19
NIJE TAKO SMEŠNO
< 18. Poglavlje
Sadržaj
20
.
Poglavlje >
| Uzdržano dostojanstvo |
| Širenje smrada |
“Nemoj nikada da praviš budalu od sebe i nemoj da dozvoljavaš da drugi prave budalu od tebe,” savetovao je jedan od mojih profesora teologije.
Nikome se neće smejati više nego propovedniku koji izigrava budalu. Ali da li ste primetili da ljudi ne traže tako često duhovan savet od veseljaka koji su uvek spremni za neku smešnu priču? Zar niste i vi izgubili deo poverenja u crkvene vodje koji uvek imaju neku besmislenu priču koja služi za zasmejavanje? Zar nisu i neke dobre propovedi pokvarene zbog previše humora?
Bila je subota poslepodne. U dnevnoj sobi je bilo više ljudi nego stolica. Jedan stariji čovek, iako su mu nudili stolicu, ponizno je seo na tepih sa mladima. Njegov domaćin, neadventista, nije bio vidno povredjen ali nikada neću zaboraviti kako je sa razočarenjem gledao tog dobrog čoveka kako nas je čitav sat zabavljao luckastim šalama iz svoje mladosti. “On (Hristos) je bio veoma društven; ali ipak imao je uzdržano dostojanstvo.” [1]
Vodje u crkvi često zaboravljaju koliko mnogo ljudi očekuju od njih. Ja nisam video ništa naročito loše u napomenama vodje na božićnoj svečanosti, ali moja mlada sekretarica je bila užasnuta kako je ovaj starešina mogao da ispriča toliko šala u jednom satu!
Jednom prilikom sećam se kako je moje poštovanje prema jednom propovedniku poraslo zato što je imao hrabrosti da iznese ozbiljnu propoved nakon tri govornika koji su šalama “sve oborili s nogu.” Zdrav humor nije greh, ali možda je naš humor mnogo više neprikladan nego što mi hoćemo da priznamo. “Mala šala,” kaže mudri čovek, “širi smrad” od onoga koji je inače “na glasu zbog mudrosti i časti.” [2]
Budi srećan, vedar, prijatan i veseo, ali
NEMOJ PLAĆATI PREVISOKU CENU ZA SMEH.