Kakve će biti sile koje će se podići protiv Hristove konfederacije svetih poslednjih dana? Tekst u Otkrivenju 16,13.14 govori o postojanju dve grupe sila zla, predstavljene “bezbožnim” trojstvom, s jedne strane, i carevima zemaljskim, s druge: “I videh iz usta aždahinih, i iz usta zverinih, i iz usta lažnoga proroka, gde iziđoše tri nečista duha, kao žabe. Jer su ovo duhovi đavolski koji čine čudesa, i izlaze k carevima svega vasionoga sveta da ih skupe na boj za onaj veliki dan Boga Svedržitelja.”

Na jednoj strani imamo aždahu, zver i lažnog proroka — “bezbožno” trojstvo. Budući da je Vavilon sačinjen iz tri dela (19. stih), nesveto trojstvo je skup tri duhovne sile, ujedinjene u globalnu religijsku konferedaciju, takođe nazvanu Vavilon. Vavilon i nesveto, bezbožno trojstvo su dva različita načina da se opiše svetska religijska konfederacije koja će se na svršetku vremena suprotstaviti Božjem ostatku.

Druga velika neprijateljska sila o kojoj je reč u Otkrivenju 16,14, opisana je kao “carevi svega vasionoga sveta”. Njih treba poistovetiti s rekom Eufrat, iz 12. stiha (upor. Otkrivenje 17,15). Carevi sveta su, dakle, suprotstavljeni carevima “od istoka sunčanoga”, koji u Otkrivenju 17,14 predstavljaju Hrista i Njegov narod. Carevi sveta (ili reka Eufrat) predstavljaju globalnu političku i ekonomsku konfederaciju koja deluje kao podrška eshatološkom Vavilonu.

Tekst implicira da se religiozna konfederacija stvara prva i da primenjuje ubeđivanje po metodu “žâbâ”, kako bi, za Armagedon, sakupila političke i ekonomske sile ovog sveta. Religijska konfederacija se, u 16. glavi, prikazuje demonskim trojstvom i velikim gradom Vavilonom (upor. Otkrivenje 16,19; 17,18), dok je politička i ekonomska konfederacija predstavljena rekom Eufrat i carevima celoga sveta (upor. “gradovi neznabožački”, u Otkrivenju 16,19). Delovanjem trojice anđela-demona, građanske i političke sile sveta se ujedinjuju radi izvršavanja zapovesti eshatološkog Vavilona.

Sedamnaesta glava Otkrivenja dalje razrađuje predmet velike bitke na kraju istorije sveta. U tekstu od 1. do 3. stiha opisuje se “kurva velika” koja sedi “na vodama mnogima”, a potom na crvenoj zveri. Pošto je velikoj bludnici ime Vavilon (5. stih), ona je nedvosmisleno pandan “bezbožnom” trojstvu iz 13. i 16. glave. Pošto je crvena zver na kojoj sedi bludnica paralela “mnogim vodama” iz Otkrivenja 17,1, zver služi i kao opis za svetovne sile ovoga sveta, koje će na kraju istorije Zemlje biti pod vlašću Vavilona.

Zver iz Otkrivenja 17. glave se, prema tome, razlikuje od zveri opisanih u 13. glavi, koje su deo bludnice Vavilon (Otkrivenje 16,13-19). Zveri iz Otkrivenja 13. glave deluju, u vreme posletka, kao deo velike religijske konfederacije, suprotstavljene Jagnjetu i onima koji su s Njim. Te zveri su, u jednom trenutku istorije, možda delovale kao svetovne sile, ali su, u vreme posletka, postrojene kao deo lažne religijske konfederacije. Zver iz 17. glave daje, u vreme posletka, podršku ovoj konfederaciji u ime građanskih i svetovnih sila sveta.

U Otkrivenju 17,10 zver se, hronološki, opisuje kao pripadnik niza od sedam “careva”, ali koja je, istovremeno i “osmi” car. Tako imamo smisao po kojem je zver oduvek postojala (kao što su, u nekom obliku, oduvek postojale i svetovne, političke sile ovog sveta), ali je u 17. glavi ona opisana u kontekstu svojih aktivnosti na kraju istorije. Ovaj slikoviti opis u 12. i 13. stihu odlazi korak dalje: “I deset rogova, koje si video, to su deset careva, koji carstva još ne primiše, nego će oblast kao carevi na jedno vreme primiti sa zveri. Ovi jednu volju imaju, i silu i oblast svoju daće zveri.”

Iako su 10 rogova deo zveri kao celine, oni se na određeni način izdvajaju od ostalih svetovnih sila u svetu na kraju istorije. Oni svoju sudbinu u jednom trenutku udružuju sa sudbinom zveri, međutim, u konačnoj bici političke sile sveta ostvaruju potpuno i globalno jedinstvo. Zver i 10 rogova pridružuju se Vavilonu u njegovom velikom eshatološkom napadu na Božji pozvani i izabrani narod (Otkrivenje 16,12; 17,15). Otuda, tekst u Otkrivenju 17,1-5.9-13 prikazuje istu situaciju kao i tekst u Otkrivenju 16,13.14 — spajanje dveju svetskih konfederacija, jedne religijske i druge političke.

Dakle, svet će se na kraju, prema Otkrivenju, svrstati u tri velike grupe: (1) jedni koji stoje na strani pravoga Boga; (2) drugi koji će smatrati da se ciljevi ovoga sveta najbolje postižu u okviru jedinstva političke i ekonomske moći, ako hoćete, “novog svetskog poretka” i (3) oni koji se poistovećuju s religijskim Vavilonom i ciljevima religijske konfederacije. Druga i treća grupa su suprotstavljene Bogu i Njegovom narodu ostatka, ali na različite načine. Raznoliki simboli i izrazi kojima se opisuju pomenute tri konfederacije mogu se rezimirati na sledeći način:

Velika bitka na svršetku vremena u stvarnosti je bitka oko stanovnika sveta i građanskih vlasti koje njima vladaju (središnji spisak u datoj tabeli). Kako je istaknuto u 2. Solunjanima 2,10-12, na kraju će postojati tri vrste ljudi — oni koji vole istinu (nazvani izabranima), oni koji mrze istinu (Vavilon) i oni neopredeljeni (sekularni svet) koji niti vole, niti mrze istinu. Trojica anđela prilaze tom svetu neopredeljenih da bi ih doveli Jagnjetu (Otkrivenje 14,6-12), dok svetu neopredeljenih odlaze i tri žabe, s namerom da ih privedu Vavilonu (Otkrivenje 16,13.14), čime na scenu stupa lažno jagnje (Otkrivenje 13. glava). Za kratko vreme, većina neopredeljenih pridružuje se Vavilonu, suprotstavljajući se Božjem vernom ostatku (Otkrivenje 17. glava).

Prema tome, pre Armagedona nastaje dvostruko okupljanje. Dve konfederacije religije se sukobljavaju oko neopredeljene većine, prikazane slikom građanskih i sekularnih sila ovoga sveta. Konfederacija Jagnjeta poziva na odanost pravom Trojstvu, objavljivanjem vesti trojice anđela (Otkrivenje 14,6-12), dok konfederacija bludnice poziva na odanost lažnom trojstvu, objavljivanjem poruka triju žaba (Otkrivenje 16,13.14). U jednom kratkom periodu, neposredno pre svršetka vremena, svaki pojedinac na Zemlji pristupa jednoj ili drugoj grupi. Na taj način se postavlja scena za završnu bitku.

DVOSTRUKO OKUPLJANJE

Strelice s punim linijama u datoj šemi predstavljaju dva poziva na predanje i lojalnost koji se upućuju neopredeljenoj većini svetskog stanovništva i njegovim vlastima. Strelice s isprekidanim linijama, međutim, predstavljaju ljude pojedinačno, koji prihvataju da se opredele za jednu ili drugu stranu. Pripadnici vlasti, konačno, staju uz bludnicu.

Razlika između dve velike konfederacije zla ogleda se i u tome što se žig zveri može primiti na dva mesta: na čelo ili na ruku (Otkrivenje 13,16.17). Žig, ili beleg, stavljen na čelo, podrazumeva opredeljenje za stvar religijske konfederacije. Ljudi koji primaju žig na ruku nisu opredeljeni za stvar umom i srcem, nego se prvima pridružuju samo iz sebičnog ekonomskog interesa ili zbog brige za ličnu sigurnost (15. stih). Ti ljudi sa žigom na ruci služe religijskoj konfederaciji nadajući se da će dostići svetovne i ekonomske ciljeve političkih sila sveta.

Ujedinjeni svet

Na koji način dolazi do podrške svetovne religijskoj konfederaciji? Sredstvo ubeđivanja u Otkrivenju 17,2 nije predstavljeno slikom demonskih žaba, nego slikom nedopuštene seksualnosti. Između eshatološkog Vavilona i političkih i ekonomskih sila ovoga sveta nastaje intimni odnos, odnos okarakterisan kao blud. Te dve konfederacije su, u Otkrivenju, su u izrazitom kontrastu prema grupi od 144.000, onima koji su “devstvenici” [“kao devojke”, prema dr D. Stefanoviću] (Otkrivenje 14,3.4) i nevesti, “žena njegova”, iz Otkrivenja 19,7.8.

Za vrlo kratko vreme će — jedini put u istoriji — verske i građanske vlasti sveta biti potpuno ujedinjene. Takođe za vrlo kratko vreme će svekolika pažnja sveta biti usredsređena na malobrojne rasute sledbenike Jagnjeta. Međutim, bez obzira na to što su sledbenici Jagnjeta malobrojni i rasuti, On im svu svoju ogromnu silu stavlja na raspolaganje. “Ovi će se pobiti s Jagnjetom, i Jagnje će ih pobediti, jer je Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima; i koji su s Njim, jesu pozvani i izabrani i verni” (Otkrivenje 17,14).

Ko će objaviti rat Jagnjetu? Građanske i svetovne sile ovog sveta, ovde predstavljene rogovima i zveri (12. i 13. stih). Zašto ratuju protiv Jagnjeta? Zato što su se potčinili vlasti religijskog Vavilona (stihovi 1-3). Iako će, po ljudskim merilima, Božji ostatak poslednjeg vremena biti najslabija od sila na ovoj Zemlji, ovaj tekst potvrđuje da će oni na kraju biti pobednici. Istinska pobeda ne nastaje zahvaljujući oružju ovoga sveta (2. Korinćanima 10,3-5).

Današnji svet i kraj

Živimo u svetu u kojem kao da sve veće nejedinstvo postaje gotovo pravilo (Bosna, Somalija, Irak, Los Anđeles). Kakva bi vrsta ubeđivanja bila potrebna za međusobno približavanje političkih i ekonomskih sila sveta? Šta će navesti sve verske sile sveta — katolike, protestante, muslimane, budiste itd. — da se međusobno slože? Šta će biti potrebno da se celi svet, i verski i sekularni, ujedini oko jedne zajedničke misije? Prilično je teško, čini se, zamisliti jedinstvo koje bi obuhvatilo celi svet, onako kako to prikazuje Otkrivenje. Zamislimo američkog predsednika i Sadama Huseina kako, u novom svetskom poretku, pružaju ruke Izraelcima. Zamislimo bosanske muslimane, Hrvate i Srbe kako zajednički učestvuju u verskoj službi. Sve to izgleda pomalo teško pojmljivo. Međutim, proučavanje Otkrivenja nam jasno pokazuje da stvari neće uvek biti onakve kakve su sada. Jednoga dana, niko ne zna koliko brzo, , nekoliko činilaca izazvaće naglo slamanje otpora vrlo različitih, skoro nespojivih entiteta u svetu, stvarajući tako uslove za njihovu međusobnu saradnju.

Pre svega, tekst u Otkrivenju 16,13 govori o tri žabe — demonskim duhovima — kao o posrednicima koji “careve celoga sveta” pridružuju bezbožnom trojstvu. Sotona će (uz Božje dopuštenje) upotrebiti moć spiritizma da međusobno približi grupe koje su prirodno neuskladive. Elen Vajt je to napomenula još pre 100 godina u knjizi Velika borba (str. 551-562, orig.). Na neki način, zahvaljujući sili spiritizma, biće omogućeno stvaranje zajedništva čak i među religijama čije su pristalice danas smrtni neprijatelji. Nema sumnje da će sotonino predstavljanje u liku Hrista, na eshatološkoj gori Karmil, biti u prvom planu tog velikog ekumenskog okupljanja religija.

Možda se predukus tog verskog ujedinjavanja može zapaziti u harizmatskom pokretu, koji je spontano, hrišćane različitog porekla privukao jedne drugima. Iako treba voditi računa da se ne borimo protiv jedinstva u Duhu koje će, na kraju, nastati unutar Božjeg pozvanog i izabranog naroda, moramo biti svesni da će duhovna moć triju žaba ukloniti granice koje odvajaju verske zajednice i denominacije. Neodoljiva moć žaba je tako velika da će ići dotle da ubeđuje ljude protivno njihovom znanju i volji. Stoga će u vreme posletka biti više lažnih “pedesetnica”. Božji narod mora da bude u stanju da oseti razliku.

Takozvani pokret Njuejdž je predukus manje neodređen, manje neproziran nego delovanje tih žaba na svršetku vremena. Pokret Njuejdž je posebno značajan stoga što predstavlja vrstu spiritizma uskladivu sa stilom života i metodom razmišljanja svetovnih ljudi. To je zbivanje ogromnih razmera. Pre trideset godina većina svetovnih ljudi ne bi “ni mrtvi” ušli u sobu za spiritističke seanse. Ali danas, delimično zahvaljujući uticaju istočnjačkih religija na posleratnu, tzv. “baby-boom” generaciju u Americi, više nema velikog jaza između sekularizma i spiritizma. Predskazanja knjige Otkrivenje više se ne smatraju čudnima kada je o ovome reč.

Drugo značajno sredstvo ujedinjavanja opisano je u Otkrivenju 17,2 opisan rečju kurvarstvo, blud. Ljudi se obično upuštaju u preljubnički odnos zato što se svako nada da će od toga na neki način imati koristi. Prema tome, Vavilon i “carevi zemaljski” udružuju se iz obostranog koristoljublja. Kakvog koristoljublja? Pre svega, tekstovi u Otkrivenju 13,15-17 i 18,9-19 navode ekonomske temelje stvaranja jedinstva zla na svršetku vremena. Globalni ekonomski kolaps mogao bi da postane snažan podsticaj za stvaranje jedinstva između religioznih i sekularnih sila.

Završni događaji zemaljske istorije su, prema rečima Novog zaveta, praćeni moralnim i etičkim slomom društva. Pavle upozorava na teška vremena koja će nastati kada legitimaciju društveno prihvaćenih dobiju najrazličitije vrste nemorala (1. Timotiju 4,1-5; 2. Timotiju 3,1-5). Protiv Vavilona se u Otkrivenju izriču optužbe zbog svih vrsta hulenja, kao i nemoralnog i nepristojnog ponašanja (Otkrivenje 13,1-10; 14,8; 16,5.6; 17,2; 18,1-8; 19,2). Opšti osećaj da je izgubljen jedini osnov pravednog i pravičnog društva podstaći će mnoge da preduzmu korake ka jedinstvu u pitanjima svetskih problema. Mnogi glasovi su, uključujući i sekularne, u sve većoj meri zabrinuti za moralne i etičke temelje zapadnog društva. Posebno Poslanice upućene Timotiju zvuče gotovo kao da su citirane iz nekog tek nedavno objavljenog dnevnog lista. “Ali ovo znaj da će u poslednje dane nastati vremena teška. Jer će ljudi postati samoživi, srebroljupci, hvališe, ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, nepravedni, neljubavni, neprimirljivi, opadači, neuzdržnici, besni, nedobroljubivi, izdajnici, nagli, naduveni, koji više mare za slasti nego za Boga” (2. Timotiju 3,1-4).

Iako mi ne izgleda da je Otkrivenje baš izričito u tom pogledu, različiti komentatori tvrde da tekstovi kao oni u Otkrivenju 6,12-14; 8,7-12 i 16,1-8 govore o ogromnim ekološkim katastrofama u vreme kada se svet bude približavao svome kraju.[1] Iako o tome i dalje nema naučnog konsenzusa,[2] tokom poslednjih 25 godina je vladalo opšte uverenje da ekosistem planete Zemlje počinje da se ruši. Kada bi ljudi počeli da veruju da je ova planeta ušla u svoju samrtnu agoniju, to bi političkim i ekonomskim silama ovoga sveta poslužilo kao snažan motiv da se približe jedni drugima. Kao i u slučaju harizmatskog pokreta, u ovakvim procesima bi bilo mnogo toga što bi trebalo pozdraviti. Međutim, Otkrivenje nas upozorava da ekološku razboritost pozdravljamo očiju otvorenih za moguće eshatološke implikacije.

Ekonomski, moralni i ekološki kolapsi bi, smatram, neizbežno vodili ka ozblijnom kršenju, slomu zakona i reda. I ovo postaje prilično lako pojmljivo. Nedavno sam gledao specijalni izveštaj kompanije CNN o gradu koji je u periodu od dve godine prešao put od jedne provalne krađe do 170 provalnih krađa godišnje. Bio je to mali grad u američkoj saveznoj državi Džordžiji, koji se nikada do tada nije suočio s nekim ozbiljnijim zločinom. Kriminal koji se događa u visoko urbanizovanim američkim gradskim sredinama postaje sve vidljiviji i u seoskim područjima Amerike. Kada provincijska Amerika počne da brine brigu zbog kriminala u velikom stilu, povici, zahtevi za delovanjem podižu se vrlo brzo. Kada se ljudi različitih profila i obrazovanja ujedine oko potrebe za zakonom i redom, vlade svih vrsta i oblika obično to prihvataju kao ovlašćenje za neke svoje rigorozne poteze.

Živimo u uzbudljivim vremenima. Sećam se vremena kada sam1980. godine, kao i mnogi drugi ljudi, uočio značaj pokreta “Solidarnost” u Poljskoj. Pošto mi je Otkrivenje pokazalo da će jednoga dana političke i sekularne sile ovoga sveta izraziti privrženost velikoj religijskoj konfederaciji, smatrao sam da je komunizam, onakav kakvog smo poznavali, morao da padne pre svršetka vremena, zato što se protivio bilo kakvom obliku verske dominacije i što bi na političko jedinstvo pristao samo pod svojim uslovima. Na jednom evanđeoskom predavanju rekao sam da je pokret “Solidarnost” prva najava pada komunizma. Međutim, pošto želim da budem do kraja pošten, nikada nisam pomišljao da će pad komunizma doći onako brzo kao što se to zbilo. Događaji iz 1989. godine ostavili su me apsolutno bez daha.

Ipak, nije neophodno da se jedan dogovor između Regana i pape (ili bilo koga drugog) uzme kao polazna tačka za pad komunizma u istočnoj Evropi. U svetu aktivno deluju sile koje su izvan kontrole bilo koje moći ili grupe nosilaca moći. Osnovni katalizator pada komunizma zapravo je bio — početak ere kompjutera. Bili mi toga svesni ili ne, kompjuterska ili informatička era iz temelja menja način na koji ljudi misle i uče. (Jeste li skoro posmatrali svoje tinejdžere?)

Svet komunizma nisu oborili ni Gorbačov, ni Regan, ni papa; učinila je to era kompjutera. U svakom slučaju, Gorbačov je jasno shvatio da bez slobodnog protoka informacija kroz mreže malih kompjutera Sovjetski Savez više neće moći da računa sa stvarnom konkurentnošću u ekonomskoj ili vojnoj sferi. Međutim, totalitarne države počivaju na potrebi kontrole tokova informacija, kada samo malobrojni znaju šta se stvarno događa. Tako je Sovjetski Savez morao da bira između oslobađanja svojih stanovnika, radi održavanja koraka sa Zapadom i očuvanja uzdi protiv slobodnog izražavanja, a time i vraćanja u položaj nerazvijene zemlje. Iako Gorbačovljeve i Jeljcinove reforme još uvek nisu donele priželjkivane rezultate, scenario Otkrivenja — trostruka eshatološka konfederacija — više se ne smatra naročito čudnim.

Vratimo se knjizi Otkrivenja. Šta će biti konačni ishod velike bitke na kraju istorije? Šta je stvarna suština isušivanja reke Eufrat? “I deset rogova, što si video na zveri [deset rogova i zver], oni će omrznuti na kurvu, i opustošiće je i ogoluzniti, i meso njezino poješće i sažeći će je ognjem. Jer je Bog dao u srca njihova da učine volju Njegovu, i da učine volju jednu, i da daju carstvo svoje zveri [tako što će se složiti da daju zveri svoju vlast], dok se svrše reči Božje” (Otkrivenje 17,16.17) [I deset rogova što si ih video i zver, ti će omrznuti na bludnicu, opustošiće je i ogoluzniti, ješće meso njeno i spaliće je ognjem. Jer Bog dade u srca njihova da učine volju Njegovu, da rade složno i da dadu carstvo svoje zveri, dok se ne svrše reči Božje. — Po dr D. Stefanoviću].

Drugi deo ovog teksta ponavlja tvrdnju iz 2. Solunjanima 2,11. Bog u potpunosti vlada situacijom, pa i nad snagama neprijatelja na svršetku vremena. Upravo je Bog taj koji dopušta udruživanje tih sila. Upravo Bog dopušta da rogovi svoju vlast predaju zveri i da zver služi Vavilonu. Međutim, šta se događa kada Bog povuče data ovlašćenja? Građanske sile sveta se odmah okreću protiv Vavilona i uništavaju ga.

Završni razvoj događaja

Prema tekstu u Otkrivenju 17,16, do isušivanja reke Eufrat (Otkrivenje 16,12) dolazi kada Bog povuče saglasnost za kratkotrajno jedinstvo ovoga sveta u poslednjim danima i misli sekularnih političkih sila ovoga sveta okrene protiv Vavilona. Ta promena se, u 16. glavi, prikazuje kao isušivanje reke. Kao što je drevni Vavilon pao po isušivanju reke Eufrat, tako će pasti i eshatološki Vavilon kada ostane bez svog izvora podrške.

Sedamnaesta glava Otkrivenja priča istu priču, samo što je izmenjen scenario od odnosa između grada i reke u nedopuštenu seksualnu vezu. Šta se često događa prilikom nedopuštene seksualne veze? Oslobađanje seksualne energije, naročito ako je reč o devijantnom odnosu (kao u silovanjima ili prostituciji), ima tendenciju da se završi preokretom u stavu — strast može da se pretvori u mržnju (upor. 2. Samuilova 13,1-22). Prema Otkrivenja, veza iz Otkrivenja 17,2 vodi u mržnju opisanu u 16. stihu. Iako u poslednjim danima nastaje kratkotrajno jedinstvo između verske i svetovne konfederacije, dolazi do promene stava na strani svetovnih sila, koje se podižu na Vavilon i uništavaju ga pre kraja istorije Zemlje.

Ovaj trenutak se jasno opisuje u knjizi Velika borba, iako se ne pominje konkretan biblijski tekst. Elen Vajt piše o jednom globalnom političko-verskom jedinstvu koje je namerilo da uništi Božji verni narod, okupljen u malim molitvenim grupama po celoj Zemlji. Ali kada u naznačeno vreme policijske snage sveta pokušaju da izvrše plan te konfederacije, Bog interveniše na čudesan način (pp. 635.636, orig.). U tom trenutku biva raskrinkana velika prevara poslednjeg vremena. “Ljudi uviđaju da su prevareni. Međusobno se optužuju za to što su dovedeni do propasti; ipak, svi zajedno se udružuju u gomilanju izraza najogorčenije osude protiv sveštenika. … ’Izgubljeni smo’, viču tom prilikom, ’i vi ste uzrok našoj propasti’, i tada se podižu na lažne pastire. I baš oni koji su im se nekada najviše divili, izreći će im najužasnija prokletstva. Baš one ruke koje su ih nekada krunisale lovorovim vencima, podići će se da ih unište. Mačevi koji su bili pripremljenji da ubijaju pripadnike Božjeg naroda, sada se koriste za uništavanje njegovih neprijatelja” (pp 655.656, orig.).

Međusobni uticaj naroda i njihovih verskih vođa poznat nam je iz proučavanja knjige Otkrivenje. Scenario koji nam izlaže knjiga Velika borba u savršenom je skladu sa scenariom iz teksta u Otkrivenju 16. i 17. glavi, pravilno shvaćenom.

Dopustite mi da ukratko uklonim jedan mogući nesporazum. Površnim čitanjem teksta u Otkrivenju 16,12-14 mogli bismo steći utisak da se isušivanje Eufrata, u 12. stihu, događa pre nastanka eshatološkog ujedinjenja iz 14. stiha. Međutim, u stihovima od 12-14 Jovan prvo rezimira zaključak, a onda se vraća unazad, da bi prikazao kako je došlo do tih zbivanja. Šesto zlo će učiniti kraj jedinstvu zlih sila. Zbog toga znamo da je ujedinjavanje zapravo prethodilo 12. stihu. Trinaesti stih nam daje razloge za isušivanje Eufrata. Tri žabe okupljaju careve sa Zemlje radi davanja podrške Vavilonu. Isušivanje reke pokazuje da se carevi ponovo raspršuju.

Možda bi bilo uputno i korisno ako bismo, u zaključku, ukratko rezimirali redosled poslednjih događaja u istoriji Zemlje, do mere u kojoj se to može utvrditi na osnovu same knjige Otkrivenje. Ovaj pregled je, nužno, više uopšten nego određen. Međutim, kako smo videli u uvodu za 1. i 2. glavu, više je štete nego koristi od toga da se bude određeniji nego što tekst dopušta.

1. Nastaće globalno objavljivanje jevanđelja, dakle, po celome svetu (Otkrivenje 14,6.7; 7,1-4; 18,1), što će dovesti do okupljanja Božjeg ostatka, broja od 144.000 (Otkrivenje 12,17; 14,1-5).

2. Nastaće, takođe globalno, objavljivanje lažnog jevanđelja (Otkrivenje 9,14-16; 16,13.14), velika prevara nesvetog trojstva (Otkrivenje 13. glava). Iz toga proističe ujedinjavanje po osnovu svrhe između verskih i svetovnih sila sveta (Otkrivenje 17,1-3.12.13). Iako ta dva objavljivanja u Otkrivenju idu uporedo, propovedanje istinitog jevanđelja postavlja scenu za delovanje prevare, prema tekstovima iz Mateja 24, i 2. Solunjanima 2. glave).

3. Svet biva doveden do kritičnog trenutka konačne odluke (Otkrivenje 18,4; 16,15.16; 13,13.14; upor. 2. Solunjanima 2,10-12), eshatološkog događaja na gori Karmil. Postupak donošenja odluke trajao je dugo (2. Korinćanima 10,3-5), ali u Otkrivenju 16. i 17. glavi dolazi do kulminacije.

4. Pripadnici Božjeg ostatka bivaju izdvojeni radi uništenja (Otkrivenje 12,17; 13,15-17), zato što se ne priklanjaju zahtevima globalne unije svetovnih i verskih vlasti.

5. Prestanak vremena milosti nastaje za celi svet (Otkrivenje 10,6.7; 15,5-8; 22,11). Ljudi više nemaju priliku da menjaju strane, niti će to u stvarnosti i želeti. Tačan trenutak prestanka vremena milosti, u vezi sa četvrtom i šestom tačkom, u Otkrivenju nije izričito naznačen.

6. Pripadnici ostatka izloženi su napadu metodima ekonomskog bojkota i smrtnoj presudi (Otkrivenje 17,14; 13,15-17; 12,17).

7. Bog interveniše i razjedinjuje sile koje se suprotstavljaju Njegovom narodu (Otkrivenje 16,12; 17,17).

8. Potom se svetovne sile podižu na one koji su odgovorni za veliku prevaru (Otkrivenje 16,12; 17,16).

9. Završni čin uništenja pripada Jagnjetu prilikom Drugog dolaska (Otkrivenje 17,14; 19,11-21).

10. Jagnje sabira svete kako bi zauvek ostali s Njim. (Tekst u Jovanu 14,1-3 upućuje na nebo kao mesto gde će oni boraviti; to mesto u Otkrivenju nije izričito naznačeno.)

Radi čitalaca koji najbolje uče uz pomoć vizuelnog prikaza, pripremio sam sledeći slabašni pokušaj da grafički demonstriram gornji redosled događaja.

REDOSLED ZAVRŠNIH DOGAĐAJA U OTKRIVENJU

Najbolja vest od svih je da kraj opisan u Bibliji nije “bezdan besmislenosti”, koji sudbina nasumice izaziva pomoću nekog asteroida ili, možda, ludaka s mašinom koja donosi kraj postojanja. Istorija se ne završava beznadežnim ili užasom ispunjenim plačom, nego jednom Ličnošću koju možemo da poznajemo i cenimo već sada i koja u tim danima može da sačuva one koji ga ljube (Otkrivenje 14,13). Biblija kraj prikazuje kao niz zastrašujućih događaja. Ipak, ti događaji su u vlasti Onoga koji se istinski brine za čovečanstvo, Onoga koji ljudski rod voli toliko da je bio voljan da umre za njega (Otkrivenje 5,5-12). Kada dođe, On će savladati tlačitelje i svima koji su s Njim, “pozvanima, izabranima i vernima” (Otkrivenje 17,14; 19,11-21) doneti pravdu i mir. On je Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima (Otkrivenje 19,16). Da, dođi, Gospode Isuse!”

[1] U budućim publikacijama nameravam da pojasnim zašto ne smatram da tekst o trubama upućuje na buduće ekološke katastrofe, jer mi prostor to ovde ne dopušta. Ipak, vidi moju raspravu “Seals and Trumpets: Some Current Discussions” [Pečati i trube: nekoliko savremenih rasprava] u Symposium on Revelation, book 1, vol. 6, pp 183-198, radi dobijanja nekih preliminarnih dokaza. Zla iz Otkrivenja 16,1-8 izgleda da se događaju posle svršetka vremena milosti, pa tako neće biti faktor u dvostrukom okupljanju, ukoliko ne predtstavljaju vrhunac postepene eskalacije ekološkog kolapsa.

[2] Postoji dokaz da “efekat staklene bašte” i “ozonske rupe”, na primer, mogu biti posledica cikličnih procesa, pre nego postepeni kolaps ekosistema naše Zemlje.

< 12. Poglavlje Sadržaj Zaključak >