| < 12. Poglevlje | Sadržaj | Zaključak > |
Priprema za bitku
“Oblačenje” Božje ratne opreme
Korišćenje dostupnog oružja za ratovanje
Otpočni bitku
Pripadnik velike vojske
Biblijsko-molitvene grupe ratnika molitve
Današnje molitvene grupe ratnika molitve
Kad se žene mole
Dobro, pastore Halvorsen, shvatam … verujem … odlučujem da postanem jedan od Božjih ratnika molitve. Međutim, odgovori mi na dva pitanja: prvo, na koji način sâm mogu postati ratnik molitve? Drugo, na koji način mogu pokrenuti vernike svoje crkve da se uključe u lične i grupne molitvene aktivnosti ratnika molitve?
Ovo su ključna pitanja i na njih moramo odgovoriti. Ti i ja moramo otpočeti borbu u molitvi tamo gde se nalazimo. Ako sami nismo aktivni, mi ne možemo efikasno pokrenuti druge na učešće. Ako ratovanje ne počnemo na ličnom planu, bićemo kao mladić koji je dotrčao do cara Davida, noseći vesti s bojišta. Iako je pretrčao zvaničnog vesnika i prvi stigao do Davida, sve što je mogao da kaže bilo je: “Video sam veliku vrevu … ali ne znam šta beše.” Tako imamo odgovor na prvo pitanje: “Pripremi se za bitku na biblijski način i počni aktivni posao molitve u privatnosti sopstvene kleti.”
Prvo, moramo biti sigurni da smo u potpunosti posvećeni Božjoj vojsci. Biblija jasno ističe pet stvari koje mogu pokidati vezu između neba i Zemlje. Ponovićemo ih ukratko:
1. Omiljeni greh (Psalam 66,18). To nije greh protiv kojeg se boriš, nego greh kojega se držiš — greh koji ne predaješ Bogu.
2. Ne tražimo (Jakov 4,2). Bog je uspostavio pravilo molitve koje kaže, da bismo primili, mi moramo da tražimo — konkretno i u detaljima.
3. Tražimo pogrešno (Jakov 4,3). Bog kaže da kada tražimo iz sebičnih pobuda, “da u slastima svojim trošimo”, On ne može da usliši našu molitvu.
4. Nepraštanje ((Marko 11,25.26). Isus je jasno rekao: ako u srcu čuvamo nepraštanje prema drugima, ono podiže prepreku u molitvi između nas i Boga.
5. Dvoumljenje (Jakov 1,7.8). Hrišćanin koji se koleba i neodlučan je, koji se moli na jedan način, a onda se ponaša na drugi; sumnja u Božju spremnost da odgovori — takav hrišćanin je kolebljiv i prekida vezu s Bogom.
Prema tome, prvo što činimo u pripremi za bitku jeste provera veze s nebom. Tražimo od Boga da nam skrene pažnju na naš omiljeni greh, ma koji to bio, kojega se nismo odrekli. Potom otvaramo tekst u 1. Jovanovoj 1,9, priznajemo greh i dobijamo oproštenje. Sledeće što činimo je jasno artikulisanje onoga što tražimo, sigurni da iznosimo pred Boga svoje stvarne potrebe — traženje Njegove slave i pobede Njegovog carstva, čak i kada tražimo ono što nam je potrebno. Potom proveravamo svoje odnose s drugim ljudima. Ako gajimo gorčinu ili ozlojeđenost prema drugima, moramo doći pred Boga i ozvaničiti svoju odluku da im praštamo svaku uvredu ili štetu koje su nam naneli. Ako je potrebno razrešavanje nekog problema s drugima, mi to činimo. To je ono što uklanja blokadu između nas i Boga. Konačno, mi se ponovo u potpunosti predajemo Bogu, Njegovoj volji i Njegovom planu. Ne samo što odlučujemo da se molimo, nego i očekujemo Njegove odgovore, a onda, posle ponovnog posvećenja svojih života, spremni smo za “sve oružje Božje” i bitku u molitvi.
Kako često treba tako da radimo? Za ovo nema utvrđene formule. Osluškuj glas Božjeg Duha koji govori iznutra, koji će ti to reći. Evo jednog dobrog pristupa: najmanje jednom sedmično ukloni sve prepreke za molitvu, u okviru jednog pripremnog perioda molitve. Potom, na početku svakog perioda molitve, ukratko obnovi svoje predanje Bogu: “Oče, obnavljam svoje posvećenje Tebi ovoga časa. Molim Te, ukloni sve prepreke između nas.” Svakom prilikom kada krećeš u veliku bitku molitve za izlečenje ili posredovanje, ili se upuštaš u duhovnu borbu, zauzimaš duhovni “gard”, protiv neprijatelja, utroši nekoliko minuta na uklanjanje svih prepreka za molitvu i za korak punog ponovnog posvećenja Bogu.
Sledeći korak u pripremi je “oblačenje” Božje ratne opreme. Mi tu ratnu opremu, “sve oružje Božje”, zapravo nikada ne skidamo; međutim, ovaj korak znači obnavljanje naše rešenosti da nosimo to “oružje Božje”. I tako mi, svakoga dana (ili na početku neke naročito oštre bitke u molitvi) opasujemo svoja bedra istinom, obuvamo noge u pripravu jevanđelja mira; pričvršćujemo oklop Isusove pravde na grudi; stavljamo na glavu kacigu spasenja; uzimamo u levu ruku štit vere; izvlačimo iz korica Božju Reč kao mač i stajemo pred Boga spremni za početak bitke molitve. Koliko često? Božju ratnu opremu obično stavljam svakoga jutra, u vreme svog proučavanja i predavanja Bogu za taj dan. Međutim, kada sam pred nekom posebnom bitkom molitve, tada obično kažem: “Oče, ovog trenutka obnavljam nošenje tvog oklopa u potpunosti, kako bih mogao uživati punu zaštitu od neprijatelja.” Počinjući bitku molitve, ja potvrđujem i ovo: “Gospod Isus je ostvario potpunu pobedu nad neprijateljem i zato i ja polažem pravo na istu pobedu u ovoj bici.”
Pavle govori o “duhovnom oružju” s kojim krećemo u bitku molitve protiv neprijatelja (2. Korinćanima 10,3-5). Bog nam je dao mnoga od tih oružja. Evo nekih:
1. Krv Jagnjeta (Otkrivenje 12,11).
2. Reč našeg svedočanstva (Otkrivenje 12,11).
3. Vera (Jevrejima 11,6).
4. Isusovo ime (Jovan 16,23; Filibljanima 2,9.10).
Među preostalim vrstama oružja takvog karaktera su različite vrste molitve — traženje, posredovanje, zahvaljivanje i proslavljanje Boga. Ovo je predmet dovoljno veliki za celu novu knjigu. Pozivam te da istražiš te, i druge vrste oružja, i da savladaš veštinu njihove upotrebe u životu molitve. Poput Božjeg oružja i ovo oružje je stvarno i zato ga možemo koristiti u ratovanju u molitvi.
Pre svega, nemoj zanemariti glavno oružje — Božju Reč. Ne samo što treba da proučavaš Božju Reč, nego treba i da je neprekidno koristiš u svakoj molitvi i u svakoj životnoj situaciji. Upotrebi je na način kako ju je upotrebio Isus u pustinji kušanja (Matej, 4. glava). Proučavaj Bibliju i izgovaraj njene reči u svakoj kriznoj situaciji u kojoj se nađeš. Uputi Božje reči natrag Bogu u molitvi. Napiši na hartiji Njegove reči i drži ih ispred sebe u domu, u automobilu i na poslu. Čini tako sve dok korišćenje Reči ne postane automatska radnja. To je ključ pobede.
A onda, ovako pripremljen, jednostavno započni ličnu bitku. Kako? Moli se, … moli se … moli se. Moli se redovno, moli se u dubokoj ozbiljnosti. Ne samo što ćeš se ti obraćati Bogu, nego u svom periodu molitve osluškuj i Njegov glas koji ti se obraća — kako iz Njegove pisane Reči, tako i onaj “tih i tanak glas” koji ti govori iznutra. Prave bitke molitve ne mogu se u potpunosti opisati rečima — one se moraju iskusiti, a iskusiti se mogu jedino tako što ćeš se lično u njih upustiti. Svoj život molitve ne pokušavaj da meriš prema molitvama bilo koje druge osobe. Tvoje molitveno iskustvo biće jedinstveno, drugačije od iskustva bilo koga drugog. Dopusti da Bog postiže svoje pobede jedinstvenošću tvog odnosa s Njime.
Lična molitva ima ključnu ulogu u Božjem planu, ali u velikoj borbi između Boga i sotone Božji ratnici molitve moraju se boriti kao vojska. Božje ime, Gospod Savaot, znači “Gospod nad vojskama” — nad udruženim vojskama neba i Zemlje. Bitno je da ratnici molitve budu svesni svog pripadništva ukupnom vojnom pokretu pod Božjom upravom. Njihove združene bitke molitve pokreću se na dva načina: prvo, kada se svi ratnici molitve mole nasamo, pod vođstvom Božjeg Duha, oni se mole saglasno, u jednom Duhu. Ukupan zbir njihovih pojedinačnih molitava deluje kao vojska koja nastupa protiv neprijatelja. Drugo, kada se ratnici molitve okupe u grupama, uklone sva međusobna neslaganja i mole se kao celina, njihove molitve dostižu snagu koja se ne može dostići ni na koji drugi način. Tada nastaje pitanje: Kako možemo formirati i pokrenuti grupe ratnika molitve u našoj crkvi?
Biblija na mnogo mesta govori o snazi molitvenih grupa koje zajednički deluju pred Gospodom. Mojsije se mnogo godina molio da Izrailjci budu izbavljeni od egipatskog ropstva. Ali tek kada su se molili zajednički kao narod, “vika sinova Izrailjevih dođe preda me … Sada hajde da te pošljem [Mojsija] … da izvedeš narod moj, sinove Izrailjeve, iz Misira”. Tokom dugog, mračnog perioda Sudija Izrailj je često zaboravljao na Boga i trpeo tlačenje od strane neznabožaca. Ali “vapiše sinovi Izrailjevi ka Gospodu, i podiže Gospod izbavitelja” (Sudije 3,9). Pažljivo prati i druge primere iz Staroga zaveta.
Sveti Duh je, u Novom zavetu, bio izliven tek kada su se Isusovi sledbenici okupili u Gornjoj sobi, na molitvi: “Ovi svi jednodušno bejahu jednako na molitvi i u moljenju” (Dela 1,14). Tada se i dogodilo izlivanje Svetoga Duha. “I pošto se oni pomoliše Bogu zatrese se mesto gde bejahu sabrani, i napunište se svi Duha Svetoga, i govorahu Reč Božju sa slobodom” (Dela 4,31). A u slučaju molitvene grupe u Antiohiji, “tada postivši i pomolivši se Bogu metnuše ruke na njih [Pavla i Varnavu], i otpustiše ih [otposlaše ih]” Dela 13,3). Tako je započela Pavlova služba koja je promenila svet. Pažljivo istražuj, i naći ćeš i druge primere.
Bog ne menja svoje planove, principe ili metode delovanja. Mogu se menjati društva i ljudski zakoni, ali ne i Božji putevi. Bog i danas upućuje svoj narod da se okuplja u naročitim molitvenim grupama i da odlazi u rat za sasvim određena područja, slučajeve i potrebe.
Znam za jednu grupu ljudi koji su osetili brigu za svoje pastore i svoje savernike. Odlučili su se da ne treba samo da sede po strani, da tužno klimaju glavom i da kritikuju. Grupa od osam ljudi formirala je tajnu grupu koja se okupljala jednom u dve sedmice i počela da se moli za svoje pastore i vernike crkve. Neki od tih ljudi okupili bi se u sporednoj prostoriji za vreme bogosluženja i molili se za pastora dok je propovedao, dok su drugi ostajali među vernicima, i molili se u isto vreme.
Ta molitvena grupa okupljala se pune tri godine. Ko su pripadnici grupe, znali su samo njeni članovi. Pastor o tome nije znao — a ni ostali vernici. Međutim, i oba pastora i vernici zapazili su razliku u propovedima i među samim vernicima. Sada pastor informiše tu grupu kada se on i crkva suoče s posebnim potrebama za molitvu.
Znam i za drugu grupu u jednoj crkvi koji su osetili brigu za problem crkvenih finansija. Nekoliko naleta nevremena i oluje naneli su teška oštećenja crkvi i njenoj hrišćanskoj školi, što je izazvalo velike i neočekivane troškove. Crkva je morala da isplati 125.000 dolara preko limita svog budžeta i ušla u veoma težak dug. Ti ljudi su se okupljali dva puta mesečno i usredsređivali svoje molitve na problem crkvene blagajne. Blagajnik crkve bio je član te grupe i, posle osamnaest meseci podneo izveštaj da je dug u celosti plaćen. “Pažljivo sam razmatrao dokumentaciju”, svedočio je blagajnik, ali jednostavno ne znam odakle je došao novac. Naš crkveni budžet bio je uvek zadovoljen, dok je dodatni novac za isplaćivanje duga jednostavno pristizao. Bog je uslišio naše molitve.”
Znam i za drugu crkvu u kojoj je grupa od gotovo dvadeset ljudi odlučila da se okuplja jednom sedmično i da proučava na temu šta znači biti “sveštenik u domu”. Članovi grupe nisu propustili nijedan sastanak grupe tokom cele jedne godine, dok su njihove molitve promenile crkvu. Jedna žena iz te crkve kaže pastoru: “Ne znam o čemu vi muškarci razgovarate i za šta se molite na tim sedmičnim sastancima, ali s time nemojte prestati. Moj muž je član grupe i on se promenio. On postaje duhovni vođa našeg doma, nešto za čim sam oduvek čeznula.”
Do sada sam se koncentrisao na zajedničke molitve muškaraca, zato što žene često preuzimaju duhovno vođstvo u domovima i crkvama. Presrećan sam, gledajući nastajanje velikog molitvenog pokreta među muškarcima. Ali to ni na koji način ne umanjuje ogromnu duhovnu snagu koja nastaje kada žene počnu da se mole. Ženske molitvene grupe postaju električne centrale duhovnog rastenja. U domovima se događaju krupne promene; deca se vraćaju Bogu, muževi ostavljaju alkohol, droge i nedozvoljene veze i obraćaju se Bogu. U crkvi nastaju probuđenja. Pastori se pokreću ka višim stepenima duhovne sile. I sve to zato što se žene mole u grupama. Današnjoj crkvi je neophodno probuđenje molitvenih grupa koje u molitvi traže od Boga pobede potrebne da najave Hristov drugi dolazak.
