< 19. Poglavlje

Sadržaj

21 . Poglavlje >

20           IZVRŠAVAJ ONO ŠTO

“Čini onako kako kažem, a ne kako ja činim!” Ma koliko želeli da vaše dete posluša ovaj savet, ono će često činiti baš isto što i vi. Jedan pošten otac mi je rekao kako veruje da je njegova sopstvena nedoslednost bila uzrok što su neka od njegove dece otišla iz crkve. Primer je najvažniji u domu. I zar nas ovo pravilo, a možda bolnije život naših vernika, ne podseća da će crkva retko usvojiti više standarde od svojih vodja?”

Krečenje ne pomaže

Svakome je očigledno da “čovekov karakter, kao i ograda, ne može da se ispravi krečenjem! “Bilo bi bolje za nekoga iz sveta da nikada nije video profesore religije nego da padne pod uticaj nekog koji ne poznaje silu pobožnosti.” [1] “Ako želite svom komšiji da kazete šta će Hristos učiniti za njega, dajte mu da vidi šta je Hristos učinio za vas.”[2]

“Sarvepali Radhakrišan, bivši predsednik Indije, kazao je hrišćanskom misionaru: “Vi hrišćani nama izgledate kao obični ljudi koji daju neobične tvrdnje.” Misionar je odgovorio: “One nisu naše, te tvrdnje su od Hrista.” Radhakrišan je kazao: “Ako Hristos nije uspeo da od vas napravi bolje ljude i žene, da li onda mi mamo nekog razloga da pretpostavimo da će On za nas učiniti nešto više?” [3]

Većina ljudi zna da “je važnije gledati kako čovek živi, nego slušati šta govori.” [4] Kada sam bio dečak, dok sam stajao pored ulaza u noćni klub, u meni se vodila žestoka borba izmedju želje da krenem za masom, i ideala koji su pred mene postavljeni u subotnoj skoli. Prolazeći pored mene u klub je ušao niko drugi do direktor škole u koju sam išao. Iako mi je Bog dao pobedu, ona je znatno teže postignuta zbog lošeg primera! Da li smo i ti i ja bili krivi zato što smo se ponašali slabije nego što smo propovedali?

Plati sa grešnicima

H. M. S. Ričards, u svojoj knjizi “Pasi ovce moje” priča o propovedniku u Severnoj Karolini koji je živeo pre izvesnog vremena kada su hoteli oslobadjali plaćanja sveštenike koji su na putu. Ovaj sveštenik se zaustavio u jednom malom hotelu šumovitog gradića i nekoliko dana uživao u gostoprimstvu. Ali kada je hteo da ide, njegov domaćin mu je pokazao račun. Iznenadjen, protestvovao je: «Mislio sam da je besplatno za propovednike.»

“Pa, jeste”, odgovorio je ovaj, “ali vi ste dolazili da jedete, ali se niste molili za blagoslov. Niko vas nije video sa Biblijom. Pušili ste najveće cigarete. Govorili ste o svemu osim o religiji. Kako onda da znamo da ste vi propovednik? Živite kao grešnik, i sada morate da platite kao grešnici.” [5]

Često se napominje našim literarnim evandjelistima: “Ljudi koji kupe knjigu, pročitaće je imajući na umu sliku lica, ponašanje i duh čoveka koji im je prodao; a ovaj nemi uticaj će biti od presudnog značaja pri odlukama koje budu donosili za ili protiv istine.”[6]

Ludi graditelj

“Tačno je, možete osetiti izvesnu zabrinutost za duše onih koje volite. Možete se truditi da im otvorite riznice istine, i u svojoj revnosti prolivati suze za njihovo spasenje, ali kada se čini da vaše reči ostavljaju slab utisak i nema vidljivog odgovora na vaše molitve, vi želite da svu odgovornost prebacite na Boga što vaši napori ostaju bez ploda. Osećate da vaši mili imaju posebno tvrdo srce i da ne odgovaraju na vaše napore. Ali da li ste ozbiljno pomislili da možda krivica leži u vama samima? Da li ste pomislili da jednom rukom rušite ono što težite da sagradite sa drugom?

“Ponekad ste dopuštali Božjem duhu da ima snagu kontrole nad vama, a ponekad ste poricali svoju veru sopstvenim životom...; jer vaši napori u njihovu korist nisu doneli rezultate zbog vašeg postupanja u životu. Vaša narav, vaše neizgovorene reči, vaši maniri, vaša mrzovolja, nedostatak hrišćanskog mirisa, duhovnosti, pa i sam izraz vašeg lica, svedočili su protiv vas.”[7]

“Svako do nas zauzima mesto ispred neke vrste propovedaonice i drži neku vrstu propovedi svakog dana.” [8] Nakon vaše molitve i propovedanja, koju vrstu poruke nosi vaš život? Da li možete da zamislite graditelja koji jednom rukom slaže cigle, a drugom ih ruši?

Prethodni citat predstavlja takvu sliku i može nam pomoći da otkrijemo zašto smo tako malo napredovali u vodjenju drugih prema nebu.

Neoborivi argument

“Naš uticaj na druge ne zavisi toliko od onoga što kažemo, koliko od onoga što jesmo. Ljudi mogu da napadaju našu logiku, mogu da se odupiru našim pozivima; ali život nesebične ljubavi je dokaz koji se ne može poreći.”[9]

Iskrenost i pobožan život će nadoknaditi mnoge nedostatke u vašem radu. Propovedanje i poučavanje možda nisu vaš poziv. Možda vam je gramatika slaba strana, a možda čak i vaše razumevanje proročanstava nije baš kako treba. Ali vi ćete još uvek propovedati najsnažniju propoved “u korist jevandjelja” ako ste “hrišćanin koji je ljubazan u ophodjenju sa drugima i koji ume iskreno da voli.” [10]

Da niko ne živi samo za sebe i da nisam u pravu kad mislim da je moj način života »moja stvar«, lepo je izraženo u sledećoj pesmi:

U MOJ VRT

Tvoje seme leti u moj vrt prijatelju,

Kada god vetar duva;

Ono leti na krilima vetra danju,

A noću ga nosi bura.

Šta god da gajiš u svom vrtu prijatelju,

Cveće ili krov, od ovo dvoje

Jeseć će doći, vetar će duvati,

Rasejaće semenje tvoje.

Reči tvoje prijatelju, u moj život uleću;

Bilo dobre ili zle,

Misli tvoje lete kao leptiri ljubavi,

Ili bodu i ubijaju, gle.

Osmesi tvoji u moje srce sleću dragi prijatelju

I u srce komšija preko puta,

Od pupoljaka cvetove ljubavi stvaraju

Izlivaju blagoslove svakog minuta.

Tvoj život je vrt ljubavi, dragi prijatelju,

I zasadjen ljubaznim delima

A vetar preko ograde puni

Moj vrt sa tvojim semenima. [11]

Zapamti, Isusov život bio je »vidjelo ljudima.« [12] Neka se njegov život pokaže u meni i tebi da bismo i mi mogli da budemo svetlost u ovom mračnom svetu.

ŽIVI ONO ŠTO PROPOVEDAŠ