Posle dugog govora, apostol se vraća u raspravu tamo gde je bio stao, kod 5,10 — Isus "bi narečen od Boga Poglavar sveštenički po redu Melhisedekovu". Kao i u 4,14 – 5,10, gde je govorio o Isusovoj ulozi kao Prvosveštenika, on će ovde govoriti o Njegovom boljem sveštenstvu — po redu Melhisedekovu.

Sedma glava poslanice Jevrejima možda je najmanje shvaćeno poglavlje u celoj Bibliji. Želeći da ilustruju teškoće na koje nailaze u Bibliji, hrišćani kao po pravilu pominju stihove iz ove glave, stihove u kojima se kaže da je Melhisedek bez oca, bez majke i bez početka (7,3) ili da je još nerođeni Levije, davao desetak Melhisedeku "kroz Avrama" (stihovi 9. 10).

Ipak, u ovom poglavlju sadržana je dragocena istina za istraživača Reči. Ako je pročitamo celu, ne usredsređujući se na njene prividno nejasne stihove, u njoj ćemo naći značajne misli koje bacaju veliko svetlo na Isusa, našeg velikog Poglavara svešteničkog. Ma koliko bio u iskušenju da preskočiš ili tek letimice pređeš ovu, na prvi pogled, neprivlačnu glavu, ja te, čitaoče, pozivam na jedno uzbudljivo istraživanje.

ULAŽENJE U REČ

Jevrejima, 7. glava

Pročitaj 7. glavu Poslanice Jevrejima jednostavno odjednom, bez zadržavanja, bez pokušaja da razumeš teške stihove. A onda je čitaj ponovo, kao deo postupne rasprave o Isusu kao Prvosvešteniku, i to tako što ćeš čitati 4,14 – 5,10, preskočiti 5,11 – 6,18 i nastaviti kod 6,19 i dalje, do zaključka, kod 8,1.2. Na kraju, treći put pročitaj 7,1-28. Da li poglavlje pred tvojim očima počinje da izranja u jasnijem svetlu? Evo, ovde, nekoliko pitanja, koja treba da ti pomognu u istraživanjima:

1. Uz pomoć konkordancije, potraži druga mesta gde se u Bibliji pominje Melhisedek, i prouči ih u njihovom kontekstu.

2. Ko je centralna ličnost, središte izlaganja u 7,1-28? Da li je tema poglavlja stvarno — Melhisedek?

3. Psalam 110,4 igra u toj glavi ključnu ulogu. Zapiši svako mesto gde apostol citira taj tekst i šta na tom mestu želi da izrazi.

4. Zašto je važno da Isus bude predstavljen kao sveštenik po novom redu sveštenstva?

5. Da li se rečima "mora se i zakon promeniti" (12. stih) tvrdi da su u novozavetnoj eri Deset zapovesti ukinute? Obrazloži svoj odgovor.

6. Obrati pažnju na mesta gde se u 7. glavi pojavljuju reči savršenstvo ili savršen. Šta s tom terminologijom Pavle ima na umu?

7. Navedi različita mesta gde 7. glava Poslanice prikazuje Isusa kao Prvosveštenika boljeg od onih iz Aronovog reda.

ISTRAŽIVANJE REČI

Tajanstveni čovek!

Misteriozna, čudnovata ličnost Melhisedeka fascinirala je hrišćane tokom mnogih vekova. Oni su različito razmišljali o opisu iz 7,3: "Bez oca, bez matere, bez roda, ne imajući ni početka danima, ni svršetka životu . . . i ostaje sveštenik doveka.” Neki su tvrdili da je Melhisedek zapravo Hristos koji se pojavio na Zemlji radi susreta s Avramom, mnogo godina pre svog rođenja u Vitlejemu. Drugi su bili mišljenja da je on, moguće, bio izvan ovog sveta, biće s neke planete na kojoj nema greha.

I, normalno — neki adventisti su tvrdili da je Elen Vajt, u nekakvom tajnom svedočanstvu otkrila Melhisedekov identitet. Dobro se sećam kako sam jednom prilikom, u suton, pre mnogo godina, kao student na koledžu Avondejl u Australiji, upoznao jednog čoveka. Imao je, kako je rekao, da mi pokaže "nešto posebno", a onda je izvadio komadić hartije s "magarećim ušima", s porukom navodno od Elen Vajt, iz vremena njenog boravka u Avondejlu (1892-1900). Tajno svedočanstvo? — Tamo je stajalo da Melhisedek bio — Sveti Duh! (Odbor za zaostavštinu Elen Vajt taj papir, zajedno s različitim drugim papirima, posmatra kao apokrifni spis.)

Nisu hrišćani jedini koji su "razbijali glavu" oko pitanja Melhisedeka. Jevrejski učitelji religije, rabini, imali su vrlo težak zadatakpokušavajući da ga objasne. Razume se, oni nisu morali da se rvu s tekstom iz Jevrejima 7,3, ali su pokušavali da tog sveštenika ukomponuju u starozavetni red vrednosti. U njihovim očima, Avram je bio najistaknutija ličnost Biblije — otac nacije i otac vere. Međutim, u 1. Mojsijevoj 14,18-20 pojavljuje se tajanstvena ličnost, neko očigledno veći od Avrama, pošto taj neko blagosilja patrijarha. Osim toga, Pismo, mnogo pre Levija i Arona, mnogo pre jevrejskog sveštenstva, opisuje tog čoveka kao nekoga ko je već sveštenik.

Prema jednom objašnjenju, Melhisedek je bio Sim, Nojev sin. Prema rodoslovljima, Sim i Avram su mogli biti savremenici pa je, shodno toj ideji, starozavetno sveštenstvo ostalo "u porodici". Po drugoj pretpostavci, još manje verovatnoj, tvrdilo se da je, prema 1. Mojsijevoj 14,19.20, Melhilsedek blagoslovio najpre Avrama, a trek onda Boga, pa mu je Bog oduzeo status sveštenika!

Nagađanja o Melhisedeku nalazimo i među ljudima iz Kumrana, "sektašima" koji su živeli u nepristupačnim brdima kraj Mrtvog mora. Na jednom od njihovih loše očuvanih svitaka govori se o Melhisedeku koji služi u nebeskom svetilištu.

Nema sumnje, tamo gde su dokazi oskudni, umnožavaju se teorije. No, Bog nas nije ostavio da tu zagonetku iz Poslanice Jevrejima rešavamo primenom "mentalne gimnastike". Kada pročitamo glavu u celini, imajući na umu njenu ukupnu snagu u kontekstu cele Poslanice, izdvajaju se dve činjenice koje na sva nagađanja o Melhisedeku bacaju novu svetlost.

Prvo, nije Melhisedek u žiži poglavlja, nego Hristos. Autor se ne bavi Melhisedekom per se, nego Isusom. Melhisedek postaje deo razgovora samo utoliko što osvetljava Isusa i Njegovo delo.

Ta činjenica nam je veoma živo prikazana u 7,3. Posle tri stiha kojima se rezimira starozavetni susret Avrama i Melhisedeka, Pavle o Melhisedeku piše: "Ispoređen sa Sinom Božjim . . . ostaje sveštenik doveka" [Poput na Božjeg Sina, ostaje sveštenik doveka]. Pošto je, hronološki gledano, Melhisedek postojao pre Isusovog utelovljenja, čime je Isus postavljen za sveštenika, mogli bismo očekivati da završne reči u 7,3 glase: "I Sin Božji je kao on.” Međutim, u središtu razgovora je Isus, a ne Melhisedek, tako da se ipak Melhisedek upoređuje s Isusom.

Prema tome, svi ti pokušaji da se definiše Melhisedek uglavnom su pogrešno usmereni. Treba da se usredsredimo na Isusa, a ne na Melhisedeka!

Drugo, ključni starozavetni tekst kojim se uobličava rasprava u 7. glavi Poslanice Jevrejima je Psalam 110,4, a ne 1. Mojsijeva 14,18-20. Melhisedekov red, a ne sâm Melhisedek — to je ono što se izdvaja kao ključni predmet.

Isus, po levitskom redu, nije mogao biti sveštenik pošto po rođenju potiče iz Judinog plemena. Bio je "nepodoban" po rođenju. Ali, sada se pojavljuje Psalam 110,4: to je to ono jedno mesto u Starom zavetu koje podgreva očekivanje o nastanku novog svešteničkog reda, onog koji će smeniti levitski. Tako Isus može da bude sveštenik — jer će se promeniti pravila.

U stvari, tekst iz Psalma 110,4 ne samo što obezbeđuje biblijsku podlogu za izlaganje iz 7. glave nego i prožima celu poslanicu. Apostol ga neprekidno citira u celini ili delimično, ili pravi aluzije na njega. U njegovim očima, taj tekst je bogato teološko polazište za tumačenje Hristove prvosvešteničke službe:

1. Reči o postavljenju, u 5,6, citirane su u celini, da bi se pokazalo da je Hristos od Boga određen za Prvosveštenika (kao što je, uostalom, bio i Aron). U 5,10 samo su rezimirane reči iz 5,6.

2. U 6,20 citiran je samo završni deo ("Poglavar sveštenički doveka po redu Melhisedekovu"). Autor time ponovo nastavlja nit prekinutu kod 5,10, ujedno uvodeći raspravu iz 7. glave.

3. Autor, u 7,11, aludira na Psalam 110,4, govoreći u prilog neophodnosti novog reda sveštenstva.

4. U 7,15.17 ponovo se u celini citiraju reči o postavljenju. Autor na tom mestu suprotstavlja novi red starom, u kojem se zahtevalo fizičko poreklo od Levija.

5. Naglasak u 7,20.21 pada na prvi deo teksta iz Psalma 110,4 sa Božjom zakletvom: "Zakle se Gospod i neće se raskajati.”

6. U 7,24 nalazimo aluziju kojom se naglašava trajno Hristovo prvosveštenstvo: "večno sveštenstvo".

7. U 7,28 iznosi se poslednja aluzija na Psalam 110,4, pri čemu se spajaju motivi prvosveštenika, zakletve, božanskog postavljenja i večne službe.

Prikazaćemo, evo, i menjanje naglasaka u aluzijama na Psalam 110,4, isticanje u kurzivu ključnih reči za svaki od gornjih primera.

1. 5,6 — sveštenik do veka.

2. 6,20 — po redu Melhisedekovu.

3. 7,11 — po redu Melhisedekovu.

4. 7,15-17 — po redu Melhisedekovu.

5. 7,20.21 — zakle se Gospod.

6. 7,24 — večno.

7. 7,28 — zauvek.

Zagonetni stihovi

U prvih 10 stihova 7. glave Poslanice Jevrejima zastupa se jedna značajna misao: "Zar ne vidite kako je [Melhisedek] bio veliki!” Ne samo što je bio veći od Avrama nego i veći od Levija. Implicira se, dakle, da je Melhisedekov red veći od Levijevog.

Razrađujući tu misao, apostol svoje čitaoce najpre podseća na tu tajanstvenu ličnost iz Izrailjeve daleke prošlosti. On komentariše izveštaj iz 1. Mojsijeve 14,18-20, ne baveći se samo rezimiranjem nego ga i selektivno obrađuje. Ono što izostavlja, zanimljivo je koliko i ono što obrađuje.

Autor ničim ne pominje hleb i vino koje je Melhisedek dao Avramu. Da je Pavle hteo da napravi alegoriju, ti podaci su mu nesumnjivo mogli dati savršenu priliku da u svoje izlaganje uključi i Večeru Gospodnju, koju nam je omogućio Isus, naš Sveštenik i Car. Judejski pisac, otprilike Pavlov savremenik, Filon Aleksandrijski pokazao je šta bi plodna mašta mogla načiniti od izveštaja o Melhisedeku: on je u vinu video opijanje duše Bogom!

Međutim, Pavle se ne bavi Večerom Gospodnjom, nego prelazi preko pominjanja hleba i vina. Time nam se ujedno poručuje da Isusovu smrt u ulozi žrtve on ne vidi kao nešto što bi bilo u vezi s tim elementima. Ukratko, on će — u 9. i 10. glavi — govoriti o "boljoj krvi" koja je izdejstvovala naše spasenje i, da je nekim slučajem imao nameru da drži slovo o nečemu što podseća na pričest, to bi bio pogodan trenutak da za to pripremi čitaoce. Međutim, on to ne povezuje, pa njegovo ćutanje postaje "zaglušujuće"!

Isto tako, on ne razrađuje aspekt Isusove carske uloge. Iako ističe podatak da je Melhisedek bio i car i sveštenik, on ne odlazi dalje. Melhisedek, doslovno, znači "car pravde", a pošto je bio car u Salimu (Jerusalimu), što znači "mir", on je ujedno bio i "car mira".

Isus kao Car pravde i Car mira, to bi bila plodna tema za propoved. Tu propoved, međutim, nećete naći u Poslanici Jevrejima. Apostol se nijednom ne vraća na te pojmove. Iako mi kroz celu Poslanicu pratimo Isusa kome su dati carski atributi — tako ga već u 1,3 vidimo kao Onog koji je seo s desne strane Bogu na nebu — taj aspekt nije središnja ili glavna tema razmišljanja Poslanice.

Isus kao Sveštenik, a manje kao Car — upravo tu je težište razmišljanja. Upravo je to kontekst u kojem Melhisedek ulazi u raspravu. Ta ličnost iz jednog drevnog vremena, koji je mnogo pre Arona bio sveštenik, baca svetlost na službu koju vrši naš veliki Poglavar sveštenički.

To nas dovodi do teksta u Jevrejima 7,3 — "Bez oca, bez matere, bez roda, ne imajući ni početka danima, ni svršetka životu, a ispoređen sa Sinom Božjim, i ostaje sveštenik doveka.” Posle svih spekulacija o Melhisedeku tokom tako mnogo godina, objašnjenje je jednostavno.

Osvrćući se na tekst iz 1. Mojsijeve 14,18-20, Pavle je upotrebio pristup uobičajen za njegovo vreme, u kojem temelj za proučavanje čini ćutanje, nedorečenosti u tekstu, ali i u tekstu sadržani podaci. Primetili smo da nam tekst iz 1. Mojsijeve 14,18-20 govori o Melhisedeku; ipak, obratimo pažnju na ono što nam on ne kazuje. Nema pominjanja ni roditelja, ni rodoslovlja, niti podataka o rođenju ili smrti. Sudeći jedino po izveštaju, Melhisedek se, jednostvno, samo pojavljuje na sceni, kao da nikada nije rođen, odnosno, da nikada nije umro, kao da je sveštenik "doveka".

Dugogodišnji urednik časopisa Rivju end Herald¸Urija Smit bio je, pre jednog veka, u tom pogledu u pravu. "Konačno, treba još da imamo na umu da su izrazi, za mnoge veoma zagonetni, pisani sa stanovišta zapisa koji imamo o Melhisedeku, a koji nam ne daje nikakve pojedinosti o tome", pisao je Smit. "Ti izrazi su 'bez oca', 'bez matere', 'ne imajući ni početka danima', 'ni svršetka životu', 'onaj za kojega se posvedoči da živi'. Izveštaj ništa ne govori o njegovom poreklu, rođenju ili smrti. Što se, dakle, tiče (biblijskog) izveštaja, nema podatka ni o početku ni o svršetku života, pa je među Jevrejima bio običaj da o takvima govore kao o onima koji nemaju ni rodoslov, ni majku , ni oca, ni početak ni kraj života. Prema tome, s obzirom na to da su svi ti izrazi upotrebljeni prosto sa stanovišta raspoloživog izveštaja, problem i ne postoji. Melhisedek se naglo pojavljuje na sceni događanja kao istaknuti Božji sluga, koji u svojoj ličnosti kombinuje dvostruku funkciju, cara i sveštenika. Sve je pre njega prazno, a prazno je i sve što je posle njega. Pošto se u njegovom opisu ne pojavljuju ni rođenje ni smrt, on postaje prikladan prototip Hrista, u svojoj ulozi sveštenika-cara u toj epohi" (Review and Herald, 5. novembar 1895).

Da je težište izlaganja autora Poslanice Jevrejima bilo u prvom redu rasprava o Melhisedeku, mi bismo ovo izlaganje videli kao isforsirano i veštačko. No to nije bio slučaj. Kao što smo zapazili u prethodnom delu teksta o Jevrejima 7,3, u središtu pažnje u stvarnosti je Isus. Melhisedek je — po onome kako se pojavljuje u biblijskom izveštaju — sličan Isusu. Isus, s druge strane, nije sličan Melhisedeku.

Melhisedek i Levije

Tekst iz Javrejima 7,4-10 govori o Melhisedekovoj veličini. Prisutna su dva elementa koja ukazuju na njegovu superiornost u odnosu na Avrama. Patrijarh mu je dao desetak od plena, a onda je Melhisedek blagoslovio Avrama. "Ali bez svakoga izgovora manje blagoslovi veće" [Bez sumnje, manje značajnu osobu blagosilja značajnija] (7. stih). Međutim, apostolovo interesovanje ide dalje od događanja vezanih za Avrama. Mada se najveći deo pasusa bavi partrijarhom i Melhisedekom, 9. i 10. stih pokazuju nam kojim se smerom kreće rasprava. Melhisedek nije veći samo od Avrama nego i od Levija.

Posmatrajte ga kako stiže do svog zaključka: Levije je dao desetak kroz odgovarajući čin svog pradede! Zaista, čudno razmišljanje! Nakon što smo se "namučili" s 3. stihom, sada nailazimo na ovo. Ne treba se čuditi što je 7. glava Poslanice Jevrejima "ozloglašena" među onima koji istražuju Bibliju! Međutim, kao što je bilo sa 3. stihom, i ovde će malo razmišljanja uz molitvu moći da reši problem "ćorsokaka". Uz dodatak male doze poniznosti. Skloni smo da misaone procese našeg dvadesetog veka prikažemo kao nenadmašne. Mislimo da je logika koja se ne uklapa u grčko-rimski način razmišljanja, koji smo nasledili, strana i manjkava.

Ipak, ima li naše doba baš sve znanje? Pred sobom imamo logiku drugačijeg tipa, ali koja nam nudi nešto značajno, samo ako odvojimo vremena da u nju uđemo. Osim toga, treba da imamo na umu da je na tom mestu reč o biblijskoj logici, pa bi bilo pohvalno kad bismo odložili u stranu svoja osećanja superiornosti u pogledu znanja i procesa razmišljanja.

U stvari, misao koja je iščezla iz umova većine ljudi na Zapadu, koju bi oni trebalo da ponovo prihvate, nalazi se u podlozi teksta u Jevrejima 7,9.10. Ljudi su, generacijama, bili vaspitavani na filozofiji individue, jedne osobe, potpuno same pred Bogom i čovečanstvom. Individualnost jeste važna, ali ona je samo polovina slike. Biblija nam daje drugu polovinu, i ona glasi da smo mi više nego individue. Mi imamo kolektivni, baš kao i individualni identitet. Mi smo deo jedni drugih. "Niko nije ostrvo", pisao je Džon Dan, pa je oglašavanje zvonom tuđe zvona ujedno i oglašavanje naše smrti. Kad neko — bilo ko — strada, ili umire, i mi slabimo, i mi se osipamo.

Pojam kolektivnog identiteta i ličnosti nalazimo kroz celo Sveto Pismo — samo ako se otrgnemo od modernog, ograničenog načina razmišljanja i prepoznamo ga. Na primer, kad se susreo sa Savlom na putu za Damask, Isus mu je rekao: "Savle, Savle, zašto me goniš?” . . . "Ja sam Isus, kojega ti goniš" (Dela 9,4.5). Međutim, Savle je mučio Isusove sledbenike, a ne Isusa lično — ili nam tako bar kaže naš individualistički način razmišljanja. No, Biblija nam otkriva kolektivni način poimanja stvari. Isus i Njegovi sledbenici tako su međusobno povezani da je progonjenje hrišćana isto što i progonjenje njihovog Gospoda.

Najjasniji i najvažniji izrazi koji odslikavaju kolektivni identitet pojavljuju se u odrednicama Adam i u Hristu. Mi smo svi "u" Adamu — svi smo jedan narod, jedan rod, ili grešnici sa zajedničkim odredištem. Ali, Bogu hvala, Hristos je stvorio novi rod ljudi sa zajedničkim večnim životom. Kad je umro On, mi smo umrli; kad je On ustao, ustali smo i mi. Dokle god negujemo opredeljenje da budemo Njegovi, mi ostajemo u Njemu.

"Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživeti.” "Jer kao što neposlušanjem jednoga čoveka postaše mnogi grešni, tako će i poslušanjem jednoga biti mnogi pravedni.” "Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem" (1. Korinćanima 15,22; Rimljanima 5,19; 6,5).

Mi smo deo jedni drugih; pripadamo jedni drugima — taj pojam, ozbiljno uzet, mogao bi da preobrazi društvo i crkvu. Shvatili bismo da smo više nego samo broj socijalnog osiguranja, bezimeno lice u mnoštvu. Imali bismo manje potrebe za grupnim terapijama. Počeli bismo više da pazimo jedni na druge. Osim toga, crkva bi spremnije prihvatala skrhana ljudska bića i brinula se za njih.

Stoga tekst iz Jevrejima 7,9.10 ima i te kako realnu primenu na naše vreme. S obzirom na svoje izlaganje, apostol je u mogućnosti da pokaže da je Melhisedek veći od Levija, zato što je Levije, rodonačelnik onih koji su bili određeni da primaju sredstva od desetka, dao desetak Melhisedeku.

U 8. stihu prikazana nam je druga značajna misao. Za Melhisedeka se "posvedoči da živi" — drugim rečima, u izveštaju se ne navodi da je umro. On stoga "ostaje sveštenik doveka" (3. stih). Apostol će implikacije te misli izvući kasnije u poglavlju, kada bude obrazlagao superiornost Isusovog svešteničkog reda.

Nastanak novog sveštenstva

Sledeći odlomak, 7,11.19, pokazuje nam kojim se pravcem kreće rasprava iz prvih deset stihova. "Poznato je", piše autor, "da Gospod naš od kolena Judina iziđe, za koje koleno Mojsije ne govori ništa o sveštenstvu" (14. stih). Prema tome, prvi i primarni zadatak jeste da se pokaže da Isus može da bude sveštenik, iako nije rođen u levitskom, svešteničkom plemenu.

Ta će misao mnogima od nas danas možda teško izgledati vrednom čitave argumentacije iz 7. glave. No, budimo sigurni da taj predmet nije bio nevažan za prvobitne čitaoce (i da im, uzgred, pruža dodatnu podršku kao jevrejskim hrišćanima). Izjava u vezi s Isusovim statusom Prvosveštenika mora biti da je na uši slušalaca iz prvog veka pala kao nešto čudno, čak odbojno, pogotovo što je jerusalimski hram i dalje stajao, zapravo do 70. godine n.e., sa svojom službom prinošenja žrtava. Nisu samo Jevreji, nego i hrišćani, zahtevali dokaze za takvu tvrdnju.

Prema starozavetnom zakonu Isus nije bio "kvalifikovan" za svešteničko zvanje. Međutim, upravo je Pismo predskazalo nastajanje novog sveštenstva i to da će Bog Nekoga postaviti za Sveštenika novoga reda. "Ti si sveštenik doveka po redu Melhisedekovu.” Tako Isus, rođen iz Judine linije, postaje sveštenik po Božjoj objavi, što menja drevne običaje i strukture.

Međutim, rasprava se nastavlja. Isus ne samo što može da bude sveštenik, On je i bolji sveštenik. Tekst u Jevrejima 7,1-10 "dokazuje" da je Melhisedek superiorniji od Avrama, a time i od Levija, čime Melhisedekov red nadmašuje stari red. To je poruka reči iz 15 stiha — "i što smo rekli još je jasnije" ("i još je više poznato"). Isus, novi Sveštenik nije došao na taj položaj "na osnovu uredbe u vezi sa svojim poreklom nego na osnovu prava neuništivog života" ("po zakonu telesne zapovesti nego po sili života večnoga") (16. stih). Pavle na ovom mestu kombinuje napomene koje smo videli na dva mesta u ranijem delu poglavlja: "Ne imajući početka danima, ni svršetka životu, a ispoređen sa Sinom Božjim, i ostaje sveštenik doveka" (3. stih) i "onaj za kojega se posvedoči da živi" (8. stih).

Preostali deo 7. glave izložiće posebne razloge zbog kojih novi red nadmašuje stari. Međutim, pre nego što ih upoznamo, imamo još dve tačke iz 7,11-19, koje iziskuju objašnjenje. Obe su za adventiste posebno zanimljive.

Apostol, u 12. stihu, govori o "promeni zakona". Povremeno ćemo nailaziti na zagovornike antinomijanizma, koji će se, radi podrške svojim stavovima pozivati na taj tekst — povremeno, ali ne često, zato što će svako ko pogleda kontekst videti pogrešnost tog razmišljanja. Činjenica da apostol govori o uredbama koje se odnose na stari red (tj., o tome da je neko morao biti rođen u Levijevom plemenu), a ne o Deset zapovesti, vidljiva je iz onoga što on kaže u tekstu od 12. do 16. stiha. On ima na umu "menjanje sveštenstva" (12. stih) i otuda nastaje i odgovarajuća promena u pravilima koja određuju ko može biti sveštenik.

Druga tačka vraća nas na predmet savršenstva, koji smo već pominjali u 2. i 5. glavi. Tamo smo zapazili izraz koji se odnosio na Sina, koji biva "učinjen savršenim" u određenom nizu ljudskih iskustava — odnosno, postaje "kvalifikovan" za funkciju našeg velikog Poglavara svešteničkog. Mi tu terminologiju u 7. glavi nalazimo u drugačijem kontekstu, ovom prilikom upotrebljenu tako da se odnosi na sâmo levitsko sveštenstvo.

Tekst u Jevrejima 7,11 poriče da je savršenstvo bilo moguće u uslovima starog reda. ("Ako se savršensto moglo dostići kroz levitsko sveštenstvo.”) Autor tu misao ponavlja u 18. i 19. stihu, obeležavajući "pređašnju zapovest" kao "slabu i zaludnu", da bi potom odlučno izjavio: "Jer zakon [stari zakon sveštenstva] nije ništa savršio.”

Pomoću te terminologije, apostol priprema čitaoca za dugu teološku raspravu o Hristovoj žrtvi, koja treba da usledi. Tamo ćemo ponovo naići na jezik savršenstva, te ćemo se od studioznog proučavanja tog predmeta uzdržati dok ne dođemo do tog odseka. Zadovoljimo se na ovom mestu napomenom o ključu za ono što sledi. Posle kategoričke izjave u 7,18.19 o nedostacima starog reda, Pavle pominje "bolji nâd, kroz koji se približujemo k Bogu.” Ta misao — pristup Veličanstvu neba — pojaviće se kao ključna komponenta savršenstva koje donosi Isusov novi sveštenički red.

Dakle, do ovog mesta u 7. glavi mi primećujemo tri načina na koje novi red nadmašuje stari:

1. Melhisedek je bio veći od Levija, pa je time i Melhisedekov red bolji od levitskog.

2. Melhisedekov red se zasniva na "sili neuništivog života" (16. stih), dok levitski, na "ljudima koji umiru" (8. stih).

3. Levitski red nije mogao doneti savršenstvo, dok novi red, koji je i bolji, to verovatno može — 8. do 10. glave Jevrejima pokazaće da i stvarno može.

Superiornost novog sveštenstva

Autor u poslednjem delu 7. glave Poslanice Jevrejima više nego jasno utiskuje u um superiornost Hristovog sveštenstva. U tom tekstu izneta su četiri nova razloga za to:

1. Hristos je postao sveštenik Božjom zakletvom (Psalam 110,4), dok je levitskim sveštenicima jednostavno davana služba — zbog toga što se neko slučajno rodio u određenom plemenu.

Božja zakletva čini više od samog potvrđivanja činjenice o Hristovom sveštenstvu. Ona podrazumeva direktnu intervenciju i umešanost. Osim toga, ona uklanja svaku senku sumnje, čineći da Božje namere budu veoma jasne, kako nam je to, u drugačijem kontekstu, već izneto u tekstu u Jevrejima 6,17.

Dakle, bez obzira na to da li bi neki ljudi mogli dovoditi u pitanje Hristovo pravo da bude sveštenik — Bog je rekao! Bez obzira na to da li će jevrejski kritičari ustati da negiraju to pravo — Bog je tu činjenicu potvrdio zaklinjanjem.

I u ovo naše vreme, učenje o našem velikom Poglavaru svešteničkom mnogima zvuči čudno, udaljeno od našeg sveta kompjutera i haj-teka. Međutim, bez obzira na to iz kog ga ugla posmatrali ili na to koliko ga cenimo, to učenje je postojano, nepokolebljivo, neuništivo. Večni Bog je progovorio — štaviše, zakleo se — i mi možemo mirno da verujemo Njegovoj reči.

2. Budući da živi večno, Isusovo sveštenstvo nema kraja. Njegova je služba trajna, bez prekida zbog sukcesija, imuna na smrt. Umesto mnogo levitskih sveštenika mi danas imamo jednog Sveštenika.

U toj istini sadržan je za nas važan duhovni element. Ona znači da možemo uvek znati ko se brine o "nebeskoj radnji", ko je šef. Možemo znati s kim "imamo posla" i kako On izgleda. Znamo da ćemo uvek biti prihvaćeni i uvek dobrodošli.

Čitamo Novi zavet i osećamo pulsiranje novog života, novu sigurnost, novu nadu kojom odiše svaka stranica. Bog je sišao da bude među nama, da bude jedan između nas! Otkrio je sebe! Uhvatio se u koštac sa strašnim problemom našeg greha, uzevši ga na sebe i umrevši umesto nas. Ustao je iz mrtvih, i ponovo će doći da nas primi k sebi.

Vrlo često u naše vreme iz hrišćanskog življenja nestaje žara. Mi lutamo, tumaramo, pipamo u mraku tražeći svetlo, iako je Videlo već došlo. Raspravljamo i prepiremo se, iako je Istina već progovorila. Trudimo se da ugodimo Bogu, iako nam je On već otvorio put.

Jedan Spasitelj, jedan Gospod, jedan Sveštenik — upravo to potvrđuje 7. glava Poslanice Jevrejima. Za nas je On isti kakav je bio i za Pavla, Petra i Jovana. Njegova služba se nastavlja u nebeskim dvorovima i nikada ne prestaje. On stalno posreduje za nas (ne zato što Otac ne bi želeo da sluša.) On uvek čuje vapaj našeg srca. On uvek spasava — spasava u potpunosti.

3. Naš veliki Poglavar sveštenički dao je rešenje za problem greha; On nije bio deo tog problema. U uslovima starog poretka, prvosveštenici su morali da prinose žrtve, ne samo za narod nego i za sebe. Oni su bili deo problema koji su nastojali da reše.

To se nije odnosilo na Isusa! On takvu potrebu nije imao — On je prvosveštenik koji dolazi iz domena izvan sistema. Baš kao što nije postao sveštenik u skladu sa starim propisima, On nije bio ni deo starog sistema. On je "svet, bezazlen, čist, odvojen od grešnika, i koji je bio više nebesa [koji je uzdignut nad nebesima] (26. stih).

"Takav prvosveštenik", kaže apostol, "zadovoljava našu potrebu". Nema sumnje! Nama je potreban neko ko može da prekine začarani krug greha i žrtava, neko ko će nam pokazati bolji put, ko nije deo "establišmenta". Isus je bio bez greha. Kako čitamo u 7,26, bio je "odvojen od grešnika". Nemojmo to nikad zaboraviti; nikada nemojmo izjavljivati ili nagoveštavati da je On bio potpuno isto što i mi. Da, bio je isto što i mi u zajedničkim iskustvima stradanja, kušanja i pokoravanja Božjoj volji, ali je bio potpuno drugačiji od nas utoliko što mu nije bila potrebna žrtva, ni oproštenje.

Elen Vajt, koja nas podstiče na istraživanje Isusove ljudske prirode, opisujući je "plodnim poljem", ujedno nas i upozorava protiv svake tendencije da ga prikažemo kao nekoga potpunog jednakog nama:

Ljudska priroda Božjeg Sina za nas je sve. Zlatni lanac vezuje naše duše s Hristom, a kroz Hrista sa Bogom. To treba da bude predmet našeg istraživanja. Hristos je bio stvaran čovek; dokaz o svojoj poniznosti dao je tako što je postao čovek. Ipak, On je bio Bog u telu. Pristupajući tom predmetu, bilo bi dobro da oslušnemo reči koje je Hristos uputio Mojsiju kod grma u pustinji: "Izuj obuću svoju s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveta zemlja" [2. Mojsijeva 3,5]. Ovom proučavanju treba da pristupimo s poniznošću učenika, sa skrušenim srcem. Naime, istraživanje Hristovog utelovljenja je plodno polje koje će nagraditi tražioca, koji duboko kopa u potrazi za skrivenom istinom ("Istražujte Pisma", The Youth's Instructor, 13. oktobar 1898, kurzivi dodati).

Slava neka je Bogu za tog svetog Poglavara svešteničkog, Onoga koji nam je toliko sličan, ali i koji se od nas toliko razlikuje, i jedini može da zadovolji naše potrebe!

4. Na kraju — te reči su kulminacija — na čelu novog sveštenstva stoji "savršenim učinjeni" Sin (28. stih). Levitski red, čak ni u svojoj najčistijoj manifestaciji, nikako se tom cilju nije mogao približiti. Taj izraz Sin ima kvalitet pune božanske prirode, kako smo već videli dok smo proučavali 1. glavu Poslanice.

Tako savršenim učinjeni Sin otvara perspektivu svog života na Zemlji, učeći šta znači biti čovek, ali kroz sve to ostajući u vezi sa Ocem, i slobodan od greha, kako smo videli u 2. i 5. glavi Poslanice.

Kakav sveštenik!

Ponovo nam pada u oči kako autor, primenjujući svoje uobičajeno majstorstvo razvijanja misli, priprema teren za raspravu koja treba da usledi. Pred kraj poglavlja on jednostavno, kao uzgred, pominje izraz bolji zavet (22. stih). U stvari, ta tema postaje središte novog odseka knjige (8,1 – 9,15).

PRIMENA REČI

Jevrejima, 7. glava

1. Po onome što sam zaključio, koji aspekti Isusove svešteničke službe, pomenuti u 7. glavi Poslanice, posebno hrane moj duhovni život? Koji mi aspekt pruža najveću nadu i sigurnost?

2. Kako mogu, na osnovu izuzetnih misli iz ove glave, pronaći smisao za svoj život? Na primer, kako se učenje o kolektivnom identitetu, prikazano u raspravi za tekst iz 7,4-10, može primeniti na to kako posmatram sebe i druge ljude?

3. U kojoj je meri bilo neophodno da Isus postane potpuno kao ja, kako bi mi ostavio primer? U kojoj je meri bilo neophodno da uzme učešća u svakom ljudskom iskustvu? U kom smislu imam korist od Njegovog učestvovanja u stradanju, kušanju i smrti?

4. Seti se iskustava koja Isus nije, i nije mogao, doživeti — npr. tipično ženska iskustva, iskustva ljudi koji žive u braku ili iskustva našeg modernog vremena. Kako mi apostolovo dosadašnje izlaganje u Poslanici pomaže da bolje razumem — i objasnim — tenziju između onoga u čemu nam je On sličan i u čemu se od nas razlikuje?

5. Koliko je pouzdana reč kada je dajem? Mogu li se drugi osloniti na nju? Da li sam ispoštovao ono što sam obećao, makar da mi je to nanelo i bol? Zašto sam tako postupio? Da li je bilo situacija kada nisam održao zadatu reč? Zašto (nisam)?

6. Mogu li da objasnim u kom smislu mi je Isus stvarniji nakon proučavanja 7. glave Poslanice Jevrejima? Koji stihovi te glave posebno potkrepljuju moju sigurnost u Njegovu nepokolebljivu spremnost da mi pomogne? Kakvo posebno uverenje dobijam na osnovu svakog od njih?

ISTRAŽIVANJE REČI

1. Uz pomoć konkordancije potraži reči Levije i Leviti (Levi, Levites) u prvih pet knjiga Biblije. Zašto je Levijevom plemenu povereno sveštenstvo? Ko je bio prvi prvosveštenik iz Levijevog plemena? Iako ne potiče iz Levijevog plemena, koje karakterne osobine Levita ima Hristos, a koje ga "kvalifikuju" za svešteničku službu?

2. Potraži u Poslanici Jevrejima mesta gde se pominju Hristova iskušenja i to što je bio "učinjen savršenim" (2,10.17.18; 4,15; 5,9; 7,28). Zatim, pročitaj izveštaj o Isusovom stradanju iz najmanje jednog Jevanđelja. Počni od Getsimanije, i nastavi sve do raspeća. U kom smislu je, po tvom mišljenju, to iskustvo doprinelo Njegovom savršenstvu? Kako nevolje mogu da doprinesu tvom usavršavanju?

DALJE ISTRAŽIVANJE REČI

1. Radi boljeg uvida u metode tumačenja starozavetnih spisa kojima su se služili jevrejski tumači spisa Pavlovog vremena, kao i radi utvrđivanja koje od njih nalazimo u Jevrejima 7,1-3, vidi P. E. Hughes, A Commentary on the Epistle to the Hebrews, 237-250.

2. Za direktnu egzegezu svakog stiha iz 7. glave Poslanice Jevrejima, vidi F. F. Bruce, The Epistle to the Hebrews, rev. ed., 156-179.

3. Za naučnu egzegezu 7. glave Poslanice Jevrejima, uz detaljno citiranje grčkog teksta, vidi B. F. Westcott, The Epistle to the Hebrews, 170-210.

< 4. Poglavlje Sadržaj 6. Poglavlje >