| < 11. Poglevlje | Sadržaj | 13.Poglavlje > |
Mač Duha?
Borba prsa u prsa
Isus izvlači svoj mač
Poliranje našeg mača
VEŠTINE S MAČEM
Proučavanje Reči radi sticanja veština rukovanja
duhovnim mačem
Upotrebi nekadašnja Božja čuda
Osloni se na ono što je Bog ostvario
Molitvom uputiti Reč natrag Bogu
On je rekao, pa zato i ja mogu da kažem
Uzimanje štita vere
Raspaljene strele
Kako vera štiti
Isusova vera
I mač i štit
Moj lični plan vojevanja
Opisujući “sve oružje Božje”, ratnu opremu, koje mora da nosi svaki ratnik molitve, apostol Pavle je pomenuo samo jednu vrstu ofanzivnog oružja — mač Duha, a taj mač odmah zatim i predstavio kao Božju Reč. To nije bila nikakva slučajnost. Iako Pavle pominje i druge delove ratne opreme, svaki od njih svoju snagu i efikasnost dobija od Božje reči. Ublažiću to ovako: ratnik molitve koji zanemari proučavanje ili igrnoriše njegovu silu u svakodnevnom življenju stajaće pred neprijateljem nenaoružan i bespomoćan. Ili, recimo to u pozitivnom smislu — jedino će ratnik molitve koji neprekidno koristi i unapređuje svoje veštine u Božjoj Reči, moći da pobedi sotonu.
Ako je Božja Reč naše glavno oružje, zašto se onda naziva “duhovnim mačem”? Odgovor je uzbudljiv. Božji Duh je nadahnuo svaki deo Biblije, budući da je ona najpre nastala u izgovorenom, a onda i u pisanom obliku: “Nikad proroštvo ne bi od čovečije volje, nego naučeni od Svetoga Duha govoriše sveti Božji ljudi” (2. Petrova 1,21). Prema tome, Biblija nosi silu Svetoga Duha, udahnutu u svaki tekst i svako obećanje. Tekst u Jevrejima 1,3 govori o “Reči sile Njegove”; drugim rečima, Božja Reč je izraz Njegove sile. I kako je Isus rekao, jedan od zadataka Svetoga Duha kao Utešitelja jeste da nam “napomene” reči koje je Isus izgovorio (Jovan 14,26).
Kada ove i druge tekstove povežeš, dobijaš jasnu sliku. Božja Reč je u isto vreme i nadahnuta i primenjena od Svetoga Duha. Oslonimo li se samo na sopstvene reči, naći ćemo se u problemima. Možda ćemo se umoriti, govoriti u stanju iscrpljenosti, ili čak zamuckivati dok govorimo. Može se dogoditi da mislimo jedno, a govorimo drugo. Možemo biti nečim iritirani i dopustiti da se naše negativne emocije uvuku u ton našeg glasa. Međutim, kada ti i ja Božju Reč upotrebimo kao ratnici molitve, ona demonstrira silu samoga Boga.
Bog dopušta svojim ratnicima molitve da upotrebe to moćno oružje, ali kada je upotrebljeno, Božja Reč postaje “mač duhovni” i deluje u Njegovoj sili. “Jer je živa Reč Božja, i jaka, i oštrija od svakoga mača oštra [oštrog] s obe strane ” (Jevrejima 4,12). Budući da je tako moćna, mi moramo naučiti veštinu kojom ćemo je koristiti mudro i efikasno, a pošto je Biblija naše primarno ofanzivno oružje, za nas je bolje da se informišemo o načinu kako je koristiti delotvorno — ili ćemo se u našim bitkama sa sotonom suočiti s porazom.
Vojnici u modernom ratovanju koriste dalekometno oružje. Lansiraju projektile prema ciljevima koje otkrivaju pomoću radara, pa tako možda nikada i neće videti cilj koji pokušavaju da unište. U Pavlovo vreme sve bitke su se vodile u bliskom kontaktu, u borbi prsa u prsa. Kada je Sveti Duh zapovedio da koristimo “sve oružje Božje”, On je imao na umu njegovu upotrebu u ličnim sukobima s neprijateljem, oči u oči. To je način na koji danas ratuju ratnici molitve. Bitke u molitvi biju se direktno sa sotonom ili njegovim slugama. Duhovno ratovanje ne poznaje ofanzive koje se preduzimaju pritiskanjem dugmadi.
Mač Duha je u Pavlovo vreme verovatno bio upoređivan s kratkim rimskim mačem. Taj mač nije bio duži od 75 cm. U takvoj borbi trebalo se suočiti s neprijateljem, prići blizu i upotrebiti snagu za udarac mačem na neprijatelja. Mačem ste mogli činiti samo dve stvari, u nastojanju da povredite neprijatelja — seći ivicom mača, ili neprijatelja probosti vrhom mača. U odbrani od neprijatelja uz pomoć mača takođe ste mogli učiniti samo dve stvari — blokirati neprijateljev mač kada on pokuša da vas poseče ili mu izbiti mač ustranu, kada pokuša da vas probode njegovim vrhom.
Današnji ratnici molitve koriste Božju Reč u svojim duhovnim bitkama. Svojim “mačem duhovnim” možete mahati, da posečete ili probodete neprijatelja, ili da blokirate njegove pokušajte da vas poseče ili probode. To znači, Božja Reč uspešno deluje i prilikom zaštite kada sotona napada ili u cilju preduzimanja napada protiv njega. U oba slučaja, reči Biblije koristite u borbi prsa u prsa s Božjim neprijateljem.
Isus je “Vojvoda vojske Gospodnje”. U svom iskušenju u pustinji On nam je pokazao kako se koristi “mač duhovni” za nanošenje poraza neprijatelju. Kada je Isus kršten u reci Jordan, Sveti Duh ga je odveo u pustinju radi pripreme za Njegovu službu. Bitka u pustinji počela je tek kada je Isus dospeo u stanje slabosti zbog četrdeset dana posta. Sotona i danas čeka da napadne današnje ratnike molitve u periodima kada su iscrpljeni i slabi. Kušač je Isusu pristupio dok je bio gladan, izazivajući ga da svoju vezu s Bogom dokaže pretvaranjem kamenja u hlebove.
Hristovo poznavanje Božje reči i posvećenost toj Reči čak su i u Njegovoj krajnjoj slabosti bili tako jaki da su Njegovi duhovni refleksi odneli prevagu. U istom trenutku On je svojim napadom odbio i ranio neprijatelja, citiranjem Pisma: “Pisano je.” Sotona ponovo kuša Isusa podižući ga na vrh visoke kule. Ovom prilikom sotona citira tekst iz 91. psalma, izvlačeći reči iz konteksta i izazivajući Isusa da svoj identitet Božjeg Sina dokaže tako što će prisiliti Boga da ga zaštiti. Bez imalo oklevanja, Isus odgovara: “Pisano je.” Rečju, kao oružjem, On uzvraća sotoni i ponovo ga ranjava. Na kraju, kušač nudi Isusu ceo svet, ako bi zauzvrat pao i poklonio se neprijatelju. I ovom prilikom Isus nanosi poraz neprijatelju rečima “Pisano je.”
Poražen, sotona je prisiljen na povlačenje s bojišta, na Isusovu zapovest.
Isus nam pokazuje kako se Božja Reč koristi u svim situacijama. Božja Reč sadrži mnogo hiljada zapovesti, zapisa Božjih dela, pravila za ponašanje u svim teškim situacijama i obećanja o onome šta je Bog voljan da učini za nas. Neprijatelj ne može da izmisli problem za koji Bog već nije predvideo tekst ili reči, koji bi bili upotrebljeni za blokiranje njegovog napada ili za aktivan udarac neprijatelju, kojim bi on bio prisiljen da se povuče s bojišta.
Jednom prilikom, na seminaru, objašnjavao sam ovo grupi hrišćana, kad je jedan od njih uzvratio kao iz puške: “Ali da bi upotrebio Bibliju za dočekivanje i odbijanje sotoninih napada, moraš da znaš mnogo tekstova!” Tačno je! Mač ne možeš upotrebiti ako ga ne poseduješ. Ne možeš ga upotrebiti ako ga ne izvučeš iz korica i ne vežbaš njime. Isus je potpuno porazio sotonu svakom prilikom kad je bio napadnut. Reči koje je On koristio u vreme svog kušanja i na krstu uglavnom su bile citirane iz 22. psalma. Da li to znači da treba da poznajemo Bibliju u istoj meri u kojoj ju je Isus poznavao? Verujem da takvo dostignuće treba da bude naš cilj.
Kakvo bi bilo tvoje mišljenje o eskadronu ratnika koji su čuli poziv na bitku, stavili ratnu opremu i izašli u borbu bez svog ofanzivnog oružja? Bezumno? Glupo? Nemarno? I svim slučajevima bio bi u pravu. Još gore, kakvi bi to bili ratnici koji bi pošli u bitku i tamo ustanovili da su im mačevi tako zarđali i zaglavljeni u koricama, da ne mogu čak ni da ih izvuku? Svako od nas zna šta tu nije u redu.
Vojnici uvek drže svoje oružje čisto i uglancano. Uspešni ratnici iz starina znali su da bi čak i jedna tačka previđene rđe na njihovim mačevima mogla da oslabi metal. U žaru bitke mač bi mogao da pukne i da ih ostavi bez mogućnosti odbrane. Tako je i s Božjom Rečju. Kao što su drevni ratnici provodili mnoge sate glačajući i podmazujući mačeve da bi bili u punoj funkciji za bitku, i ratnici molitve moraju da provedu sate sa svojom Biblijom. Za uspešnu primenu mača Duha potrebno je više od samo proučavanja biblijske pouke za Subotnu školu. Potrebno je više nego samo poznavanje redosleda dokaznih tekstova doktrine, bez obzira koliko je važno poznavanje doktrine.
Ratnici molitve ulaze u bitku zbog svih vrsta životnih problema. Najveće bitke koje biju su bitke molitve kada oni, ili neko drugi, trpe lične napade u nekom području života. To može biti bolest, nesreća, finansije, crkveni problemi, teškoće u braku ili problemi među roditeljima i decom. Bez obzira šta je u pitanju, to su mesta na kojima se dobijaju bitke molitve i pobede molitve. Da bi mogli da pobede, oni moraju vešto da barataju svojim mačem Duha i da odgovarajuće delove Božje Reči koriste za blokiranje sotone, a onda i za prelaženje u protivnapad.
Da bi u tome bio uspešan, ratnik molitve mora biti “natopljen” Božjom Rečju. To se ne odnosi samo na dosadašnja proučavanja nego i na svakodnevno sveže proučavanje, kako bi ratnik bio siguran da je njegov mač sveže očišćen i oštar. Isusu Navinu je bilo rečeno da razmišlja o Božjoj Reči dan i noć. U tome se sastojala tajna njegovog uspeha kao vođe ratnika molitve. Ti ja ne smemo ni pomisliti da činimo manje od toga.
Poznavanje Biblije je samo prvi korak, posle čega je neophodno razvijanje veštine efikasne upotrebe duhovnog mača protiv svih vrsta napada. Obrada svih tih umeća nije namera ove knjige, ali zato možemo da pomenemo neke od najvažnijih veština koje će ti biti potrebne kao ratniku molitve:
Pavle je Timotiju rekao da je Božja Reč, “korisna za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi” (2. Timotiju 3,16). Jesi li nekada u životu proučavao Bibliju s takvim ciljem? Kada se suočiš s problemom koji treba da izneseš pred Boga u molitvi, pre molitve provedi izvesno vreme u druženju s konkordancijom. Potraži sve moguće tekstove koji se bave baš tim problemom. Dozvoli da ti Sveti Duh skrene pažnju na tekstove za tvoju molitvu, a onda, kad se moliš, iznesi ih pred Boga i izgovori ih u molitvi.
Potraži biblijske događaje u kojima su bili sadržani problemi slični onima za koje ti treba da se moliš. Pročitaj — i stavi na papir — kako je Bog intervenisao u stara vremena. Upotrebi te izveštaje da ojačaš sopstvenu veru. Bog se ne menja i mi možemo računati na Njega da će postupiti na isti način u sličnim okolnostima. Mi možemo očekivati da On deluje nama u prilog, upravo zato što rešenje prepuštamo Njegovoj volji i mudrosti. Iznesi pred Njega u molitvi te biblijske primere. Ukaži na sličnost svojih problema i problema koje si otkrio u Njegovoj Reči, i izrazi veru da će On upotrebiti svoju silu i mudrost za rešenje i tvojih problema.
Obrati pažnju na reči u biblijskim tekstovima koji upućuju na akciju. Uoči razliku između onoga što Bog obećava i onoga što je On već učinio. Obećanja mogu doći s pratećim uslovima, koji moraju biti zadovoljeni da bi obećanje moglo biti ispunjeno. Međutim, nama je danas na raspolaganju ono što je Bog već učinio i mi se na to čvrsto oslanjamo.
Pročitaj, primera radi, tekst u Efescima 1,3: “Otac … koji nas je blagoslovio svakim blagoslovom duhovnim na nebesima kroz Hrista” [Otac .. koji nas je blagoslovio na nebesima svakim duhovnim blagoslovom u Hristu – prema NIV]. Ovo nije obećanje — nego svršena činjenica; to su blagoslovi koji su nam već dati i oni nam pripadaju. Sve što je potrebno jeste da tražimo od Boga da ih primeni na naš sadašnji problem. Osim ovoga, tekst u Kološanima 1,13 govori o Bogu “koji nas izbavi od vlasti tamne” [jer nas je On izbavio od vlasti tame – prema NIV]. To nije obećanje, nego svršena činjenica, koja se već dogodila. Kada izgleda da je sotona pred postizanjem pobede, mi taj stih možemo upotrebiti i suočiti se s problemom. Ako smo već izbavljeni od sila tame, one nad nama ne mogu imati stvarnu moć. U Bibliji možemo naći na stotine takvih svršenih “transakcija” i možemo ih upotrebiti kao probode mačem u slučaju problema i kriznih okolnosti.
Uzmi stih koji odgovara tvojoj konkretnoj bici u molitvi. O tom stihu duboko i ozbiljno razmišljaj. Trudi se da dođeš do značenja svake reči i izraza. Potom ga u molitvi uputi natrag Bogu, izraz po izraz, govoreći Bogu šta taj stih za tebe znači i na koji način se, po tvome mišljenju, on primenjuje na tvoj problem u molitvi.
“Evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka”, stoji u Mateju 28,20.
“Gospode”, reći ćeš, “ja verujem da ti jesi sa mnom u sve dane. Problem za koji se molim u ovom trenutku je težak. Perspektiva je, kako izgleda, mračna. U stvari, postoje periodi u kojima čak i ne osećam da si mi blizu. Ali Ti si rekao da si Ti sa mnom. Ja to verujem, i zahvaljujem Ti za to, bez obzira da li osećam ili ne osećam da je to tako. Ja problem predajem Tebi i sada polazim na suočenje s tim problemom, siguran u Tvoju prisutnost i vođstvo. Hvala ti za to u Isusovo ime.”
Primenjuj to redovno. Molitva takvog tipa je jedan od najmoćnijih udaraca mačem koje možeš upotrebiti u bici.
Ovaj udarac mačem dolazi iz Jevrejima 13,5.6: “On reče: neću te ostaviti, niti ću od tebe odstupiti; tako da smemo govoriti: Gospod je moj pomoćnik, i neću se bojati; šta će mi učiniti čovek?” [Bog reče: nikada te neću ostaviti, i nikada te neću napustiti. I zato mi možemo s pouzdanjem reći: Gospod je moj pomoćnik; neću se bojati. Šta može čovek meni da učini? – prema NIV]. Sila za ovu ratnu veštinu dolazi zahvaljujući neposrednoj primeni nečega što je Bog obećao ili učinio. Zapazi da počinješ s nečim što kaže Božja Reč. Zatim, pošto je to tako, kako to utiče na način na koji ćeš postupati ili osećati? Potom izražavaš Bogu svoje poverenje i potvrđuješ kako nameravaš da postupiš. Isprobaj tu veštinu u molitvi i gledaj kako sila teče.
Upoznaćeš i druge veštine s mačem, kad počneš aktivno da primenjuješ Božju Reč na svoje životne teškoće i na probleme drugih ljudi, koje iznosiš pred Boga u molitvi. I dok savlađuješ te veštine, upotreba Božje Reči postaje uzbudljiva prilika za odbranu čak i od najsnažnijih napada neprijatelja na tvoj i život drugih ljudi. Imaj stalno na umu da je Isus istovremeno i Živa Božja Reč. I On je Mač duhovni. Budući da je On uvek s tobom, u vođenju bitke nikada nećeš biti sâm. Bez obzira kako je bitka teška, ti ga uvek možeš pozvati da upotrebi svoju veštinu Najvećeg ratnika, tebi u prilog.
Mi s Božjom ratnom opremom štitimo svoje telo i svoj um. Mač duha uzimamo u desnu ruku. Međutim, Sveti Duh nam u levu ruku daje štit vere — štit koji treba da nas brani od raspaljenih strela neprijatelja. U Pavlovo vreme ljudi su tu zapovest veoma dobro razumeli. Znali su da su strelci u rimsko doba svoje strele umakali u ulje, palili ih, a onda u borbi tim zapaljenim strelama gađali svoje neprijatelje. Duh nam poručuje da se mi i u svom duhovnom ratovanju suočavamo s raspaljenim strelama i zato nam daje štit da se od njih odbranimo.
Rimski vojnici su koristili dve vrste štita: mali obli štit, prečnika oko 75 cm i duži štit koji je pokrivao celo telo. Govoreći o štitu vere, Pavle je upotrebio reč za štit za celo telo. Kada nam Bog daje zaštitu, On to čini temeljno i štiti nas u celosti. Potrebno je da dobro poznajemo tu zaštitu, bijući svoje bitke kao ratnici molitve.
Neprijatelj protiv koga se borimo koristi mnogo vrsta zapaljenih strela. Koristi strah, krivicu, stid i osudu. Koristi osećanja bezvrednosti, bespomoćnosti i beznadežnosti. Naš oklop on pokušava da probije sumnjom i razočaranjem. Svaka od tih strela gori svojom posebnom vatrom i, ako pogodi, može da nas povredi i da nam oduzme snagu u presudnim trenucima duhovne bitke. Svaku strelu jaki precizni sotonini strelci usmeravaju prema nekom otkrivenom mestu na našem oklopu. Ipak, Sveti Duh nas hrabri vešću da se od tih negativnih misli i osećanja možemo zaštititi držeći čvrsto štit vere između sebe i neprijatelja koji napada.
Ali najefikasnije strele — one koje izazivaju najveći bol — jesu one o kojima nam govori apostol Jakov: “I jezik je vatra, svet pun nepravde. Tako i jezik živi među našim udima, poganeći sve telo, i paleći vreme života našega, i zapaljujući se od pakla” [I jezik je vatra, svet zla među delovima tela. On izopačuje celog čoveka, pali ceo tok njegovog života, a sâm je zapaljen od pakla] (Jakov 3,6). Svi mi iz iskustva znamo kako reči mogu biti raspaljene i bolno gnevne, nesmotrene ili gorke. Najbolnije od svih raspaljenih strela su one koje na nas odapinju naši najbliži ili prijatelji u koje imamo poverenja.
Reči ogovaranja, optužbe, ljubomore, zavisti ili gneva odapete na nas kad smo umorni, bolesni ili ranjivi mogu ostaviti opekotine i ožiljke koje samo Bog može da izleči.
Ratnici molitve su svesni da raspolažu štitom koji čuva od okrutnih, nekorektnih reči, ali pazite se. U periodima žestoke borbe ti i ja moramo biti budni i oprezni. U žaru bitke, u trenucima velikog opterećenja i stresa, ti i ja možemo nekontrolisano odapeti sopstvene zapaljene strele i njima pogoditi svoje kolege, ratnike molitve — ili čak one koje pokušavamo da zaštitimo svojim molitvama. Takve nepromišljene reči su posebno tragične zato što mogu da pogode naše kolege ratnike, koji svoj štit vere drže okrenut prema neprijatelju i koji ne očekuju napad s leđa.
Neki hrišćani razmišljaju o tome zašto je baš “vera” izabrana da služi kao duhovni štit. Do odgovora dolazimo intenzivnim proučavanjem. Sve strele o kojima smo govorili ranjavaju nas pogađanjem u ranjiva mesta. Nakon što su nam probile oklop, njihova vatra pali u nama vatre snažnih emocija. One nam oduzimaju snagu, navodeći nas da se bavimo povredom koja nam je naneta. One iscrpljuju našu borbenu snagu na taj način što nas odvraćaju od Gospoda za koga se borimo i usredsređuju naše snage na bol koji nam je nanet. Malo po malo, menjaju se naši prioriteti, tako da počinjemo više da se bavimo nepravdom i “izdajom” nego saradnjom sa svojim Gospodom u poslu nanošenja poraza sotoni.
Vera se meri snagom našeg pouzdanja u Boga i u planove koje On ima za nas. Kada svim srcem poverujemo da je Bog ljubav i da “sve ide na dobro” onima koji mu uzvraćaju ljubav, tada nas nikakvo bolno iskustvo života ne može navesti da posumnjamo u Njegovu stalnu brigu. Kad nas drugi izdaju i kada smo u iskušenju da pomislimo kako smo napušteni i sami, naša vera u Njegovo obećanje da će biti s nama štiti nas od razočaranja. Kad smo u iskušenju da se osećamo ophrvani krivicom i stidom, naša vera u Božje praštanje i obećanje da će zavšiti posao koji je započeo u nama, štiti nas od osude koja iscrpljuje naše životne snage.
Nema te uvredljive reči ili iskustva s kojim se možemo suočiti u našim duhovnim bitkama koji bi mogli da probiju štit snažne vere u Boga i u Njegovu brigu i staranje za naš život. Ratnici molitve mogu da žive zaštićeni od sotoninih raspaljenih strela, svesno i neprekidno držeći štit svoje vere u Boga ispred sebe, prema neprijatelju.
Međutim, ako je tvoje iskustvo kao moje, onda vrlo dobro znaš da će i najjača ljudska vera ponekad klonuti. Raspaljene sotonine strele mogu da pogode slabo mesto u štitu i da nas pogode u srce. Ipak, ima i za to radosna vest! Ne moramo se uzdati u sopstvenu veru!
U Otkrivenju 14,12 stoji da naročiti Božji narod — ratnici molitve koji se bore u poslednjoj velikoj bici — imaju “veru Isusovu”. Zamisli! Mi možemo imati isti štit vere kakav je Isusa proveo kroz Getsimaniju, suđenje, Golgotu i grob — i dalje, celim putem do slave vaskrsenja. Ako se taj štit može dobiti, a ja ga želim — želim da znam i kako se on koristi.
Podsetićemo se dva primera Isusove vere — načina na koji je On verovao — koji su ga zaštitili od najotrovnijih zapaljenih sotoninih strela. U velikom kušanju u pustinji, kad je Isus bio iscrpljen od posta, sotona je na Isusa odapeo strelu sumnje. Neprijatelj je osporavao Isusu identitet kao Božjeg Sina, izazivajući ga da taj svoj status dokaže činjenjem čuda. Isus se podsetio svog krštenja, prilike u kojoj je sâm Bog za Njega rekao “ovo je Sin moj ljubazni”. Tada je kao štit vere uvis podigao svoje poverenje u tu Božju reč. Dočekao je zapaljenu strelu sumnje direktno na štit i odbio iskušenje sumnje, a onda je napao sotonu udarcem mača, “Pisano je”.
Jednom prilikom sotona je upotrebio veliku buru na Galilejskom jezeru da bi ispunio učenike strahom — veoma snažnom zapaljenom strelom. Učenici su spustili štitove i borili se s burom, oslabljeni svojim očajničkim strahom. Isus je spavao u barci, iscrpljen od svojih aktivnosti. Na povike učenika probudio se usred bure. A sada, pazi! Naglo probuđen iz dubokog sna i videći da brod samo što nije potonuo, Isus nije klonuo ni za trajanje jedne mikro-sekunde. Znao je da obavlja posao svoga Oca i bio je siguran da mu se nikakvo zlo ne može dogoditi sve dok ne završi posao koji mu je Bog poverio. I tako, verujući u svoj poziv i svoju vlast, ustaje i umiruje buru svojom zapovešću.
Pozivam te kao ratnika molitve da pomno proučiš kako je Isus gasio sotonine raspaljene strele tokom svog života. Upotrebi ono što si naučio u sopstvenom životu. Njegov Duh će ti pomoći da podigneš taj isti štit, braneći te od strela koje lete prema tebi, na mestu u borbi koje ti je odredio.
Nauči da podižeš štit Njegove vere u molitvi — presretanje i gašenje zapaljenih strela koje sotona odapinje prema tebi.
Još nekoliko reči o upotrebi mača i štita istovremeno. Duhovno ratovanje nije samo defanzivnog karaktera. Ono podrazumeva više nego samo odbijanje neprijateljevih zapaljenih strela i udaraca mačem. Bitke se dobijaju hrabrim napredovanjem s mačem, sve dok neprijatelj ne bude prvo ranjen, a potom i konačno poražen.
Zbog toga ratnici molitve uče koordinaciju upotrebe štita vere i mača Duha. Oni savlađuju veštinu upotrebe štita vere i rukovanja mačem Duha. Postaju vešti u podizanju svoje vere u molitvi, odbijanju neprijateljevih zapaljenih strela i udaraca mačem. Potom, po ugledu na svog Vojskovođu Isusa, oni odmah uzvraćaju rečima “Pisano je”.
Velika Božja dela brige i staranja u prošlosti, Njegove ostvarene pobede i blago Njegovih obećanja, sve to zajedno postaje ubod mačem u tvojim bitkama molitve. Neprijatelj je odbijen, potisnut, a mi se sve više približavamo danu velike konačne pobede.
1. Zašto je, po tvom mišljenju, Pavle odlučio da opiše Božju Reč kao “mač duhovni”?
2. Objasni kako bi upotrebio mač Duha da uzvratiš na svaki od sledećih sotoninih napada:
a. Nailazi teško olujno nevreme, a ti se bojiš.
b. Zemljotres ljulja tvoju kuću i osećaš kako te obuzima panika.
c. Novčane teškoće dovode te do finansijske krize, s računi se gomilaju, a ti si bez novca za plaćanje.
d. Blizak član porodice se razboljeva ili biva povređen u saobraćajnoj nesreći, a ti juriš da ga odvedeš u bolnicu.
e. Osećaš kako između tebe i tvog bračnog druga raste otuđenje, a napetost u domu dostiže kritičnu tačku.
f. Tvoje dete, tinejdžer, postaje buntovno i prkosnog ponašanja i ti sumnjaš da možda uzima droge.
g. Posmatraš svetske događaje i zaključuješ da upućuju na naglo približavanje vremena nevolje.
h. Pritisci na poslu, u domu i u odnosima tovare ti sve veći i veći stres, a ti osećaš da postaješ preopterećen.
Koji je jedan od načina na koje možeš upotrebiti svoju veru kao zaštitu u nekoj kriznoj situaciji ili periodu?
