 |
| < 7. Poglavlje | Sadržaj | 9. Poglavlje > |
Središta događaja u
sedmoj i osmoj glavi Jovanovog Jevanđelja su Isusovi dolasci u hram za
vreme Praznika senica, najomiljenijeg i najposećenijeg jevrejskog
praznika. Ovo je u Jevanđelju Isusova treća poseta Jerusalimu i
Judeji. Ovom prilikom On u tom području boravi punih šest meseci,
poslednje mesece svoje službe. Raspon između događaja u 6. i
događaja u 7. glavi je najmanje šest meseci, a moguće, čak, i
godinu i po dana. U ovom odseku Četvrtog Jevanđelja konstantno je
prisutan prizvuk kobne zavere protiv Isusa koju kuju članovi jevrejskog
vladajućeg saveta, najavljene već u samom početku (7,1).
Tekstovni materijal u 7. i
8. glavi može se organizovati na sledeći način:
VODA I VIDELO ŽIVOTA (JOVAN, 7. I 8. GLAVA
7,1-9 — Neverstvo Isusove braće
7,10-24 — Rasprava o suboti
7,25-36 — Isusovo mesijanstvo
7,37-39 — Voda života
7,40-52 — Neslaganja po pitanju Isusovog porekla
7,53 - 8,11 — Žena uhvaćena u preljubi
8,12-20 — Videlo svetu
8,21-30 — Isusovo poreklo i sudbina
8,31-38 — Istina oslobađa
8,39-47 — Krvno poreklo Jevreja [paternity]
8,48-59 — Isus veći od Avrama
Radi lakšeg rada, ovo
poglavlje knjige podeljeno je na tri dela: prva rasprava u hramu (7,1-52),
zatim scena sa ženom uhvaćenom u preljubi (7,53 - 8,11) i druga
rasprava u hramu (8,12-59). Materijal u Jovanu 7. i 8. glavi na određeni
način podseća na Isusove rasprave s farisejima, sadukejima i
učiteljima zakona (književnicima) u Marku 2,1 - 3,6 i 11,27 - 12,40.
l
Ulaženje u Reč
Jovan, 7. glava
Tekst u Jovanu 7,1-52
pročitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na sledeća pitanja:
1. Navedi razlike u mišljenju
i postupanju između Isusa i Njegove braće u 7,1-12. Uz pomoć
konkordancije pronađi sva druga mesta na kojima se, u Jevanđeljima,
pominju Isusova braća. Napiši svoje razmišljanje o tome kako je Isusov
odnos prema članovima Njegove porodice mogao da utiče na Njegov život
i službu — i pozitivno i negativno.
2. Pročitaj i 8. glavu.
Navedi i razvrstaj u kategorije različite reakcije protiv Isusa u
Jovanovoj 7. i 8. glavi. Kako objašnjavaš širinu raspona tih reakcija?
3. Uz pomoć konkordancije
potraži mesta u kojima se, u Jovanovom Jevanđelju, pominju “Jevreji“. Ta
pominjanja grupiši u sledeće kategorije: (1) religiozne vođe, (2)
Jevreji uopšte i (3) podgrupa Jevreja bez religioznih vođa. Kako se
pominjanja u 7. glavi upoređuju s pominjanjima u ostatku Jovanovog
Jevanđelja?
l
Istraživanje Reči
Pozadina teksta
Palestinska klima
Vreme se u Palestini deli na dva glavne sezone: suvu, čije je središte u leto, il kišnu, čije je središte u zimu.
* *
*
– – —————— –
– – – –– –
—————— – –
– –
jan mar
ŕ
sept dec jan
mar ŕ
sept dec
– – –kišna sezona
——— letnja suša
* Praznik senica
* * Praznik
pashe
Praznik senica nastupa u doba godine kad je obično kraj letnje suše. Period je ranih kiša, kad se seje žito čiji rast i razvoj zavise od zimskih kiša. Rana kiša puni prazne cisterne i stvara uslove da se život oslobodi stalne brige zbog nedostatka vode. To je ujedno i vreme za žetvu plodova vinove loze i voćki, čije im duboko korenje omogućava da prežive sušni period.
Vreme Pashe nastupa na kraju kišne sezone, kad je vreme pozne kiše, koje daje uslove za dozrevanje i finalno formiranje zrna u žitu. To je vreme kada počinje žetva žitarica (Praznik beskvasnih hlebova i obred obrtanja snopova).
Iako je letnja suša žestoka, rosa daje dovoljno vlage za preživljavanje voćki i vinove loze. Ako bi se voće gajilo u zimskom ciklusu, povremeni mraz u Palestini mogao bi da ga ošteti, pa zato letnji ciklus, uprkos suši, funkcioniše sasvim dobro.
Palestina nema prednost velikih količina kiše. U prosečnim godinama vode ima jedva dovoljno za obrađivanje zemlje. Čak je i u vremenu kišne sezone, sunčano 50 odsto vremena. Sušnije godine mogu brzo da izazovu krizu poljoprivrede.
Praznik senica
Praznik senica bio je poslednji od tri najveća praznika jevrejske liturgijske godine (3. Mojsijeva 23,33-43; 4. Mojsijeva 29,12-38). On je privukao najveće grupe ljudi [delegacije] iz krajeva izvan Palestine. Isusovoj braći je, nesumnjivo, bilo stalo da On ide, zbog velike važnosti tog praznika u narodnim osećanjima (Jovan 7,2-5). Bili su to najradosniji praznični dani. Dan pomirenja je bio prošao i gresi priznati i oprošteni. Ljudi su bili čisti pred Bogom. Prema tome, glavna tema Praznika je bila radost, izražavanje zahvalnosti.
Praznik je bio sećanje na Izlazak i vreme Izrailjevog lutanja u pustinji (3. Mojsijeva 23,43), kad im je Bog dao vodu i svetlost (2. Mojsijeva 13,21.22; 17,1-7). Noću, za vreme Praznika senica su, zato, na vrhu stubova hrama postavljali zapaljene ogromne sudove s uljem, koji su predvorja hrama obasjavali sjajnije nego u bilo koje drugo doba godine. Centralni deo svetkovina bile su povorke s bakljama, koje su doprinele sjaju i blistavosti događaja. Tako je svetlost postala druga glavna tema Praznika u Isusovo vreme.
Drugi glavni motiv praznika bio je koncept putovanja [hodočašća], misao da Božji narod nema svoje trajno stanište, nego da su putnici i stranci na ovoj Zemlji. Ljudi su pravili zaklone od palmovih grana i za vreme praznika živeli u njima, čak i ako su bili vlasnici kuće u Jerusalimu (u tom slučaju bi gradili zaklon na svom krovu ili u svom dvorištu). Ovo podsećanje na Izlazak ih je učilo da, kao što je obezbedio vodu i hranu Izrailjcima u pustinji, Bog može da nastavi da obezbeđuje to isto za njihove potrebe u sadašnjosti. Dobar znak za predstojeću godinu bio bi padanje kiše za vreme Praznika.
Jedan od vrhunaca Praznika senica je, tako, bio “ples na kiši“. U okviru te ceremonije sveštenik bi poveo celu povorku napolje iz hrama, nadole padinom brda prema potoku Gionu, usput pevajući reči iz Isaije 12,3: “S radošću ćete crpsti vodu iz izvora ovoga spasenja.“ Nakon što bi zahvatili vodu i napunili sud, sveštenici bi se vratili u hram, u koji bi ulazili stepeništem od petnaest stepenica. Na svakoj od stepenica sveštenik bi recitovao po jedan od petnaest putničkih psalama (Psalam 120 - 134).
U podu dvorišta hrama nalazio se jedan par slivnika. Ispod poda dvorišta nalazile su se cevi koje su vodile od oba slivnika, spajale se i vodile sve do doline Kedron. Dok bi vodu zahvaćenu iz potoka Giona izlili u jedan od slivnika, sud s vinom bi izlili u drugi. Voda i vino mešali su se na mestu spajanja cevi i tekli do reke [potoka] Kedrona. Ako je toga dana padala kiša, voda i vino bi plovili sve do Crvenog mora. To je bilo slikovito podsećanje na starozavetna obećanja o Božjem budućem carstvu (Jezekilj 47. glava i Zaharija 14,8), u kojem će voda iz hrama povratiti plodnost judejske pustinje i vode Mrtvog mora pretvoriti u slatku [svežu] vodu.
Svojim prisustvom na svečanostima, a naročito svojim nuđenjem vode (7,37-39) i videla (8,12; 9,5), Isus potvrđuje da On zamenjuje sobom velike institucije judaizma. Događaji poslednjeg vremena, u Starom zavetu povezani s Praznikom senica, postaju sadašnje [present] realnosti u Isusovoj ličnosti i nauci. Ovi događaji su, dakle, nastavak teme zamene judaizma, koju smo u Jevanđelju redovno sretali.
Detaljno istraživanje teksta
Izraz “Jevreji“ (7,1) jasno upućuje na vladajući sloj u Jerusalimu, a ne na narod kao celinu (stihovi 26, 32, 45). To je objašnjenje zbog čega u Jevanđelju nailazimo na Jevreje koji se boje “Jevreja“ (13. stih). To bi trebalo i da upozori savremene čitaoce protiv izvođenja anti-semitskih zaključaka iz rečenica koje Jovan u svom Jevanđelju piše o Jevrejima. “Jevreji“, onako kako to koristi pisac Jevanđelja, je kompaktan način opisivanja vladajućeg sloja koji se sastojao od fariseja, sadukeja i učitelja zakona [književnika].
Stvari koje su se događale u Galileji nisu bile prijatne (6,60-71). Braća govore Isusu da će, ako bi u Judeji činio svoja dela, moći da ostvari svoje ciljeve (stihovi 2-4). U ovom njihovom savetu primetna je dvostruka ironija. Prvo, braća su videla Njegova čuda, a ne veruju u Njega (5. stih)! Drugo, Isus je ta čuda učinio za Galilejce, koji su ga napustili (6,60-66)!
Isus odgovara braći da tempiranje trenutka kada će oni činiti svoje postupke nema neko naročito značenje, pošto od njihovih postupaka zavisi veoma malo. Ali u Njegovom slučaju, sve zavisi od elemenata tempiranja vremena, što oni ne mogu da razumeju. S braćom se niko se ne raspravlja niti se s njima “nateže“, pošto njihovi životi i učenje nisu od značaja za društvo. Ali bi samo jedan pogrešan korak mogao da dovede do preuranjenog okončanja Isusove službe. Tako On, još jednom, odbija da dopusti porodici da utiče na Njegov plan aktivnosti, koji je za Njega već načinio Bog (stihovi 6-9; uporedi 2,3-5).
Drugim rečima, Isus je u potpunosti usaglašen s Božjom voljom za sebe lično. Rezultat toga je, što ga u 10. stihu vidimo da kreće put Jerusalima. Očito mu je Bog otkrio da je stiglo “pravo vreme“ da to učini (8., stih).
Praznik senica je trajao osam dana, tako da “odmah u polovini praznika“ (14. stih) znači četvrti ili peti dan prazničnih aktivnosti. Ovo je, očito, bilo prvi put da je Isus pokušao da propoveda otvoreno u hramu. Jevreji su bili zapanjeni, videći da je Isus temeljno upoznat s ključnim pitanjima života, a ipak predmetima nije pristupao na za njih uobičajen način, koji se sastojao u stvaranju niza beskrajnih citata od ranijih rabina (15. stih). Naprotiv, izjavljivao je da je kod Njegovog Oca najbolja moguća rabinska škola (16. stih). Njemu nije bilo potrebno da istinitost svog naučavanja verifikuje citiranjem “autoriteta“. Svi oni koji Njegovoj nauci pristupe s iskrenom namerom da Bogu ugode u svakom aspektu života, brzo će uočiti njeno božansko poreklo (stihovi 17, 18). Oni koji su istinski voljni da čine Božju volju, kuda god da ih ona vodi, intuitivno će znati da Isus govori istinu o sebi.
Razlog zašto su Jevreji osporavali Njegovu nauku (stihovi 21-24) bio je isti kao i u Jovanovoj 5. glavi — Njegovo postupanje u banji Vitezdi, koje su okrakterisali kao kršenje subote. Na njihove primedbe Isus odgovara, uveravajući ih da su Njegove postupke pogrešno shvatili, zato što su oni sami prekršioci zakona (19. stih). Oni ga optužuju da krši četvrtu zapovest, a sami krše šestu zapovest, pokušavajući da ga ubiju. Jevreji su bili spremni da zanemare četvrtu zapovest da bi obrezali dete, što se odnosilo na samo jedan deo tela. Ono što je Isus učinio odnosilo se na celo ljudsko biće (stihovi 22, 23).
U 25. stihu se tema pomera od lečenja u subotu na Isusovo mesijanstvo, koje je ključna tema rasprava u najvećem delu Četvrtog Jevanđelja. Isusovi protivnici se hvataju u sopstvene zamke, u seriji sopstvenih kontradikcija o toj temi. Prvo ga odbacuju, pošto znaju odakle je (Galileja — stihovi 41, 52), a niko, navodno, ne zna odakle dolazi Mesija. Oni, zatim, “diskvlifikuju“ Isusa, govoreći da Mesija dolazi iz Vitlejema (42. stih). Hrišćanin, čitalac Jevanđelja, zna da je Isus, zapravo, stvarno bio rođen u Vitlejemu, a ne u Galileji. Međutim, Njegovi protivnici su, na kraju, prisiljeni da priznaju da, u stvari, ne znaju odakle je Isus došao (9,29; 8,14.19).
Na osnovu uključivanja ovih događaja, čini nam se da je problem Isusovog porekla bio jedno od najvažnijih pitanja za drugu generaciju hrišćana. Matej ističe kako Stari zavet pokazuje da će Mesija doći i iz Vitlejema i iz Galileje (Matej 2,6.23), dok Jovan uzima drugi kurs. Umesto da argumente Isusovih protivnika pobije ponovnim isticanjem Matejevih tvrdnji, on ide višim putem i zastupa tvrdnju da Isusovo stvarno poreklo nije ni u jednom od ta dva mesta, nego — na Nebu (1,1-11.14; 7,16.28.29.33; 8,16.18.23).
Usred ove rasprave, možda u trenutku obreda kad se voda izliva u slivnik hrama, Isus ustaje i prekida ceo postupak, uz dostojanstvenu izjavu teme zamene: Ljudi u prazničnim događanjima traže duhovnu vodu, dok Isus vodu iz prazničnog obreda zamenjuje — sobom. Ko je dovoljno žedan da dođe Isusu moći će da pije i da pije stalno, pa će čak i drugim ljudima postati i izvor duhovnog okrepljenja (7,37.38).
Glava se završava frustracijom prvosveštenika i fariseja zbog slugu [čuvara] koji su u više navrata propustili da uhvate i dovedu Isusa (stihovi 45-52; vidi takođe 26, 30, 44). Ovaj kratki tekst pun je ironije. Tek što su vođe potvrdile da u Isusa ne veruje niko od knezova ili fariseja, već se oglašava Nikodim, knez i farisej, koji osporava opravdanost njihovog postupka (stihovi 50, 51). Oni optužuju Isusa da krši zakon, a ipak im pravnik iz njihovih redova osporava odanost zakonu. Oni mu uzvraćaju grubim odgovorom, koji je očigledna laž: “Prorok ne dolazi iz Galileje“ (52. stih). Realnost je, naime, da je Jona nedvosmisleno došao iz Galileje, a verovatno i Naum i Ilija. Kako Jevanđelje ide dalje, Isusovi protivnici među knezovima deluju sve zbunjeniji i progresivno zatvaraju svoje umove pred očiglednim istinama koje Jevanđelje nastoji da prikaže.
Dominantna karkateristika ovog poglavlja je, dakle, razlika između vođa i običnog naroda. Vođe nastoje da ubiju Isusa (stihovi 1, 25, 32), dok mnoštvo ne zna šta da misli (stihovi 12, 13, 20, 25-27, 31, 40-43). Među knezovima niko ne veruje u Isusa, a narodu se rugaju da ništa ne zna, videći narodno interesovanje za Njega (stihovi 48, 49).
Glavne teme teksta
Isusova kušanja
Oštroumni čitaoci četiri Jevanđelju brzo će uočiti da je Jovanovo Jevanđelje jedino Jevanđelje u kojem se ne pominje Isusovo kušanje u pustinji (vidi Matej 4,1-11; Marko 1,12.13; Luka 4,1-12). Jovan događaje u Isusovom životu često koristi teološki, ne pozivajući se na prvobitni scenario iza svoje teologije (kao Večera Gospodnja i Getsimanija). Srž tri iskušenja u pustinji ponavlja se u Jovanu 6. i 7. glavi. Isus je izložen iskušenju da bude proglašen carem (6,15; uporedi Matej 4,8-10; Luka 4,5-8). On je u iskušenju da učini čudo u vezi s hlebom (6,30.31; uporedi Matej 4,3.4; Luka 4,3.4). I u iskušenju je da se istakne kod hrama (7,2.3; uporedi Matej 4,5-7; Luka 4,9-12). Razlika je u tome što u Jovanovom Jevanđelju sva ova iskušenja dolaze preko ljudi (vidi Matej 16,21-23, gde Petar postaje ljudsko oruđe za kušanje Isusa).
Voda života
U hramskom obredu [temple ceremony] sudovi koje nose sveštenici napunjeni su samo zakratko. Onima koji dođu Isusu, u svakom trenutku je na raspolaganju živa (tekuća) voda. Tokom Praznika senica ljudi su se molili za kišu, pošto je kiša u to vreme bila dobar predznak odlične sezone gajenja žita. Isusove reči u 7,37-39 informišu nas da je na molbu naroda za vodom odgovoreno na jedan neočekivani način (izgleda da je, izgovarajući reči zapisane u 7,38, Isus imao na umu veći broj starozavetnih tekstova — Isaija 44,3.4; 58,11; Jezekilj 47,1-12; Joilo 3,18; Zaharija 14,8).
Sveti Duh je, u 7,39 — živa voda koju Isus nudi, dok je Isus izvor Svetoga Duha onima koji Njemu dolaze. U ovoj izjavi Isus sobom zamenjuje hram, pošto je, u starozavetnom očekivanju, hram bio izvor žive vode za osvežavanje/ napajanje [to refresh] zemlje (Jezekilj 47,1-12). On se, već u Jovanu 4,10-15) predstavio kao izvor žive vode. Ovaj novi pravac koji Isus uzima u 7,38 kazuje da će oni koji Njemu dolaze sami postati izvor iz kojega će drugi moći da uzimaju tu živu vodu. Vernik (sada) može da prenosi Duha drugima.
l
Ulaženje u Reč
Jovan 8,1-11
Tekst u Jovanu 8,1-11
pročitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na sledeća pitanja:
1. Napiši reči koje
misliš da bi upotrebili učitelji zakona i fariseji da optuže Isusa, da je
rekao da puste ženu da ide slobodna. Napiši šta bi rekli da im je Isus rekao da
je kamenišu.
2. Opiši u jednom ili dva
pasusa šta bi na podu napisao ti, da si se našao na Isusovom mestu.
l
Istraživanje Reči
Struktura i pozadina teksta
Veza ovog teksta i ostatka Jovanovog Jevanđelja donekle je nejasna. U [engleskom prevodu] NIV stoji sledeći komentar: “U najranijim i najpouzdanijim rukopisima nema teksta iz Jovana 7,53 - 8,11.“ To može biti šok za nekoga ko je navikao na [englesku] verziju King James [odnosno, verziju Daničić/Karadžić na srpskom], koja je bila bazirana na jednom manjem broju svežijih rukopisa Novoga zaveta (dvanaesti do petnaestog veka). Međutim, u poslednjih stotinak godina nađeno je mnogo više drevnih rukopisa, od kojih su neki čak iz drugog veka. Slika situacije je sledeća:
Priče o ženi uhvaćenoj u preljubi nema u nijednom od najranijih grčkih rukopisa. Nje nema ni u većini najstarijih prevoda na starosirijski, latinski i koptski jezik. Isto tako, nijedan grčki komentator Jevanđelja po Jovanu ne pominje priču pre dvanaestog veka (hiljadu godina posle najstarijih grčkih rukopisa). Nijedan od najranijih crkvenih otaca je ne pominje kao deo Jevanđelja po Jovanu. K tome, mnogi od ranih rukopisa u kojima postoji ova priča sadrže napomenu koja govori o nesigurnosti o tome da li ona pripada u telo teksta Jevanđelja.
Ali i onda kad je uključena u tekst Jevanđelja, priča biva ubačena na iznenađujuće mnogo različitih mesta. Najčešće je nalazimo po završetku teksta Jovana 7,52, kao i u većini savremenih Biblija. Ali ima rukopisa u kojima se priča može naći, već prema rukopisu, posle teksta Jovana 7,36, pridodata na kraj Jovanovog Jevanđelja (posle 21,25), posle Luke 21,38, ili prododata na kraju Lukinog Jevanđelja (posle 24,53). Ova velika šarolikost lokacija teksta nesumnjivo ne bi postojala da je priča bila deo prvobitnog izdanja/ prvobitne verzije Jovanovog Jevanđelja.
Ipak, priča o ženi uhvaćenoj u preljubi nije bila nikakvo pozno otkriće. U crkvi je ona nedvosmisleno bila poznata već u drugom veku. Problem je u tome što nije bila nedvosmisleno poistovećena s Jovanovim Jevanđeljem.
Prema tome, šta mi iz ovoga treba da zaključimo? Očigledno je da je priča bazirana jednom stvarnom događaju iz Isusovog života, kojeg su se sećali mnogi ljudi iz vrlo različitih mesta. Iako nije bila uvrštena ni u jedno od prvobitnih Jevanđelja, ona je prihvaćena kao jedinstven i autentičan svedok naročite Isusove nauke. Verovatno u očekivanjima da se sačuva taj svedok, različiti pisari su se potrudili da je pridodaju jednom od kanonskih Jevanđelja. Scenario teksta posle 7,52 postao je sasvim poznat, prihvaćen, pošto se priča odlično uklapa sa 7. i 8. glavom, scenariom rasprave i diskusije, u kojem Isus odbija da izrekne sud (8,15).
Detaljno istraživanje teksta
Kontrast između onih koji odlaze svojim kućama (7,53) i Isusa koji je, očigledno, “bez doma“ (8,1) nije nikakva neobičnost ni u drugim Jevanđeljima, u kojima je Isus opisan kao Neko ko nema gde “glave zakloniti“ (Matej 8,20; Luka 9,58).
Izraz preljuba (8,3.4) implicira da je žena bila udata i uhvaćena kako vara svog muža. Dovodeći samo ženu, Isusovi protivnici su kršili Mojsijev zakon, koji je tražio da se, u slučaju preljube, kamenuju oba partnera (3. Mojsijeva 20,10; 5. Mojsijeva 22,22).
Pošto je sedeo u trenutku kad su prispeli tužitelji (2. stih), Isusu je bilo lako da se sagne i piše prstom po prašini (6. stih). Može biti da se, kad je trebalo da piše drugi put, sagao dole, kako bi tužiteljima omogućio da odu sa što više dostojanstva (stihovi 8 i 9). Iako biblijski tekst tako ne kaže, sasvim je moguće da je Isus po zemlji ispisivao tajne grehe tužitelja (White, The Desire of Ages, 461; Barclay, 2:3). Većini ljudi bi takva okolnost bila razlog za brzo napuštanje mesta!
Dilema s kojom su verske vođe suočile Isusa bila je teška. Da im je rekao da je puste, oni bi ga optužili da uči narod neposlušnosti Mojsijevim zakonima. Da im je rekao da je kamenuju, oni bi ga prijavili Rimljanima, koji Jevrejima nisu dopuštali organizovanje sopstvene egzekucije. Svojim odgovorom Isus je uspeo da sačuva značaj zakonske kazne za preljubu, a da istovremeno istakne važnost sažaljenja i praštanja. Oni koji su brzi da izreknu sud nad drugima ponašaju se kao da u njima nema krivice ni za jedan greh.
Isus ne sudi ženi ni na ovaj ni na onaj način. On joj ne oprašta, kao što je oprostio ženi u Luki 7,36-50 i odlučuje da ne uzme ulogu sudije (Jovan 3,17; 8,15). Naprotiv, On će omogućiti da budući postupci ove žene posvedoče o tome kako je ona sudila sebi u kontekstu susreta s Njime (12,47.48).
Glavne teme teksta
Tema ovog teksta odlično se uklapa u Jovanovo Jevanđelje. Isus zna sve o ženi, a zna i sve o njenim tužiteljima. Pa ipak, odbija da nad njom izrekne presudu koja ona nesumnjivo zaslužuje. Tokom 2.000 godina ova priča je bila upozorenje onima iz crkve koji su brzi da osude postupke drugih, čak i onda kad je ta osuda pravedna. Isus daje primer milosrđa i dobrote. Oni koji su osetili ukus Njegove milosti u odnosu na svoje sopstvene grehe, biće milostivi, blagi i strpljivi prema drugima koji se bore s grehom, čak i onda kada su ti gresi, možda, namerni i teški (vidi 2. Timotiju 2,24-26; White, Testimonies for the Church, 6:120-123).
l
Ulaženje u Reč
Jovan 8,12-59
Tekst u Jovanu 8,12-59
pročitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na sledeća pitanja:
1. Navedi one brojne Isusove
izjave u ovom tekstu o sopstvenom identitetu i odnosu prema svom Ocu. Objasni
zbog čega je sve u ovom tekstu, očito, u zavisnosti od Isusovog
identiteta i od toga ko ga je poslao.
2. Navedi sva pitanja oko
kojih se, u ovom tekstu, razilaze Isus i Njegovi protivnici. Pokazuje li se
napredak u diskusiji, ili oni nastavljaju da iznose iste optužbe, samo
drugačijim rečima?
3. Na jednoj fotokopiji
gornjeg teksta obeleži sve primere pojavljivanja reči Otac i istina. Šta ovako istaknuto mesto
ovih izraza najavljuje o osnovnim sporećim pitanjima u tekstu?
l
Istraživanje Reči
Struktura i pozadina teksta
Ostatak 8. glave je deo epizode o Prazniku senica, koja je počela u 7,1. Odsek počinje i završava se izjavama identiteta — JA SAM (stihovi 12,58). Isus nastavlja da raspravlja o sebi s onima koji se nalaze u predvorjima hrama u vreme Praznika, a sada se iz pozadine pojavljuju jevrejske vođe i direktno napadaju Isusa (stihovi 13, 22, 48, 52, 57).
Praznik senica, kako je pomenuto ranije u ovoj glavi, bio je proslavljanje Izlaska, uz poseban naglasak na iskustvu u pustinji u kojem je Bog doveo vodu iz stene i dao stub od ognja da im bude svetlost i da ih greje noću (2. Mojsijeva 17,1-7; 4. Mojsijeva 20,1-13; 2. Mojsijeva 13,21.22; 14,24; 4. Mojsijeva 14,14; uporedi Isaija 60,1-3; Zaharija 14,7.8). Isus ponovo prekida proceduru Praznika, ovom prilikom, da bi se predstavio kao Videlo svetu. On je Onaj što je davao svetlost u pustinji (,8,12).
Detaljno istraživanje teksta
Osnovna tema teksta u 8,12-20, koja nadilazi teme videla (12. stih) i suda (stihovi 15 i 16) je svedočenje, koje podseća na tekst u Jovanu 5,31-47. Svedočanstvu svog Sina Otac dodaje svoje svedočanstvo, zadovoljavajući minimalno merilo zakona (8,13-18; uporedi 5. Mojsijeva 19,15). Da su istinski ušli u vezu s Njim, Isusovi protivnici bi znali ko je Njegov Otac i osetili bi snagu Njihovog udruženog svedočanstva (19. stih).
U tekstu 8,21-30 nstavlja se rasprava o Isusovom identitetu i Njegovom odnosu sa svojim Ocem. Isus daje nekoliko značajnih izjava JA SAM (stihovi 24 i 28). Stihovi 33 do 59 snažno podsećaju na Mateja 23. glavu, na slučaj u kojem je Isus ponizio fariseje. Ceo odsek ostaje celina zahvaljujući temi o Avramu (stihovi 33, 37, 39-41, 52, 53, 56, 58). I Isus i Njegovi protivnici tvrde da služe za primer Avramovog nasleđa.
U 32. i 33. stihu između Jevreja i Isusa je dvostruko nerazumevanje. Jevreji pogrešno razumeju šta Isus misli kada govori o slobodi, a pogrešno razumeju i šta znači biti seme Avramovo. Jedina sloboda koja je Isusu važna je sloboda od greha. Sve dok Isusova istina ne prožme život, ropstvo grehu će ljudima biti prepreka na putu postizanja punog potencijala koji je Bog za njih predvideo. Oni koji su u ropstvu greha ne prolaze ništa bolje nego neznabošci, bez obzira što su fizički potomci Avrama (stihovi 34-36). Njima je spasenje koje Isus nudi ništa manje nužno potrebno nego i neznabošcima. Isus ističe misao da se poreklo od Avrama zapravo ne meri fizičkom dimenzijom, nego dimenzijom ponašanja (stihovi 37-40). Od jevrejskog sina se očekuje da se ponaša kao njegov otac. Prema tome, prava Avramova deca ponašaju se kao nekada Avram (39. stih).
Pri pokušaju svojih protivnika da odbace Njegov argument, upućujući na Boga kao svog pravog Oca (41. stih), Isus čini poslednji potez ka retoričkom ubijanju/ matiranju protivnika. Ako su Božja deca, oni će Isusa prepoznati kao svog duhovnog brata, pošto je On došao od Boga (42. stih). Naprotiv, oni pokušavaju da ubiju Onoga koji im je doneo istinu (40. stih), a ponašanje ih žigoše kao decu đavolovu, koji je, kao i Kain, bio ubica i lažljivac od početka (44. stih). Na drugoj strani, Isusovo istinoljubivo i bezgrešno ponašanje svedoči za Njega da je pravi Božji Sin (stihovi 45-47).
Na ovom mestu u raspravi situacija postaje ružna. Isusovi protivnici na Njegove optužbe reaguju uzvraćanjem optužbi. “Ti si sâm sin đavolov, opsednut njime da činiš njegov posao“ (vidi 48. stih). To Isusa u njihovim očima čini ravnim Samarjanima. Iako mu ne smeta što ga nazivaju Samarjaninom, On ne dopušta da ga nazivaju đavolovim sinom (49. stih).
Isusa zatim optužuju zbog tvrdnje da je veći od Avrama (stihovi 52, 53). Umesto da negira njihovu optužbu, On izjavljuje da je On meta, krajnji cilj Avramove proročke vizije (56. stih). Tako On ne samo da je veći od Avrama, nego je — JA SAM (stihovi 54-58; za više informacija o tekstovima za JA SAM u Četvrtom Jevanđelju, vidi 7. glavu). Posle ove svoje “hule“, Isus se neopaženo uklanja, dok Njegovi protivnici prljaju ruke kamenjem (59. stih).
Glavne teme teksta
Krst i uzdizanje
Jovanovo Jevanđelje na vrlo karakterističan način skreće pažnju na krst. Ono govori o Isusovom “podizanju“ (3,14; 15; 8,28). Iako je doslovno tačan kada se opisuje fizički čin raspinjanja na krst, ovaj izraz ima dodatno značenje o podizanju, u smislu emocija. Podići nekoga, znači ohrabriti ga ili proslaviti, dovođenjem u određen visoki status. Kada za nekoga kažemo da se podigao, mi podrazumevamo da se hvališe. Na taj način “podizanje“ Isusa u Jovanovom Jevanđelju ima višestruko značenje. Izraz se odnosi na fizički čin podizanja Isusa na krst, a i na fizički čin Njegovog vaznesenja. Ali, izvan toga, to se izražava u kontekstu “proslavljanja“ Isusovog karaktera koje se dogodilo na krstu. Verifikovanju, opravosnaživanju Isusovog pravog karaktera krst doprinosi više nego svi ostali dokazi o Njegovom božanskom karakteru (28. stih).
Istina će vas izbaviti
Slično kao u slučaju izraza “podići“, i istina u Jovanovom Jevanđelju ima više od samo jednog značenja (Brown, 1:499). Istina je, pre svega, događaj koji se zbio u Hristovoj ličnosti (1,17; 14,6). Dolazak Isusa i Njegov život i smrt doneli su istinu na svet. Ali istina je istovremeno i otkrivenje Božje volje i karaktera u Isusovoj nauci i životu, dok je On bio na Zemlji (3,33.34). Neko ko traži istinu nema drugog mesta na koje bi otišao (8,32.36; 14,6). Prema tome, u jednom proširenom smislu, pisana svedočanstva o Isusovom životu i smrti su, nadahnuta Svetim Duhom, postala centralni izvor istine u svetu od Isusovog vremena naovamo (16,13). Za nas iz “druge generacije“ Novi zavet je postao najveće i najslavnije postojeće otkrivenje Boga.
Na koji način istina izbavlja, oslobađa ljude? Četiri su aspekta koje ističe Barclay.
(1) Istina oslobađa od straha. Isusov učenik nikada nije sâm, pa strah nestaje kad je Isus prisutan.
(2) Istina nas oslobađa — samih sebe. Najveći smetnja ka ispunjenom životu za mnoge ljude nalazi se u njima samima. Isus ima moć da menja ljudske živote.
(3) Istina oslobađa od drugih ljudi. Mnogi ljudi su kao oduzeti zbog straha, šta drugi ljudi možda misle o njima. Kad je neko ugodan Bogu, znači da njemu više nije važno šta drugi ljudi misle.
(4) Istina oslobađa od greha. Mnogi ljudi su doživeli silu zavisnosti od greha. Oni ne greše zato što to hoće, nego zato što moraju. Grešnici ne rade ono što vole, nego ono što — greh voli. Pripadanje Isusu, učeništvo, kida lance greha i daje ljudima snagu za dostizanje svog maksimalnog potencijala (Barclay, 2:21-23).
Videlo svetu
Stub od ognja je, u pustinji, izrailjskom narodu predstavljao Božju prisutnost, zaštitu i vođstvo (Barton, 1893). Isus se u Jovanu 8,12-59 predstavlja kao Videlo svetu. To podrazumeva da je On Božja prisutnost, zaštita i vođstvo onima koji ga prime, novom Izrailju. Kao Videlo svetu On donosi i istinu o Bogu koja će ljude “izbaviti“, osloboditi od greha (stihovi 32-36). Videlo ima još jednu stranu: otkriva skrivene mane i nedostatke. Sud, kao neizbežna posledica, nastaje svuda gde svetli videlo Isusovog života i poruke. Kao Videlo sveta, Isus je doneo sud Jevrejima svog vremena, zbog njihovog istrajavanja u grehu, koje je u njima dovelo do odbijanja da prihvate spasenje od greha koje im je On nudio (stihovi 33-59). I danas je tako — gde god da se nalazi, greh će se otkrivati u svetlosti/ videlu koje svetli s Hristovog krsta.
Na kraju istorije, kao i u Isusovo vreme, osnovno pitanje na sudu uvek glasi: “Šta ćeš činiti s Hristom?“ Drugog pitanja nema. Prihvati ga, i imaćeš sve. Odbaci ga, i izgubićeš sve. Ali kada govorimo o Hristu, sud uvek baca svetlost na ljudsko ponašanje (stihovi 32-44). Najbolji dokaz o tome da li je neko prihvatio Hrista nije u ispovedanju ustima, nego u ponašanju i životu.
l
Primena Reči
Jovan 7. i 8. glava
1. Doživljavaš li protivljenje
svojoj veri u porodici? Ako je odgovor potvrdan, da li ti saznanje da je Isus
imao isti problem pomaže da prebrodiš svoju situaciju? Da li si sklon da budeš
otvoreniji ili oprezniji po pitanju izražavanja vere u atmosferi porodice?
2. Kad su drugi zatečeni
u grehu, da li si brz da ih osudiš, ili pre svega osećaš sažaljenje prema
njima i njihovim porodicama? Kako bi, po tvome mišljenju, Isusov odgovor ženi
uhvaćenoj u preljubi trebalo da utiče na stav/ odgovor crkve po
pitanjima razvoda i ponovnog sklapanja braka?
3. Smatraš li da su
hrišćani ili svetovni ljudi danas bliži pogrešnom shvatanju Hrista?
Obrazloži svoj odgovor. Možeš li da se setiš situacije u svom životu kada si
Bibliju, ili neku teološku misao, shvatio na veoma pogrešan način? Koji su
bili uzroci tvog nerazumevanja?
4. Navedi nešto čime se
ponosiš u svom verskom nasleđju? Da te neki njegovi aspekti dovode u
nepriliku? Zašto? Smatraš li da je tvoje versko nasleđe obično
pomoć ili prepreka u tvom odnosu s Hristom? Zašto?
l
Istraživanje Reči
1. Uz upotrebu biblijskog
atlasa, SDA Bible Dictionary, enciklopedije
ili bilo kojeg drugog izvora koji ti stoji na raspolaganju, pokušaj da proširiš
ono što znaš o klimi i godišnjim dobima u Palestini. Prouči tekstove 3.
Mojsijeve 23. i 4. Mojsijeve 28. i 29. glave, imajući na umu komentare na
te glave u SDA Bible Commentary.
2. Uporedi Isusove rasprave s “Jevrejima“ u 7. i 8. glavi, sa sličnim raspravama u Marku 2,1 do 3,6 i 11,27 do 12,40. Obrati pažnju na komentare tih tekstova u SDA Bible Commentary. Obrati pažnju na sličnosti i razlike između izveštaja u Jovanu i Marku. Navedi ih u paralelnim stupcima u svojoj svesci. Ima li u ta dva izveštaja još više sličnosti ili kontrasta? Uzimajući Isusovu službu u celini, čemu možeš da se naučiš od načina kojim se Isus odnosio prema svojim protivnicima? U kom stepenu bi slično reagovanje bilo prikladno za današnje hrišćane?
| < 7. Poglavlje | Sadržaj | 9. Poglavlje > |