| < 15. Poglavlje | Sadržaj | 17 . Poglavlje > |
16 STOMAK I REČI
| Kradljivci strpljenja |
| Bolesni stomaci i crkveni odbori |
Dan na poslu bio je teži nego obično. Pokušavao si da ubediš sebe da će ti šest sati sna biti dovoljno. Osećao si glad dok si završavao to poslednje poglavlje oko 11:45, a imao si keksa (ne više od tri-četiri ili ih je bilo šest?) i čašu mleka. San je brzo došao, ali i jutro. Dodatno »dremuckanje« se produžilo na pola sata, te si otišao bez doručka. Ionako nisi osećao glad. Uštipak u deset će biti dovoljan.
Sada je 18:45. Ni minut ranije nisi mogao da stigneš kući. Tvoj stomak je uznemiren, iako nisi danas mnogo jeo.
»Ove tablete uopšte ne pomažu«, gundjaš. Glasovi srećne dece, tvoje dece, kao da ti lupaju po glavi. Tri aspirina te nisu sasvim oslobodila od glavobolje.
Problemi sa ljudima, čak i kod kuće? Vi volite svoju porodicu, naravno! Ali čovek prosto mora da ima neko mesto gde će da »pusti ventile« nakon teškog dana, zar ne? Da li moram baš najbolje da se ponašam čak i kod kuće? pitate se. »Možda bi ona htela da zamenimo mesta na dan ili dva. Onda bi razumela.« I tako počinje još jedno »prijatno« veče. Zašto moj dom ne može da bude taj nebeski odmor o kome sam čitao?« pitaš se.
Kradljivci strpljenja
»Skoro da je nemoguće da neobuzdana osoba postane strpljiva.« [1]
Strpljenje – ta retka i divna crta karaktera, koja kada postoji, rešava ili štiti od velikog dela naših problema sa drugima. Tužno je, ali istinito, da mi tako često dozvoljavamo neobuzdanosti da nam krade strpljenje!
Kako možemo da očekujemo čak i od psa da nam se obraduje (kad nas vidi) kada smo polubolesni i »ljuti na ceo svet«, zbog naših preterivanja – u radu, u jelu, čitanju, slušanju i gledanju; ili zanemarivanju važbanja, spavanja, igranja, odmaranja i molitve?
Zar se ne izvinjavamo prečesto zato što smo izgovorili pogrešne reči, zato što gundjamo i mumlamo po kući? Nasledili ste loše predispozicije? Moguće. Ali ne zaboravite da čak i priroda nekih životinja u velikoj meri može da se promeni samo uz pomoć podešavanja kvaliteta i količine hrane koja im se daje. Ne dozvolite da vam trenutna zadovoljstva, prejedanja ili bilo koja druga vrsta neumerenosti krade srećne porodične odnose.
Bolesni stomaci i crkveni
odbori
Da li vaša samokontrola ili njen nedostatak ima neke veze sa napredovanjem ili nazadovanjem u radu crkve?
»Posledice pogrešne ishrane se vide na Savetima i na sastancima Odbora. Na mozak utiče stanje stomaka. Nered vezan za stomak stvara nestabilno stanje uma, te se mnogi tvrdoglavo drže pogrešnih mišljenja. Mudrost takvoga je ludost kod Boga.
Ovo je uzrok stanja na mnogim odborskim zasedanjima gde se pitanjima koja traže pažljivo ispitivanje, pridaje malo pažnje, a odluke od najveće važnosti donose se u žurbi. Tamo gde je postojalo jasno jedinstvo mišljenja odlučni negativci su potpuno menjali atmosferu koja je prožimala sastanak. Ovakvi slučajevi su mi predstavljani uvek iznova. Iznosim ove slučajeve zato što sam poučena da kažem mojoj braći u službi: Ako ste neumereni u jelu, vi nećete biti u stanju da vidite razliku izmedju svete i obične vatre.
Neka našim jezikom i mislima upravlja čist um a ne stomak. Čuvajmo se da ne bi umesto čistog uma nama upravljao stomak.« [2]
OBUZDAVAJ SE.