravno ponašanje. Ništa više ne bismo
rekli i kad bismo se zadržali na tvrdnji: “Čovek treba biti
nesebičan.”
Ovde bi završili. Ljudi
moraju biti nesebični. Trebaju pošteno postupati s drugim ljudima. To, svakako,
ne znači da su nesebični, niti da vole biti takvi, već da moraju biti nesebični.
Moralni zakon ili zakon ljudske prirode nije obična činjenica o čovekovom
ponašanju, isto kao što je zakon sile teže činjenica o ponašanju tela koja imaju
određenu masu. S druge strane, Moralni zakon nije puka fantazija, jer se
jednostavno ne možemo osloboditi predstave o njemu, a kad bismo to mogli, velika
većina onoga što mislimo i kažemo o čoveku bilo bi lišeno smisla. To nije ni
izjava o načinu na koji bismo želeli da se ljudi ponašaju, a da nama to
ponašanje odgovara, jer nečije loše ili nepošteno ponašanje ne mora nam uvek
škoditi, čak naprotiv. Prema tome, ovo pravilo o Dobru i Zlu, ili Zakon ljudske
prirode, nazovite to kako želite, mora na ovaj ili onaj način biti nešto stvarno
- nešto što zaista postoji i što mi nismo izmislili. Uprkos tome, to nije
činjenica u običnom smislu te reči, niti činjenica na način na koji bi to bilo
naše stvarno ponašanje. Izgleda da ćemo morati priznati da postoji više nego
jedna vrsta stvarnosti; da u ovom konkretnom slučaju ima nešto iznad i s one
strane običnih činjenica o ljudskom ponašanju, a to nešto je ipak veoma stvarno
- stvaran zakon, kojeg niko od nas nije izmislio, a čijeg smo delovanja potpuno
svesni.
| < 2. Poglavlje | Sadržaj | 4. Poglavlje > |