| < Knjiga četvrta: 11. Poglavlje | Sadržaj |
Bez
obzira na stepen obrazovanja, nemoguće je odlučiti da li je hrišćanstvo istinito
ili lažno, ukoliko ne znamo o čemu se tu zapravo radi. Danas, baš kao i u vreme
kad je K. S. Luis napisao ovu knjigu, ima mnogo onih koji baš ništa ne znaju o
hrišćanstvu ili o njemu imaju potpuno krivu predstavu. Bilo bi glupo da se u
tome pogledu zavaravamo.
Poznati
književni kritičar, dugogodišnji profesor srednje-vekovne i renesansne
književnosti na Oksfordu i Kembridžu, pisac mnogih djela, K. S. Luis dugi je niz
godina bio ateista, odbacujući hrišćanstvo kao zamisao koju su ljudi stvorili da
bi se oslobodili osećaja beznadežnosti i straha.
Međutim,
on je bio preveliki intelektualac i previše pošten. Kroz svoja je istraživanja
osetio da je doveden pred zid. “Mlad čovek koji želi ostati pravi ateist, ne
može da bude dovoljno oprezan pri izboru onoga što čita,” jednom je napisao.
“Zamke se nalaze posvuda”. Konačno je i sam popustio. “Popustio sam i priznao da
je Bog zaista Bog, kleknuo sam i molio se i te noći verovatno, nije bilo
jadnijeg i bezvoljnijeg obraćenika u celoj Engleskoj”.
Tragajući za istinom, Luis je želeo pronaći odgovor na pitanja kao što su: zašto Bog dozvoljava patnju, zašto se hrišćanstvo jedino smatra istinitim, da li se se čudesa stvarno dogodila. Sasvim prirodno, postavio je pitanja koja i drugi ljudi postavljaju. U ovoj je knjizi izložio neke razloge koji su ga naveli da poveruje.