Glavni problem u proučavanju knjige Otkrivenja jeste shvatiti kako se to fantastično složeno preplitanje vizija, simbola i ideja uklapa u jednu smislenu strukturu. Za razliku od uobičajenih proznih tekstova u kojima se od početka do kraja prirodno nižu misli, Jovanovo otkrivenje žestoko oscilira od dobra ka zlu, od hvalospeva ka strahu, od vizije ka dijalogu i pesmi. Prema tome, bilo bi nesumnjivo korisno kada bi autor dao nekoliko korisnih napomena o tome kako uklopiti različite delove knjige u jedinstvenu celinu.

U većini knjiga jedinica tekstovnog materijala počinje uvodom i završava se zaključkom. Ti prelazni odseci pomažu čitaocima da razumeju autorovu nameru u odnosu na dati materijal. Jedan od razloga što se tumači Otkrivenja ponekad prevare, ogleda se u tome što autor nije poštovao uobičajeni način pisanja knjiga. Umesto da uz pomoć zaključaka i uvoda deli različite delove knjige, autor je svoje uvodne rezimee utkao u prethodne delove knjige, obično u nekoj kulminirajućoj tački.

Dok, primera radi, patnja duša koje se nalaze pod oltarom u Otkrivenju 6,9-11 obezbeđuje naglašenu kulminaciju za deo o ratu, gladi i pomoru koje donose četiri jahača na konjima (stihovi 1-8), odgovor na vapaj, “dokle, Gospodaru” sačekaće zla koja nastaju posredstvom sedam truba (upor. Otkrivenje 8,3-5.13). Na sličan način, dok vest trećeg anđela (Otkrivenje 14,9-12) predstavlja kulminaciju Božjeg odgovora na napad aždahe i njenih saveznika, jezik trećeg anđela ujedno ukazuje na tekst u Otkrivenju 15,1, uvod u zla koja donose čaše. Tekst u Otkrivenju 21,1-8 u isto vreme je i zaključak milenijuma (Otkrivenje 20. glava) i uvod u detaljni opis Novog Jerusalima. Posebno zadivljujući primer Jovanove spisateljske veštine je suptilnost kojom njegov tekst u Otkrivenju 3,21 priprema teren za viziju o sedam pečata (Otkrivenje 5,1-8).[1]

U Otkrivenju, prema tome, tekstovi na secištu dve vizije gledaju istovremeno i unapred i unazad. Isti tekst zaključuje jednu i uvodi u sledeću viziju. Prema tome, ključ za značenje većine delova Otkrivenja utkan je u neki raniji deo teksta. Taj princip nam je važan, jer nam olakšava lociranje i struktuiranje dela Otkrivenja koji se najdirektnije bavi posletkom.

Ključni tekst nalazimo u središtu knjige: “I neznabošci [narodi] se progneviše, i dođe gnev Tvoj i vreme mrtvima da se sudi, i da se dâ plata slugama Tvojima, prorocima i svetima, i onima koji se boje imena Tvojega, malima i velikima, i da se pogube oni koji Zemlju pogubiše” (Otkrivenje 11,18).

Taj tekst sadrži pet osnovnih iskaza. Sedma truba se dovodi u vezu s vremenom kad (1) su narodi gnevni, (2) kad je došao Božji gnev, (3) kad se mrtvima sudi, (4) kad se daje nagrada svetima i (5) kad bivaju pogubljeni oni koji uništavaju Zemlju. Tih pet tvrdnji čine pristalu kulminaciju sudova sedam truba kao celine.

Za koji se istorijski trenutak vezuje sedma truba? “Nego u dane glasa sedmoga anđela, kad zatrubi, onda će se svršiti tajna Božja, kao što javi svojim slugama prorocima” (Otkrivenje 10,7). Prema ovom tekstu, “tajna Božja” se završava neposredno pre oglašavanja sedme trube, tako reći u trenutku kad anđeo uzima vazduh da zatrubi.

Izraz “tajna Božja” nije neuobičajen u Novom zavetu i često se koristi za opisivanje jevanđelja (Rimljanima 16,25.26; upor. Kološanima 1,25-28; Efescima 6,19). Činjenica da je reč “javi” u tekstu (grčki: euengelisen) uobičajena reč u Novom zavetu za “propovedati jevanđelje”, navodi na pouzdan zaključak da se u Otkrivenju 10,7 misli na jevanđelje. Prema tome, oglašavanje sedme trube označava svršetak vremena milosti za ljude. Završeno je veliko delo objavljivanja jevanđelja svakom plemenu, jeziku, kolenu i narodu (Otkrivenje 14,6.7). Oglašavanje sedme trube neopozivo pokreće proces kraja vremena.

Ono što je, po mom saznanju, ostalo nezapaženo jeste veza između sedme trube i značajnih prelaznih tekstova u Otkrivenju 12-22. glave. Tekst u Otkrivenju 11,18 ne samo što predstavlja kulminaciju sedam truba nego i sažeto prikazuje glavne predmete o kojima će se govoriti u drugoj polovini Otkrivenja. To dolazi otuda što svaki od pomenutih pet glavnih iskaza iz Otkrivenja 11,18 nalazi svoj pandan na ključnoj prekretnici u drugoj polovini knjige. Obrati pažnju na sledeću šemu.

Fraza “narodi se progneviše” ima svoju paralelu u gnevu zmije [aždahe] protiv žene u Otkrivenju 12,17. Fraza “dođe gnev Tvoj” nalazi svoj pandan u Božjih sedam čaša gneva u Otkrivenju 15,1. “Vreme mrtvima da se sudi” ima svoju paralelu u sudu pred velikim belim prestolom u Otkrivenju 20,11-15. Vreme davanja plate ponovo se pominje u Otkrivenju 22,1.12, u kontekstu Isusovog obećanja da će doći brzo. Suprotnost toj nagradi, pogubljenje onih koji “pogubiše” Zemlju odzvanja u jeziku teksta u Otkrivenju 19,2.

Te paralele nisu slučajnost. Svaki od pomenutih tekstova rezimira osnovnu misao datog dela knjige. Oni, prema tome, zajednički čine opširni pregled dela Otkrivenja od 12. do 22. glave. Gnev zmije protiv žene u Otkrivenju 12,17 predstavlja rezime materijala u 13. glavi. Njen strašni rat protiv ženinog potomstva vode zver koja izlazi iz mora (Otkrivenje 13,1-10) i zver koja izlazi iz zemlje (stihovi 11-18). S druge strane, karakter i vest ženinog potomstva (Otkrivenje 12,17) nalaze se u središtu materijala 14. glave (stihovi 1-12). Prema tome, tekst u Otkrivenju 12,17 unapred rezimira ono što se događa u 13. i 14. glavi.

Pominjanje Božjeg gneva u Otkrivenju 15,1 (upor. Otkrivenje 14,10) najavljuje zla koja donose čaše, kao sredstvo kojim se “savrši gnev Božji”. Iako je sedmom trubom predstavljeno “treće zlo” (Otkrivenje 11,14), ono nije ni približno strašno kao prva dva zla (Otkrivenje 8,13 — 9, 21). To je zato što je punina opisa trećeg zla ostavljena za zla koja donose čaše, iz 16. glave. Pošto tekst u Otkrivenju 17,1.18 pokazuje da su 17. i 18. glava povezane s događajima iz zala koje donose čaše, ceo blok teksta od 15. do 18. glave rezimiran je u kratkom iskazu: “Dođe gnev Tvoj” (Otkrivenje 11,18). Pomenuti blok teksta od 15. do 18. glave opisuje Božji odgovor na gnev narodâ, simbolički predstavljen aktivnošću aždahe i njenih saveznika u 13. glavi Otkrivenja (upor. Otkrivenje 16,13.14).

“Vreme mrtvima da se sudi” (Otkrivenje 11,18) upućuje čitaoca na kontekst teme o 1.000 godina iz 20. glave. “Vreme da se dâ plata svetima” podseća na celi kontekst odseka o Novom Jerusalimu u 21. i 22. glavi. Epilog pogubljenja onih “koji Zemlju pogubiše” nalazimo u 19. glavi.

Prema tome, tekst u Otkrivenju 11,18 nije samo kulminacija dela o sedam truba, nego nudi i rezime/pravac kojim će krenuti preostali deo knjige. On postaje stožer oko kojeg su struktuirane dve polovine knjige Otkrivenje. Tekst u Otkrivenju 11,18 saopštava nam da je primarni naglasak druge polovine knjige Otkrivenje na posletku. Prema tome, završna poglavlja ove knjige o posletku koncentrisana su oko viđenja posletka koje nalazimo u drugoj polovini knjige Otkrivenje.

Sledeća dva poglavlja naše knjige bave se ratom aždahe protiv ostatka, što počinje tekstom u Otkrivenju 12,17 i istražuju neka od krupnih pitanja koja se pojavljuju u 13. i 14. glavi. Poslednja dva poglavlja usredsređuju se na Božji odgovor na aždahin rat, viđen u snažnom završetku velike, završne bitke u istoriji Zemlje, Armagedonske bitke (Otkrivenje 15-18. glava). Završna poglavlja ove knjige usmeravaju se na odseke A i B u sledećem pregledu dela Otkrivenja od 12. do 22. glave:

[1] Vidi moju razradu ove tačke u radu “Symposium on Revelation”, knjiga 1, u izdanju Frank Holbrook, Daniel and Revelation Committee Series (Silver Spring, Md.: Biblical Research Institute, 1992), knjiga 6, str. 201-204.

< 8. Poglavlje Sadržaj 10. Poglavlje >

UVOD U OTKRIVENJE OD 12. DO 22. GLAVE