12. OBEĆANJE ZA VREME NEVOLJE
U ovoj poslednjoj glavi želim da vam iznesem neke od najuzbudljivijih dokaza da
služimo Bogu koji je ljubav. Od svega onoga divnog koje sam saznao iz Božje knjige, ništa nije lepše od onoga što želim da vam ispričam sada.
Zajedno sa mnom, pogleldajte dvanaest biblijskih obećanja, ili grupa obećanja.
Dok ih ovako zajedno čitamo, siguran sam da ćete moći da se radujete sa mnom u onome što je Bog pripremio za nas. Kad samo pomislim da ovde, na jedinoj planeti na kojoj se može naći rdja greha, neko primećuje malog mene i uključuje me u slavni plan spasenja! Ta pomisao me naprosto ruši, izbacuje iz kolotečine mog zemaljskog gledanja i razmišljanja! A ipak, istina je.
Odrasao sam u domu svetkovatelja subote. Kad mi je bilo samo šest godina, majka mi
je pričala istoriju o Isusu. Govorila mi je o NJegovom rodjenju i životu, na svoj jednostavan, ponizan način. Ispričala mi je kako je On lečio bolesne i donosio radost nesrećnima, a onda, na kraju, dao je i svoj život za mene, da bih mogao da dobijem večni život. Priča je bila tako dirljiva, da sam Isusa odmah zavoleo. Rekao sam tada: „Mama, šta treba ja da radim?“ Ona mi je predložila ono što se nama preporučuje u 1. Jovanovoj 1, 9. da priznajemo svoje grehe i verujemo da će nas On očistiti od svake prljavštine koju je na nama ostavio greh.
Klekli smo u mojoj maloj sobi u onoj staroj seoskoj kući i tamo sam se, uz svoju majku, molio i tražio od Isusa da mi oprosti grehe. Verujem da je On to učinio. To sam, tada, verovao bespogovorno. Znao sam da sam postao NJegovo dete i od srca sam ga zavoleo. To iskustvo je za mene bilo predivno! Tako bi, u stvari, i trebalo da bude, slažete li se? Biblija kaže u 1. Jovanovoj 4, 19. da je ta ljubav prirodna stvar, jer On najpre pokaza ljubav k nama. Moja ljubav bila je proizvod jednog takvog iskustva. Sasvim sigurno i jasno sam osetio NJegovu ljubav prema meni. Odlazak u crkvu za mene je bila radost, jer sam shvatio da se tamo nalazi Onaj ko me voli i ko je za mene prolio svoju krv.
Medjutim, dogodilo se nešto vrlo neprijatno. Odlazio sam u crkvu i jednoga dana okrenuo ledja Hristu! Upravo to sam rekao. Učinio sam taj korak otpada baš dok sam pripadao toj našoj maloj mesnoj crkvi.
Pitaćete: „Zašto?“ Odgovor možemo videti u 1. Jovanovoj 4, 18.: „U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer strah ima muku. A ko se boji nije savršen u ljubavi.“ Te subote sam, u crkvi, čuo propoved o sedam poslednjih zala koje su trebalo da dodju na svet; kako je trebalo dobro da se pazimo, jer neko od njih može da nas stigne i uhvati nas! Slušao sam o vremenu nevolje koje je trebalo da dodje na svet, takvo kakvo niko nikada do tada nije upoznao i da postoji mogućnost da nas oluja te nevolje odnese sa sobom. Pričali su, takodje, o tome kako će Turska biti izbačena iz Evrope, pa mi je to zvučalo da, ako ne budemo jako pazili, da i mi možemo biti izbačeni zajedno s njom! O kako sam se tada uplašio; kako sam se tresao i drhtao! Kroz kičmu su mi prolazili trnci dok sam tamo sedeo i slušao! Kako sam se uplašio, misleći na sve strahote koje je trebalo da očekujem! I tada, u toj maloj, crkvi ja sam otpao, napustio Hrista.
Izgledalo je kao da je sva ona ljubav koju sam osetio upoznavši se s Isusom (iskustvo, za koje sam znao da je bilo stvarno, jer je ljubav bila stvarno prisutna u mom životu), bila izbačena iz mene pod udarom lavine straha. Kao što vidite, ljubav i strah ne mogu istovremeno da žive u jednom srcu. Kada jedno udje, drugo mora da se pozdravi i ode. Strah je, u mom slučaju, zauzeo mesto ljubavi, pa sam jednostavno napustio Hrista. LJudi, nekada, po više puta uzastopno, polaze na put koji vodi u Božje carstvo. Puni su ljubavi i radosti i imaju sa Gospodom stvarno, istinsko iskustvo. Srećni su što su deo Božje divne porodice. A onda, sasvim neočekivano, celo njihovo iskustvo biva uništeno. U njihovo srce je ušao strah, u kome nema mesta sigurnosti u večni život, nema mesta Božjoj zaštitničkoj ljubavi i pouzdanoj brizi.
Nedavno sam, održavajući jednuj seriju propovedi, spomenuo te svoje nekadašnje probleme. Posle propovedi prišla mi je jedna devojka i rekla da je i sama imala isto takvo iskustvo. „U stvari“, rekla je, „Toliko sam se zabrinula i uplašila da sam odlučila da više ne idem u crkvu. Tako sam čak, posle napuštanja crkve, kad bih imala potrebe da dodjem u taj kraj, dolazila zaobilazno, kako ne bih prošla pored crkvene zgrade. Crkvu sam poistovetila sa tim strašnim strahom koji me je obuzimao. Nisam želela ni na koji način da budem blizu nje.“
Mislim da propovedanje na ovakav način nije u redu. Šta mislite vi? Mislim da veoma malo propovednika moje vere propoveda o strahu. Gotovo je nespojivo s Bogom koji je ljubav, da NJegovi propovednici održavaju propovedi kojima bi uterivali ljudima takvu vrstu straha. Biblija nam kaže da mi Isusa počinjemo da volimo zato što je On sam pun ljubavi. Pošto Biblija kaže da strah ima muku i da ko se boji nije savršen u ljubavi, smatram da osobe koje naglašavaju jednu biblijsku istinu, istovremeno prećutkujući ili zanemarujući neku drugu, isto tako važnu, pogrešno predstavljaju Boga i propuštaju da predstave jasnu i potpunu sliku o Bogu.
Biblija nam stvarno govori o nekim zaista tmurnim danima u budućnosti. Sedam poslednjih zala ona nam opisuje naročito živim jezikom. Biće to strašno. Ali, ima tu još nešto! Bog naglašava činjenicu da će NJegov narod usred svega ovoga biti zaštićen i zbrinut. Činjenica da ovi biblijski stihovi nisu bili naglašeni, indirektno je unela u moje mlado srce onaj strah, učinivši da sam napustio istinu. Nepotpuna slika situacije u tim danima, izostavljanje Božjeg obećanja o večnom životu, o NJegovoj zaštiti udaljila je onu devojku od crkve. Izostavljanje ovih životno važnih činjenica o Božjoj ljubavi mogu i danas da oteraju mnoge ljude od Hrista. On obećava večni život, pobedu i božansku zaštitu.
Bog želi da NJegov narod poseduje mir, u vreme kad se bude suočavao s tim vremenom nevolje. Istina je, zaista, On je više nego jasno pokazao da je pripremio rešenje za one koji budu hteli da se sakriju pod senom Svemogućega. Medjutim, djavo ne želi da ovo ističemo i naglašavamo. On želi da se, zapravo, uplašimo i strahujemo, zato što zna da strah ima muku i da će taj strah vrlo brzo ugasiti vatru ljubavi. Kad se plamen ljubavi jednom ugasi, umire naše hrišćansko iskustvo, pošto je ljubav suštinski značajan i centralni deo hrišćanskog iskustva, kao što je kiseonik suštinski važan za postojanje života.
Bog želi da ti i ja uživamo u miru. On želi da posedujemo onaj mir što nadilazi svaki ljudski razum. To možda nećemo umeti da objasnimo ili definišemo, ali možemo da posvedočimo u prilog činjenici da ga posedujemo! Ako pogledamo u budućnost, rekom vremena, videćemo da će dogadjaji koje je Biblija predskazala biti ispunjeni. Ti dogadjaji u nama, medjutim, ne izazivaju strah i mi zbog njih nismo ni zabrinuti ni uznemireni. Mir je zauzeo mesto straha i mi smo srećni. Sada ću vam reći šta je trebalo da mi se kaže dok sam sedeo u crkvi, kad mi je bilo samo šest godina.
Pre svega, želim da zapazimo nešto fundamentalno, dok razgovaramo o dogadjajima koji dolaze. To nalazimo u Jeremiji 30,7. Tamo, govoreći o predstojećem vremenu nevolje, tekst ga opisuje kao vreme muke Jakovljeve. Za Božji narod tekst kaže, ipak će se izbaviti iz nje. Zar to nije divno! To obećanje Bog je namenio svakome od nas. Imajmo to na umu, dok sada govorimo o nekima od tih obećanja. O tome ćemo ponovo govoriti u tački jedanaest, ali to pominjem sada na početku, kako bi nam olakšao da shvatimo da Bog ima spremno rešenje za svakoga od nas, da bezbedno prodje kroz to teško i mučno vreme.
Kako se Jakov izbavio iz svog vremena nevolje? Jakov predstavlja Božji narod. Veoma je važno da znamo kako je on to bio izbavljen iz svog vremena nevolje. NJegovo vreme nevolje za Božji narod predstavlja jedno slično iskustvo. Ova činjenica čini dvostruko značajnom potrebu da razumemo Jakovljevo iskustvo i to nas dovodi na tačku jedan.
1. Jakov je tražio ispunjenje Božjeg obećanja. Vraćao se svom domu, zajedno sa svojom porodicom i svim onim što je stekao u Padan-Aramu. Pre toga je dobio informaciju da mu je brat Isav krenuo u susret, u pratnji 400 vojnika. Zamislite kakav je strah morao obuzeti Jakova! Bila su tu sva njegova deca, njegova stoka i sluge, ali ni jedan jedini vojnik. Prema njemu se njegov brat, koga je on povredio i prevario, kretao sa vojskom izvežbanih vojnika. U svojoj agoniji i strahu Jakov je počeo o tome da razgovara s Bogom. Zapazite njegove reči u 1. Mojsijevoj 32, 9.: „Bože oca mojega Avrama i Bože oca mojega Isaka, Gospode, koji si mi kazao: vrati se u zemlju svoju i u rod svoj, i ja ću ti biti dobrotvor!“
Jakov je, drujgim rečima, rekao Bogu: „Gospode, Ti si mi obećao da ćeš brinuti o meni. Rekao si mi da podjem svojoj kući i obećao da ćeš dobro postupati sa mnom. Ja ne zaslužujem ni najmanji od tvojih blagoslova i toga sam svestan. Ali, meni u susret dolazi moj brat, sa 400 vojnika i jako sam uplašen. Bojim se, Gospode, medjutim, Ti si mi rekao da ću svojoj kući doći sigurno.“ Možete li da ga vidite u očajničkom razugovoru s Bogom, kako Bogu citira obećanje koje mu je dao Onaj koji ne laže, niti odustaje od svog obećanja? Jeste, to je u tom trenutku bila Jakovljeva stvarnost, a mogao je da položi pravo na jedno divno obećanje.
I mi smo na našem putu kući. Naš nebeski dom je takoreći na vidiku. Bog kaže da će oni koji urade ono što je uradio Jakov, sigurno stići kući! Ja želim da stignem svojoj kući, a ti? Bog je Jakovu dao jedno obećanje, a to isto obećanje namenjeno je i nama: Biću s tobom. Bezbedno ćeš stići svojoj kući. To je obećanje na koje i mi možemo da se pozovemo. Ne znam šta bih želeo više, nego da prodjem kroz ta biserna vrata u taj zlatni grad, da vidim svog nebeskog Oca i Isusa Hrista, svog Starijeg brata, svog andjela-čuvara i sve svoje prijatelje i da znam da sam, konačno, kod svoje kuće! To je obezbedjeno, jer je dato obećanje, da bi taj san postao stvarnost. U Bibliji čitamo, ako smo Hristovi, onda smo seme/potomstvo Avramovo (Vidi: Galatima 3, 29.). Jakov se pozivao na Boga Avramovog i Boga Isakovog. I mi imamo pravo da učinimo to isto, tako da i sami možemo da kažemo: „Gospode, ti si obećao da me dovedeš bezbedno mome domu.“ Mi možemo da budemo uvereni da će nam On to učiniti, jer je učinio Jakovu.
Obratite, zajedno sa mnom, pažnju na to isto obećanje, izraženo samo malo drugačije. U ovom obećanju mi možemo da znamo da Bog govori direktno tebi i meni. U 1. Jovanovoj 2, 25. stoji: „I ovo je obećanje koje nam On obeća, život večni.“
Sećam se, kao da je bilo juče, prvi put kad sam otvorio Bibliju i stavio prst na to obećanje. S prstom na obećanju, stavio sam svoje ime na mesto gde stoji nam, pa sam čitao: „I ovo je obećanje koje je On obećao Glenu Kunu, život večni.“ Bog je meni dao to obećanje i hoće da ga uzmem za reč. Slažete li se? Nema sumnje. Avram je, kako čitamo u Bibliji, verovao Bogu i činjenica da je verovao bila mu je uračunata u pravdu. Prema tome, nije važno to koliko sam grešan, nego je važno koliko je Bog dobar. Taj Bog, Onaj koji voli svakoga od nas, kaže: „Otpratiću te do kuće.“
2.Bog će nas obezbediti sa našim životnim potrebama za vreme nevolje. Svi mi smo,
ovom ili onom prilikom, dobro zapamtili biblijski podatak da za vreme nevolje nećemo moći da kupujemo ili prodajemo To vreme se opisuje u 13. glavi Otkrivenja. Tamo jasno stoji, u 17. stihu: „Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njezina.“ To će biti strašno vreme! Ipak, Biblija ima obećanje za nas za to vreme. Ono se nalazi u Isaiji 33, 16.: „On će nastavati na visokim mestima; gradovi na stenama biće mu utočište, hleb će mu se davati, vode mu se neće premicati.“
Isaija, potom, kaže da ćemo videti cara u krasoti njegovoj (17. stih). To je dvostruko obećanje. Ono nam ponovo daje sigurnost da ćemo stići svome domu i da ćemo dobijati hranu i vodu na svom putu. Iako će reke i vodeni putevi biti pretvoreni u krv, Bog želi da mislimo i da se sećamo podatka da nam hleba i vode neće nestajati.
Ovo u meni ne izaziva strah. Izaziva li ga u tebi? A zašto bi? To vreme
možemo da očekujemo bez i traga od straha. Možda ćemo biti tamo negde, u
stenama, ali Stena koja će ići sa nama biće Isus. S njim uz nas, mi nikada
nećemo morati da se bojimo. On je obećao da će se brinuti za nas i da će nam
obezbediti ono što nam je neophodno za život. A sve to u vreme kad će svet
bezbožnika biti žedan i gladan! Jasno nam je, dakle, da ova slika nije slika
koja izaziva strah, bar što se nas tiče. Jedino
čega treba da se bojimo je greh, jer nas on odvaja od našeg Zaštitnika i
Spasitelja.
Kad sam kao mali dečak slušao o strašnim zlima koja će doći, moguće je da je bilo pomena i o utehi koja govori o Božjoj zaštiti, ali ako i jeste, ja to tada nisam čuo. Drhtao sam pri pomisli da neće biti hrane u mom stomaku. Zamišljao sam sebe kako propadam i kako se nalazim u užasnom stanju. Bio sam baš prestrašen! Nisam želeo da dodje taj dan. Kao što vidite, meni nije bila prikazana cela slika, ili je ja možda nisam shvatio. Bog kaže da ćemo imati hrane i da će se On brinuti za nas. Te podatke treba naglašavati uvek iznova, i kako mali dečaci i devojčice, a i oni stariji ne bi bili progonjeni strahom.
1. Kada dodje sedam poslednih zala, Božji sveti će imati gde da se sakriju. Vrlo jasno
se sećam kako je onaj što je govorio, opisao ta zla. Malom dečaku se činilo da je svaka njegova propoved na temu Otkrivenja 16. glave i sedam poslednjih zala. Ja sam tog čoveka, tog propovednika poistovetio sa tim poslednjim zlima. Kako se meni činilo, taj čovek je imao fobiju zala, da su ga stalno progonila zla! Ne mogu da se setim da je pročitao i jedno jedino obećanje o Božjoj zaštiti nad svojim narodom. Da je čitao 91. Psalam, kako je sve moglo biti drugačije! Obratite pažnju na ove reči: „Koji živi u zaklonu Višnjega, u senu Svemogućega počiva. Govori Gospodu: „Ti si utočište moje i branič moj, u kojega se uzdam. On će te izbaviti iz zamke ptičareve, i od ljutoga pomora; perjem svojim oseniće te, i pod krilima NJegovim zaklonićeš se… Jer si Ti, Gospode, pouzdanje moje. Višnjega si izabrao sebi za utočište. Neće te zlo zadesiti, i udarac neće dosegnuti do kolibe tvoje.“
O, kako bi bilo divno da su naglasili taj tekst i pružili neku sigurnost mom malom, uzdrhtalom srcu! Mir bi se vratio u njega; vratila bi se i Božja ljubav. Ali, u mome srcu vrhovni vladar je bio strah, pa je Božja ljubav iščezla. I zaista, počeo sam da napuštam Hrista u samoj crkvi, zato što je propovednik bio obuzet poslednjim zlima, umesto da bude obuzet Božjom zaštitom. Ali, ako jeste, to samo naglašava/potvrdjuje potrebu za mnogo više naglašavanja, da bi uzdrhtala ljujdska srca koja veruju, mogla da počivaju u zaštiti Hristove ljubavi i brige.
Onaj propovednik je nama deci mogao da ispriča primer kvočke, kako ona svoje piliće čuva od uvek prisutnih opasnosti. Mogao je da nam ispriča kako jastrebovi vole da se naglo spuste i uhvate piliće. Medjutim, čim se neka od grabljivica pojavi na nebu, kvočka poziva svoju decu i ona se sakrivaju pod njena krila. Kad jastreb odustane i odleti, pilići izalaze i nastavljaju da se igraju. Mi pevamo: „U senci krila svojih, svoj mir mi daje Bog“, a onda zaboravljamo da jasno kažemo uplašenim srcima da je Isus umro na mračnoj Golgoti, kako bi svi verni mogli biti sigurni u vreme nevolje. To je istina, dragi prijatelju; to treba ti i ja da verujemo već sada!
2. Otvorimo sada tekst u Danilu 12, 1.Taj stih nam govori o vremenu nevolje, kakvog nikada nije bilo na zemlji. Neki propovednici iz mog dečačkog perioda toliko su naglašavali prvi deo stiha, da dok nisam malo odrastao, uopšte nisam znao da za tom rečenicom dolazi još jedna. Ovo ne treba shvatiti u značenju da hoću da zakopam glavu u pesak i da kažem da vremena nevolje neće biti. Mi treba da radimo ono što nam preporučuje mudri Solomun u Pričama 22, 3.: „Pametan čovek vidi zlo i skloni se.“ On nešto preduzima; ne naglašava strah, već traži zaklon na sigurnom mestu. To mesto smo dobili i to mesto je Isus. Mi možemo da se sakrijemo u NJemu. I biće žalosno vreme „vreme nevolje“, kakvog nije bilo otkako je naroda dotada; i u to će se vreme izbaviti tvoj narod, svaki koji se nadje zapisan u knjizi (Danilo 12, l.).
Kako bi bilo divno, u ono vreme dok sam bio dečak, one subote kad sam sedeo u crkvi, da je propovednik nekoliko puta uzastopno ponovio onaj drugi deo stiha, kako bih se ja dobro osvedočio u njegovu poruku! Propovednik se bavio samo prvim delom, a kao da je potpuno izostavljao ono obećanje o zaštiti i sigurnosti bar je meni tako izgledalo. Medjutim, ima ljudi koji padaju u sotonino iskušenje i misle da ionako nema nikakve nade, pošto taj biblijski stih kaže da je pomenuta zaštita predvidjena samo za one čija su imena zapisana u knjizi. Sotona kaže: „Ti nemaš nikakve šanse, pošto tvoje ime nije zapisano u toj knjizi.“ To me dovodi do sledeće tačke.
3. Da li su naša imena u nebeskim knjigama? Obratite, zajedno sa mnom, pažnju na nekoliko biblijskih stihova. Prvi se nalazi u Jovanu 1, 12.: „Koji ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime NJegovo. Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde“ (1. Jovanova 1, 9.).
Koristeći ponudjene mogućnosti, nama će imena biti upisana u knjigu života. To je zapisano u Otkrivenju 3, 5.: „Koji pobedi on će se obući u haljine bele, i neću izbrisati imena njegova iz knjige života, i priznaću ime njegovo pred Ocem svojim i pred andjelima NJegovim.
Eto, to je to! Naša imena se nalaze u Knjizi života i zato možemo da se pozovemo na obećanje u Danilu 12, 1. Bog kaže da ćemo biti spaseni. Svaki onaj…, svako od nas.
U redu, prigovoriće neko, ali to otvara drugi problem. To je obećano samo pobednicima, a ja nisam pobedio sve što treba da pobedim. Sama činjenica o postojanju Knjige života i imenima upisanim u nju dokazuje da postoji mogućnost da se u nju upiše moje i tvoje ime. Bog od nas nikada ne traži da uradimo nemoguće. Siguran sam da ste, do ovog trenutka, nakon što ste pročitali prethodnih jedanaest glava ove knjige, našli rešenje za svaki nerešen problem. Isus se postavio kao garant naše pobede i On ne može da izneveri. Kad je On na našoj strani, svaki kao planina veliki problem postaje običan mravinjak. On je i najcrnjem grešniku obećao oproštenje, pobedu i večni život, kao besplatne darove. Pobeda se dogadja verom, a ne delima; verovanjem Hristu, a ne oslanjanjem na sebe. (Vidi: Isaija 1, 18.; 1. Korinćanima 15, 57.: 1. Jovanova 2, 25; 1. Jov anova 5, 4.).
6. Biblija kaže da će pre nego što Isus dodje, djavo sići, veoma gnevan (Vidi Otkrivenje 12, 12.). To me je prilično mnogo mučilo. Da bih bio što iskreniji s vama, moraću da kažem da me to još uvek pomalo muči. Ne, ne muči me taj stih, nego kada odlazim u posetu ljudima, ponekad zaključujem da su njihovi umovi opsednuti djavolom. Šta hoću da kažem time opsednuti djavolom? Hoću da kažem da ljudi stalno pričaju o djavolu. Oni ponavljaju, recituju sve ono što djavo radi. Oni oživljavaju svako njegovo lukavstvo za koje su čuli i neprekidno razmišljaju o svemu šta on čini. Kažu: „Sećeš li se šta je djavo uradio prošle nedelje? E, to je uradio i ove nedelje.“ Nastavljaju tako u nedogled. To je, zapravo, jedan vid obožavanja djavola. Postoji čitav niz stihova koji pokazuju kako izbeći opsednutost djavolom u gore opisanom smislu. Samo slušajte, ili čitajte, sledeću zapovest: „I opominji se svega puta kojim te je vodio Gospod Bog tvoj.“ (5. Mojsijev a 8, 2.).
Mi znamo da je Bog veći, jači od djavola. Znamo to, zato što je Bog djavola izbacio s neba (Vidi Otkrivenje 12, 7-9.). Znamo to jer, kako je to zapisano u 4. glavi Matejevog jevandjelja, kad je djavo pristupio Isusu sa svojim najjačim iskušenjima, Isus je rekao: „Idi od mene, sotono.“ Ovaj podatak snažno utiče na nas, kad čitamo jevandjelja. Svakom prilikom kad bi se Hristos susreo sa djavolom, nastao bi sukob i svakom prilikom Isus bi bio pobednik. Djavoli su se ponekad, prisiljeni, predavali uz krike straha, udarajući po svojim žrtvama. Ipak, Hristos je uvek odnosio pobedu, a to je i danas. Imajući na umu da je djavo jači od svih nas, od svakoga od nas pojedinačno i to nikada nemojmo zaboraviti. Nikada se ne upuštajmo u razgovore čije je središte djavo. Poštujmo uputstvo iz 2. Korinćanima, 3, 18., gledajmo u divno lice našeg Isusa, mislimo i govorimo o NJemu. U mislima se baveći Hristovim osobinama, postaćemo kao On. U NJemu možemo pobednički da se suočimo sa pobedjenim djavolom i njegovim iskušenjima. S druge strane, ako neprestano govorimo o djavolu, mi ćemo nesvesno početi da preuzimamo njegove osobine.
Jednom prilikom mi je, na završetku jedne moje propovedi, pristupio jedan čovek i rekao: „Brate Kun, uvideo sam u čemu je sve vreme bio moj problem. Radio sam za Gospoda, kao djavo. Sada sam shvatio u čemu sam grešio.“ Ako svoje vreme trošimo u ragovoru o nekom nedostojnom verniku crkve, vremenom ćemo mu postajati sve sličniji. Kakva je korist od stalnog ponavljanja, recitovanja tudjih propusta i grešaka? Baš nikakva. To nas, postepeno, čini sve sličnijim toj osobi.
O kad bismo držali pred očima svog uma da se mi… koji… gledamo… preobražavamo u to isto obličje (2. Korinćanima 3, 18.). Pavle nas savetuje: „Što je god istinito, što je god pošteno, što je god pravedno, što je god prečisto, što je god preljubazno, što je god slavno… to mislite (Filib ljanima 4, 8.). To su stvari o kojima treba da razmišljamo. To su pozitivne crte karaktera koje želimo da se razvijaju u našim životima. Nije li to na svom mestu? Svakako da jeste.
Moj omiljeni autor nas je, u jednom neprocenjivom biseru misli, ohrabrila da budemo oni kojima je Hristos središte. Kada se jednom naš intenzivni pogled učvrsti na NJemu – Hristu, život nalazi svoje središte. Vaspitanje orig. str. 297.
Hristos je evidentno i nedvosmisleno središte života koji je u punoj ravnoteži.Kada se naš intenzivni pogled ukloni sa Hrista, mi postajemo hrišćani izbačeni iz ravnoteže. Upravo zbog toga sam ja nekada davno napustio Hrista. Majka je, svojevremeno, učvrstila moj pogled na Isusa i tada sam bio šestogodišnji hrišćanin u punoj ravnoteži. Kako sam odlazio u crkvu, žiža mog gledanja pomerena je na vreme nevolje i Armagedon. Izgubio sam ravnotežu i svoje hrišćansko iskustvo. Veoma jednostavno, zar ne? Kao što vidite, moguće je fiksirati pogled na vreme nevolje u meri da dopadnemo u nevolju sa razvijanjem svog karaktera.
Kako, onda, možemo da izbegnemo padanje u zamku djavola? Kako možemo napredovati da postanemo kao Isus, umesto kao neko ko pravi nevolje i probleme? Evo obećanja: „Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac, da se deca Božija nazovemo i budemo; zato svet ne poznaje nas, jer NJega ne pozna. LJubazni! sad smo deca Božija, i još se ne pokaza šta ćemo biti; nego znamo da kad se pokaže, bićemo kao i On, jer ćemo ga videti kao što jeste. I svaki koji ovaj nad ima na NJega, čisti se, kao i On što je čist „(1. Jovanova 3, 1-3).
Ne treba li na ovome da se hranimo? Nije li ovo obećanje koje treba da bude nadahnuće za naše duše? Ne treba li Isus da bude središte naših misli? Kad ti neko kaže: „Je li, uzgred, da li si čuo šta je djavo uradio ove nedelje?“, ti treba da odgovoriš: „Ne znam. Ali da li si ti čuo šta je Gospod uradio ove nedelje?“ Mi treba da govorimo više o onome šta Gospod radi. To će raditi oni čija imena stoje zapisana u knjizi života. Obrati pažnju na tekst u Malahiji 3, 16., 17.: „Tada koji se boje Gospoda govoriše jedan drugome, i pogleda Gospod, i ču, i napisa se knjiga za spomen pred NJim za one koji se boje Gospoda i misle o imenu NJegovu. Ti će mi biti blago, veli Gospod nad vojskama, u onaj dan kad ja učinim, i biću im milostiv kao što je Otac milostiv svome Sinu koji mu služi“
Divnog li obećanja za vreme nevolje! Bog kaže: „Ako govoriš i misliš o meni, ja ću te sačuvati u vreme nevolje i brinuću o tebi.“ To je Božje obećanje. Kada razmišljamo o Hristu i govorimo o NJemu, doslovno je nemoguće da govorimo o vernicima crkve koji čine zlo. Nemoguće je iznalaziti mane kod brata ili sestre u porodici ili u veri. Mi se možemo usredsrediti na samo jednu stranu u jednom trenutku. Mi smo usredsredjeni ili na Hrista ili na stvorenja.
7. Biblija jasno pominje da će Gospod; kako se približavamo kraju, polako, alisigurno, povlačiti svog Duha sa zemlje. Jer kao što je bilo u vreme Nojevo tako će biti i dolazak Sina čovečijega. „Neće se Duh moj doveka preti s ljudima“ (Vidi Matej 24, 37.; 1. Mojsijeva 6, 3.).
Ali, imajući ovo na umu, mi ne treba da se bojimo. Gospod nam je dao i dovoljno dokaza o svojoj sili za to vreme. Mi moramo da tražimo/ištemo, verujemo i položimo pravo na tu obećanu silu (Vidi Matej 7, 7.; Marko 11, 24.; Jovan 11, 41.). Gospod je, u tekstu u Luki 11, 13. obećao dar Svetoga Duha. Ako ga tražimo, verujemo i položimo pravo na NJega, mi ćemo ga primiti kao dar od nebeskog Oca. Božjem narodu se, u Joilu 2, 28., obećava izuzetno, posebno izlivanje NJegovog Duha. Mnogi ljudi se boje Svetoga Duha i ne razumeju šta znači posedovati ga. Šta znači imati u srcu Svetoga Duha? Čitajmo tekst u Galatima 5, 22.: „Rod je Duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost, uzdržanje.“
Zar ne želite radost i mir u periodu vremena nevolje? Nije li to najdragoceniji dar za vreme kada će oni koji su odbacili Hrista biti lišeni tih vrednosti i kada će njihove duše biti sasušene i puste, ispunjene bolom i velikim strahom?
Jednu ovakvu seriju propovedi održao sam u jednom gradu. Prišao mi je pastor crkve i rekao: „Jedan od mojih vodećih službenika u crkvi veoma je uznemiren tvojom serijom propovedi.“
„Zašto“, upitah.
„Kaže da je to što govoriš obična drskost“, glasio je odgovor.
„Da ti postavim samo jedno pitanje, pastore. Kako se slažu on i njegova žena?“
„Kao pas i mačka“, odgovorio je.
Kad Isus nije u srcu, teško je komunicirati sa članovima porodice, pa te večne stvari kao da su dosadne, bez ukusa. Promenu donosi Isus. U vreme kad Božji Duh bude bio povučen sa zemlje, moći ćemo da budemo sigurni da će nam On dati veliku meru Duha, ako ga stvarno želimo i ako ga istinski tražimo. Tada će se pokazati da li u domu i u srcu ima ili nema ljubavi
8. U Mateju 24. glavi Isus govori da će, neposredno pre nego što On dodje vremena biti kao ona kakva su bila u vreme Nojevo. Znate li ljude koji rado pričaju i rado provode vreme razmišljajući o gresima sadašnjeg vremena? LJudi koji uživaju u razgovorima o seksualnim perverzijama i gresima tela, o onome što je sramno? NJihove pljuvačne žlezde pojačavaju lučenje kada se o tome govori. Svet jeste grešan i mi živimo u veoma zlom vremenu. Medjutim, imamo li pravo da to učinimo središtem svojih razmišljanja? Kakve ćemo koristi imati od takvih razmišljanja? „Kako on misli u srcu“, kaže mudri Solomun, „takav je.“ (Priče 23, 7. slob.prev.). Kako bi bilo bolje da bismo svoje misli koncentrisali na ovo obećanje: „Evo, ja ću vam poslati Iliju proroka pre nego dodje veliki i strašni dan Gospodnji; i on će obratiti srce otaca-roditelja k sinovima, i srce sinova k ocima roditelja njihovih, da ne dodjem i zatrem zemlju (Malahija 4, 5.6.).
Stvari će biti tako teške da, kada ne bi poslao naročito izlivanje svog Duha, Hristos bi morao da uništi zemlju pre vremena. Nama je obećano moćno probudjenje, probudjenje koje će od doma načiniti dom, slatki dom. Domovi koji radosno očekuju Isusov dolazak biće predvodnica tih slatkih domova.
Šta bi ti rekao za osobu koja po trideset sati nedeljno provodi u samarićanskom radu, dok je njen muž zanemaren i zalazi u stranputice; njen sin tinejdžer zalazi na druge puteve, a njena ljupka, lepa kćerka se prodaje neprijatelju ljudskih duša? Za sve to vreme, majka je srećna i ponosna što u samarićanstvu radi više nego svi ostali u crkvi zajedno! Samarićanski rad je divan rad, potreban i nikako ga ne treba omalovažavati. Kad bi samo Bog učinio da se u taj posao uključi više naših sestara. Kako bi bilo divno kad bi mnogo više vernika provodilo po jedan ili dva sata nedeljno u samarićanskom radu! A da onda provode i vreme u hrišćanskom svedočenju. Zatim, ostatak raspoloživog vremena u tome da od svog doma načine najprijatnije mesto na zemlji! Zaista, da kažu svojim muževima da ih vole, svojim ženama da ih vole, svojoj deci da ih vole! Da učine svoj dom mestom sreće. Kad bismo sledili uputstvo dato u 5. Mojsijevoj 11, 18-21., po obećanju koje je tamo dato imali bismo kao dane kao na nebu . Divnog li obećanja da ga uzmemo uz se, dok se približavamo vremenu nevolje i posmatramo ispunjenje teksta u Malahiji 4, 5. 6.!
9. Šta će biti s tom našom decom koja su izvan barke sigurnosti? Koliko roditelja osećaju stvarno breme odgovornosti za svoju decu koja su napustila crkvu? Evo obećanja na koje možete da se pozovete: „Jer ću im dati srce da me poznaju da sam ja Gospod, i biće mi narod i ja ću im biti Bog, jer će se obratiti k meni svim srcem svojim.“ (Jeremija 24, 7.).
Bog ne želi da prolivamo suze sumnje, nego suze vere, misleći na našu decu koja suizvan tora. Treba da budemo sigurni da možemo da zatražimo pomoć od Boga verujući da On spasada našu decu. Mi možemo da uzvratimo zahvalnošću što je On to učinio, savladjujući veštinu komunikacije u poslu zadobijanja duša za Hrista. Zapazite reči u Jeremiji 31, 16.17.: „Ustavi glas svoj od plača i oči svoje od suza, jer ima plata delu tvojemu, govori Gospod, i oni će se vratiti iz zemlje neprijateljske. I imaš nada za posledak“, govori Gospod, „da će se vratiti sinovi tvoji na medje svoje.“
Bog može da unese igru u oči i pesmu u srce, kad se pozovemo na obećanje, verujući da Gospod, dok mi saradjujemo s Njime, ostvaruje svoju nameru za naše najmilije. On je to obećao. Verujmo mu i položimo pravo na obećanje.
10. Želiš li da budeš poveden u takvu vrstu iskustva? Nemaš potrebe da sediš i da gajiš želju za njim, jer ti se ovde daje obećanje po kojem ga možeš dobiti, i to odmah. Mi ne moramo da čekamo neko vreme u udaljenoj budućnosti. On čeka da ga preuzmemo baš sada. Obrati pažnju na sledeće reči: „I vodiću slepce putem kojega nisu znali; vodiću ih stazama kojih nisu znali; obratiću pred njima mrak u svetlost i što je neravno u ravno. To ću im učiniti, i neću ih ostaviti (Isaija 42, 16.).
Nije li divno ovo obećanje o vodjstvu i svetlosti, u trenutku kada ulazimo u period mračnih dana? Kako je Bog divan prema nama!
11. Sada imamo obećanje o kojem sam govorio na početku poglavlja: „Jaoh! Jer jeveliki ovaj dan, nije bilo takvoga, i vreme je muke Jakovljeve, ipak će se izbaviti iz nje.“ (Jeremija 30, 7.)
Divno obećanje! To je Božja tvrda reč da ćemo biti izbavljeni od strašnog vremena nevolje koje je neposredno pred nama. To vreme će sasvim pouzdano doći i ono će biti strašno! Biće to najgora vrsta bitisanja koju je svet ikada upoznao i mi verujemo da je to tako. Medjutim, mi možemo da živimo u sigurnosti, ako su naša srca prava pred Bogom danas i ako nastavimo da gajimo zajednicu s Njime svakoga dana, kada to vreme dodje, bićemo izbavljeni iz njega. Usidrimo svoje nade i vizije na Božjim obećanjima.
12. Otvorimo sada tekst u Jevrejima 6. glavi. Pavle u tom tekstu, nadahnut, govori daje Bog dao Avramu obećanje i potkrepio ga zakletvom. Takav sporazum, kaže Pavle, čini neprimenljivu konstrukciju istine. Bogu je nemoguće da laže. To nam, prema onome što je pisao apostol Pavle, daje nadu da je pouzdan kao sidro.
Pred nama su neke nemirne vode, po kojima moramo da jedrimo. Ipak, bez obzira šta će doći, mi imamo obećanje i sidro! Šta možemo više da tražimo? Sam Bog nam je obećao sigurnost i pobedu. Pročitajte obećanje iz Isaije 43, 2.: „Kad podješ preko vode, ja ću biti s tobom, ili preko reka, neće te potopiti.“
Nije li to jasno rečeno? Zar nas to ne zadovoljava? Postoji najmanje 3.573 obećanja ili grupa obećanja, u kojima možemo naći nadu i sigurnost, kako se približavamo vremenu nevolje, pa zato ne treba da se bojimo niti da gubimo hrabrost. Ona čine sidro, lenger, koji će nas držati u sigurnosti i u najolujnijim burama. Naš cilj putovanja je stakleno more. To je finalni dok na našem zemaljskom putovanju. On je obećao da će biti Kapetan našega broda, ako mu damo tu čast. Tamo ćemo pevati pesmu Mojsijevu i pesmu Jagnjetovu. Kakav će to biti hor! Ono predivno u svemu ovome jeste da svako od nas može da bude deo tog silnog mnoštva.
Dom, dom, nebeski dom
Videću njega ja
Što brže naš život prolazi
Sve bliže je srcu mom.
|
INDEKS STIHOVA SA OBEĆANJIMA U BIBLIJI |
|
|
1. Carevimna 8, 33.40. Danilo 12, l. Dela 16, 3l. Dela 18, 10. Dela 5. 31. Dela 5. 32. 2. Dnevnika 20, 21. 2. Dnevnika 20, 24. 2. Dnevnika 20, 9. Efescima 1, 7. Filibljanima 2, 13. Filibljanima 2, 14-16. Filibljanima 4, 19. Filibljanima 4, 8. Galatima 3, 14. Galatima 3, 29. Galatima 5, 22. Galatima 6, 1.2. Galatima 6, 7. Isaija 1, 18. Isaija 25, 9. Isaija 26, 3. Isaija 33, 16. Isaija 33. 24. Isaija 40, 8. Isaija 42, 16. Isaija 43, 2 Isaija 48, 10. Jovan ll, 41. Jovan 11, 41-44. Jovan 14, 1-3. Jovan 14, 15. Jovan 14, 3. Jovan 15, 3. Jovan 16. 13. Jovan 16, 8. Jovan 17.17 Jovan 17, 3. Jovan 19, 10.11. Jovan 19. 11. Jovan 6, 53 1. Jovanova 1, 9. 1. Jovanova 2,25. 1. Jovanova 3, 1-3 1. Jovanova 3, 15. 1. Jovanova 3, 2.3. 1. Jovanova 3, 3. 1. Jovanova 3, 9. 1. Jovanova 4, 18. 1. Jovanova 4, 19. 1. Jmovanova 4,8. 1. Jovanova 5, 10. 1. Jovanova 5, 16. 1. Jov anova 5, 17 1. Jovanova 5, 4. Juda 24. 1. Korinćanima 10, 12. 1. Korinćanima 15, 57. 1. Korinćanima 6, 19 2. Korinćanima 12, 7. 2. Korinćanima 12, 9. 2. Korinćanima 3, 18. 2. Korinćanima 6, 16. 2. Korinćanima 7, 1. 2. Mojsijeva 20, 5. 2. Mojsijeva 20, 8-11. 2. Mojsijeva 31, 15-17. 4. Mojsijev a 23, 19. 5. Mojsijeva 11, 18-21. 5. Mojsijeva 8, 2. O Jovu 19,25. Osija 6, 1. Otkrivenje 1, 10. Otkrivenje 12, 12. Otkrivenje 12, 7-9. Otkrivenje 14, 12. Otkrivenje 14, 6. Otkrivenje 17, 14. Otkrivenje 21, 4.5. Otkrivenje 22, 11.12. Otkrivenje 22, 14. Otkrivenje 3, 5. Otrivenje 5, 13. Pesma nad pesmama 2, 4. 1. Petrova 1, 18.19. 1. Petrova 2, 21-23. 1. Petrova 1, 23. 2. Petrova 1, 4. Priče 22, 3. Priče 23, 7. Priče 25, 9- Propovednik 3, 1. Psalam 1, 1-3
|
Isaija, 54, 17 Isaija 58, 13.14. Isaija 61, 1-3. Isus Navin 6, 5. Jakov 1, 5. Jakov 1, 5-7 Jakov 5, 14.15. Jakov 5, 20. Jeremija 24, 7. Jeremija 30, 7. Jeremija 31, 16. 17. Jeremija 33, 3. Jeremija 33,6 Jevrejima 1, 9. Jevrejima 11, 1. Jevrejima 11, 32. Jevrejima 11, 5. Jevrejima 11,6. Jedvrejima 2, 14.15. Jevrejima 4, 1.2. Jevrejima 4, 4.9. Jevrejima 6, 18. Jevrejima 9, 28. Jezekilj 26, 26. Jezekilj 36, 26. Joilo 2, 28-30. Joilo 3, 16. Joan 1, 12. Luka 1, 38. Luka 11, 13. Luka 23, 34. Luka 23, 54. Luka 8, 11. Malahija 3, 10. Malahija 3, 10-12. Malahija 3, 16.17. Malahija 3, 8-12. Malahija 4, 5.6. Marko 11, 24. Marko 16, 18. Marko 1, 28. Marko 5, 28 Matej 1, 21. Matej18, 19. Matej 21, 22. Matej 24, 35. Matej 24, 37. Matej 25, 21. Matej 4,4. Matej 5,44. Matej 5, 44-48. Matej 6, 30. Matej 6, 33. Matej 7, 7. Matej 8, 17. Matej 9, 29. 1. Mojsijeva 18, 14. 1. Mojsijeva 2, 1-3. 1. Mojsijeva 3, 15. 1. Mojsijeva 32, 26. 1. Mojsijeva 32, 7-9.12. 28. 1. Mojsijeva 32, 9. 1. Mojsijeva 6,3. 2. Mojsijev a 14, 13. Psalam 50, 10. Psalam 50, 15. Psalam 51, 10. Psalam 60, 4. Rimljanima 1, 20.21. Rimljanima 10, 10. Rimljanima 10, 17. Rimljanima 12, 3. Rimljanima 14, 23. Rimljanima 2, 1. Rimljanima 4, 21. Rimljanima 5, 20. Rimljanima 5,5. Rimljanima 7, 14. Rimljanima 8, 32. Rimljanima 8, 9. 1. Solunjanima 5, 23. 1. Timotiju 2, 8. 1. Timotiju 6, 12. 2. Timotiju 1, 12. Zaharija 12, 8. Psalam 24, 1. Psalam 32, 8. Psalam 103. 1-5. Psalam 107, 20. Psalam 116, 15. Psalam 118, 17. Psalam 23,4.
|
| < 11. Poglavlje | Sadržaj |