< 14. Poglavlje

Sadržaj

16 . Poglavlje >

15  IMATI MILJENIKE

Elder C. L. Paddock piše o kondukteru koji je vrlo neučtivo vikao na čoveka u radničkom odelu dok je ovaj hramao pokušavajući da udje u voz.

»Hajde stari požuri! Nemamo ceo dan da čekamo«, rekao je.

Kasnije, kada je skupljao karte, jedan putnik ga je upitao: »Da li vi znate ko je onaj stari gospodin?«

»Ne, ne znam ko je, i ne zanima me«, bio je njegov odgovor. Ali kada je saznao da je onaj hromi čovek predsednik železnice, požurio je da se izvini objasnivši: »Mislio sam da ste samo jedna od naših mušterija«.

»Nije važno ko sam ja«, rekao je stari gospodin, »Da ste bili tako grubi prema bilo kome ko je platio kartu za ovaj voz, ja bih tražio da budete otpušteni. Videli ste da hramljem i trebalo je da mi pomognete umesto što ste vikali na mene.« [1]

Da li se u ophodjenju prema drugima češće rukovodimo po tome ko su oni, nego koje su njihove potrebe? Hajde da nastavimo sa čitanjem; preispitajte se i naći ćete odgovor.

Poznato je da je predsednik McKenley ustupio svoje mesto u tramvaju siromašnoj čistačici dok su drugi ostali da sede. [2] Da li biste i vi učinili to isto?

Vreća Krompira

Čekajući večeru nakon radne subote, odlučio sam da se malo prošetam uzbrdo, iznad mog hotela. Nisam daleko odmakao pre nego što sam ugledao jednu crnkinju kako se muči hodajući uzbrdo sa bebom na ledjima i velikom torbom krompira na glavi. Očigledno da je bila poslana da kupi krompir nakon napornog radnog dana. Bio sam siguran da je njoj rekreacija manje potrebna nego meni. U trenutku sam oklevao. Šta bi drugi pomislili ako bih joj poneo taj krompir? A onda sam se upitao: »Šta bi Isus učinio?« Pomislio sam na moju majku koja je jedno vreme radila kućne poslove za druge da bi pomogla nama deci da ostanemo u crkvenoj školi.

»Mogu li da vam pomognem?«, ponudio sam. Pogledala me je iznenadjeno. Blagi osmeh zahvalnosti osvetlio je njeno lice. »Da, hvala.«, odgovorila je malo oklevajući.

Nisam siguran šta su ljudi mislili kada su videli jednog dobro obučenog mladog čoveka kako nosi vreću krompira uz brdo, i to afričkoj služavki. Ali ja verujem da bi Isus učinio to isto, samo bez razmišljanja o sebi, čak ni za trenutak.

Vi i ja ćemo nastaviti da imamo probleme sa drugim ljudima sve dok razmišljamo samo o onima koji mogu da nam uzvrate usluge.

Dobri Samarjanin

Komentarišući Isusovu priču o dobrom Samarjaninu, E. G. Vajt kaže: »On je pokazao da naši bližnji nisu samo oni koji su u istoj crkvi kojoj mi pripadamo. To nema veze sa bojom kože ili društvenim položajem. Naš bližnji je svaka osoba kojoj je potrebna naša pomoć.« [3]

»On je tako divan čovek!«, rekla je za pastora J. Z. Harkomba jedna mala devojčica kada je on otišao iz njihovog doma.

»Zašto kažeš da je on divan čovek?«, upitao je otac.

»Ali tata, on je u sobi video čak i mene!«

Hajde da i mi uočimo svakoga u sobi, mlade i stare, one »iznad« i one »ispod«, svih boja kože i statusa, one kojima je potrebna pomoć, kao i one koji mogu da pomognu nama.«

Majci nekoliko sinova uključujući i čuvenog heroja Drugog svetskog rata, generala Daglasa MekArtura, jednom je postavljeno pitanje: »Da li ste ponosni na vašeg sina?«

»Kog?«, odgovorila je sa uzornom nepristrasnošću.

Da li smo mi ponekad pristrasni u svom stavu prema našoj deci, crkvi ili kolegama?

Prevarant

Jedan dečak šetao je sa svojim dedom ulicama Pariza. Kada im je prišao jedan prosjak, deda je dečaku dao sitniš da da prosjaku. Deda je kasnije ukorio dečaka što nije skinuo šešir u znak pozdrava kada je spuštao sitniš u prosjakove ruke.

»Zašto bi?« upitao je. »Prosjao je bio slep.«

»A«, rekao je deda, »Kako znaš? Možda je bio prevarant.«

»Hrišćanstvo će od čoveka da napravi gospodina,« [4] čak i u prisustvu prevaranta.

Spašavanje neprijatelja

Za vreme Američke revolucije u Pensilvaniji je živeo verni evandjeoski radnik Piter Miler. Pored njega je živeo čovek koji mu se oštro suprostavljao i otvoreno vredao njega i njegove sledbenike. Ovaj čovek je zbog izdaje osudjen na smrt.

Čim je presuda objavljena, Miler je peške krenuo kod generala Vašingtona da bi se zauzeo za život ovog čoveka. Rečeno mu je da molba za njegovog prijatelja ne može biti prihvaćena.

»Mog prijatelja! On nije moj prijatelj«, odgovorio je Miler, »U životu nisam imao većeg neprijatelja od njega.«

»Šta?«, upitao je Vašington, »Vi ste hodali 60 milja da spasete život vašem neprijatelju? Sada sagledavam ovo u sasvim novom svetlu. Prihvatiću molbu za pomilovanje.«

Molba je prihvaćena i Miler je istog trenutka krenuo na mesto egzekucije. Stigao je baš kada je čovek odveden na gubilište. Izdajnik, videvši Milera u gužbi, uzviknuo je: »Pa to je stari Piter Miler. Došao je čak iz Efrate da bi uživao dok gleda kako visim?«

Ove reči su izgovorene s teškom mukom pre nego što je Miler istupio i predao pomilovanje u ime ovog čoveka. Život njegovog najvećeg neprijatelja je poštedjen.

Ovo isto je i Bog učinio. »Kad smo se pomirili s Bogom smrću sina Njegova dok smo još bili neprijatelji...« [5]

Prava hrišćanska ljubav

Prava hrišćanska ljubav će prigrliti čak i one koji su nam namerno ili nenamerno naneli bol ili patnju. Mi se sa možda neopravdanom ironijom sećamo Jovovih tešitelja; ali ipak »Gospod povrati što beše uzeto Jovu« kada se pomolio za svoje prijatelje. Bio je blagosloven kada je odbacio svoj stav – svetiji sam od tebe i kad više nije bio pravedan u sopstvenim očima. [6]

Hrišćanski medjuljudski odnosi su nepristrasni. Naučimo lekciju istinske hrišćanske ljubavi.