| < 16. Poglavlje | Sadržaj | 18 . Poglavlje > |
17 KAŽI HVALA
| Gorka žaoka |
| Nezahvalnost je greh |
Ova kratka priča se često ponavlja zato što govori o nezahvalnosti koja je česta pojava.
Jedna mladja dama ušla je u gužvu gradskog autobusa. Umoran mali čovek je ustao i ustupio joj mesto. Na trenutak je zavladala tišina.
»Molim?« rekao je umoran čovečuljak.
»Nisam ništa rekla«, odgovorila je mlada žena.
»Izvinite«, rekao je on, »Mislio sam da ste rekli hvala.«
Da li se mi odrasli još uvek ponašamo kao mala deca koju treba podsećati da kažu »hvala«.
Koliko često ste zabavljali ljude u vašem domu, ponekad potpune strance, da biste olakšali teret njihove usamljenost, a da niste dobili ni najmanji znak zahvalnosti?
Koliko često su opterećene žene bile primorane da zanemare svoju decu i ostale dužnosti da bi svoj dom pretvorile u nekakav hotel, a kasnije su mogle da kažu za većinu svojih gostiju: »Od tada mi se više uopšte nisu javili!«
Gorka žaoka
Iako svoja dobra dela ne činimo iz želje za slavom, čak je i sveti Josif teško podnosio nezahvalnost. Kraljev peharnik je izrazio duboku zahvalnost za tumačenje svog sna, ali kada je oslobodjen iz zatvora, zaboravio je na Josifovu ljubaznost prema njemu. »Još dve godine je Josif ostao u zatvoru. Nada koja se razgorela u njegovom srcu postepeno se gasila, a svim drugim iskušenjima se još pridružila gorka žaoka nezahvalnosti.« [1]
Nesebični Isus »žudi da mi osetimo zahvalnost zbog velikog plana otkupljenja ... i da pred Njim hodimo ... sa zahvalnošću i odavanjem hvale...On čezne da vidi zahvalnost u našim srcima ...Slaviti Boga iskreno iz celog srca isto je tako naša dužnost kao i molitva.« [2]
U preživljavanju agonije u Getsimaniji, Isus je imao »žarku želju da čuje koju reč utehe« od Njegovih zaspalih učenika. »Da je samo mogao da zna da su Njegovi učenici razumeli i bili zahvalni za Njegovu značajnu odluku sa kojom se suočavao u njihovu korist »bio bi osnažen«. [3] Ova pospana trojica su mogla da obave posao bezgrešnih andjela, da uteše i ohrabre Spasitelja u tom času, ali navika nezahvalnosti ih je lišila ove prednosti.
Iako laskanje može da bude prevarno neka vas to ne navede na zaključak da su izrazi iskrene zahvalnosti pogrešni. Ako je ljudska priroda našeg Gospoda mogla biti osnažena i utešena kroz izraze podrške i zahvalnosti ne bi trebalo ni da mi uskraćujemo ovo ohrabrenje onima koji se sa nama bore na putu do neba. Naučite da pravite razliku izmedju laskanja i iskrenih izraza zahvalnosti.
»Trebalo bi da zaboravljamo na sebe i da uvek tražimo prilike, čak i u malim stvarima, da pokažemo zahvalnost za usluge koje smo primili od drugih.« [4]
Nezahvalnost je greh
Da li smo ti i ja nekada bili krivi zato što smo primali darove, gostoprimstvo i ljubaznost od drugih bez osećaja i izraza zahvalnosti? I da li je to važno? Nezahvalnost je sigurno jedan od najčešćih grehova ovog doba. Greh? Da, greh – problem duše. Isus je prepoznao nezahvalnost kao znak siromaštva duše kada je rekao onom jednom zahvalnom gubavcu: »Gde su dakle devetorica?« [5]
Pretpostavljam da mi povremeno izražavamo »zahvalnost«, iako je ne osećamo, samo zato što su nas naše mame tako često podsećale da kažemo »hvala«. Ali, ako nismo istinski zahvalni – od srca – za ljubaznost koju nam pokazuju Bog i ljudi, često ćemo se naći medju onih »devet«.
»Ako ne razvijate vedar, radostan, zahvalan duh, Sotona će vas na kraju potčiniti svojoj volji«. [6]
Istinska zahvalnost je dar od Boga, kao što su i ostale hrišćanske vrline. Da li vam je žao zbog vaše nezahvalnosti? Priznajte to Bogu, mužu ili ženi, detetu ili prijatelju. Tada će Hristos ući u vaš život i učiniti da budete onaj koji se »povrati« »hvaleći Boga iza glasa.« [7]
BUDITE ZAHVALNI.