< 4. Poglavlje Sadržaj 6. Poglavlje >

 

5. Zdravlje i zadovoljstvo kao način života

 

Nema voća i povrća koje se ne jede. Ljudi se pitaju da li možete imati aktivni životni stil. Voleo bih da možete da provedete jednu sedmicu sa mnom i da vidite koliko se toga uspe uraditi za jednu sedmicu. A ja baš nemam najbolje uslove. Putujem mnogo, držim mnoga predavanja, ne vežbam koliko bi mi trebalo i mnogo bi lepše bilo raditi na farmi. Ali mogu da vam kažem da sada imam mnogo više snage nego kad sam bio mlađi. Starim, ali ne tako brzo. I kad idemo da se penjemo na planine, ja ne stajem. Ima drugih ljudi koji žive na zemaljskoj kugli koje žive na ovaj način kao što su Hunze. Njihova ishrana je pretežno veganska. Oni mnogo vežbaju i imaju svež vazduh, predivnu čistu vodu i kažu mi da ako odete tamo sa svojom prijateljicom treba da pripazite na osamdesetogodišnjake jer su vrlo aktivni! Šta je sa tom zdravom vegeterijanskom stranom ishrane? Čak i novinari u svim časopisima znaju da vegeterijanci žive zdravije i duže. Svetska zdravstvena organizacija izdala je jedan opširni dokument o ovome. Vegeterijanci imaju značajno smanjen rizik od raka, a za neke vrste raka čak 95,96% je niža verovatnoća da će ga dobiti nego ostala populacija. Dugovečnost je mnogo bolja nego kod ostale populacije, čak 12-15 godina. Ono što je najvažnije jeste da je kvalitet života u tom poznom dobu veoma dobar. Na vegeterijancima su obavljani mnogi eksperimenti izdržljivosti. Najduža izdržljivost, da možete i dalje neprestano da se krećete, mnogo je viša za vegeterijance nego za one koji se drugačije hrane. Kažu da ćete biti slabi. Najjače žovotinje na zemaljskoj kugli su vegeterijanci. Neće se čak ni jedan lav upustiti u borbu sa slonom. Mnogi ljudi su već bili vegeterijanci. Albert Ajnštajn je bio vegeterijanac, Bernarnd Šo i Linda Mekartni. Vi ćete reći da je ona umrla mlada. Ali čitajte njenu knjigu recepata i videćete da se sve prži u ulju. Već sam se pozabavio time na predavanjima i kazao da to prženje izaziva rak dojke. I onda, najlepši ljudi na svetu su vegeterijanci: Vitni Hjuston, Mišel Fajfer i drugi. A ako želite da postanete super zvezda, onda morate da postanete ovih dana vegeterijanac, jer inače nećete moći da se takmičite. Sve zvezde koje idu procesom starenja kao Štefi Graf, Boris Beker, Karl Luis i drugi, svi su oni dodali godiine svojoj karijeri time što su prešli na ovaj životni stil. I kod žena i kod muškaraca znatno je niži krvni pritisak nego kod onih koji se drugačije hrane. A ako ste vegan, ako izbegavate i mleko i jaja, onda je vaš krvni pritisak još niži. Druga prednost je da ako ste kupili vaše povrće u ne baš tako idealnim uslovima, na pijaci koja je možda prljava, i dobro ste oprali to što ste kupili, velika je verovatnoća da se od toga nećete razboleti. Čak i od žitarica koje ćete tako kupiti, nećete se razboleti. Ali, ako ste kupili meso od ovakvog mesara, nisam baš tako siguran. Jednom sam kupovao na pijaci neke stvari i jedan prodavac pilića je uporno želeo da mi proda svoje pile. Ali, ja sam rekao da ne želim to pile. Ali, pošto je on bio uporan, i počeli smo da se pogađam oko cene. Pošto sam ja pobedio na kraju okrenuo sam se i krenuo dalje. Onda se on naljutio i rekao mi je: «Evo ti ovo pile besplatno». A ja sam se okrenuo i rekao mu: «Ne želim tvoje pile čak ni besplatno». Čovek se izbezumio. Nije mogao da veruje svojim ušima. Ali, rastali smo se kao dobri prijatelji i nasmejali se na kraju.

Kakav je to veganski životni stil? Mislite ako je neko vegan da će izgledati užasno. To je neki oslabljeni čovek i on je tako ozbiljan i jede samo salatu. I prema meni se ljudi tako odnose. Kad imamo profesorski sastanak i stave pred nas nešto, uvek je tu jedan tanjir sa mojim imenom na njemu. To je vrlo slatko od njih, ali ja mrzim taj tanjir. To je vrlo bučno i ističe se. Jer dok oni jedu svoju piletinu, ja jedem celer na svom tanjuru. Moram bučno da ga žvaćem. I onda svi mene gledaju i misle: «Jadnik, šta on mora da jede!» Oni i nemaju predstavu šta je jedem. Imate više snage iz onoga što ste ishranom dobili. Evo jednog američkog časopisa o kliničkoj ishrani u kome se tvrdi da vegani vegeterijanci imaju dovoljan unos najvećeg dela nutritijenata/sastojaka u ishrani i oni su primeri ravnoteže i raznovrsnosti u ishrani kada su se uporedili sa opštom populacijom. Ovo je rađeno na 28.000 osoba. Oni su bili bolje ishranjeni. A kad gledate kako su bili usklađeni sa preporukama, oni su više sledili te preporuke od ostatka populacije. Kad postanete vegeterijanci ljudi kažu: «Nećete imati dovoljno gvožđa, dovoljno vitamina B 12, vitamina D i umrećete. Danas se zna da gvožđe koje dobijate iz mesa je hemo - gvožđe. A iz biljaka ne dobijate hemo - gvožđe, već ga dobijate u mineralnom obliku koje je pogodno za korišćenje. A hemo – gvožđe je povezano sa starenjem. Tako da vegeterijanci duže izgledaju mladi i tako možete uštedeti na kozmetici.

Sada ćemo nešto reći o vitaminu B 12. Ako dovoljno vremena provodite na suncu imate ovaj vitamin i ne morate da brinete. Ljudi kažu da možete dobiti ovaj vitamin samo iz proizvoda životinjskog porekla. Ali ni jedna životinja ne proizvodi ovaj vitamin. Čak ni jedna biljka to ne čini. Bakterije proizvode B 12. Dakle, životinje imaju bakterije koje proizvode B 12 i zato ovaj vitamin postoji u mesu. Sve životinje na zemlji dobijaju ovaj vitamin iz bakterija. Nemojte misliti da nedostatak vitamina B 12 imate samo kod vegeterijanaca. On je izražen i kod onih koji jedu meso. Zato što, da bi se taj vitamin absorbovao, potrebno je puno složenih sastojaka koji bi u tome učestvovali. Ali, samo vegeterijanci dospevaju u novine kada imaju nedostatak ovog vitamina. Vegeterijanci bi trebalo da počnu da iznose po novinama slučajeve onih koji jedu meso i imaju nedostatak vitamina B 12. To je čisto zbog ravnoteže. Što je sredina više bazna, dobijaju se više tih bakterija. Što je kiselost veća, manje ima ovih bakterija. U vašim organima za varenje, ako od početka do kraja procesa varenja imate više alkalnu nego bazičnu sredinu, imaćete i više te bakterije. U onom poslednjem delu organa za varenje ima više te bakterije. Ali potrebno je da se B 12 apsorbuje u nešto višim delovima organa za varenje. Kod većine ljudi, ako date na ispitivanje vašu pljuvačku, pronaći će se da je vaša pljuvačka kisela. A ako ste vegeterijanac, ona će biti alkalna. Mi imamo taj kiseli sistem zbog naše ishrane.

Radili smo brojne eksperimente, a o ovome je i po svetu rađeno mnogo eksperimenata, otkrili smo da se ceo sistem organa za varenje menja kad pređete na vegeterijansku ishranu. Tako da ako ste podizani bilo kao vegeterijanac ili nevegeterijanac, ako je neko bio vegeterijanac ima duža creva i imaće više receptora. A šta sa vitaminom B 12. Ako ste sve uradili savršeno ispravno, imaćete u svojim ustima bakteriju koja proizvodi B 12, a vaš PG – kiselost stomaka neće nikada biti više od ovoga, i onda će se B 12 pojaviti i grafikon će biti mnogo veći. Trebalo bi da možete da proizvedete dovoljnu količinu vitamina B 12. Eksperimentima je dokazano da čak i kad čovek ima nedostatak vitamina B 12 proizvodi ga u dovoljnoj količini. Užasni eksperiment: uzmu fekalije, i izvade sav B 12, daju ga nazad i ovaj se nedostatak izgubi. Dakle, imali ste dovoljno proizvedenog vitamina B 12. Dokazano je da vam je potrebno samo O,1 mikrogram po danu ovog vitamina. A za prosečnu osobu koja nema nedostak enzima, potrebno je 15-20 godina da se pojavi nedostatak B 12. Postoji jedan intrizični faktor koji vam pomaže da apsorbujete B 12, tako da ako sada prestanete da koristite B 12, nedostatak će se pojaviti tek za 3 ili 4 godine. Ljudi postanu vegeterijanci i onda tri nedelje kasnije kažu da on ima nedostatak vitamina B 12 jer je prešao na vegeterijansku ishranu. To je potpuno suludo.

Da vam dam i drugu stranu: ako ste sve uradili ispravno, trebalo bi da imate dovoljno ovih bakterija koje će proizvoditi vitamin B 12. Ali živimo u brzom svetu i u svetu stresa. A strest uzrokuje kiselost i on pogađa koliko je vaš sistem kiseo. To znači da je u pitanju da li imate dovoljno bakterija koje proizvode B 12 da biste iz tog izvora imali dovoljno B 12. A nauka je rešila taj problem. Možete koristiti dodatke. Ili možete koristiti proizvode koji su ojačani sa B 12. Za mene lično, ja ću koristiti sojino mleko koje je ojačano sa B 12, nikad neću svakog dana uzimati vitamine B 12, ali jednom u godinu ili dve otići ću na ispitivanje i ako je nizak B 12 u mom organizmu, ja ću uzeti dodatak. Ali, tokom 16 godina nikom u mojoj porodici nije čak ni predloženo da uzima dodatke vitamina B 12. Ne morate uzimati žovotinjske proizvode da biste dobili dovoljno ovog vitamina.

A šta je sa mineralima? Gde ćete njih da dobijete? Postoji zanimljiva interakcija između minerala i vitamina. Neki minerali treba da sadejstvuju sa nekim vitaminima. I obrnuto. A neki vitamini trebaju da sadejstvuju sa drugim vitaminima da bi delovali. Postoji interakcija i među mineralima. Oni moraju da deluju jedni sa drugima da bi postigli ono što treba. Ako posmatrate bakar, on mora da sadejstvuje sa gvožđem; cink sa fosforom. Sve vrste interakcija. To znači da vam je potrebna ishrana u kojoj će biti zastupljeni svi minerali i svi vitamini koji su vam neophodni. Reći ću vam nešto što me stvarno uznemirava. Kažu vam da ako koristite soli u vašoj ishrani imaćete visok krvni pritisak. Ali, ako imate visok krvni pritisak, i imate novca, šalju vas u banje koje imaju baš slanu vodu. I onda pijete tu vodu sa visokim sadržajem soli i bolje vam je. Ima li to smisla? Ne, nema. Ali da vam kažem šta su uradili: kad kupite so, tu so je izdvojila industrija. Kad je na početku u njoj bilo 84 minerala, jednoj industriji je bio potreban kobalt, drugoj mangan, a za katalitičke procese drugoj je potreban magnezijum, tako da su potpuno rafinisali vašu so tako da ništa od minerala nije ostalo. I onda vam prodaju ono što ne bi mogli nigde drugde da prodaju, samo natrijum hlorid. Samo dva elementa. Morska so ima 84 elementa u sebi, a oni vam prodaju samo 2. Kad bi mogli, oni bi je još rafinisali i prodali vam posebno natrijum i posebno hlorid. Ali, ako bi vam prodali natrijum, onda bi jedući njega eksplodirali. Ako bismo jeli samo hlorid, onda bismo odmah pali mrtvi. Tako da nam prodaju samo ona dva. I onda ih malo uznemirava savest i zato ovu so malo jodiraju. I oni kažu: «Evo, ima tri elementa». To je strašno patetično! Niko u prošlosti nije tako živeo. Uzmite morsku so: 84 elementa. Ona vam neće izazvati visok krvni pritisak. Probajte. Stavite morsku so na vaš jezik i gledajte kolko dugo možete da izdržite. A onda stavite čist natrijum hlorid i probajte da vidite koliko će dugo trebati da vas tako opeče da više da više ne možete da izdržite.

A šta je sa farmerma. Njima je potrebno 84 elementa u zemlji, ali oni joj vraćaju samo pet: fosfor, kalcijum, magnezijum i to je sve. I biljka ima dobar rast na osnovu ovih pet elemenata ali vi nemate. Danas život nije lak. Kažu vam da je neophodno da dobijete cink od života. Na primer u govedini ima dosta cinka, u mleku, takođe, ali pasulj, soja, sočivo, kokice, klice, sve one imaju cink. Nije čudo da uzimaju do vas ovo i daju vam nazad brašno koje nema cinka. Oni ne žele da budete zdravi, već da budete bolesni. Ako ste obezbedili sebi da jedete zelenu i žutu hranu i sve ostale boje i osetljivi ste na nedostatak B 12 i s vremena na vreme uzmete dodatak, onda je to OK. A ako ste u drugom stanju, onda vam je potrebno malo više nego normalno, budite promišljeni šta radite. A potrebni su nam neki uopšteni vodiči. Danas ima toliko vodiča da vam dođe da dignete ruke od svega. Nije dozvoljeno da se jede ono što raste na zemlji, nije dobro da se jede ono što raste ispod zemlje; nije dozvoljeno jesti ugljene hidrate i belančevine u istom obroku; nije dozvoljeno sa ostlom hranom jesti voće. Postoje stotine pravila. Mogu da vam kažem da je gomila ovih pravila potpuno smešna. Na primer, belančevine i ugljeni hidrati u istom obroku. Bog je onda napravio veliku grešku kada je stvorio sve vrste žita i mahunarke. Zato što u svima njima ima ugljenih hidrata i proteina. Problem nastaje kada dodajete proteine ili belančevine životinjskog porekla, jer je za nju potreban duži proces varenja. Ali kad iz biljaka uzimate belančevine i ugljene hidrate, onda ne postoji nikakav problem. Da pogledamo samo tri pravila koja nije teško zapamtiti:

1. Jedite u izobilju voće, semenje, orašaste plodove, mahunarke i povrće.

2. Jedite više onu hranu koja izaziva alkalnu reakciju nego onu koja izaziva kiselu reakciju.

3. Izbegnite stvaranje kisele reakcije određenom pravilnom kombinacijom hrane.

Samo tri mala pravila. Hajde da pogledamo hranu koja izaziva kiselu reakciju: to su sve proizvodi životinjskog porekla. Ako to precrtate, imaćete umereno kisele namirnice koje imaju biljke u svom sastavu, a sve ostalno je alkalno. Sada imate samo dva pravila o kojima trebate da brinete. Setite se da ono što hranu čini alkalnom nije ukus, nego mineral koji se u njoj nalazi, tako da limun izaziva alkalnu reakciju.

A sada ćemo govoriti o ishrani male dece. Deca imaju manji stomak od odraslih. Deci je potrebna hrana bogata energijom. Kada jedemo sveže voće i hranu takve vrste, to je 90% voda. A deci je potrebna hrana bogata energijom: mahunarke i žitarice i sušeno voće. Ono što se menja kod dece je proporcija na tanjiru. Jedan odrastao čovek može da ima mnogo više povrća i ono što je vodenog sadržaja, a dete više onoga što ima energetsku vrednost.

Kako pripremamo hranu? Potrebna vam je neka korisna oprema u kuhinji, ali nije neophodna. U Africi bi to bio veliki crni lonac, vatra i to je sasvim dovoljno. I odemo tako u polje i imamo predivne obroke. Ali ako želite da pozovete na obrok englesku kraljicu, i želite da koristite ovu hranu, onda je dobar blender. To vam je prvo na listi. Nemojte otići i kupiti neki slab blender. On mora da bude brz jer kad hoćete da proizvedete krem od semenki i orašastih plodova, slabi blender to nikad neće moći da postigne. Dobro je da imate pleh u kome se hrana ne lepi kada se peče, a kad postanete specijalista, možete sebi priuštiti sudove koji kuvaju bez vode.

Kako kombinovati hranu? Sva pravila nestaju kada postanete vegeterijanac osim ovog jednog: mešanje voća i povrća za isti obrok izazvaće fermentaciju. Zato što povrće ima debelu ćelijsku opnu i mnogo celuloze u sebi i treba duže da se vari. Ali, ona bogata hrana koja je uskladištila energiju kao što su npr. žitarice, brže se vare od povrća. Voće možete jesti zajedno sa svim žitaricama, mahunarkama, svim orašastim plodovima, semenjem i sa nekim povrćem koje je vrlo vodenog sadržaja i ne zahteva mnogo varenja, i sa voćem bogatim uljem kao što su avokado i masline. Ovo možete jesti sa bilo kojim povrćem. Tako, ako želite puding i imate obrok povrća, morate napraviti puding od orašastih plodova ili žitarica. Svo voće bogato vodom i mineralnim sadržajima je neutralno, tako da ih možete jesti i sa voćem i sa povrćem. U toku 24 sata trebalo da jedete voće, povrće i mahunrke. Isto tako, vrlo važno je da imate potpunu hranu. Kelj, npr. ima trinaest jedinica vitamina E i 50 miligrama vitamina C. To je na 100 g. A kada to stavite u nerafinisanu hranu imate ekvivalent 800 mg vitamina C i 1100 jedinica vitamina E, tako da ta celokupna hrana sa kojom se ovo meša daje učini da se ovi vitamini iskoriste. Zato sam rekao da ništa ne koristite rafinisano. Počnite da koriste raznoliku hranu. Počnite da doručkujete i tako ćete smanjiti rizik od srčanih bolesti. I on vas čini efikasnijim, bolje ste raspoloženi, učićete bolje. I, molim vas, setite se raznolikosti u ishrani.

Kad se pomenu žitarice, ljudi obično misle na pirinač i pšenicu, i to je to. Ali ima još mnogo žitarica. Kad bih uzeo sve žitarice i stavio ih u paketiće, onda bih ređao te paketiće uz zid ove sale i ne bih izređao sve žitarice. Zato počnite da koristite ječam, kod njega imate puno vitamina B 5. Pomaže u sagorevanju masti, tako da ćete smršati. U toku zime ćete proizvesti više toplote, bolje ćete se bolje grejati. Dodajte ih u vaše sosove, pomešajte sa pirinčem. Kukuruz je dobra žitarica. Možete različito da ga koristite: kuvanog, pečenog, kao slatkiš, kao kukuruzno brašno – u svakom obliku. Imamo sorgum, raž i proso. Proso je semenje koje jedu ptice. Naravno, ptice imaju kljun i one cepaju proso. Ali, vi nemate kljun, tako da ako kupite proso, to će za vas biti iskustvo žvakanja samo po sebi. Ptice ostaju zdrave samo na prosu. Trebate da kupite proso koje je oslobođeno ljuske. Proso je alkalna hrana. Ono je jedan od najboljih izvora gvožđa. Bolje je nego meso. Sprečava artritis, bogat je lecitinom. Možete čuda praviti sa njim: možete ga kuvati kao pirinač, možete ga koristiti kao pahuljice koje se kuvaju za doručak. Prelijte ga sojinim mlekom ili suvim grožđem i možete ga pojesti za doručak. Stavite kuvani proso u blender i možete u to dodati urme i možete od njega napraviti slatki puding. Možete napraviti prelive od prosa. Uzmite šolju kuvanog prosa, malo soli, vode, i to izmešajte - to je super puding. Neutralan je kao pasta, možete ga mazati preko hleba, možete na njega staviti nešto slatko ili slano. Možete napraviti puding od prosa i staviti rogač preko njega. Tako da to bude žuti i braon sloj - deluje kao bogati puding. Počnite da od ovsa pravite čuda. Ovas je najlakši za varenje, tako da mala deca i stariji ljudi mogu da imaju snage tokom dana i ova namirnica je najbolja za doručak. Raž je bogata vitaminima B grupe, ima visok sadržaj vitamina E, tako da Nemci koriste puno raži. Možete napraviti musli od svih žitarica. Bundevino seme, grožđice, orahe, osušeno voće, susam, sve to dodate u musli, stavite sojino mleko na to i to vam je super stvar. Granole koju kupujete su pune ulja. I onda ono oksidira. Možete napraviti svoju granolu. Uzmite dve zrele banane, jednu i po šolju iscepanih urmi, soli, vode, malo prirodne vanile i to sameljete u blenderu. Uzmete ovas, suncokretovo seme, kokos i iseckane orahe i to pečete na 130 stepeni jedan sat i imate fantastičnu granolu. To će vam dati puno energije. Nemojte koristiti rafinisai pirinač jer se rastvaraju elementi B grupe. Neki ljudi ne vole ukus nerafinisanog pirinča, zato ga potopite pre nego ga kuvate.

Hajde da govorimo o hlebu. Kaže se da postoje mnogo različitih vrsta alergija na belo brašno. Mnoge od tih alergija su sekundarne alergije na mlečne proizvode. A kad napravite dobar hleb, možete koristiti mnogo vrsta žitarica, ali najlakše, hleb ćete napraviti od jedne žitarice kao što je pšenica. Mnogo ljudi hoće da kupe domaći hleb, a stave toliko stvri u njega, da vam trebaju kolica da ga dovezete kući. Neki od tih hlebova su tako tvrdi da vam je potrebna testera da ih presečete. 23

Hlebovi koje kupujete su obično rafinisani i imaju hemikalije. Jedite jednostavan hleb. Jedan kilogram na kamenu mlevenog celokupnog zrna, tj od integralnog brašna, jedno pakovnje aktivnog kvasca, soli, 900 ml vode i nešto slatko za kvasac. Ako ste u žurbi, možete koristiti i šećer, jer će kvasac iskoristiti sav šećer, a možete koristiti i med. Možete umešati i grožđe u taj hleb. A sada trik: trebate da ga mesite, da ravijete gluten iz brašna. Kad stavljate kašku, treba da se podigne sav sud. I kad se spusti da još uvek bude pričvršćen za kašiku. Tu treba energije. Kad se hleb podigne, gas se zarobi u toj kozistenciji izmešanog brašna. Ako ga samo mešate, podići će se, ali kad ga stavite u rernu, sav će gas izaći i hleb će se spustiti. I imate ciglu, a nemate hleb. Možete muža ubiti s tim, ali to neće biti dobro. Hoćete da vaš hleb bude lak i da ima slatkast ukus. Kad se naviknete na ovaj hleb, nećete poželeti ni jedan drugi, jer će drugi hlebovi u vašim ustima biti kao karton. Kad dodajete neke druge sastojke, hleb će biti čvršći.

Hajde sada da zaključimo: napravili ste doručak od žitarica, napravili ste puding od žitarica, namaze od žitarica i imate obroke od žitarica. Hajde da sada kažemo nešto o mahunarkama. U vašim prodavnicama ih ima mnogo vrsta. Ali, ljudi kažu: «Mahunarke proizvode gasove!». Mahunarke sadrže različite vrste sastojaka: glikozide, saponine, a oni deluju onemogućavajući enzime. Seme jeste neko ko spava. Tako da svi ovi sastojci čine da su enzimi u ovom semenu uspavani. Možete mahunrku uskladištiti čitavu godinu i kad je izvadite, ona će rasti. Kad natopite mahunarku znate da voda postane žuta ili smeđa, to je zato što se svi ovi sastoji oslobađaju. A hrana će se iskoristiti tek kad ove sastojke oslobodimo. Mi natapamo mahunarke u toliko vode koliko će one upiti. A gde su sastojci ove materije? Vratili su se nazad u biljku. I ja, recimo, jedem kuvani pasulj i ovi supresanti potiskuju i moje enzime, takođe,i ako nisu dobro svareni idu u dvanaestopalačno crevo, a bakterije onda počinju da se bave «ostatkom». Onda se pitate zašto «eksplodirate». Šta treba uraditi? Treba mahunarke natopiti u dosta vode tako da voda postane žuta. A šta onda radite sa vodom? Prospite je. Ali, znate šta mi radimo sa njom? Mi tu vodu uzmemo i napravimo supu. To je bolje od nuklearnog oružja. Ne treba vam vojska, porebno je da imate kuvara takve vrste.Onda se pitate zašto vas neke supe lansiraju u orbitu. Treba dodati novu vodu preko pasulja. To možete ponoviti tri-četiri puta. Možete natapati pasulj i dva dana i menjati tu vodu, ako ste osetljivi. Reći ćete: «Izgladneću od smrti ako čekam da se to otapa dva dana». Stavite pasulj u zamrzivač i kad ste gladni, imate iz zamrzivača mahunarku koju možete da kuvate. Ako to izmiksate, onda će manja mogućnost postojati da vas to naduva, jer će sve bit izjednačeno. Ako na ovaj način pripremate hranu, nećete više morati da se razvodite zbog ovih problema. Ako uzmete sirovu mahunarku i stavite je u blender, dodate malo tople vode i izmiksirate, dodate malo soli i začinskog bilja, dodate tečnosti, iseckanog crnog luka, zatim stavite ovas i to promešate, kad malo odstoji dobićete paštetu. Onda pravite hamburger, stavite paštetu na vrh, a odozgo dodate paradajz, krastavce, a od orašastog semena napravite krem, dodate malo limunovog soka, malo paste od paradajza, stavite malo začina na vrh i onda zagrizete. Vrlo je dobrog ukusa.

Soja je fantastična i ima sve što vam je potrebno. Možete koristiti celo zrno i praviti paštete, supe, sosove, a tofu je vrlo dobar. Mislite li da je skup? Onda napravite svoj tofu. Dajte sebi vremena jer je vrlo dobro naprviti ga. A kad ovde postne popularan, postaće i jeftin. Možete od tofu napraviti i majonez: tofu, voda, crni luk, malo praha od belog luka, limunov sok, dodate nešto za ukus, malo vode i imate super majonez. Možete napraviti omlet od tofua koji i izgleda bolje i ima bolji ukus nego što je omlet od jaja: uzmete malo tofua, pirinčanog brašna, orahe ili suncekretovo seme, začina, nešto onoga da bude žut, malo šargarepe možda i onda u tiganju napravite svoj omlet. Ako imate tiganj koji ne lepi onda će ispasti perfektan. Ali ako je «normalni» tiganj, onda će prvo pečenje biti malo lepljivo i potamneće. I onda šta god da vam se sviđa stavite kao fil. Tu je i salata od krompira začinjena sa maslinovim uljem. Možete napraviti kolač sira od tofua, mogu se praviti vafli od soje: natopljeno sojino zrno, voda, so zajedno sa zobi i onda se to izmiksuje. Potrebno je nešto više vrmena nego sa jajima. Jedne večeri dok gledate televiziju napravite to i onda nagomilate sve to u zamrzivač. Kad hoćete vafle, poređate ih u pleh i ispečete. Morate imati svoju knjigu recepata. Šta da uradite s mahunarkama naučite od Afrikanaca, Indijaca, Meksikanaca jer ih oni puno koriste. Možete koristiti sočivo u izobilji i počnite da koristite klice.

Da vam kažem nešto o leblebiji. Sirova leblebija se izmiksuje, stavi se u lonac i pusti se da proključa dok ne počnu da se stvaraju mehurići. Doda se malo limunovog soka, malo soli, nečeg slatkog ako želite i dobićete majonez. Pravite krompir salatu sa tim. Pravi majonez ima u sebi sva ta jaja, ulje i sirće. Sa rogačem možete napraviti zamenu za čokoladu: možete uzeti urme, vodu, prah od rogača, možete dodati kafu od žitatica i to izmiksovati i dobijate čokoladni sos. Sa sočivom možete praviti sve vrste recepata, čak i kobasice džigernjače sa nešto kašaste prokuvane zobi, a majoran će mu dati ukusa. Možete dodati i crni luk i napraviti pravo jelo. Od mahunarki možete napraviti dobar čokoladni sos, paštete i puno zanimljivih jela, raznih premaza, a sa semenjem i orašastim plodovima dajete pravi ukus hrani. Od orašastih plodova možete praviti mleko, kreme, sosove, majoneze. Od suncokretovog semenja možete da pravite kremove, majoneze. Reći ću vam da to nije tako skupo. Koliko košta piletina? Oko sto dinara kilogram. Koliko je tu kostiju? Skoro pola. Koliko onda pile košta? Dvesta dinara kilogram. Koliko u tom piletu ima vode? 70% vode. Dakle, 600 dinara po kilogramu. Nemojte reći da su orašasti plodovi luksuz, zato što je pile u stvari vrlo skupo.

Orašasti plodovi se koriste vrlo malo, ali probajte da čoveku date malo pileta? Nećete biti zadovoljni. Možete napraviti majonez od semenki suncokreta. Stavite suncokretovo seme u blender, dodate šolju vode i dok je potpuno odrađeno, posolite i onda, ako možete, malo sporije miksirajte. Dodajte za to vreme sok od limuna. Ili prvo iscedite limun i polako dodajte. I onda gledajte: odmah će postati gust i tako imate gust majonez. To možete koristiti kao namaz ili bez limuna i to možete staviti na picu. Nema sira, a smesta se vari i to je odlično. Orašaste plodove možete koristiti sa onim što ćete kasnije koristiti kao puding. Možete i lazanju koristiti sa ovim prelivima. Imate pastu, paradajz, i crni luk, preko toga naspete krem, razmažete i opet to isto, zatim to zapečete u rerni, otvorite vrata i onda gledajte kako komšije dolaze kod vas i pitaju vas šta to tako lepo miriše. U vašoj zemlji možete dobiti mleko od soje u prahu. Možete prah staviti u blender, dodate malo vode i to postane kremasto i tome dodate limunov sok i on se zgusne. Možete ga napraviti tečnijim i to koristiti na lazanjama i pastama. Ako blendirane orahe uzmete i prokuvate ih izgleda po ukusu kao stroganov sos. Od ovih semenki i orašastih plodova možete dobiti najrazličitije ukuse. Dame, dodajte bundevino i susamovo seme u svoje majoneze, prelive. Orašasti plodovi daju ukus hrani. Čine da je ona bogata i kremasta.

Nemojte zaboraviti voće i povrće i setite se da postoji velika raznolikost. Za neke ljude banane i jabuke, su sve od voća. A postoji mnoštvo vrsta voća. Postanite svesni ovog raznolikog voća. Voće koje je sačuvano za zimu je bolje nego ne sačuvati ništa. Mislite o tome šta su vaši stari radili. U toku leta, pripremali su zimnicu, i tokom zime su je jeli. Danas, mi nemamo vremena za to, ali imamo vremena da satima sedimo u čekaonicama lekara. Setite se kad sam vam govorio o povrću, neophodno nam je u ishrani. Potrebna vam je raznoliokst u ishrani. Deset najboljih namirnica antioksidanata među voćem su: jagode, šljive, narandže, crveno grožđe, kivi, grejpfrut, belo grožđe, banana, jabuka, paradajz. Muškarci, setite se da paradajz ima komponente dobre za rak prostate. Najboljih deset antioksidanasa kod povrća su: beli luk, kelj, spanać, brokoli, cvekla, paprika, crni luk i kukuruz. Setite se da svaka od ovih namirnica ima različitu fitohemikaliju. Nemojte misliti da su samo ovih deset dobri. Imajte na umu i sve ostale namirnice. Videli ste da se ne sadrži sve u šargarepi i u salati, na svetu postoji mnogo različitih kuhinja sa različitim ukusima i namirnicama koje tu pripadaju. Treba da vam bude zadovoljstvo isprobavati sve te kuhinje, i treba da bude dobrog ukusa. Ne verujem da treba da ima loš ukus zato što je zdravo. Napisao sam knjigu o tome, ali je nju teško nabaviti. Ali, postoje druge knjige na tržištu o ovome, koje su dobre, a možete koristiti bilo koju knjigu recepata na svetu koja je dobra i zameniti ono što je loše onim što je dobro. Eksperimentišite! Ako je po ukusu dobro, nemojte odustajati, jer su nagrade fantastične!

 

 
< 4. Poglavlje Sadržaj 6. Poglavlje >