10

10. Odgovor za moga šefa

Mom pretpostavljenom bio sam obećao da ću saznati zašto Cyril svetkuje biblijsku subotu. Zato bih vas sada želeo obavestiti o proučavanju teme o biblijskoj suboti. Proučavanja što smo ih imali u četvrtak i petak preskočio bih s namerom da se knjiga ne bi previše odužila.

Cyrilove sledeće reči bile su da Sveto pismo spominje biblijsku subotu kao sedmi dan u sedmici."četvrta od deset zapovesti, što ih je objavio sam Bog, zaista nas opominje da se sećamo subote i da je svetkujemo. Poziv da se sećamo upućen je verovatno zato što ljudi zbog svakodnevnih poslova vrlo lako zaborave na neke važne pojedinosti života."

Otvorili smo naše Biblije i čitali zajedno četvrtu zapovest: "Seti se da svetkuješ dan subotni. Šest dana radi i obavljaj sve poslove svoje. A sedmoga je dana subota, odmor posvećen Jahvi, Bogu tvojemu. Tada nikakva posla nemoj raditi: ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živina tvoja, niti došljak koji se nađe unutar tvojih vrata. Jahve je šest dana stvarao nebo, zemlju i more i sve što je u njima, a sedmoga je dana počinuo. Zato je Jahve blagoslovio i posvetio dan subotni." (Izlazak 20,8-11)

Bio sam iznenađen otkrićem da se zapovest o svetkovanju Božjeg posvećenog dana vrlo razlikuje od one iz katoličkog katekizma što sam ga koristio kao dete. Odmah sam izjavio: ''To nisu one zapovesti koje sam učio napamet kao dete."

Pogledao sam na drugi stih istog poglavlja i počeo čitati: ''Ja sam Jahve, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje egipatske, iz kuće ropstva. Nemoj imati drugih bogova uz mene. Ne pravi sebi lika ni oblicja bilo eega sto je gore na nebu, ili dolje na zelálji, ili u vodama pod zemljom. Ne klanjaj im se niti im sluii. Jer ja, Jahve, Bog tvoj, Bog sam Ijubomoran..."

Zaista sam pročitao svih Deset zapovesti i pritom otkrio da su išle daleko više u pojedinostima nego i doslovni tekst zapovesti iz katekizma što sam ih ja poznavao. "Teško mi je da poverujem da su ovo Božje zapovesti!"

- rekao sam dosta uzbuđeno.

Cyril je pažljivo i ozbiljno objasnio da su to izvorne zapovesti što ih je Bog dao Jevrejima preko Mojsija, i da je tekst zapovesti kako ih ja poznajem rezultat izmena i skraćivanja koje su sprovodili Ijudi što su se pod uticajem Sotone tokom minulih vekova okomili na sveti Božji zakon.

Duboko je na mene uticalo koliko je Gospod naglašavao da je sedmi dan posvećen dan. "I sedmoga dana Bog dovrši svoje delo koje učini. I počinu u sedmi dan od svih dela koje učini. I blagoslovi Bog sedmi dan i posveti, jer u taj dan počinu od svih dela svojih koje učini." (Postanak 2,2.3)

Nešto što mi je pokazalo da se Bog nije šalio sa značenjem tog dana, i to mi je pokazalo značajem tog dana, i koliko je taj dan on bio svet, bila je činjenica da je Bog Izrailjcima za vreme njihovog putovanja kroz pustinju svakog dana slao hranu - osim subotom. "Tada reče Jahve Mojsiju: "Učinit ću da vam pad kruh s neba. Neka narod ide i skuplja svaki dan koliko mu za dan treba. Tako cu ih kuţati i vidjeti hoce li se drzati moga zakona ili nece. A sestoga dana, kad spreme sto su nakupili, bit. ţ dvaput onoliko koliko su skupljali za svaki dan... Sest je dana skupljajte, a sedmoga, u subotu, neEe je biti."' (Izlazak 16,4.5.26)

Zanimljivo mi je bilo videti na koji je način Gospod Izrailjce želeo upoznati sa svetošću njegove subote. Čitajući izveštaje o iskustvu s manom učinilo mi se čak i smešnim što su neki još uvek sumnjali je li Bog stvarno mislio šta je rekao: "Bijaše nekih koji su i sedmoga dana išli da je nakupe, ali ništa ne nađoše." (stih 27.)

Nakon što smo u vezi s biblijskom subotom pregledali Mojsijeve spise i proročke knjige, usredsredili smo se na Novi zavet, gde smo otkrili kako su se Isus i prvi učenici odnosili prema suboti. Luka za Isusa kaže: "Dođe u Nazaret gdje je odrastao te po svom običaju u subotu uđe u sinagogu." (Luka 4, 16) Isus je jevrejskom narodu objasnio da je On gospodar subote. (Marko 2,28)

Gospodar subote nije želeo promene svetog Zakona Njegovog Oca. U propovedi na Gori On nije ostavio mesta za sumnju u čvrstoću temelja na kojemu počiva sveti Božji Zakon: "Nemojte misliti da sam došao ukinuti Zakon i Proroke! Ne dođoh da ih ukinem, već da ih ostvarim. Jer, zaista, kažem vam, dok postoji nebo i zemlja, ni jedna jota, ni jedna titla slova iz Zakona sigurno neće nestati, a da se sve ne ostvari." (Matej 5, 17.18)

Takođe smo razmatrili biblijske izveštaje o tome kako su prvi učenici svetkovali subotu. Nakon što smo iz Biblije tako nmogo pročitali o svetkovanju subote kao sećanju na stvaranje, upitah Cyrila zna li uopšte zašto je došlo do toga da hršćani svetkuju nedelju, prvi dan u sedmici, kao dan od odmora.

Rekao je da Rimokatolička crkva tvrdi da je na osnovu autoriteta koji je primila od Boga, u toku prošlih vekova sprovela promenu: "Crkva bez okolišanja daje svojim ljudima do znanja da je ona izmenila Božje zapovesti."

Sledeće sam nedelje otišao u gradsku biblioteku u Montrealu te se na odseku religije upustio u malo istraživanje. Katolički katekizam dao mi je objašnjenje u vezi sa zapovešću koja je u njemu bila označena kao treća po redu:

"Pitanje: Kako glasi treća zapovest?

Odgovor: Treća zapovest glasi: Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ.

Pitanje: Koji je dan od odmora?

Odgovor: Subota je dan od odmora.

Pitanje: Zašto svetkujemo nedelju umesto subote?

Odgovor: Svetkujemo nedelju umesto subote zato što je katoličke crkva promenila svetost subote na nedjelju.

Pitanje: Zašto je Katolička crkva uvela svetkovanje nedelje umesto subote?

Odgovor: Crkva je postavila nedelju na mesto subote zato što je Hr-ist vasksnuo iz, mrtvih, i zato što se Sveti Duh u nedelju izlio na apostole.

Pitanje:S kakvom je vlašću Crkva zamenila subotu nedeljom?

Odgovor: Crkva je stavila subotu nedeljom zahvaljujući punini božanske sile koju je primila od Isusa Hrista.

Pitanje: Šta naređuje treća zapovest?

Odgovor: Treća zapovest naređuja da svetkujemo nedelju kao dan Gospodnji..."

S obzirom da je to moje otkriće na mene ostavilo dubok utisak, naučio sam čitav taj odlomak napamet. Pedesetih godina kupio sam primerak toga katekizma. Izuzetno cenim tu knjigu.

Moj prvi zadatak bio je da objasnim mom pretpostavIjenom, koji je bio Jevrejin, kakva je ta verska uverenja imao Cyril. Drugi zadatak bio je otkriti kako je i gde došlo do toga da su se hršćani u ogromnoj meri posvetili nedelji.

Sledećih meseci istraživao sam u tom pravcu i došao do iznenađujućih otkrića.

Tog petka uveče, na kraju proučavanja o suboti, Grossovi su me pozvali da sutrašnjeg dana zajedno s njima pođem na bogosluženje. Cyril mi je objasnio da ce biti kršten uronjanjem, I da će na taj način postati član crkve Adventista sedmog dana. Dogovorili smo se da ću ja doći kod njih da bismo zajedno krenuli u crkvu.

< 9. Poglavlje Sadržaj 11. Poglavlje >